Ako se oklizne niko neće plakati!
Ovo je trebao da bude tekst o odgovornosti! A ispalo je ovo što je ispalo.
Nekoliko pametnih i ozbiljnih ljudi mi je tokom razgovora pomenulo da je na ljudima koji duhovno rade na sebi posebno velika odgovornost. Jer takvi ljudi utiču na druge, opismenjavaju ih, prosvetljuju ih, i plus spas čovečanstva je na tim ljudima. (Ha ha!?) Taj rezon je postao samopodrazumevajući kod ozbiljnih ljudi, a kod poluozbiljnih a kojih je ogromna većina na planeti je to oduvek bio rezon izvan znaka pitanja! Svi bi hteli spasioca a ne pada im na pamet da sami nešto urade za svoje spasenje! Ne treba da izražavam svoje čuđenje a još manje neslaganje! Čuđenje otkuda u ljudima tolika inertnost čak i ako se radi o njihovim sopstvenim životima a istovremeno tolika potreba po spasiocu, mesiji!? ‘OK, kažem ja, ali recite mi molim vas, zašto je to tako’? ‘Zato što drugi ne znaju, ne mogu, ne smeju, ili možda neće iz bilo kojih razloga, da urade ništa spasonosno’, kažu svi u glas. To je rezon kojeg nema smisla pobijati. Ali ipak nije dovoljno jak da bih ja ili bilo ko pametan prihvatio bilo kakvu odgovornost u vezi opismenjavanja ili ne daj bože spašavanja čovečanstva. Baš me briga za čovečanstvo. Pa od čovečanstva je i bog digao ruke u momentu kada je završio stvaranje, samo to budale ne vide, a one još veće budale veruju da bog voli čovečanstvo i da brine o ljudima. Budale nikako da shvate da je bog indiferentan do čoveka. On samo daje relativno ograničen poligon i sredstva i neka opšta pravila igre. Ali je veoma netačno da on voli svoje produkte, igrače i glumce u tom cirkusu. On im je dao sredstva da se kolju međusobno. Otuda izreke – život je borba, ili homo homini lupus, i još puno sličnih koje je praksa iznedrila! Da bog voli čoveka ne bi ovaj život bio toliko krvav i ne bi na svakom frontu važio Univerzalni Zakon Jačega. Postoje ljudi čija je funkcija i misija spašavanje čovečanstva, ali to nikako ne znači da svi duhovno razvijeniji ljudi treba to da rade. Nikako. Onih koji treba nekoga da spašavaju je veoma veoma veoma malo!!! I uglavnom su u medicini i ja ih veoma poštujem. Moji kontra argumenti koji hoće da skinu sa ramena duhovnih ljudi bilo kakvu odgovornost ili možda potrebu i smisao spašavanja čovečanstva, su sledeći:
Prvo – mi nemamo ni logistiku ni moć da spašavamo bilo koga !
Drugo – mi uopšte nismo krivi za ćorsokak u kojemu se nalazi ovo pleme homo sapiensa. Ako neko nije kriv, onda mi nismo krivi!
Treće – mi imamo najmanju potrebu da spašavamo bilo koga.
Četvrto – zar vam se ne čini čudno i nelogično da se očekuje spas od ljudi koji su najmanje krivi a ne od ljudi koji su najviše krivi!?
Peto – baš ti uzročnici sranja imaju i logistiku i moć da spasu svet, zašto onda to ne urade?
Šesto – baš tim uzročnicima sranja je u najvećem interesu da se svet spasi, oni bi imali najviše koristi od toga!
Sedmo – mi i tako najviše već radimo za spas sveta. To je više nego dovoljno.
Osmo – da li će spašeni biti svesni medveđe usluge, naročito ako je dobiju besplatno? Ljudi cene samo ono što skupo plate bez obzira na realnu vrednost toga. To će znati da cene samo oni koji se sami spase, dakle oni kojima nije potrebna nikakva pomoć. Apsurdno do amena.
Deveto – pre 2000 godina, jedan dobar dečko je pokušao nešto i nekoga da spasi i znamo kako je završio. Od istorije treba učiti! Tokom istorije je bilo još puno takvih primera (Jan Hus, Giordano Bruno, Mansur Al Haladž, itd..)
Još kao klinac sam gledao film Sedam veličanstvenih, i nešto naučio iz tog filma.Ovom spisku bi mogli dodati barem još dvadesetak jednako jakih argumenata,… Da li znate da je danas barem pedesetak bankara na svetu koji imaju mesečnu platu veću od milion eura?! Dobro ste pročitali. Govorim o bankarima a ne o vlasnicima (koji imaju još veće prihode). Dakle, svaki od njih zaradi u jednom mesecu više nego njihova čistačica u toj banki za šest inkarnacija!!! Ko sada treba i može da učini preraspodelu energije (i kapitala) na planeti, mi ili oni? Ko treba da preuzme odgovornost? I da li uopšte neko treba da preuzme odgovornost? Zar nije čudno da se ništa ili veoma malo menja? Treba se već jednom osloboditi ljigavog hrišćanskog koncepta humanosti! Ako radimo na sebi to ne znači da treba da radimo i za druge. I tako smo se prihvatili najtežeg posla! Mi već kao nusprodukte imamo efekte rada i na drugima. To neka bude dovoljno. Telema je jasno definisana!
