Kategorije
Kabala

CXXXI. Šta je sve maktub III

Kažu da čovekov život ima smisao, kao i to da sve što postoji i što se događa takođe ima smisao. Zvuči logično. A kod čoveka to treba da je najviše izraženo. Dakle, svaki inkarnirai čovek ima neki zadatak, funkciju, obavezu, misiju, sudbinu, svoj krst, maktub, Istinsku Volju, da uradi, izvrši, obavi. Dokaz toga je da je uopšte inkarniran jer je tokom istorije sakupio dovoljno energije i savršenosti sopstvenog koncentrata da se je re-inkarnirao. Ili je to uradio neko drugi da su mu omogućili inkarnaciju u slučaju ‘prvi put rođenih’. Dakle čovek može imati svakakve misije. Bilo da je to misija da bude kralj ili da bude rob. Čak i ako celu inkarnaciju pokušava da se oslobodi ropstva i čak ako u tome ne uspe, i to je neka misija koju on treba da obavi. Jer i ti pokušaji, sa njegove tačke gledano neuspešni, u velikom mozaiku itekako imaju smisao. Ljudi su u konstantnim interakcijama. Napori jednog subjekta čak i ako je on u tome neuspešan, nužno deluju na još nekoga i čak i to može značiti uspešnost misije dotičnog. Kod svih ovih scenarija i mogućnosti uvek je u pozadini nevidljivi mehanizam prenosa karme. Nije svakome dano da može sve. Niko ne može sve. Ali neki mogu mnogo. Više nego drugi. Ali svi treba da se trude, da ulažu napor. Jer to je peta funkcija Sfinge – Ići.

— —– —

‘Mi smo automati koje potpuno kontrolišu sile sredine, razbacavši nas unaokolo kao pampure od plute po površini vode, automati koji su pogrešno shvatili rezultirajuću silu spoljnih impulsa kao slobodnu volju’. Tako kaže naš genije Nikola Tesla. Fantastično tačan rezon. Obrnuti azimut toga je takođe karma. Karma je obrnuti azimut i Istinske Volje i slobodne volje. Slobodna volja je usko polje suverenih reakcija unutar polja maktub.

— —– —

Bog je čoveku dao nesiguran život. A čovek se ubi da ga učini sigurnim. I nije baš uspešan u tome. Da li ima smisla? Očigledno bog nije mislio ozbiljno i uživa u tome da čoveka drži u neizvesnosti. Zato čovek ima pravo na neozbiljan odnos do života. Ali ne i lenj odnos. (Uvek sam mislio da se ljudi premalo smeju i da su lenji, naročito mentalno. Zato treba više da se smeju i da više rade, a naročito da više misle). Čoveku je puno toga unapred zapisano, fiksirano, maktub, i jedino što mu preostaje je izvesno imaginarno polje koje on u svojoj autopretencioznosti imenuje slobodna volja, i da unutar tog polja bude vredan i da nasleđeni maktub smanji a maktub naslednika malo poboljša, olakša. Kažem – malo! Jer i naslednici imaju svoj maktub.

— —– —

Kada bi ljudi još u mladosti ili čak u detinjstvu znali šta ih sve čeka u predstojećem životu mnogi bi izvršili samoubistvo. Zar je Sokrat rekao nešto drugo? Isto to samo na svoj način. ‘Kada vidimo koliko je patnje na ovom svetu, najbolje je ne roditi se‘. Istina. A šta je Buda rekao drugačije u svojoj Prvoj Plemenitoj Istini – Sve je patnja. I sve to je tako zbog prenosa karme. Sve to nekada nije bilo maktub. Ali u jednom momentu kada se je nagomilala kritična masa energije, to je postalo neizbežno i samim time maktub. I to čovek ili odradi ili prenese na potomke.

— —– —

Maktub je zapis neizbežne karme. Mlad čovek ne zna šta mu je sve nametnuto na leđa datumom rođenja i dotičnim roditeljima. I zato istrajava kroz život. A kada bi samo znao koliko je tu sranja kroz koja mora da prođe u nadolazećim godinama! Neka može da izbegne ali ona maktub ne može pa čak i ako se preseli na Mesec.

