Nula je nula samo zato što je jednako intenzivno povezana sa svime!
Svako štrčeće odstupanje od suma sumarum nule je znak neravnoteže i uzrok problema u svakodnevnom životu. Otuda je ‘bez strasti za rezultatom’ u stvari srednji put sa najmanje oscilacija i odstupanja od nule koja ima svoju zalihu energije. A ta zaliha je kompletna energija (u najširem smislu) koju čovek ima.
Ovo je tema koja je veoma tesno povezana sa Drvetom Života ali ju je veoma teško aplicirati u tu shemu. Energija nulte tačke temelji na povezanosti te nule sa svime. Tu energiju je moguće upotrebiti i u fizikalnom, praktičnom smislu samo ako uključimo i sistem oko te nule, jer snaga nule temelji na tom uravnoteženom sistemu oko nje. Kao i kod momenta inercije. Nula ne postoji ali sve što postoji oko te nule je dokaz da i ona postoji! Ona se ne pomera jer je nema, ali dinamika oko nje (čiji je ona centar) čini čuda! Tip te potencijalne energije (oko nule) zavisi od konstitucije tog sistema, odnosno od međusobnih konstelacija sastavnih delova tog sistema, njihove međusobne harmonije.
Nulta tačka, kabalistička i matematička nula, nema vremena, nema prostora, zato za nju uvek možemo da kažemo ‘ovde i sada’. Ali isto tako za nju možemo reći i ‘svuda i uvek’. Zar to nije srodno Haditu? A samim time i Nuit-i? Veoma slično funkciji koju nula ima u momentu inercije. Ona je aktivno prisutna u celoj dinamiki rotacije mada je ta dinamika ne dotiče. Ali ako nema nje, nema ni rotacije. Uvek kada se pojavi rotacija i ona je tu. Ona je i pre bila tu, ali sada je njen sistem aktivan. Neuhvatljiva i neizmerljiva ali tu je. Nije je moguće videti, izdvojiti a ni biti u njoj. Moguće je proći kroz nju ali ne i biti u njoj. Moguće je jedino ‘biti ona’ ali to podrazumeva anihilaciju subjekta. To je više stanje od samadija na Tifaret. Ona nije energija u klasičnom plus-minus smislu, mada je sastavljena od međusobno uravnoteženih pluseva i minusa. Ali je konstantni potencijal za nastanak oba tipa energije. Ona čak i teži tome što se vidi na ATU O! Sve to navodi na zaključak da energija Nule zavisi od veličine i savršenosti sistema oko te Nule. Dakle, što je sistem veći i što je uravnoteženiji i više strukturisan, time i ta Nula u centru tog sistema ima više energije. Dakle, samadi je na izvestan način stanje nule ali sa uravnoteženim potencijalom oko sebe. Nivo te uravnoteženosti (a ne intenzitet pojedinih pravaca) govori koji nivo samadija je dostignut. Otuda je samadi veoma obrazovanog čoveka mnogo ‘veći’ od samadija nepismenog čoveka. Zato jer ima veći točak koji rotira oko te nule, ili preciznije i potpunije rečeno, ima veću kuglu koja gravitira oko te nule. Ili najjednostavnije rečeno, ima veću bazu podataka koja je usklađena i koja čini sistem čiji centar je ta nula.
Ako bi uspeli da celokupnu energiju univerzuma izračunamo, onda bi to bila beskonačno potencijalna nula. A unutar te beskonačne potencijalnosti se događa beskonačna dinamična harmonija. Isto možemo reći i za Drvo Života kao i za čoveka. Ali pošto je čovek mikrokosmos, u toj dinamiki nije sam i njegova dinamika je u interakciji sa svime oko sebe, otuda slede (nužna) odstupanja od nule, kao i ponovna uravnotežavanja. Čovek čistog uma, u samadiju je nula sa velikim potencijalima (onima koje ima, koje je sakupio i osvojio) i koje ima pod kontrolom.
Svako pravolinijsko kretanje nam izgleda da je pravolinijsko zbog svoje ograničenosti ili zbog ograničenosti našeg gledanja. Svako kretanje pre ili kasnije postaje kružno kretanje ako već u startu nije kružno kretanje. Dakle svako kretanje pre ili kasnije postaje rotacija, ili je već rotacija a svaka rotacija se dešava oko matematičke nule koja je i kabalistička i magička nula. A Nula (ne)postoji, nema je, nevidljiva je. Znači sva dinamika univerzuma se dešava oko nečega i zbog nečeg nevidljivog, nepostojećeg. Ako gledamo mikrokosmički, na čoveka, onda je to Tifaret. Ali osnovni impuls, zamajac je došao od Prve Trijade, od dve osnovne komponente sve te dinamike, plusa i minusa, Janga i Jina, Chiah-a i Nešamaha. A oni opet od Ketera koji opet ima sve karakteristike Nule.
Centar celokupne matematike je Nula. Isto tako centar sve dinamike je Nula. Isto tako, centar ovog sveta, nosač, čak i pokretač, je opet nevidljiva frekfencija koja ima karakteristike Nule. Svi ti pojmovi su nevidljivi, neopipljivi, neuhvatljivi, ne možemo tu Nulu ničim percepirati, odrediti. Ali možemo da znamo samo to da ta Nula ima ogromne mogućnosti. Toga su svesni svi magičari, šamani, vračevi, houngani. I oni je uvek prizivaju i uvažavaju. Ta Nula se (pokušava) predstaviti crtanjem krsta, vudu sigila, koordinatnim sistemom, raskrsnicom, ogledalom, itd.. Ona se imitira i priziva. Slušanjem zvuka u sopstvenim ušima svoj um približavamo toj frekfenciji. Zvuk te Nule je Tišina. Malo hipotetično rečeno, ali ne daleko od istine je rezon da je svaka pesma u stvari samo ‘šetanje po volumenu’ Tišine, dakle izvan Nule, jer svi tonovi su odstupanja od te Nule. Bilo bi idealno da sve što čovek radi, radi sa svesnom prisutnošću te frekfencije. Indiferentnost je blizina Nuli. Raditi nešto svakodnevno i slušati svoj zvuk u ušima. Don Huan kaže Kastanedi da je to delovanje iz unutrašnje tišine, a u stvari to je delovanje iz tišine i centra.
