Kategorije
Kabala

LXXXV. Magičke moći II

    Mnogi me pitaju za magičke moći. U stvari, ljudi uglavnom samo to pitaju. Ne zanimaju njih prosvetljenja i viša stanja svesti, božanstvena čistoća, duhovni razvoj, istina i druge nepopularne teme. Njih zanimaju moći. Nije to pogrešno. Ali za magičke moći treba giljati a ljudi ne vole da giljaju a naročito ne za neke imaginarne stvari o kojima religija i filozofija beskonačno palamude. Ako već za nešto hoće da giljaju onda su to magičke moći. Zato su magičke moći istovremeno najbolje pogonsko gorivo da ljudi uopšte krenu putem inicijacije. Dakle, magičke moći su idealna udica! Ali treba znati i sledeću stvar. Jedna od osnovnih premisa u kabali o motivima studija kabale jeste da čovek prvo treba da ima na umu da studira kabalu da poboljša sebe pa tek onda dolazi razlog da pomogne kosmosu i ostali altruistički razlozi. Magičke moći se nigde ne pominju. Čak i u jogi su one samo kolateralni dobitak.
    Da li ste sposobni da živite skromno kao da imate platu od par sto eura, ili kao klošar, mada imate milione? Ne, niste. Jer to mogu samo oni koji imaju magičke moći višeg nivoa. A to imaju samo indiferentni. Neverovatan je impuls čoveka da svetu objavi i obznani šta sve ima i koliko je vredan i dobar! Recimo da se to zove hvalisavost. Magičke moći su vaše tajno oružje koje ima funkciju da nešto obavite, ili samo da ga držite u skladištu. Ono je namenjeno za specijalne misije. Niko se ne hvali o svojem tajnom oružju! Jer samim time sebe razoruža. Ljudi ne mogu da izdrže a da ne bleje o svojim minimalnim magičkim moćima. I samim time ih devalorizuju ili izgube.
    Dok ne pridobiju magičke moći ljudi uopšte nemaju predstavu koliko ih je teško dobiti niti koliko su one vredne. Onaj ko zna da ih ceni radije će živeti kao prosjak nego da ih upotrebi da dobije zlato a da pri tome izgubi te moći.
    Ljudi neće da shvate da su magičke moći udica, mamac, magnet, čarolija koja treba da navede vrednog i poštenog neznalicu na put inicijacije. Ali te moći ipak nisu fikcija nego su realne. One dolaze samo kada je čovek spreman na njih i kada ih je vredan. I obično im je smisao da se ne upotrebe. Jer ta ne-upotreba je stalno uspešno obavljen test da ih je subjekat vredan. Sreo sam desetine i desetine ljudi koji su me svašta pitali o kabali, ali ne u cilju da se pročiste, niti da pridobiju Znanje i Razumevanje, nego zbog magičkih moći. Neki od njih su jasno ispoljavali i simptome osvetoljubivosti do nekoga. Mnogi od njih nisu sposobni da nepoznatom čoveku bez razloga poklone komad hleba a hteli bi magičke moći.
    O vlastitom postignuću i vlastitim magičkim moćima nije dobro govoriti. To je isto kao kada bi bogat čovek bahato govorio o svojem bogatstvu i svojem zlatu. Pametan čovek to ne radi jer to nije dobro. A magičke moći i postignuće su mnogo intimnije i vrednije od suvog zlata. Kinezi imaju najpravilniji odnos do novca. Bolji čak i od Jevreja. Od Kineza treba da se naučimo kako da govorimo i koliko da govorimo o svojem postignuću. I da li da uopšte govorimo o svojim magičkim moćima i o svojem postignuću. Drugi faktor je intimnost tih stvari koja je veća i od seksualne intimnosti. Plus drugi ljudi od toga nemaju baš nikakve koristi, čak i ako im sve ispričate.
