Autor: Goran Sarvan

Svima treba sve dozvoliti, mada nije svako za sve i nije sve za svakoga. Ja sam inače protiv svih mogućih zabrana (mada Geburah mora da postoji i funkcioniše), a naročito sam protiv zabrana kada se radi o znanju.

    Dakle, nikome ništa ne sprečavati, svima neka je dostupno sve. I neka na svojoj koži osete, probaju sve, neka se i opeku, neka se i ubiju, ali oni to trebaju i oni to moraju da iskuse. Ne treba ih sprečavati ni u čemu, ne treba im ništa zabranjivati, ne treba im zabranjivati znanje, informacije. Svakome treba omogućiti sve. Ako se oni sami u tom procesu unište (bilo pod zastavom neznanja, gluposti, drogiranosti, pijanosti, crne magije, slabe karme, radoznalosti, inicijacije ili neke druge u njima prisutne tendencije) to ne treba da nikoga brine jer i to je samo deo igre beskonačne. I to je samo oblik selekcije koja bi i tako pre ili kasnije usledila. Našim liberalnim stavom mi smo to samo ubrzali.
    Zato ne volim zabranjene knjige, zabranjena znanja, zabranjene ideje, sakrivanje i tajnost inicijacija pod raznim izgovorima. Sve su to ograničenja, blokade a ‘reč greha je ograničenje’. Čovek voli da preuzima ulogu boga i da određuje šta je za koga. To je ipak preambiciozno za čoveka i to je uvek usporilo evoluciju i donelo neki oblik zla. Deci ne treba dati bombe ali ako deca sama dođu do bombi, to je siguran znak da sledi nužna inicijacija, sa hepiendom ili sa tragedijom. Ali očigledno bila je nužna ta inicijacija jer deca (ni)su svesno tražila bombe. Ili možda jesu?! Dakle? Na žalost tokom istorije, sve takve slučajeve slobodnog raspolaganja (naizgled) svime a koji su se eventuelno okončali neuspehom ili tragedijom, su dušebrižnici (naročito judeo-hrišćanske mislenosti) toliko naglasili, do takvih krajnosti izvitoperili, da su na osnovu toga čak legalizovali i opravdavali i ropstvo!!! Jedini njihov argument je bio – strah od anarhije i de-evolucije. Ali tokom istorije je to uvek ostalo samo na strahu, jer u ljudskom biću je instaliran strah od nestanka odnosno nagon za opstankom tako da su ta ‘briga i bojazan’ od opšte anarhije besmisleni. Zanimljivo je da i danas najviše zabrana (bilo kojeg tipa) dolazi iz istih, već navedenih krugova.
    Ipak, ekstreme moramo da isključimo, ali ekstremima proglasimo što manju teritoriju. Čak i kada bi sve bilo dostupno svima, oni bi to raspoloživo (znanje, moći, resurse, itd.) mogli da upotrebe samo u skladu sa njihovim znanjem njihovim razumevanjem i njihovim moćima, bilo u pozitivnom ili negativnom smeru. A onoliko koliko je neko jak time mu je determinisana i dostupnost do bilo čega. Ali to me ne sprečava u tome da mi se ne sviđaju zabranjene knjige, zabranjena znanja, tajna znanja, nešto što nije za javnost, itd.. Neka svi imaju mogućnost za sve pa ako imaju dobre želudce da to svare – neka im je sa srećom. Ako se opeku ili nastradaju – neka im bog pomogne. Ne treba nikoga niti sažaljevati niti spašavati. Bilo kakav rasplet da usledi, ima neki smisao. Polje čovekove slobodne volje je determinisano njegovim znanjem, razumevanjem i moćima, i u okviru tog polja, i samo tog polja, on može da izabere, odluči (na osnovu svog limitiranog znanja) šta je za njega dobro, šta nije, šta hoće, šta želi. Izvan tog polja je samo igračka u rukama jačih sila. Ako mu je neka knjiga, neko znanje zabranjeno ili nedostupno, to znači da mu neka silina izvan njegovog polja to sprečava, nepoznata mu je, ne razume ju, jača je od njega, limitira njegovo polje. Zato apelujemo da on to upozna, spozna, otkrije, ojača i savlada je, integriše u svoje polje.