— —– —

Bezbroj puta sam čuo rečenice: eh, da mi je neko rekao; eh da mi je ova pamet; eh kad bi čovek znao; itd.. Uvek je to kritika ne-znanja, kritika protiv nečega što nisu znali a zadesilo ih je. A da su znali, ne bi ih zadesilo. Izgleda da im je to bio njihov maktub. Da im je to neko rekao i da su znali nešto na vreme, verovatno to više ne bi bio njihov maktub. Verovatno bi mogli da eskiviraju neko neprijatno iskustvo. Ili ne, zavisi. I šta čoveku preostaje? Da svaku situaciju shvata kao šansu za put inicijacije. A šta nam drugo govore monasi svih religija? Ne treba nama da i mi postanemo monasi ali možemo od svakog problema da napravimo šansu. Ali ljudi se uglavnom ne vide od problema i ne mogu da misle od problema. Pitajte svoje roditelje odkuda vam toliko problema! Ako oni ne znaju odgovor, onda ne zaslužuju da ih cenite. Mada možete i dalje da ih volite.

Najkraće rečeno, Istinska Volja je obrnuti azimut karme. Slobodna volja je usko polje unutar polja Istinske Volje, sredstvo, način rada, metodologija koja se menja po potrebi u velikom projektu koji se zove I. Volja. I opet je tu slobodna volja determinisana, ograničena karmom. Čovek u svojem neznanju, gluposti, naduvanosti, često i prečesto pomisli da je samo on sam kreator svoje sudbine i života. Čak i solidni poznavaoci Tarota sebi dozvole previd i ne razumeju snagu Velikih Arkana. Kod nekih divinacija u zavisnosti od pitanja, u odgovorima se može pokazati ono što je maktub, dakle fiksno, i to čovek, subjekat, mora uvažavati. Fiksni nosači budućnosti. Ali moguća je i situacija da su svi faktori u vezi tog pitanja unutar energetakih resursa subjekta i tada on može da utiče i kreira sve događaje vezane za pitanje divinacije. To su uglavnom slučajevi kada se u čitanju dobiju samo Manje Arkane.

Ko nije svestan ovoga treba da od početka počne da studira Tarot.

Kategorije
Kabala

CXXX. Šta je sve Maktub II

‘Sve je zapisano, mi samo treba da sačekamo da se dogodi’. Tako kaže naš pevač Leo Martin.

Bog, ili kako god da ga imenujemo ima svoje planove sa svakim čovekom. Bez obzira da li je čovek toga svestan ili ne i bez obzira da li se taj plan sviđa čoveku. Čovek može da to imenuje svojom Istinskom Voljom i da je ‘prisvoji’ sebi, što je sasvim OK. Bog na većinu ljudi gleda kao na čiste slučajeve i njegov plan u vezi njih je ekvivalentan tome, jednostavno njegov plan u vezi njih je da nema nikakvih planova sa njima. Odnosno dao im je slobodne ruke u stilu – radite šta god hoćete, samo pravila znate, odnosno već su određena i poznata. Bog je obavio involutivni posao, dao je svest, ego, i sve ostale instrumente za evoluiju i sada neka čovek preuzme svoj deo obaveze, evoluciju. Bog je hedonista i takav njegov stav do ljudi je pomalo lenj i nezainteresovan. Ne znači i neodgovoran, jer se je bog pobrinuo za pravila i polje delovanja i zakone, itd.. Znači – snađite se. Ali uglavnom se malo ko snađe od tih koji nisu u planu. Ali nema čoveka za kojega bog nema plan. Malopre sam rekao suprotno tome!? Da. Ali oboje je prisutno. Ja to tako govorim da se ne zamerim bogu, jer ne mogu sa njim da se upuštam u raspravu i borbu argumenata. Ako kažemo da bog nema plan za svakoga zvuči deprimirajuće, ateistično. Ako kažemo da ima plan za svakoga, mnogi će da se uobraze bez podloge a neki mogu da postanu verski fanatici. Ne valja nijedno, zato govorim u kontradikcijama.