    Posedovanje magičkih noći mora da bude osećaj i stanje (pre)punih akumulatora. To i jeste baš to. To je realno stanje i realan osećaj. Čovek to jednostavno oseća i zna da to može pre nego i pokuša. To bi mogli nazvati euforijom, elanom sa kojim se može leteti. Jednostavno kipi energija iz čoveka. Neko bi to nazvao magičko vreme. Ne mora to stanje prepunosti energije da je stalno ili da traje dugo, ali i sve to je moguće. Ono može nastati spontano, slučajno, nenamerno kao rezultat nekih okolnosti, ugodne ‘saradnje tetrisa i baze’ ili što bi rođaci astrolozi rekli tranzita, ali može biti i rezultat rada subjekta. Virtuoznost života je očuvati sve te moći u sebi pod kontrolom i veoma ih malo upotrebiti, naročito ako ste ih pridobili krvavim radom. Vlada mišljenje da deca sama po sebi imaju sve magičke moći a da je zadatak roditelja samo da deci omoguće da očuvaju te moći. Da ih ne sabotiraju i da ih ne opljačkaju tih moći. Da u dobroj veri i neznanju ne unište živote svojoj deci.
    Teško je ništa ne raditi i sakupljati magičke moći. Jer time se povećavaju kompetencije i odgovornosti. Treba veći sistem držati pod kontrolom a to nije lako. Magičke moći su neraskidivo povezane sa etikom i sa indiferentnošću. Zato je Geburah mesto gde su one nužne. Jer na tom nivou je indiferentnost već apsolvirana kao i izvestan deo etike. Ili jednostavnije rečeno – ako se magičke moći zloupotrebe (prekrši etika) one se gube. Jer one su najčešće rezultat teškog rada ali su ipak božija nagrada koja je uslovljena božijom etikom. Pridobijaju se božanskom čistoćom ali moraju da se upotrebljavaju u skladu sa božijom etikom. A vezu sa indiferentnošću možemo izraziti ovako: kakav odnos imati do stvari do koje ste indiferentni? Ili, bog ima magičke moći i vidite kako ih retko upotrebljava!
    Prerano ili slučajno ili neočekivano pridobijanje magičkih moći (ako je to uopšte moguće) možemo uporediti sa time kao da ste kapetan prevelikog broda ili kao da to odjednom postanete a još ne znate veličinu i karakteristike tog novog većeg broda a odgovorni ste za njega i već ste na pučini života. Ili kao da ste komandant bataljona i odjednom postanete komandant divizije. Ne znate kolika je, koliko je jaka (sa kolikim arsenalom energije raspolažete) a odgovorni ste za nju, od vas se očekuje kompetentno komandovanje, morate optimalno da je vodite kroz rat sa što manje gubitaka ili čak i bez gubitaka. Nije se tu lako snaći. Ili znate da vozite auto a odjednom ste pilot aviona koji je u vazduhu. Baš zbog te nespremnosti (praktične a naročito etičke) magičke moći se sporo i teško dobijaju a lako gube. Ne postaje se lako predsednik države. Potrebna je decenija rada i kalenja, sazrevanja za to. Za neke magičke moći je potrebno nekoliko meseci. Izračunajte šta hoćete, koju magičku moć, koliko je to veliko, i ekvivalentno tome je potrebno napora da se one pridobiju.
    Moć podrazumeva i odgovornost. A odgovornost je ljudskim bićima veoma neprijatan pojam, zato toliko beže od nje. Čak i ljudi koji imaju samo fizičku moć veoma su skloni da je zloupotrebe. Dakle, to je školski primer neodgovornosti i ne-znanja. To je još očitije i više prisutno kada je u pitanju društvena ili ekonomska moć. Tu je još više zloupotreba a još manje odgovornosti. A koliko je to tek opasno u slučaju magičkih moći! Svaki društveno jak čovek ima prohodan Geburah. Pazite, prohodan a ne osvojen. Svaki čovek koji ima osvojen Geburah ima i odgovarajući samadi i magičke moći. Ali razlika između prvog i drugog je strahovita. Na kvadrat. Blagi i uopšteni kriterijumi Vatikana svakoga proglase svecem. Po njihovim kriterijumima, a to je stvaranje čuda(?), u svakom selu bi se mogla naći neka baba koja te uslove zadovoljava.