    Dakle, svako sprečavanje znanja koje se dogodi, treba shvatiti kao ne-moć pojedinca kojemu je znanje sprečeno, njegova ne-moć da dođe do znanja, ali i kao manipulisanje ili potrebu sistema da ga spreči ili da mu zabrani znanje. Sistem treba da je elastičan, otvoren, liberalan, ali nije uvek tako na žalost. Sistem i danas veoma ograničava dostupnost čak i konvencionalnog znanja. Pogledajte samo cene školarina. To je perfidan način održavanja gluposti i podređenosti. A o čuvanju inicijacijskog znanja da ne govorimo. Najveći apsurd je da su danas ta strogo čuvana i ‘dragocena božja znanja’, uključujući čak i mnoge obrede inicijacija, uglavnom prevaziđena još pre sto godina.
     Bio sam više puta razočaran jer sam puno toga morao sam. (A zar je uopšte moguće drugačije?) Bez učitelja, bez literature (kako sam tada mislio), nisam bio dovoljno jak da iščeprkam neke retke knjige iz nekih privatnih biblioteka iz Engleske, itd.. Nerviralo me je da mi je to sve nedostupno tako dam sam bio u situaciji da kažem sebi: OK, nisi dovoljno jak da dođeš do tih knjiga, ali možda možeš i bez njih. Jer i tako najvrednija stvar u tim knjigama piše između redova. Ako neku knjigu ne mogu da dobijem, ako nemam živog učitelja, znači da bog ima poverenja u mene da sve to mogu da uradim sam! OK, prihvatam to! Dakle, treba da postanem dovoljno jak da sam napišem ekvivalentnu knjigu, da je sam stvorim, jednako vrednu literaturu na nekom frontu, da ne zavisim od drugih! Ako sam stvarno mikrokosmos, onda sve treba da već imam u sebi i samo to treba da iskopam.’ I tako je nastala moja knjiga Brojevi 126 – 156, kao i većina onoga što sam napisao objavljenog i neobjavljenog. Treba tu malo i inata, nije dovoljan samo rad i samodisciplina. Inat je rođak teleme. I time se pobeđuju prepreke do znanja i otvaraju novi putevi dotoka znanja. I baš tako je i bilo, knjige su počele same da mi dolaze.
    Na kraju, pošto nepotrebni a ipak brojni dušebrižnici imaju funkciju đavoljeg advokata (dakle ipak su potrebni), pravo zadovoljstvo je razoružati ih, i zato još jednom naglašavam, moj ekstremno liberalni stav se uglavnom odnosi na inicijacijsko znanje!

Šta kaže vaš Tifaret

    Tifaret kaže: ‘Svi vole mene i ja volim sve! A zašto je to tako? Svi vole mene zato jer sam jak, lep, topao, svetao, izvor života, životnih radosti, itd., jer sam indiferentan, altruist, dakle oni me traže, potreban sam im. Ne kažem da mi to ne odgovara. A ja njih volim jer sam altruist i želim da uravnotežim taj val koji dolazi od njih i zato im dajem sve, sve svoje, celog sebe. Jer ja ne trebam ništa osim njihove ljubavi do mene!’ Dakle, nije daleko od onoga što Apolon kaže o sebi. To je u stvari to!