I ako čovek iz bilo kojih razloga ne radi u skladu sa tim planom, bog ga na razne načine natera, navede, nežno ili grubo ponovo na taj plan. Na razne načine. Neki put je to veoma bolan događaj ili serija takvih događaja koji promene čoveka, promene programe u njegovoj glavi, doslovno nateraju ga da misli drugačije, da se zanima za druge stvari. Često ga natera da po sili moranja postane indiferentan do onih do kojih je emotivno sklon, bez obzira što moral, običaj, konvencije i inercije glupe mislenosti govore suprotno, govore da rođake treba voleti. Obično je to najteži test. Jer ako postaneš indiferentaan do onih koje si voleo, onda nije problem postati indiferentan do ostalih. Amen


Pre mnogo godina smo na ovom website-u govorili o ovome.

Neshvatljivo je kako i koliko se ljudi oslanjaju na rezon ‘ma nekako će već biti’ ili ‘ma biće sve u redu’ ili ‘gde ima za dvoje ima i za troje’ ili ‘gde ima za petoro ima i za šestoro’, itd., i posledično ne razmišljajući stvaraju decu. A isto je i za mnoge druge stvari u životu. To kao da su rezoni pijanca. Ne razmišljaju šta je maktub i šta bi oni sami mogli da urade da je nešto maktub. Glup čeka priliku a pametan je stvara. Možete li sebe da zamislite kroz 10 godina? Teško. Probajte. Ili zamislite sebe kroz dve godine. Logičan zaključak je da treba raditi na velikim i dugoročnim projektima.

Sve što je maktub ja to zovem ‘nevidljivi nosači realnosti’, mada možemo reći i nevidljivi nosači budućnosti. Kao što u svakoj konstrukciji postoje zidovi nosači i stubovi nosači. Slično kao kostur u čovekovom telu. Osnova, kičma sistema, oko kojega se dešavaju manje stvari. Maktub je da Sunce izađe i zađe a manje važno je da nijedan dan nije jednako dug ili da je neki dan oblačan. Ali u okviru tog maktuba čovek ne sme da preskoči ili zaboravi svoje efemerije. Baš taj postojeći maktub treba da iskoristi da postane jači da mu je što manje vanjskih stvari maktub. Usklađivanjem sa univezumom se pobeđuje univerzum. Drugim rečima, da što manje vanjskih stvari frontalno ili bočno utiče na njega. Neka Sunce izlazi i zalazi svaki dan. To mu je posao. Ali to znači da čovek ima izvesno vreme na raspolaganju. Čak i onaj koji nema ništa ima vreme. I ako nema ništa pametnije u životu, neka izvede što više efemerija. Time se uskladi i njegov maktub postaje identičan sa univerzumom.

U krajnjoj liniji, sve što se dešava je maktub zbog uzročno posledične linije, ali važnost i intenzitet tih događanja nije isti i čovek na neke može da utiče a na neke ne može. Uvek kada kažemo maktub, misli se i gleda se sa pozicije subjekta. Dakle i njegova snaga je faktor na osnovu kojega je nešto za njega maktub. Jer, jednako velika stvar za nekog drugog nije maktub. Ali, za sve je maktub da dolazi zima a posle toga proleće.

Deo karme koju smo dobili od roditelja je maktub. Sami naši roditelji su naš maktub. Mnogi astro aspekti u našim astro kartama su maktub, mada je neke moguće relativizovati pravilnim eskivažama i samodisciplinama. Na žalost puno ljudi zbog svoje inertnosti učini da neke nevažne stvari i pojave ne velikih intenziteta postanu maktub. To je ono lagano i nevidljivo gomilanje karme, tako da od neke male slabe navike postane karmički i životni problem. Dakle, Prva Trijada je maktub a posledično i puno toga ispod Bezdana je maktub. Što manje to bolje. Alooo, roditelji, sadašnji i budući, znate li ovo?!!


