Tetris je kao prašina. Ne vidi se ali stalno dolazi, pada, taloži se.
U svojoj knjizi Kabalistička struktura mikrokosmosa sam detaljno objasnio pojam tetrisa u kabali. Prilikom finalnog uređivanja teksta za tu knjigu morali smo ovaj deo da izbacimo. Ipak, ovaj tekst smatram da je samo mali ali ipak smislen dodatak navedenom tekstu u knjizi, i biće objavljen na ovom website-u u dva nastavka.
Usvojio sam taj termin – tetris – što je u stvari naziv jedne stare kompjuterske video igre, jer najbolje odgovara stvarnom događanju, mada ga je moguće i drugačije imenovati i mnogi ga imenuju drugačije, na primer astro tranziti, konstantni uticaj univerzuma, prepletenost svega sa svime u beskonačnoj dinamici, sve se menja, ispostavljenost uticajima boga, vreme gazi sve, panta rei, ili recimo zen formulacija koja glasi ‘čovek kojega poznaješ kroz dve minute neće biti isti’ itd..
Dakle, tetris dolazi konstantno i nemoguće se je sakriti pod neki kišobran. Nemilosrdno nam dolazi mada ga nismo zvali, ulazi u nas bez pitanja i postaje ili LVX ili Apep. U zavisnosti od baze LVX-a kao i od figure koja dolazi nastaće mali rutinski problem, tekući, svakodnevni, obaveza koju obavljamo levom rukom, ili veliki problem, velika obaveza za čije rešavanje treba zasukati rukave, problem koji traje. Ili što je najslabije u svemu tome, neće se uopšte rešiti i to će postati telo Apepa, karma koja će se nekada obaviti a možda i neće. Možda će je neki potomci nekada obaviti a možda neće ni oni. Nastajanje i rešavanje tekućih problema i obaveza ili manjih problema, povezujemo sa brzim planetima. I obratno, nastajanje i rešavanje većih problema i velikih problema povezujemo sa sporim planetima kao i sa saradnjom sporih i brzih planeta. Dakle, tu je uvek saradnjea LVX-a i NOX-a, a veličinu i aktualnost problema determiniše baza, LVX, i dolazeće figure NOX-a. Ako je u prošlosti ta saradnja bila dobra, dakle ako su se figure pravovremeno integrisale, osvestile u LVX, tada nema (puno) Apepa i bilo koja figura da dođe lako (lakše) ju je integrisati, i čak i figura koja je kod mnogih uzročnik velikog problema u tom slučaju se lako integriše. I obratno.
Razvojem, evolucijom ali i samim proticanjem vremena povećava se LVX i samim time i površina na koju može da ‘padne’ više tetrisa. Tetris je u stvari faktor koji nameće evoluciju. Veći krompir ima veću površinu. Broj figura tetrisa je i tako beskonačan i uvek je veći nego potencijali primaoca, LVX-.a. Dakle samim time i zadatak LVX-a je sve veći i veći. Veći LVX omogućuje veći dotok tetrisa i veću sposobnost primanja istog, brži rast LVX-a a samim time i veće i brže nastajanje novog oblika Apepa. Ako idemo korak dalje, možemo reći da je takav čovek više uradio u životu, a ako idemo još korak dalje možemo reći da je više uradio za svoju besmrtnost. Zen majstori bi tome rekli – veći komad leda daje više vode.
Delimično deprimirajuća stvar je da u tom odnosu LVX nikako ne može da pobedi NOX-a. Po veličini, kvantitetu nikada, ali može samo da toliko usavrši sebe, da je toliko unutrašnje strukturisan, da se toliko uskladi sa nadolazećim figurama NOX-a da je u harmoniji sa NOX-om i samim time izbegne stvaranje Apepa. To je neka vrsta pobede nad NOX-om, i jedina pobeda, ali ona obezbeđuje besmrtnost i pored smrti. Jer NOX ne oprašta besmrtnost tek tako. Sav čovekov život je tendencija ka tome. O njegovoj uspešnosti govore okolnosti u kojima živi i kako živi kao i njegov unutrašnji spokoj.
Ta nacentriranost na NOX mora da bude neprestana, ali tako da se uvek iznova podešava. Nije moguća nacentriranost jednom zauvek jer NOX uvek iznova daje nove uticaje. Dakle, da bi ta nacentriranost bila stalna LVX se mora konstantno prilagođavati, nadgrađivati. Pametan čovek se menja!
Vidimo da se ubrzanjem rasta i LVX-a i Apepa sve to može da vodi do novog oblika, novog kvaliteta i tipa LVX-a i Apepa. Na primer, današnji internet kao more novih informacija koje su dostupne, je samo jedan od oblika tog novog, većeg, intenzivnijeg tetrisa koji ‘pada’. Dakle, tu su mogućnosti nastajanja ‘novog znanja’ ili relativnog znanja, ili ‘razređenog ili relativnog’ LVX-a. A samim time i do novog ili ‘razređenog ili relativnog’ Apepa. Na neki način oboje su siva zona na štetu i jednog i drugog. U svemu tome se je teže snalaziti. Zato je danas teže nego ikada razlikovati istinu od neistine.
