Zamislimo kako je teško trouglu objasniti njegovu trouglatost! Kako je to moguće kada trougao ne može pojmiti ništa osim trouglatosti? Za njega je to Alfa i Omega, ništa izvan toga ne postoji. Ili da četvorougao počne da ‘soli pamet’ trouglu kako je trougao ograničen i glup a on (četvorougao) je savršen i pametan! I onda se pojavi pentagon, pa zatim heksagon, itd.. A na kraju sve njih gleda krug i smeši se. On njima ništa ne objašnjava jer nema motiva, jer je savršen. Ovde smo uzeli u obzir samo neke pravilne ili relativno pravilne geometrijske likove. A ako uzmemo u obzir i nepravilne likove pa još i ako uvažimo različitost veličina dobijamo beskonačnost nekoliko puta. A onda se pojavi i treća dimenzija i svi mogući oblici, ekvivalentno pravilni i nepravilni različitih veličina, itd., i u toj nadgradnji do najsavršenijeg oblika dolazimo do još više beskonačnosti. U materijalnosti je to kugla (bez obzira na veličinu, mada ako je apliciramo na um i veličina je važna). Ali za sada se zadržimo na dvodimenzionalnosti. Sve ostale figure osim kruga, ma koliko bile uravnotežene i simetrične, su ipak nepotpune i otuda im motiv za delovanje, za akciju, nadmetanje, itd.. Krug je jedini potpun, savršen, indiferentan, bez motiva, u dve dimenzije. Svaki geometrijski lik osim kruga je na neki način nepotpun. Mnogi uravnoteženi, simetrični likovi imaju u sebi nepravilnosti, odstupanja od savršenstva. Čak i kvadrat, pentagon, oktagon, itd., do beskonačnosti. Jedino je krug savršen, univerzalno uravnotežen. Sve što odstupa od kruga je nepravilno. A nivo, intenzitet te nepravilnosti se vidi po opisanoj kružnici oko tog lika, odnosno uravnoteženi deo tog lika se vidi po upisanoj kružnici. Logičan zaključak je da je najmanje savršen trouglasti lik (ako govorimo samo o pravilnim likovima), zatim slede kvadrat, pentagon, heksagon, itd.. Što je više komponenti prisutno u tom liku, naravno, u pravilnom liku, to je lik bliži savršenstvu. A ako govorimo o nepravilnim likovima onda je sve moguće, na primer da je trougao ili četvorougao savršeniji od dvadesetougla.
Sve to treba uvažiti kod analize likova na Shemi 231. Ako je neki lik pravilan geometrijski lik, onda je uravnotežen, odnosno komponente od kojih je sastavljen taj entitet univerzuma su u njemu u ravnoteži. A koje su to kmponente se vidi na osnovu slova koja su sadržana u linijama koje oblikuju lik. I ta slova formiraju ime tog lika. Ako je lik nepravilan, opet treba uvažiti komponente i videti koje dominiraju. U kontekstu toga je ideja da se svaku Manju Arkanu nacrta kao odgovarajući geometrijski lik, odnosno da je potražimo na toj shemi jer one su već tamo!