Svi ne mogu sve, jer svako ima svoj različit maktub. Kakav bi ovo svet bio kada bi svi mogli sve?! Ali istina je da svako ima neku sopstvenu božanstvenost i da bi svi mogli više nego što rade.

Čim se čovek rodi jedni anđeli počnu da pišu knjigu rođenih a drugi anđeli počnu da pišu knjigu umrlih. Svako novorođenče – budući grob. Zvuči prijatno, ali i to je maktub. Da li se neko sekira zbog toga. Možda se vi sekirate. Indiferentni se ne sekiraju, bog se ne sekira. Saturn se ne sekira što svaki dan jede svoju decu.

(ima jooooooooš)

Kategorije
Kabala

CXXIX. NOX i LVX – III – ‘Bogovi su tu da daju, a ljudi su tu da to primaju’

Ako do krajnosti pojednostavimo, NOX je suma sumarum zbir svih uticaja izvana koji dolaze do nas, utiču na nas (bilo da je to direktni ili indirektni uticaj NOX-a), a LVX je naš sistem u celini i odgovor našeg sistema na sve te uticaje izvana. Takođe, odnos NOX-a i LVX-a je jedan od simboličkih prikaza odnosa mikrokosmosa sa makrokosmosom. Ili odnos haosa do kosmosa. Najbolji mogući prikaz toga je volumenski gde se vidi ‘podređenost’ i ograničenost LVX-a, baze, unutar ‘tela’ NOX-a, makrokosmosa, konstantne plime tetrisa. Ali teško je dati definiciju bilo kojeg od ta dva termina, mada smo je već dali više puta. LVX je smislena ganglija unutar beskonačnog plodnog polja-volumena za nastajanje i nestajanje ganglija. Zbog svojih unutrašnjih zakonitosti NOX-a i nastaju ganglije ali i iz istih tih zakonitosti one i nestaju. Dakle, slično Šivi ili Panu, Svestvoritelj i Sveuništitelj. Ili Saturn koji jede svoju decu a istovremeno je i Davalac oblika.

LVX uvek traži smisao samog sebe, smisao te ganglije unutar tog beskonačnog volumena NOX-a. LVX ne može da nastane i opstane bez materijala kojeg daje NOX-a. NOX ima svoju ‘nelogičnu’ (LVX-u nelogičnu) dinamiku u kojoj LVX teško može da se izbori za večnost. Jer NOX je a priori večan a LVX nije. Tek treba da se izbori za to. On mora da se bori i da odživi svoje vreme koliko ga ima a da ne govorimo o borbi za večnost. Zbog te ‘ubitačne’ dinamike LVX-u je ograničeno vreme trajanja, osim ako se ne izbori za produženje tog vremena. Dakle, mora u sebi sve da uskladi, sve što je dobio od NOX-a i da postane dovoljno veliki i da to konstantno nadgrađuje i tek tada je sebi osigurao trajnost, mnogo dužu nego ostali LVX-ovi koji to nisu uradili. Zar to nije identično onome što zovemo očišćenje uma, uravnoteženje uma i povećavanje uma!

LVX nastaje od NOX-a i LVX celo vreme pokušava da bude kopija NOX-a. U tome samo delimično uspeva. Svi neuspešni pokušaji LVX-a da kopira NOX-a i bude NOX su Apep, karma, ograničenja. I završavaju na groblju. Ali to je nužni produkat, nužno zlo u tim naporima da nastane i opstane.

Ako je LVX unutar sebe uravnotežen, on je automatski uravnotežen i sa NOX-om. Drugo je pitanje veličine tog LVX-a i pitanje stalne potrebe sopstvenog povećavanja i održavanja te Harmonije koja je – Nula.