    Ako su nekome magičke moći ‘bogom dane’ znači bog ih nije dao bez razloga, nego za upotrebu, naročito ako su to sposobnosti lečenja. Ali i za opšte dobro. Poznati su nam slučajevi da neki takvi ljudi ne upotrebljavaju te moći ni za šta i dobijaju udarce ‘od boga’ koji ih navedu, nateraju da ih upotrebljavaju u tačno određenom cilju. Poznajem barem četiri takve osobe. Ako ih subjekat sam pridobije, opet ima strahovitu odgovornost ako već hoće da ih upotrebljava i ta upotreba mora biti u skladu sa božijim planom. Znači treba da prati i poznaje božiji plan. A to nije mala stvar.
    Zamislite situaciju da nešto možete da uradite da znate da niko ne može da vas vidi niti da zna za to. Čak ni bog. I da u toj situaciji možete da uradite nešto što inače ne možete, na primer da nešto ukradete, dakle nešto neetično. Da uzmete nešto što vam ne pripada ili što čak pripada drugome. I vi znate da to nije etično, ali niko za to ne zna pa čak ni bog. Šta ćete tada uraditi? Da li ćete prekršiti etiku? Ovde ne računamo situaciju da je to ničija stvar, da ne postoji pravni subjekat koji je vlasnik dotične stvari. Ovde se zna da je neko vlasnik. Ovo je strahovit test etike i morala koji funkcioniše sam po sebi i koji determiniše krajnje limite čoveka u dostizanju i pridobijanju magičkih moći. Postoje momenti koji dozvoljavaju ‘krađu’ zbog specifičnih okolnosti a da time etika nije povređena. O ovome bi mogli još dugo da pišemo i navodimo primere, ali mislim da sam sve rekao. Ovo jeste tema koja zaslužuje i zahteva  dodatnu analizu, ali o tome drugi put.
    Za magičke moći čisti um nije najvažniji preduslov. Poželjan jeste ali nije odlučujući. Glavni faktor je konstitucija sistema u celini, dakle Nefeš i Ruach u globalu. Konstitucija Nefeša i uređenost uma i njihova saradnja. Više puta sam rekao da samadi nivoa Tifareta ne garantuje i magičke moći. Dakle ne radi se samo o mentalnom nivou nego više o astralnom. Naravno, ako je mentalni nivo konfuzan onda ni jaki Nefeš ne može održati energije na okupu i one se rasprše. Čisti um je veoma poželjan da je paralelan sa  magičkim moćima da bi subjekat mogao pravilno da ih upotrebljava, odnosno da ih uopšte ne upotrebljava. A najvažniji razlog je da ih ne bi zloupotrebio.
    Magičke moći uopšte nisu istražene ni pravilno definisane, determinisane. Sve što je materijalnom oku nevidljivo a dešava se, neuki ljudi to proglasiše magičkim moćima i čudima. A u vlastitom organizmu svaki dan se dešava hiljade takvih manifestacija i senzacija  koje ne znamo da objasnimo a koje  su čoveku normalne i ne smatra ih čudima. Kakvo neznanje!
    Veliki Arhitekta (kojega boli uvo za nas, i ne samo uvo) je nekako spontano odredio ili determinisao, rasporedio magičke moći svakom čoveku u skladu sa njegovom karmom, što je prilično fer i sportski. Da nije tako, bilo bi zloupotreba na svakom koraku kao u mitološkim pričama. Možda su te moći u pojedinim slučajevima malo više prisutne da bi subjektu dao mogućnost da preživi neke ekstremne situacije, životno opasne. Dakle, sve je kako treba. Imate tih moći dovoljno. Ne žalite što ih nemate više jer one bi vam stvorile više problema nego koristi. Imate ih sasvim onoliko koliko ih je potrebno za vašu Istinsku Volju. Osim ako ne planirate da izvršite revoluciju. Ali s obzirom koliko malo pameti je potrebno za revolucije i ko ih sve radi, mislim da vam ni za revoluciju nisu potrebne magičke moći.
