Ne znam da li smo do sada naišli na valjanu definiciju ega. I posledično ni na analizu pojma egoizam. Bojim se da neću preterati ako kažem da sve što je o tim temama napisano je pogrešno. Iz osnovnog nerazumevanja šta je um, svest, Tifaret, stanje uravnoteženosti uma, stanje ravnoteže altruizma i egoizma. Sva tumačenja tih pojmova proizlaze iz nejasnog hrišćanskog palamuđenja o čistoći, božanstvenosti, altruizmu, itd..
Ima tu povezanosti između ega i egoizma, ali najtesnija veza je etimološka. Uglavnom je ego interpretiran kao nešto negativno čega se treba osloboditi. To je totalno pogrešno. Negativan je egoizam kao klipot Tifareta i svi epiteti egoizma su pripisani egu. Oni jesu povezani sa egom (jednako kao i altruizam, drugi klipot Tifareta), ali nisu i ne mogu biti identifikovani sa čistim pojmom ega. Ego znači – ja. Kako mogu ja da budem negativan? Ili vi? Ego je stub, i temelj bića. E sada, način borbe tog bića za opstankom je ono što može da ispolji egoizam, odnosno negativni, nepoželjni način, i otuda negativna interpretacija i samim time negativna konotacija uz ego. Ego je nužan za opstanak bića. Ego je osnovni produkat involucije, ego je preduslov za evoluciju. Ne može da počne evolucija dok se ne formira ego. Ego je nužan za evoluciju. Ego je savršen konstrukt na mentalnom nivou koji ima svest o sebi. Otuda ta veza ega, uma i svesti. U stvari, ta tri pojma se preklapaju u velikoj meri. Ego je apsolutno povezan sa umom a ne samo sa impulsom za opstankom (koji je takođe povezan i sa Nefešom). Svako živo biće poseduje impuls za opstankom i to je neka vrsta egoizma, prisustva ega, ali samo čovek poseduje ego koji se manifestuje i na negativan način. Način borbe za opstankom može biti egoističan i jeste takav kod svakog živog bića. Zašto onda neke životinje nisu okarakterisane kao da imaju ego a neke kao da ga nemaju? Da li treba neka živa bića, kao što su grabljivice na primer, okarakterisati kao egoiste a ostala živa bića kao altruiste?
Pošto je ego povezan sa umom i pošto je nužan za evoluciju to ne mora da znači da je toliko motivisan i za opstankom. Egoizam je apsolutno povezan sa nagonom za opstankom, mnogo više nego motivom za evolucijom. To je ta osnovna razlika, i nerazumevanje te razlike je dovelo do izjednačavanja ega i egoizma i samim time do mišljenja da je ego negativan i da ga treba anulirati. Ego je nužan i ne treba ga i nemoguće ga je anulirati, ali egoizam treba anulirati, uravnotežiti. Oblici egoizma, neuravnoteženi derivati ega, su oni koji se bore za opstanak i ne žele da umru i koje treba raznim inicijacijama (prevarama smrti) anulirati, pobediti, uravnotežiti, transcendirati. Intenzitet ega, veličina, determiniše i njegovo manifestovanje (egoizam) i na osnovu razmatranja to oboje tek možemo zaljučiti da li je tu prisutno preteravanje, egoizam u negativnom smislu. Da li ste čuli izreku – iza velikog ega treba da je veliki talenat (i rad). Mick Jagger ima najveći ego na planeti, tako kažu a i nije daleko od istine. Ali, zamislite ga da se ponaša skromno? Kako izgleda predsednik koji živi u kolibi? Dakle, egu treba da sledi odgovarajući egoizam. A egoizmu, bilo koliki i kakav da jeste, treba da je prisutna ravnoteža u obliku ekvivalentnog altruizma. Problem uvek nastane kada je egoizam veći ili disharmoničan sa egom i samim time nastaje i nesklad sa altruizmom.