NOX podrazumeva da uvek nešto daje, tetris znači stalni dotok, priliv. Planete i druga tela, drugi centri moći, uvek zrače, uvek deluju i uvek daruju. Ne uvek na isti način ali uvek nešto daju, neki uticaj, uvek. Ti uticaji na putu do nas prolaze kroz neke ‘filtere’ (u zavisnosti gde se nalaze i gde se mi na Zemlji nalazimo), zatim se mešaju sa uticajima drugih tela, ali ti uticaji, tetris, uvek dolaze ka nama, padaju na nas. Dakle, bogovi uvek nešto daju. ‘Bogovi su tu da daju a ljudi su tu da to primaju’, kaže ona latinska izreka, ako je Latini nisu ukrali. Dakle, NOX uvek daje LVX-u. LVX uvek sve to treba da primi. Jer, sve što LVX ima, to je nekada bilo NOX i dobio je to od NOX-a. I sve što LVX treba da uradi je da u sebe primi i integriše sve što dobije, što dolazi iz NOX-a.

Neki to zovu tranziti, božiji mlinovi, ne znaš šta nosi dan a šta noć, fiksni ili elastični stubovi budućnosti, čudni su putevi božiji, zajedno sa bogom stvaramo put ali i zajedno idemo po tom putu, i još mnogo formulacija postoji koje to izražavaju.

Astrolozi kažu da planete deluju različito na različite ljude. Mala, mala korekcija. Planete deluju isto ali ljudi, primaoci su različiti. Baze na koje pada tetris su različite. Dok ovo pišem, na sve ljude deluje Jupiter iz Jarca. Ali svaki čovek je različita baza na koju pada taj uticaj i posledično će i rezultati saradnje tog uticaja i te baze biti različiti, a to su realna dešavanja u materijalnom svetu. Isto važi za sve uticaje odozgo. Čak i kod dva čoveka istog astro znaka je taj uticaj različit. Oni jesu ili mogu da budu slični ali nikako nisu isti. Čak ni kod blizanaca.

Što je manje ima Apepa čovek u većoj meri može da primi i prihvati i za svoje dobro i korist upotrebi svaki uticaj svake planete i zvezde. Nije to tako teško ali pošto startujemo iz debelog ne-znanja, ljudima je teško to da se objasni.


Ako uopšteno pogledamo, ništa ne postoji osim NOX-a. Ako pogledamo malo preciznije, unutar tog NOX-a je LVX sa svojim Apepom. Ništa osim te tri zone ne postoji. Naravno, moguća su daljnja seciranja i tu dolazimo do zaključka da su sve te tri zone sastavljene od ‘cigli’ koje zovemo Staze Mudrosti ili 22 entiteta. To su osnovne figure tetrisa koje nam šalje NOX. Ima tu i uticaja fiksnih zvezda, itd., ali i ovih 22 entiteta i njihovi produkti su preveliki zalogaj. Sav studij i operacije magike i kabale su vezane na navedene entitete.

Svaki priziv đavola je u stvari priziv sopstvenog Apepa. Čak i ako je neko lud i pokuša da iz NOX-a prizove neke ‘zle’ frekfencije (ako one uopšte postoje) čak i one će se izraziti preko Apepa subjekta koji ih priziva.

Rad na svojem umu ima mnogo načina. Jedan od načina je dharana. To je težak i spor metod i nekako pasivan baš zbog te sporosti i daje spore rezultate, zato je nepopularan. Ali je najsigurniji. Ipak, ponekad je smisleno neke neravnoteže Apepa anulirati torpedovanjem a ne samo smanjivanjem hrane koju dobiju (a što radi dharana).

Moguće je samo prizivati LVX-a što je samo afirmacija već postojećeg LVX-a i time njegovo povećavanje. To je Liber Samekh kao i svaki drugi priziv svojega S. A. Čuvara. Moguće je i direktno razbijanje Apepa (pojedinih delova) introspekcijom, psihoanalizom, mantranjem, raznim samodisciplinama, ritualima teranja, samoanalizom, analizom sopstvene istorije, radom sa Drvetom Života, itd., i drugim radnjama, a nakon svega toga je idealna dharana kao način održavanja tog novopridobijenog stanja ravnoteže.