    To bi mogli imenovati uravoteženi altruizam i egoizam. Te dve komponente su međuzavisne. Ako nisu uravnotežene, opasno je izigravati kao da jesu. Jer tada ne sledi njihova naizmenična nadgradnja. A moć je baš to. Moć podrazumeva sakupljanje, gomilanje. Kako možete da budete moćni ako niste škrtac!? Don Huan kaže da ‘magičar mora da bude pravi škrtac sa energijom’. Da li poznajete nekog čoveka koji nije škrtac? Ali ako je stvarno moćan onda mora da je to uravnotežio sa nekim oblikom rasipništva. Škrti rasipnik je jedno od objašnjenja Tifareta. Zato je on voljen. Ako nije takav onda će se taj otklon pojaviti kao klipot na nivou Jesoda a kasnije i na nivou Malkuta. Škrti rasipnik je kontradiktorno stanje-pojam, kao i što je svako direktno objašnjenje Tifareta. Ali ovde uglavnom mislimo na mentalni stav mada to nije tako daleko i od odnosa do novca i materijalnih stvari. U jednoj svetoj knjizi je to poželjno stanje ili stav izraženo rečima ‘bez strasti za rezultatom’. Dakle, potrebno je biti škrti rasipnik i povećavati svoju moć. Opet kontradiktorno. Ali samo ako je čovek mikrokosmos, on kao takav od univerzuma dobija dovoljno energije (na svim frontovima i u svim oblicima) da mu se moć, volumen, sjaj, povećavaju. On samo treba da bude otvoren, primalac, dobar transformator i jednako tako dobar davalac, emitator. Amen. Svaki pravi umetnik je umetnik pre svega zbog umetnosti a tek onda zbog nekih materijalnih ciljeva. Ako mu se usput desi da stvori Mona Lizu ili napiše Stairway to heaven, to je logičan rezultat tog stava. On je bez strasti za rezultatom ali krajnje strastveno živi ono za šta je stvoren.
    Najomiljeniji ljubavnici (i najtrajniji) su oni koji imaju epitet – asketski razvratnici! Takvog ljubavnika žene i vole i cene. Zar nije takav bio i Parsifal?! Pravi ljubavnik voli žene zbog voljenja žena, jer je lepo voleti žene. Zašto je problem da prihvatimo ove paradokse, koji su sasvim logični, ako smo prihvatili mnoge matematičke i fizičke paradokse? Mislim da je lakše pojmiti škrtog rasipnika ili istinitu izmišljotinu uma, nego rezon da se parabola beskonačno približava osi x a da je nikada ne dodirne! Ali u praksi ljudski umovi lakše prihvate apsurd nego logiku. Poznato nam je ono – credo qua absurdum! Tifaret nema tajni, nema senki, ne krije ništa, on je osvetljen, ali su mu zato dostupne tajne drugih. Jer on ih osvetljava. A to može da čini jer sam nema senki. Zato čovek koji laže nikada ne može dostignuti Tifaret!
    Tifaret je u pravu. Bez obzira kakav je, ako je dostignut on je prava istina o tom subjektu. Kabalistički Sin je ipak sin! Geburah i Chesed su viši od njega ali ipak kod njih je prisutna mogućnost greške i sama greška. Tifaret je istina jer nema otklona jer je na Srednjem Stubu. Naravno, nešto slično možemo reći i za Jesod i Malkut zbog njihove pozicije takođe na Srednjem Stubu, ali mišljenja raznih kabalista se o tome veoma razlikuju. Pozicija Tifareta mu daje mogućniost za direktnu komunikaciju sa Keterom.
    Sve što je uravnoteženo je automatski u Tifaretu. Bez obzira na intenzitet jer Tifaret je centar te ravnoteže. Ali sve što je u Tifaretu ne mora da znači da je u ravnoteži, ali, za razliku od drugih sefirota, ovde ima mogućnost za uravnoteženje. I ako neko uspostavlja tu ravnotežu onda je to Tifaret. Lepi mladi princ je ipak atraktivniji od kralja, mada je kralj mudriji, benevolentniji, stariji i jači. Dakle, Geburah i Chesed su sami po sebi neuravnoteženi, ali međusobno se uravnotežuju. Geometrijski je to tačno ali oni su ipak izvan Srednjeg Stuba. Prva Trijada, iznad Bezdana, hoće celog Sina a ne po delovima (na parčad koja su sama po sebi uravnotežena) zato nije moguće da samo oni uravnoteženi delovi sistema odmah odu iznad Bezdana. Čovek je nedeljiva celina kao i univerzum, Zato je tu veliko i kod mnogih kabalista nerazjašnjeno pitanje odnosa Tifareta sa Geburahom i Chesedom.  
