Kategorije
Kabala

LXII. Tumači boga

(koji ne smeju da pozovu boga na odgovornost)

Idem ja tako ulicom i sretne me nepoznati čovek i pita me:
‘Da li vi poznajete boga?’
‘Naravno’, odgovaram ja.
‘Konačno! Od milion samo jedan! Ali vi ste milion i prvi kojega sam pitao!’
‘Uvek sam bio izuzetak’, kažem ja.
‘Objasnite mi kako izgleda!’
‘E to je nemoguće!’

    Više puta sam bio u sličnoj situaciji. Ali to ne znači da taj slučajni prolaznik kojega sam sreo i koji me je pitao to teško pitanje, nije naleteo i na ljude koji će učiniti sve da mu objasne boga. Jer, ako niste znali, postoje čak i profesionalni tumači boga i to pod raznim zastavama.
    Ne sviđaju mi se tumačenja boga od mnogih ‘kompetentnih’ za to. Svi oni nekako direktno ili indirektno, između redova, na kraju kažu da je čovek bedni crv koji je bogu dužan. Dužan mu je za život. I sve što čovek uradi da se otkupi – ništa nije dovoljno! Izgleda da je sav čovekov život sastavljen samo iz napora da se otkupi bogu a što je nemoguće. Dakle, nema smisla pokušavati nemoguću stvar, meni je potreban kompetentni tumač koji će ponuduti alternativu. I ako takvog nema na dohvat ruke ja neću ni da ga tražim jer ja imam svoju alternativu – telemu. Čak i ako su tumači nadohvat ruke, ne zanimaju me. Moja telema kaže – ‘tu sam da se učim i da uživam’! A taj dug bogu mogu čak i da priznajem ili da budem neutralan do njega ali neću ni da pokušam da ga otplaćujem, jer ja nisam ni tražio ovaj život. Jer ako mi je bog dao život, bog mi ga i uzima. Kako bi izgledalo da čovek pozove boga na saslušanje? Ne bi mu bilo lako! Da li je u tom slučaju bog grešan što mi uzima život? Nemam uticaj ni na to davanje ni na to uzimanje i zato tu nema mesta nekoj grešnosti. Samo još fali da nas proglase grešnim jer smo umrli! Ako mi bog već da život zbog kojega treba da sam grešan, neka mi barem da večan život. Dakle, ako je neko grešan onda su i bog i čovek grešni. Sve počinje u porodilištu a završava na groblju. Uvek kada vidiš novorođenče pomisli – budući grob! Da li je neko rekao da je bog grešan zbog toga? Da li je neko pomislio da je u sklopu božijeg plana to da je čovek (ne)grešan? I da zbog toga ne treba da se iskupljuje?! Zato smatram da je za čoveka sasim dovoljno obaveza koje treba da obavi da bi preživeo i ne treba da se opterećuje sa nekim imaginarnim grehovima, obavezama, iskupljenjima.
    U krajnjoj liniji nije netačno da je čovek zaista mali crv, ali nije samo to. Istovremeno je tu i božanski potencijal. Naglasimo pojam – potencijal, koji može da se realizuje ali u (pre)ogromnoj većini se ne ostvari. I taj potencijal ode u ništa kao da ga nikada nije ni bilo i ispada da je čovek i sav njegov život gomila nevažnih događaja, brdo žalosti koje se fantastično uklapa u ovu ‘dolinu suza’. Ipak, samo zbog tog potencijala dajmo šansu čoveku! I crvi imaju pravo da uče i uživaju. Ali samo onoliko koliko su jaki. Dakle, telema bilo kojeg čoveka se može realizovati samo onoliko koliko je on sam jak. Tumači boga to ne govore zato jer o tome neamju pojma. Oni samo govore o ispravnosti, čistoći, bezgrešnosti, altruizmu. Da li postoji takav? Pošto takav ne postoji, jadnim sveštenicima ne preostaje drugo nego da čoveku govore da je grešni crv. I tu prave dve greške u startu. Nisu svi crvi i niko nije (izvorno) grešan. Zato ne prihvatam takve tumače. Pazite na jednu nijansu – ja ne govorim da nema karme! Ja govorim o relativnoj grešnosti.
    Mnogo su mi bliži tumači koji kažu da bog nikoga ne voli i da je u stvari indiferentan do svih i svega. On uvažava samo jake. Jer jaki svojom snagom (ipak) samo relativizuju tu indiferentnost boga. Bog je i dalje indiferentan do njih ali razlika je u tome da on zna za njih. Jer, očigledno neki crvi su postali dovoljno jaki i uskladili se sa tim indiferentnim bogom i izgleda da ih bog voli. Ha ha. To samo izgleda tako, ali samo zato jer su mu se oni prilagodili i uskladili sa Njime! Bog je univerzalna dinamička harmonija koja se događa (skoro) po matematičkim zakonitostima. U toj strukturi i hijerarhiji postoje razni centri moći koji imaju veoma prepletene i komplikovane međuodnose i koji uzrokuju tu dinamiku koja se odvija po Univerzalnom Zakonu Jačega. Dakle, hladno i racionalno. Da li matematika nekoga voli?! Ako bi hteli da nabrojimo tri osnovne karakteristike boga, to su: bog je veliki, bog je jak i bog je indiferentan. Tačno je da bog čak i voli neke, ali, ha, samo sebi slične. To nije logični apsurd, mada se bog često puta manifestuje kao logičan apsurd. Dakle znamo šta nam je da radimo. To je suština teleme. Tačno je da je bog i milostiv ali to tako samo izgleda uglavnom iz naše (mikro) perspektive i kroz debele dioptrije ne-znanja.