Ako tako pogledamo odnos LVX-a i NOX-a, nije teško zaključiti da je sve moguće ali ne istovremeno i ne svuda. Dakle, za sve je potrebno vreme, okolnosti. Sve u svoje vreme. Isto tako nije teško zaključiti da je ponešto i nemoguće. Ali ne zbog NOX-a nego zbog poodmakle oblikovanosti LVX-a. Dakle, s obzirom na već oblikovani LVX, mnoge mogućnosti se isključuju. Kao i kod igrice tetris. Kao kod starosti.


Kada vidi svu tu neprestanu i večnu dinamiku, čovek se pita šta treba i da li može nešto da uradi da dostigne stanje da ga život više ne može da iznenadi? Može nešto malo. Da održava što veću elatičnost, odnosno indiferentnost. Jer baš ta ‘neizvesnost’ NOX-a daje čar životu. Ne-znanje ili nepoznavanje NOX-a čak i tera čoveka na aktivnost. Ako ne poznaje NOX (a ne poznaje ga) a često ne poznaje ni karakteristike i potencijale sopstvenog LVX-a, to čini čoveka poluslepim u ovom svetu, kao što je rekao jedan prosvetljeni čovek XX veka.


Veliko More je jedno od imena za Babalon, beskonačni volumen u kojem pluta sve živo, sve moguće i od kojega nastaju svi mogući produkti, koagulati, manje savršeni ili više savršeni. Najsavršenija ganglija je čovek. U tom Velikom Moru konstantno se dešava previranje usled kojega nastaju, dešavaju se stvaranja i rastrvaranja svih vrsta. Otuda Svestvoritelj i Sveuništitelj, Šiva, Pan. To je Put, Tao.

Zadatak čoveka je samo da se dobro nacentrira na tetris, na figure tetrisa, na tranzite, da ih prihvati na pravi način. I nikada neće imati probleme. Čak uvek može biti srećan. Ali uslov za to je mudrost pravilnog postavljanja i dočekivanja i prihvatanja uticaja, figura tetrisa. Znači za pravu sreću je nužno biti mudar. Sva ostala sreća je za glupe i privremena je, slučajna je i ne zavisi od volje subjekta, izvan kontrole je. A sreća izvan kontrole zaglupljuje.

Čovek je prepun predrasuda raznih vrsta. Probajte da nabrojite spisak stvari koje vas mogu šokirati. Ili pogledajte kako ‘nespremni’ umovi reaguju na razne vulgarnosti, ili nasilje, ili golotinju, krađu, nepoštenje, pornografiju, umetnička dela, laži, razne nepravde, pa čak i sportske događaje, itd., itd.. A zamislite da ste indiferentni na sve to a niste glupi. Ako ste to sposobni, znači da ste pravilno postavljeni. A zamislite da ste indiferentni do svega!


Nepravilan oblik LVX-a je posledica ustaljenih kolotečina prane i previše puta ponovljenih rezona. A sve su to posledice taloženja tetrisa na bazu čiji je primarni oblik, reljef, astro karta subjekta. Dakle, to je izraz karme, taj nepravilni oblik LVX-a. Idealni oblik LVX-a je Shema 231 Vrata. A ona se dostiže najobičnijim i najjednostavnijim vežbama Plamenog Mača i Zmije Mudrosti i Drvo Života dobija pravilni oblik LVX-a. Te vežbe su korekcije tih kolotečina prane i približavanje idealnom obliku LVX-a.

Volumenski gledano, LVX je mnogo nepravilniji i razuđeniji nego krompir. Krompir je čak idealan oblik. Jer toliko je područja života o kojima malo ili ništa ne znamo ili delimično znamo, a to sve oblikuje LVX. Zato ako bi ga predstavili dvodimenzionalno to je kao ostrvo veoma razuđene obale sa puno rtova i zaliva, fjordova, itd.. Zanimljivo je da je termin ‘ostrvo tonala’ upotrebio i don Huan.