Kategorije
Tarot

Tarot Analiza nekog Aduta preko njegovog mita

    Mitologija je neiscrpan izvor, baza podataka, znanja, informacija o svakom Tarot Adutu a svaka Manja Arkana je vizuelni prikaz ‘saradnje’ bogova i šta iz te ‘saradnje’ proizlazi. Za većinu Aduta se može upotrebiti mitološka priča njegovog korespondentnog božanstva kao ishodište za razumevanje i spoznavanje karakteristika. Ali za neke Adute moramo uvažiti osim pomenutih i neka božanstva sa kojima je osnovno božanstvo Aduta u nekoj vezi, bilo genetskoj, porodičnoj ili da su recimo u nekoj vrsti ‘sukoba’, itd.. Sve te genetsko-rodbinske veze su u stvari srodnost frekfencija tih silina ili kompatibilnost, dobra saradnja.

    Sve to važi i za na primer ATU XIX, Sunce. Tu ne možemo samo gledati Apolona i njegov mit i njegove karakteristike. Adut Sunce predstavlja puno širi spektar od Apolona zato tu moramo da uključimo i mnoge korespondencije i Heliosa, Horusa, Apola, Ra-a, Ahatore, itd.. Sva navedena božanstva u svojim mitovima delimično, površno ili čak potpuno izražavaju karakteristike i način funkcionisanja ove Staze Mudrosti, ove komponente univerzuma. Nama je potrebno svo to znanje iz tih mitskih priča da razumemo taj Adut. Mnogo toga može da se otkrije i kroz meditacije ali nama je to znanje definitivno potrebno. Čak i za pravilne divinacije. Isto tako treba da znamo povezanost i srodnost između Aduta Sunce i Aduta Strast! Oni jedan drugog nadopunjuju i delimično objašnjavaju. Ovde možemo da dodamo i ATU IV. Sve to objašnjava zašto je bog Amon-Ra bio predstavljen sa ovnovom glavom i zašto je mačka bila sveta životinja u starom Egiptu. Dvoje male dece prikazane na tom Adutu mogu u jednom aspektu da budu Kastor i Poluks ali isto tako u drugom aspektu mogu da budu i Apolon i Artemida (što je ređe). Bez obzira što je taj Adut najživotniji, uvek pozitivan, uvek poželjan, baš sa tim blizancima sadrži u sebi i koren i uzrok smrti i samu smrt. Baš ta dva blizanca predstavljaju prolaznost. Ako pogledamo sve mitove o Apolonu vidimo da je to božanstvo sa najmanje ekstrema u usporedbi sa drugima. Logično, zbog centriranosti Sunca. Sva odstupanja tog Aduta bilo u dobro ili u slabo izražavaju Adut Car i Adut Strast, i to onako usput, sporedno.

    Isto tako ako hoćemo da razumemo ATU IX moramo da poznajemo ne samo aspekte boginje Demetre (kao i njen mit) nego i sva ‘božanstva-derivate’ od nje (Persefone, Ceres, Plutos, Pomona, itd.), i isto tako mit o Apolonovom sinu Asklepiusu kao i njegovoj kćeri Higiji. Ćistoća je pola zdravlja. Čistome je sve čisto ali ipak treba da zna da sve (kao i mi svi) nije čisto. Ako si korektan do drugih ne znači da su drugi ili da će biti korektni do tebe. Sve je to ATU IX. Biti korektan uvek – to zahteva ogromnu samodisciplinu. Ali isto tako taj Adut je i Adut bankara, koji iz ničega (‘ne radeći ništa’) stvaraju nešto. Oni samo čekaju žetve, zrenja. Banku kao ustanovu može da predstavlja i ATU V i čak sve Manje Arkane Diskova ili samo As Diskova ali način funkcionisanja banke predstavlja ATU IX. Iz svega ovoga nije teško zaključiti koja Manja Arkana predstavlja način funkcionisanja banki. U ovom Adutu je takođe Demetra koja svojom čistoćom, ispravnošću i materinskom žalosti se bori i izbori (barem donekle) kod Zevsa za svoju decu (jedno muško i jedno žensko), a to je prikazano položajem tog Aduta na Drvetu Života – povezuje Chesed i Tifaret. Pa ipak u pitanjima materinstva ili emotivnih stvari ovaj Adut ne obećava puno.

Baphomet

    Za razumevanje Aduta XV, Đavo, koji je jedan on najkompleksnijih Aduta, potrebno je još veći fond znanja. Od svih detalja mita o bogu Panu, preko Svestvoritelja (ekstremno potentnog koji bi oplodio sve što je moguće oploditi samo da bi nastao život) i Svegutača (onoga koji sve uništava kada mu prođe vreme, mada mu se nigde ne žuri), preko karakteristika astrološkog Saturna (koji ne propušta nijednu priliku da subjekta udari gde god mu to karma subjekta omogućuje), zatim preko koncepta đavola i iskupljenja, odnosno plaćanja poreza na postojanje, pa do višeg koncepta androginosti (Bafomet), itd.. Ovde trebamo uočiti da su razni oblici androginosti prisutni kod Merkura i Sunca (dakle Hod i Tifaret) a ova staza, Đavo, povezuje baš ta dva sefirota. Sve ove koncepte je veoma teško složiti u jednu celinu a da ona ‘diše i radi’, plus, od svega navedenog je veoma malo toga na raspolaganju da iz toga učimo. Ni kod jednog Aduta nije toliko gradiva a toliko malo upotrebljivog. Dakle, ovde smo osuđeni na praksu i sopstvene meditacije.