Manifestovanost ega je tesno povezana sa čistoćom uma, sa uravnoteženošću uma i sa ‘volumenom uma’. Što su ta tri faktora na višem nivou, ego je veći, izraženiji, ali egoizam je utoliko manji, odnosno disharmoničnost sa egom i altruizom je manja ili je nema. Veliki ljudi imaju veliki ego! Zar je moguće drugačije? Da bi uopšte čovek postao veliki on mora da ima veliki ego ili jak ego. Bez obzira kako to interpretirali, kao nagon za opstankom, za uspehom, nagon za životom, ekspanzijom, izražavanjem, itd.. Zamislite da se veliki čovek odrekne takvog svojeg ega? Šta ostaje od njega? Veliki čovek se je odrekao egoizma ali ne i ega! Čak naprotiv! Čisti um je jak ego ali je istovremeno i na potrebni minimum redukovani egoizam.
Egoizam sam po sebi je apsolutno znak neuravnoteženog uma. jednako kao i pohlepa je jedan od načina, jedna od komponenti koja je nužna za opstanak. I logično da se dešava da zastrani i previše ojača, stekne dominaciju nad altriuzmom. Ali to ne znači da treba uništiti ili pobediti ego. Nego treba uravnotežiti um. Time se anulira egoizam i omogućuje egu da nastavi evoluciju još brže, intenzivnije, na širem frontu. Tvrdnja da ego treba uništiti je isto kao i tvrdnja da ‘imamo automobil ali nam motor u tom automobilu nije potreban’. Možda treba korigovati način rada tog motora ali motor kao takav je neophodan. Možda treba korigovati način kako ego ispunjava svoju funkciju, a to je bezbroj karakteristika uma i koncepata uma, ali uništiti ego je besmisleno i pomisliti. To je de-evolutivno i destruktivno. Treba korigovati programe software-a, ali software kao takav nam je potreban. Tu je otežano razumevanje jer baš ti programi sačinjavaju software, pa je teško razlučiti šta je šta.
Ego jeste nosioc svih načina svojega ispoljavanja i funkcionisanja i često neke negativne aspekte toga imenujemo egoizam. Isto tako i pozitivni aspekti temelje na egu, čak i ako je to benevolentnost, altruizam, itd.. Ako uništimo ego onda se gube i te pozitivne karakteristike. I šta u tom slučaju?
Ego može (i treba) da postoji bez navezanosti na bilo šta, bez da ijedan koncept uma dominira na štetu drugih, ali ako se na nešto naveže, to je egoizam. Da li u tom slučaju treba uništiti ego? Ili samo egoizam? Da li je uopšte moguće uništiti ego bez uništenja ili osakaćenja uma?
Egoizam kojega možemo smatrati kao jedan od načina ispoljavanja pohlepe je oblik neke navezanosti na nešto ili nekoga. Oslobađanjem od navezanosti anulira se i egoizam. Otuda povezanost i asocijacija na hermita, jer mu je sinonim oslobođenost od egoizma. Ali to još ne znači da je on altruista ili da je uravnotežio altruizam i egoizam. Zato jer put hermita, kakve danas poznajemo, nije uvek srednji put, nego je to povremeno potrebni put. Slično kao i kod hijerofanta. Ali magus je uvek na srednjem putu. Oslobođenost od egoizma podrazumeva da je um čistiji, uravnoteženiji, da je volumen uma veći i samim time sistem, mehanizam ega veći, i impuls ili obaveza ega za ispoljavanjem svoje božanske misije veća. (Mnogo je bolji izraz obaveza nego ambicija, jer ambicija ima elemente egoizma, ličnog, itd.).
Jak ego ne stvara crnog brata, nego način ispoljavanja tog jakog ega. Ako neki klipot proradi kod jakog ega, ili ne daj bože kod čoveka samadija (bilo kojeg nivoa) tada je to veoma opasno, tada je to crni brat. O tome sledeći put.
Kategorije