    Ovo je treći moj članak na ovom website-u o ovoj temi, jer puno je zainteresovanih za magičke moći. U stvari ljude samo to i zanima. A one su u stvari nusprodukt, usputni rezultat, kolateralni dobitak. Svi vole da stvaraju čuda a ne shvataju da je najveće čudo sam njihov život. Kod magičkih moći je najvažnije shvatiti njihov smisao. To je možda i teže nego pridobiti ih. To je važnije nego upotrebljavati ih.
    Dešava se da neki ljudi stvarno rade na sebi, vežbaju, trude se da pridobiju magičke moći i ne uspevaju i tada se razočaraju i dignu ruke od inicijacijskog puta. Neki već na prvom takvom koraku ako ne dobiju čudesa i ne ulaze dublje. Umesto da im je cilj čisti um i samadi, Razumevanje. Ako im je to cilj i ako čistog srca tome teže, mnogo su im veće šanse da pridobiju, zarade magičke moći. I to onako usput – kolateralni dobitak.
    Što više čovek napreduje ka svojem samoostvarenju to je bliži magičkim moćima. One se javljaju spontano kao rezultat pročišćenosti i unutrašnje usklađenosti, harmoničnosti i samim time usklađenosti sa silinama izvan sebe. Možemo reći da tada vanjske siline same od sebe pomažu čoveku u tim ‘nadprirodnim’ pojavama. Ti potencijali koje takav čovek može da demonstrira i poseduje su iznad naših najfantastičnijih snova. Te siline kao da doslovno čekaju da ih čovek upotrebi, aktivira, usmeri, upravlja njima. Ali one su tu da subjektu pomognu na sve težim inicijacijskim zadacima. Plus test etike!
    ‘Mudar čovek nije uznemiren željom da koristi te moći izuzev u situacijama kada je neophodno da se upotrebe…. Neke od moći mogu da budu razvijene specijalnim treningom, ali čovek koji se razmeće ovim moćima je uvek u ropstvu. Mudar čovek ne smatra ništa kao svoje sopstveno.’ Zato magičke moći nisu kruna rada na sebi. Kruna rada na sebi je čisti um a magičke moći su dodatna nagrada. Toliko o upotrebi. A o pridobivanju pročitajte tekst o Metodama vežbanja I i Metodama vežbanja II.
    Kao što je svaka loša navika otrov u umu i prepreka do čistoće uma, tako je i prepreka do magičkih moći. Glava bi vas zabolela kada bi i približno bili svesni koliko nečistoća i otrova imate u umu, a sve ste to uneli u sebe socijlizacijom i hranom. Što više čovek očisti svoj um veće su mu šanse da pridobije magičke moći. Ali to ne ide uvek paralelno. Nemaju svi ljudi jednako karmičko-astrološke predispozicije za pridobivanje tih moći. Samo iz tog razloga je moguće da čovek koji je osvojio nivo Tifareta, dakle dostigao prvi, najniži samadi, još uvek nema magičke moći. I obratno. Ali već u Geburahu se to mora poklapati, mora biti prisutno oboje. Nekom  čoveku može dobar aspekat Plutona da donese magičke moći, stalne ili povremene koje on nema pod kontrolom, kojih često i nije svestan a da istovremeno u svojem umu ima puno otrova koji su u svakodnevnom životu okarakterisani kao poroci ili koji su čak i autodestruktivni. Možemo samo zamisliti koliko je on daleko od čistog uma. Dakle, nečistoće. Treba ih otkloniti. A o tipovima nečistoća koje su već integralni delovi uma svih ljudi sam pisao u knjizi Kritika nečistog uma.
    Da je bog samo malo darežljiviji sa magičkim moćima, recimo za 2%, ovaj svet bi s obzirom na nivo etike kojega ima, izgledao 30% drugačiji! Ne možete shvatiti istinitost ovoga upozorenja! Zato na momente pomislim da je bog previše darežljiv sa magičkim moćima.