    Život je (ne)smisleno plivanje po beskrajnom okeanu a bog se pokazuje kao različite struje i valovi na tom okeanu (dakle centri moći) koji otežavaju ili pomaži u tom plivanju. I ako prihvatimo stav da je bog samo naša telema i da uspešnost plivanja zavisi samo od naše vlastite snage i veštine, onda nam je život podnošljiviji, jer lakše eskiviramo prepreke, kao riba u vodi, a i uspešniji smo na mnogim frontovima, pa čak i u magiki. Naročito u magiki. Ako neko uspešno ‘slalomira’ izgleda da bog njega voli. A on je samo (!) jači i mudriji.
    Ponoviću jednu rečenicu – niko nije izvorno grešan! Ali to ne znači da čovek nema milion drugih latentnih ili aktivnih slabih osobina. I tu je bog da ga udari i podseti na obaveze tokom inkarnacije. Jer, ako bi bog odlučio da prestane da nas udara i kažnjava, odmah bi se usmrdeli od vlastite truleži! To možda ima neke veze sa izvornim koitusom ali ne i sa takozvanim izvornim grehom. To je Greška Početka!
    I još nešto. Da neko slučajno ne pomisli  da negiram postojanje boga! Ja sam veliki teista!
    Što je veće ljudsko stado (mada ga neki zovu i božije stado) veća je i potreba po božijim pastirima. Tokom cele istorije su se odvijale bitke za to stado, odnosno, malo lepše rečeno – za ljudske duše. I danas takođe. Čovek koji nije šire upoznat sa tematikom je u velikoj opasnosti da bude kupljen, zaveden, vrbovan, ucenjen, privučen, prevaren raznim tumačima boga, posebno danas kada su nam Hefajst, Hermes i Uranos ponudili toliko svojih derivata i Gutenbergovi daleki potomci neumorno rade bez cenzure. Neka se svako čuva sam za sebe! Jer u protivnom neizbežno postaje deo stada na veliko zadovoljstvo pastira.
    Ne znam da li sam sreo bolje determinacije boga od onih u sufijskoj terminologiji. Ali oni nemaju nikakvu vizuelnu predstavu boga, kao i islam uopšte, što je sasvim logično. Kako da nesavršenim sredstvima predstave savršenstvo! Tibetanci su blizu toga zato uništavaju mandalu čim je završe. Ne znam da li sam sreo normalniju komunikaciju i odnos sa bogom od šamanskog odnosa bilo o kojim šamanima na planeti da se radi i bilo o kojem bogu da se radi. Ne postoji bolji sistem za seciranje boga od kabale. Ne postoji praktičniji sistem od taoizma. Ne postoji sigurniji put od hata joge. Svaki sistem koji postoji na ovoj planeti ima nešto dobro i upotrebljivo. Inače ne bi postojao, ne bi preživeo. Subjekat sa svima njima treba barem da je upoznat, a u sredini svega toga, kao jarbol broda treba da je telema subjekta i da od svega toga upotrebljava po nešto.
     Nigde se više ne govori i piše o bogu i božijim delima nego u hrišćanstvu. Nigde nema toliko predstava boga kao u hrišćanstvu. Ali time nismo zdovoljni. Jer, hrišćansko tumačenje boga je najmanje naučno. A nas zanim naučni pristup čak i kada nam je cilj reigijski!
    Ako mi već neko objašnjava boga, on mora da zna mehanizme delovanja karme, mora da zna fiksni deo ili maktub, kao i varijabilni deo kojega neki zovu slobodna volja ili područje čovekovog delovanja, zatim mora da zna delovanje tetrisa na sve to. Ne znam da li postoji komplikovanija, kompleksnija, zahtevnija stvar za objasniti. Jer je kod svakog čoveka to drugačije. Nismo zadovoljni samo sa onim – bog vidi sve ili čudni su putevi božiji. Znamo mi da bog vidi sve i da su čudni putevi božiji, u to uopšte ne sumnjamo, ali nas zanima kako to bog vidi sve i kakvi su to njegovi putevi da ih i mi upotrebimo. Ako tumač boga to ne zna, onda radije gledam crtane filmove. Ako tumač boga ne zna zašto je baš ATU XI, Strast (do života) baš na toj poziciji da povezuje Geburah i Chesed i da je to najtelemitskiji Adut Tarota, i ako ne zna zašto je to tako, on je onda prodavač magle.
    Prosečni Evropljanin danas ma koliko obrazovan, čak i ako mu je radno mesto u crkvi ne razume puno više boga nego (‘nepismeni’ – kakva sumnjiva klasifikacija) šamani bilo gde na planeti. Čak i ljudi koji su imali neka mistička ili religiozna iskustva ne znaju to da objasne i izraze rečnikom današnje nauke, a baš taj terminologija se danas zahteva. To čak nisu sposobni ni religiozni ljudi kojima je to profesija. Šta nama znači ako danas neko kaže da je bog ljubav, mada je to istina. Upotrebio je dve nejasne reči, bog i ljubav. Nejasne i korumpirane. Samo treba da kaže – to je iskustvo u kojem um funkcioniše tako i tako, Nefeš tako i tako a Guf se ponaša odgovarajuće. Krajnje pojednostavljeno. Ako tu nije upotrebljen, da kažem tehnički žargon,  onda svako može da tvrdi da je uhvatio boga za neki organ. A vi mu verujte ako hoćete! Kada neko kaže da je bog ljubav, što nije pogrešno, ta tvrdnja nama a i njemu u praksi ništa ne znači, previše je uopštena, krajnje je neupotrebljiva ako je ne secira, dodatno objasni. Jer čak i kada prelazi ulicu mora da uvaži neke kosmičke centre moći a da ne govorimo kada izvodi neku magičku operaciju.