Da bi uživali u muzici potrebna su odstupanja od nule i opet na neki način uravnotežavanja da bi se opet došlo u nulu. To je diktat tetrisa univerzuma, dinamike NOX-a, tao-a, itd., stalni otkloni i stalna uravnotežavanja. Isto je i sa električnom energijom kao i sa svom fizikom. Sinhronizovanost (usklađenost ili kompatibilnost) toga ‘šetanja’ tonova po volumenu oko nule sa ‘oblikom uma’ slušaoca određuje da li nam se neki akustični vritis-podražaj sviđa ili ne, da li nam se neka kombinacija tonova sviđa ili ne, dali nam se neka pesma sviđa ili ne i na kraju da li nam se simfonija sviđa ili ne. Ta sinhronizovanost određuje da li nam je nešto simfonija ili kakofonija. Taj ‘volumen uma’ oko nule takođe determiniše ukus, ali ne samo za čulo sluha nego i za sva čula.
Ogledalo je prividna nula. Zato mnogi šamani prilikom ulaska u šamanistički trans upotrebljavaju ogledalo. To je u stvari ulazak ili barem približavanje nuli, centru, ali uz održavanje napetosti. Otuda potencijal svega. Na osnovu toga možemo reći da je nula jednodimenzionalna jednačina. Jer uključuje ravnotežu po jednoj dimenziji, podrazumeva apsolutnu simetriju (ne samo ravnotežu), ali samo po jednoj dimenziji. Kako bi izgledalo ogledalo koje uključuje, uravnotežuje sve oko sebe u dve dimenzije? Ili tri dimenzije? Velika savijena srebrna folija? A kako bi to izgledalo za sve dimenzije? Samo kugla. I tu je uključeno sve unutar kugle. Zato je ta tačka-kugla-ogledalo smanjena do tačke ili nule i povećana do izvesne veličine kugle. Otuda savršenost matematičke ili kabalističke nule. Otuda ta svemogućnost! Istovremeno ništa nije lakše nego skliznuti iz nule. Zato jer nula nudi najviše mogućnosti za otklon, a to je beskonačno mogućnosti. Zato jer nula nije ni labilna ni stabilna nego je indiferentna. Nula je osnova svakog samadija.
Pokušajmo da zamislimo unutrašnjost pravilne kugle a da je ta površina ogledalo i da je u geometrijskom centru te kugle, u njenoj nuli, bezdimenzionalni izvor svetlosti. To je prostor bez senki. Izolovani čisti volumen. To je savršen sistem koj odražava samog sebe i potencira samog sebe. To je energetska bomba koja ima samo energiju nulte tačke. Zamislimo sada, malim ‘pojačavanjem’ jačine svetlosti pojačavamo energiju celog sistema i prouzrokujemo da sistem sam sebe pojačava na n-tu potenciju. Odkuda ta energija, na čemu temelji? Samo na potpunoj saradnji te nule i celog savršenog sistema oko nje a unutar kugle. Kada se nađu tehnološka rešenja za ovo, to će biti energija budućnosti. To je savršeni kondenzator prane (mnogo jači i efikasniji i od piramide i od kupe) koji može da stvori bilo koji oblik života samo ako se unutra instalira ‘pravo seme i na pravi način’.
Bilo šta da uđe u taj sistem na nepravi način, poremeti ga odnosno na sebe navuče svu tu energiju i može da uništi i sebe i ceo sistem. Zato svaka štrčeća misao prilikom prelaska Bezdana može da bude smrtno opasna. Jer ona postaje ceo sistem, odnosno ceo sistem je prihvati, ona se zbog karakteristika sistema, čistoće, koherentnosti i jedinstva sistema, instalira, prožme ceo sistem. Zato prelazak Bezdana ka gore možemo smatrati i kao proces koji odgovara kontra oplodnji.
Svaki sistem ako hoće da opravda svoju funkcionalnost sistema, mora da ima svoju nulu, svoj centar, svoj epicentar emanacije i gravitacije. Ona je garancija održivosti sistema. Svaki čovek ima takvo središte. Svi sastavni delovi sistema su na neki način povezani sa tim centrom, tom nulom, i gravitiraju ka njoj. To važi za svaki koagulat od jenoćelijskih organizama pa do nebeskih tela. Savršenost sistema zavisi od kvaliteta, kvantiteta, savršenosti sastavnih delova kao i od njihove međusobne strukturisanosti, harmoničnosti. Dakle, u čoveku su to sefiroti, mada je svaki od njih sistem za sebe, mada ne može egzistirati bez ostalih.
Svi sefiroti (a naročito je to izraženo kod sefirota srednjeg stuba) imaju svoju matematičku nulu sa svojim sistemom oko sebe. Isto tako ceo sistem ispod Bezdana ima svoju matematičku nulu koja je vizuelno prikazana na Ruži od 49 latica, što je u stvari vizuelni prikaz 50 Vrata Binaha. Ipak, najsavršenija predstava da se ceo sistem ‘vrti’ oko matematičke, odnosno kabalističke nule, je Shema 231 Vrata.