    Postoji i mogućnost trgovine. Dakle, da nešto date ili se nečemu odreknete a da dobijete neke magičke moći. Ili brži duhovni razvoj ili nešto treće. To su svećane zakletve odgovarajuće izvedene i nečim jakim potvrđene. Ne savetujemo to nikome ma kakav cilj zakletve ili obaveze bio. Jer život je dinamika a čovek je svestrano (najsvestranije) biće na planeti i sve što mu je Veliki Arhitekta dao ima smisao i u nekom momentu inkarnacije biće mu potrebno. Mladi čovek (kada ima najveće resurse) bi puno toga dao samo da postane magnet za žene (što je takođe jedna od magičkih moći) ali u jednom momentu života će mu žene postati druga (ili peta) najvažnija stvar u životu a biće bez nekih životnih resursa kojih se je recimo nekada odrekao u korist žena. Zato uvek preporučujemo nepopularni metod, a to je naporan rad kao način pridobijanja magičkih moći, inicijacija ili žena ili novca, a ne trgovinu. Mnogo je bolje ponuditi svoj rad i napor nego neki integralni deo sebe. Još jedna dobra vest za lenje ljude – ne postoje magičke reči, ne postoje prečice, ne postoji foliranje, ne postoji švercovanje. Ovde važe precizni zakoni matematike, ekonomije i logike.
    Što teže pridobijete neke moći više ćete ih ceniti i ređe (ili nikada) upotrebljavati. Ali prijatan je taj nesnosni i razdirući osećaj unutrašnje moći da nešto možete (puno toga možete) a i dalje igrate sa rezervnim sastavom. A najbolji igrači vam sede na klupi. Ali to je preduslov i garant napretka.
    Za magičke moći su odlučujući: nivo koncentracije misli, dakle stanje uma (Ruach-a) i opšte fizičko, zdravstveno stanje, dakle protok prane kroz organizam (Nefeš i Guf). I naravno, neke predispozicije (od Prve Trijade) a koje pišu u astro karti. Pravilnom upotrebom tih sredstava, oruđa, instrumenata, disciplinovanom korekcijom njihovih usmerenja, tendencija, moguće je u dogledno vreme pridobiti neke magičke moći. Ali znajte, to je veća nagrada nego da osvojite sve misice sveta iz zadnjih deset godina. I baš zato treba da budete sposobni, ako treba, da ih odbijete, čak i ako vam gole pokucaju na vrata. Nisam rekao da treba da ih odbijete ako vam se gole pojave na vratima, ali treba i za to da budete sposobni.
    Još jedan važan detalj. Važno je kada počinjete! Što pre to bolje. Znate ono – vremena imamo koliko hoćemo, ali smatram da treba da požurimo! Treba početi još u detinjstvu, ako imate pametne roditelje. Neću da uvredim nikoga, ali za neke ljude je definitivno prekasno, osim ako se odluče da prođu kroz drastične inicijacije. Ali, ko voli da ide u rat?
   Celo vreme govorimo o magičkim moćima a o njima kao da ništa nismo rekli. Ljudi obično pomisle na hodanje po vodi, osvajanje lepotica, ili osvete nekome, ili ostvarenje nečega što konvencionalnim sredstvima nisu sposobni, itd.. A jedino što o njima treba da se kaže je: etički nivo i uputstva kako ih pridobiti. O etici je uvek malo rečeno, zato sam išao ovoliko naširoko, a uputstva kako ih pridobiti je posvuda. Na ovom website-u ih je sigurno dvadesetak. Ali ljudi to ne vole. Niko ne može to da im podari. Najviše što mogu da dobiju od bilo koga je pravilno uputstvo. Vama ništa ne znači ako vam kažem da je jedna od viših magičkih moći sposobnost da se kroz telo propušta svetlost i samim time telo ne proizvodi senku (na veliku žalost Leonarda da Vinčija, ha ha, slikari će ovu šalu razumeti) i to je neki oblik nevidljivosti. Ili ako kažem da je jedna od niže rangiranih magičkih moći sposobnost bivanja na ekstremno niskim temperaturama ili utrostručena fizička snaga. Sve je to besmielno i bajkovito ako niste sposobni barem sat i po do dva dnevno da vežbate dharanu! I tako svaki dan!