Đavo je uvek švercer, slepi putnik, putnik bez karte na našem brodu kojemu mi dajemo ili ne dajemo kapetansku palicu.
Uzmimo na primer omiljenu hrišćansku reč – đavo. Svi kažu da je đavo protivnik boga, da je obrnuti bog. Ništa to nije pogrešno, ali sa tim definicijama nismo zadovoljni. Đavo je opozicija volji, ili neka paralelna, manje više nezavisna volja, ponekad jača ponekad slabija. Dakle, deformisana volja, druga volja, dupla volja, de-will, dia-volo(nte), dja-volo, đavol, đavo. Na neki način je to i ne-volja, odnosno nevolja. Etimologija nam više govori nego sve hrišćanske studije. Još ako tu dodamo volumensku predstavu staroegipatskog Apepa, dobijamo najpreciznije objašnjenje. Đavo je Apep, ono što nije LVX, što nije volja a već bi trebalo da bude. Sav Apep je đavo, uzrok problema za volju i otuda je ne-volja. Đavo je onaj deo NOX-a koji još nije postao LVX a trebalo bi da već jeste i on je još uvek crn, otuda je on i čort (čorn, čarni, crni). Još nije integrisan i zato još nije deo arsenala volje subjekta, zato je (još uvek) ne-volja, de-volja. Ako imamo volumensku predstavu uma ovo je savršeno jasno.
Recimo reč LJUBAV. Ljubiti i ubiti! Kao da Ljubav bez inicijalne Vage, Lamed, slova L na početku vodi u smrt?! Ima logike. Ako nije uravnotežena ona postoji kao slepi nagon, težnja, želja, glad koji vodi u muku ali ako se zadovolji vodi u smrt. Dakle – biti ljubljen i ljubiti vodi u (slatku) smrt. To isto kažu jogiji u vezi ejakulacije. Kabalistički gledano je nijansu drugačije. Ljubav je težnja za uravnoteženjem, za tim L! Otuda oblik reči ljubav u mnogim jezicima (love, liebe, ljubezen, ljubov). Ljubiti znači zadovoljavati, dobijanje onoga što se želi, što redovnije anuliranje razlike potencijala, napona. To možemo gledati i kao omrtvljavanje, inertnost, statiku ali i kao odstranjivanje one razlike potencijala koja je nužna za kretanje, otuda je to tendencija ka smrti. Ljubiti – ubiti! Teško razumljivo za jednosmerno misleće. (Ne znam da li bi u drugim jezicima mogli naći sličnu analogiju. Amore – morte, ne funkcioniše, jer amore je latinska reč a morte potiče iz sanskrita!). Ipak, ljubav kao (nužna) razlika potencijala je večno nužna, otuda barem delimična sličnost, amore – amorte. Dakle, ljubiti (je put za) ubiti (ali to je uslov za) biti!!! To važi za sve oblike ispoljavanja energije, i kod živih i kod ‘neživih’ bića.
Ili primer iz većine slovenskih jezika: susret, sretanje, srečanje – sreča, sreća. Susret se može smatrati i kao anuliranje napona zbog dva opoziciona faktora što vodi sreči, zadovoljenju. A ljubav je (mogućnost) zadovoljenja, anuliranja. Otuda je Coniunctio pozitivna figura. Prava sreća je harmonično coniunctio oppositorum! Sreća je pravi susret za Fortunom, Kairosom. Oni uvek putuju kao pčela sa cveta na cvet. Budimo pravi (srećni) cvet!
To su zakonitosti od kojih ne možemo odstupiti. Zakon kao izraz pravde, ravnoteže je predstavljen vagom, ravnotežom čije slovo je L! Ravnoteža podrazumeva minimum dva uključena faktora. Zakon je sistem po kojem se uređuju odnosi između dve strane, sredstvo pomoću kojega se dolazi do ravnoteže, pravde. Legge libelum. Zakon je Legge, Lex, Loi, Law. Verovatno ste u svemu ovome primetili vezu i odnos između prve i sedme astro kuće! Pogledajte ATU VIII.
Ovo su samo etimološko-fonetske analize a ne i gematrijske.