    Nastup čoveka ovog nivoa je uvek kraljevski, dostojanstven, bez obzira na situaciju. Čovek koji je svestan arsenala sa kojim raspolaže nema od čega da se boji ili da od čega strepi. Kada se čovek obraća šefu kadrovske službe (jer želi da dobije posao) ili kada pristupa ženi, najbolje je da to uradi na kraljevski način. Dakle, bez strasti za rezultatom! U stilu – ja sam kralj, ti si kraljica, da li možemo da nađemo zajednički jezik u obostranu korist i obostrano zadovoljstvo? To je nastup nivoa Tifareta do drugog Tifareta. To je uvek istinit nastup, bez kalkulisanja jer nije ni potrebno. Naravno, potpuno ekvivalentan nastup može imati i žena do muškarca. Tu je jedini problem da li osoba kojoj se obraćamo, kojoj se dostojanstveni Tifaret obraća, funkcioniše na istom nivou. Možda je niži nivo, što je ogroman slučaj sa ljudima u hrišćanskim zemljama. Teško je očekivati da ti narodi sebe smatraju kraljevskim. Ako su privilegovani da dožive takav nastup, da im se neko tako obrati kraljevski do kralja, obično u njima proradi ili snishodljivost i snebivljivost ili naduvani ego. Oboje su klipoti Tifareta, i oboje odbije kralja od njih.. U takvim slučajevima Tifaret pravog kralja vidi sa kime ima posla, tako da i ako kralj doživi to da ga odbiju, to nije poraz za njega. Naprotiv. Zato je takav nastup uvek najbolji.
    Kralj može upotrebiti i niže metode ali uvek na kraljevski način. Poklon (za nivo Netzaha), lukavstvo ili izigravanje pametnog dečka, ali ne i laži (za nivo Hoda), ili ono što je još bolje, kombinacija ta dva nivoa (što odgovara nivou Jesoda) čime izazove i upotrebi bolesnu zasanjanost zaljubljenost (ali na takvo osvajanje će odgovoriti samo slične osobe). Može i nivoom Malkuta a to je zlato i novčanik, ili danas je to dobar auto, ha ha. Vidimo da sva ta tri načina (Netzah, Hod i Jesod) vode Malkutu. Ali Tifaret ima nastup koji u najvećoj meri samo posredno upotrebljava niže nivoe, samo onoliko koliko je potrebno. Naravno da će mudri kralj, Tifaret, upotrebiti sva sredstva ali samo u tolikoj meri da ne zasenče njegovu kraljevsku svetlost. Može Tifaret upotrebiti i metode Geburaha i Cheseda, ali ako ih nije dostigao onda je to rastezanje više nego što si dug (dakle samo onoliko koliko je u njihovoj milosti, ili koliko ih je osvojio). Ovde sam namerno naveo odnos između dva pola jer je Tifaret dvopolan, ali Tifaret kao kralj treba da ima takav kraljevski nastup do svakog čoveka.

(Deo poglavlja iz knjige Kabalistička struktura mikrokosmosa, poglavlje o Gufu – fizičkom telu)

    Svaka reč, svako slovo (glas) i svaki broj, su manifestacije (inkarnacije) boga. Isto tako svaka materijalna stvar je manifestacija, predstavnik (nekog) boga. I ako znamo sve stvari, bića, možemo da izračunamo i broj tog bića, te stvari, i tako utvrdimo kojem bogu pripada, kojeg boga je predstavnik (inkarnat) u materijalnosti. Prva budistička skanda, Nama-Rupa, znači Ime i Oblik, što znači da za percepciju, pojmovanje, te dve komponente nužno idu zajedno. Ali pošto su predstavnici boga na nivou Gufa, nužno u sebi u izvesnoj meri sadrže i više skande.