— —– —
Bio sam u situaciji da razgovaram sa grupom od oko petnaest ljudi koji su me svašta pitali. Bilo je tu i provokativnih i besmislenih ali i pametnih pitanja. Naravno, svi takvi susreti i debate su neslužbenog karaktera, čak i veoma amaterskog, bez obzira na ozbiljnost i zahtevnost teme. I uvek treba znati šta i koliko reći. Iz više razloga. Izvesni altruizam u informacijama mora da bude, ali ne preveliki. Ljudi često pitaju veoma zahtevne stvari a pitanje je da li ima smisla odgovoriti im u punoj meri. Zašto nekome davati savete a da ne govorimo mudrost besplatno. Ali tu nije bilo ono ‘biseri pred svinje’. Ne. Većina tih ljudi je imala visoko obrazovanje, neki od njih su bili ozbiljni studenti ezoterike. Ali na neka pitanja jednostavno nisam hteo da im odgovorim, ili sam eskivirao odgovor ili ga ponudio samo delimično. Bilo je tu pitanja o nevidljivim mehanizmima rituala, o astralnim eksplozijama za vreme seksualnog odnosa, o tome zašto je svaki izvor mesto moći, zašto seme u zemlji proklija, itd., itd.. Zamislite, ja, primer božijeg altruizma i svetlosti (ha ha), postao sam toliko drzak i virtuoz egoizma da sam im rekao da nemaju para da plate moje odgovore na sva ta pitanja!!!?? Njihova reakcija me nije tangirala, mada vas zanima kako su reagovali. Ali to nije važno. Moje obrazloženje se je sastojalo iz nekoliko rečenica: Svi su bili na fakultetima i ništa ih nisu naučili na tim školama, a najmanje život. O životu, najvažnijoj temi, oni pitaju mene. Školovanje na fakultetima su strahovito skupo platili. Četiri do pet najboljih godina inkarnacije, toliko energije i novca (i svojeg a i društvenog), toliko nepotrebnog i neupotrebljivog studiranja i napora. I opet o životu malo znaju. I sa svime time većina njih ništa ne može da uradi osim preživljavanja. A neki čak ni to. Na fakultetu nisu naučili da rešavaju životne probleme. Kako može danas neki čovek da kaže da ima diplomu nekog fakulteta a da istovremeno ne razume TV dnevnik između redova? A sigurno 70% visoko obrazovanih ne razume TV dnevnik između redova. Ko da preuzme odgovornost za njih? Zar zaslužuju božiju milost? I sada dolaze meni da me pitaju o veoma važnim životnim stvarima, i očekuju da dobiju besplatne odgovore. A na fakultetu kao i inače u oficijelnom školstvu, su morali svaku glupu informaciju da plate. Oni toga nisu svesni ali veoma skupo su sve platili. Meni su postavljali pitanja ne od milion dolara, ali doslovno za sto hiljada eura i očekivali su da to plate samo sa sto eura! Zamislite. A sto hiljada eura je država investirala u njihovo školovanje da bi znali odgovore na ta i takva pitanja. Zar ovaj svet nije malo okrenut na glavu? Šta sada kaže bog o tome? A šta kažu dušebrižnici o ljubavi boga do čoveka? Baš ga briga. Dakle, tu su svi razlozi da smo i mi bezbrižni. Amen. Bog od nas očekuje samo indiferentnost do svega toga, kao i do patnje tih neznalica i time testira moju indiferentnost. Jer i sam bog ima takav stav do toga. On neće da preuzme odgovornost za neznalice. Baš zato jer se ovo znanje ne nudi na školama, je i ređe i još skuplje. Ovo znanje se i traži i sakuplja svuda i na sve načine tokom života. Za njega ne postoji oficijelna škola. Zašto onda ne bi bilo skupo. Odgovornost je rođak altruizma i sa oboma treba biti oprezan. Zašto u nekom trenutku slabosti imenovanom altruizam ili odgovornost nekome uzeti veliku šansu za inicijaciju koju mu je bog izrežirao? Na fakultetima su dobili ‘klasično’ znanje a od mene očekuju inicijacijsko znanje. To je velika razlika. Neka meni plate toliko koliko su plaćeni njihovi profesori na fakultetima i ja ću im ponuditi deset puta više znanja i mudrosti! Nisu ti ljudi (stari od 25 do 40 godina) krivi što je sve to tako, što je sistem tako postavljen, ali ja imam pravo da ekonomiziram sa svojom energijom. Ako hoću da obavim svoju misiju, čak moram tako da funkcionišem. Zašto ne uživati u umetnosti egoizma?! Da li ste znali da je čika Freud bio najskuplji psihijatar na planeti mnogo ranije nego što je postao glavna zvezda?! Poenta svega ovoga je da treba biti indiferentan do ljudske patnje jer to je jednostavno tako, Prva Budina Plemenita istina. Jednako koliko su bankari indiferentni do nezaposlenih. Razlika je samo u tome da su bankari (samo) egoisti i nisu to uravnotežili sa altruizmom. A mi treba da smo jednako egoisti kao i bankari ali da to imamo uravnoteženo sa altruizmom na drugoj strani, što u finalnom funkcionisanju ili na prvi pogled ne mora da znači da se bistveno razlikujemo od bankara, mada je naš unutrašnji stav kao i funkcionisanje veoma drugačije. Sve navedeno kao i sva komplikovanost navedenih međuodnosa, velikim slovima piše na shemi Drveta Života i sve je u skladu sa Hermesovim zakonom!