Te novonastale i novonastajuće ‘sive zone’ će vremenom postati pravi ili LVX ili Apep. Za evoluciju je nužno da postanu LVX. Ali samim time da su volumenski veće nego ikada pre i s obzirom na tip njihovih vibracija, govori da je sada prisutan novi oblik frekfencije, sve finiji i finiji što u mnogome menja kvalitet i sposobnosti LVX-a pojedinca kao i čovečanstva. Sve to znači da protokom vremena će kvalitet LVX-a biti ne samo volumenski veći nego i vibracijski kvalitetniji, finiji, dakle i kvantitet (veličina) i kvalitet (unutrašnja strukturisanost i uravnoteženost). Znanje se povećava kao balon kojega naduvavamo ali s time je i njegova dodirna površina sa NOX-om sve veća i veća i otuda izjava onog mudrog starog Grka – sada znam da ništa ne znam!
U grubo gledano, tetris dolazi svima ljudima jednako. Ako je na primer, trenutno Sunce u Strelcu, ono je za sve ljude u Strelcu i isto svima daruje svoje uticaje obojene svojim položajem u Strelcu. Ali ljudi ga različito prihvataju jer imaju različite sposobnosti primanja i prihvatanja tih uticaja. To je ta razlika među ljudima koja vremenom te razlike može i da poveća ili smanji u zavisnosti od elastičnosti baze svakog pojedinca. Samim time da imaju različita ishodišta oni su svi različiti i imaju različite potencijale prihvatanja bilo čega a ne samo uticaja Sunca. Dakle, iste figure tetrisa padaju na različite baze i otuda različiti rezultati kod svakog čoveka, bez obzira koliko male ili velike one bile. NOX je uglavnom isti ali LVX-ovi na koje pada taj NOX su različiti i samim time su razvoji tih LVX-ova različiti.
Jedna od čari života je i nepoznavanje budućnosti što daje mogućnosti svih vrsta trenutno proračunatih ili neproračunatih, impromptu reakcija i delovanja. Ali to se i zahteva. Tetris treba očekivati sa tihom neizvesnošću koja održava potrebnu vatru radoznalosti i sa spremnošću na sve. Ali tu ne sme biti straha. Treba da bude istovremeno onoliko poštovanja koliko i nestrpljivog iščekivanja. Ne teba strahovati nego uživati u činjenici da ‘ne znamo šta nosi dan a šta nosi noć’. Kad si već rođen na ovom svetu, svaki dan je nagrada, ali ako umreš dan ranije nije neka šteta, kažu stari Kinezi.
Kako delovati na tetris? Da li je moguće delovati samo na tetris a ne i na bazu? Bojim se da to nije moguće, osim delovanja na tetris direktno a posredno i na bazu. Dakle, invokacijom neke siline, obožavanjem neke siline. Time direktno menjamo neke njene ‘figure’ koje nam dolaze a i prijemčivost sebe. Tada nam ta silina dolazi jača i u boljem izdanju a i mi sami sebe smo učinili boljim prijemnikom. Amen. Svaka divinacija je otkrivanje, unapred prepoznavanje tetrisa kao i njegov rezultat kada se pomeša sa bazom tako da pravovremeno možemo da se pripremimo za nove faktore i nove događaje. Ipak, samo invokacija je a priori korigovanje tetrisa. Tokom svojega života sam izveo puno invokacija, mnogo, mnogo više divinacija i bezbroj teranja Apepa. Sve to je potrebno za održavanje relativno uravnoteženog LVX-a. Rekli smo da je tetris kao prašina, ne vidimo ga a on uvek pada, dolazi, taloži se. Baš zbog toga je kjučna stvar u vežbanju – kontinuitet. Jer, šta mi radimo svojim stalnim dnevnim vežbama – efemeriama? Čistimo deo karme od pre (koju su nam nametnuli, preneli ili smo je posledično sami stvorili) i čistimo, teramo ili anuliramo (integrišemo) tekući dnevni tetris koji nastaje. Ako čovek jedan dan ne opere zube ne može to kompenzirati ako ih sledeći dan opere dva puta! Ako jedan dan ne uradite dnevne prakse time ste dali slobodu nekim strujama koje i tako spontano cirkulišu ali ste i malo umanjili svoje snage u odnosu na njih. Vremenom se slika odnosa snaga menja u vašu štetu i postajete prosečan čovek. A to ne želite, zar ne? To je put ka tome da vremenom nemate suverenost ni nad sopstvenim snagama. A cilj rada na sebi je ne samo kontrola i suverenost nad sopstvenim snagama nego i nad okolnim strujama i energetskim tokovima i centrima moći. Svaka vežba koju uradite ima to za cilj.
SREĆAN VAM PROLEĆNI ISEMERIAS !