    Staroegipatski ceremonijal balsamovanja je imao za cilj da očuva Guf i da se time pomogne da se po smrti očuva i Ruach umrlog. Jer ako se očuva Guf lakše je da se i Ruach očuva i time se dostiže cilj – a to je večni život faraona. Naravno da se time olakšava i prolaz kroz Sudsku Dvoranu, time se spreči da Sebek rastrga telo      umrlog, drugim rečima spreči se razgradnja na oba nivoa. Guf se očuva balsamovanjem čime se očuva materijalni nosioc Ruach-a a samim time i Ruach. Nefeš je mnogo teže očuvati jer ako bi očuvali i Nefeš onda u tom slučaju ne bi ni smrt usledila. Uloga raznih talismana i amuleta je da u izvesnoj meri očuvaju Nefeš, mada je njihova glavna uloga da pomognu Ruach-u u Sudskoj Dvorani da odigra ulogu na pravi način i da svojim prisustvima ubede sudije (razne bogove) da je um umrlog uravnotežen i kompletan, da pomognu pokojniku da zna pravilne odgovore na sva pitanja, da zna njihova imena (od bogova) i tako prođe kroz sve ispite. Oni su tu da što više anuliraju Apepa. Zanimljivo da su to samo amuleti, materijali a ipak imaju funkciju i na nivou Ruach-a. Naravno moramo da uvažimo i ulogu sveštenika koji sve to animira.
    Kako percepira Guf, ako uopšte percepira? Tako što mu nešto spreči kretanje i to fizičkim dodirom, toplotom, magnetizmom. I to je dodir. Ali pitanje je da li je to percepcija Gufa? Jer i Nefeš isto tako percepira. Isto samo na finijem nivou. Kada primeti da mu nešto sprečava, ometa njegov ustaljeni protok energije. Time registruje a u zavisnosti da li ta nova senzacija olakšava (pospešuje) ili otežava (onemogućava) njegove tokove, zavisi da li je to percepirano, prijatno ili neprijatno. Nefeš je ustaljeni tok, splet, konstrukt energije. I on ima tendenciju da takav ostane, znači i on ima tendenciju inertnosti (kao i Guf) i ako nešto izvana hoće da ga menja, čak i u njegovo dobro ili protiv njega, on na to reaguje. Bori se (opire se) ili uživa. I sve se to percepirano prenosi i na Guf i na Ruach. Ali Nefeš je finiji od Gufa i sve te senzacije su nevidljive ali su evidentne, postojeće. Na primer miris koji je nevidljiv ali postoji i sve vrste zračenja astrala a koja sve Nefeš registruje. Nefeš je inertan (sa pozicije Ruach-a) i ne može da predvidi (kalkuliše). On je svoj zatvoren sistem. Nije kreativan osim u oviru svojih već postojećih funkcija. Njegova akcija je samo reakcija na vanjski podražaj. On je sastavljen od mnogo ‘jednosmernih’ energija ali je ipak fluidan i sličan anđelima. Guf je isto takav mehanizam ali sastavljen od mnogo jednosmernih i inertnih energija ali koje zajedno tvore savršen mehanizam koji je inertan. Ta dodatna limitiranost Gufa je determinisana i nama poznata kao fizičke osobine, težina, oblik, hemijski sastav kao i međusobni odnos tih komponenti.
    Ruach ima mogućnost kreativne samoinicijative, samoodlučivanja. On može da menja i da se menja (u okviru svoje sfere), ali ako ima instrumente, grublja oruđa (Nefeša i Gufa) može da menja i svet oko sebe. Njegova percepcija temelji na svemu onome što percepiraju Nefeš i Guf i onda on to imenuje, prepozna i zaključi šta je to i kakva je to senzacija. I na osnovu memorije (za koju ima sposobnosti) on zaključuje šta je to a na osnovu logike može i da predviđa, kalkuliše. On percepira na osnovu prepoznavanja. A ako mu se pojavi neki nepoznati koncept i on se ponaša tada kao i Nefeš. Samo prvi put, ili više puta. Sve dok to nekako ne ukalkuliše u svoj sistem. I tako se Ruach razvija, povećava, menja. Jer je finiji od Nefeša i zato ima tu mogućnost. Ali da bi delovao potrebni su mu Nefeš i Guf jer mu daju sredstva (oruđa) i hranu (energiju).
    Fizičko telo i ono na telu je Malkut. Malkut je rezultanta svih sefirota. Znači telo (izgled, oblik, očuvanost i sve ostale karakteristike) su rezultat svih viših sefirota. Drugačije rečeno, na Gufu se sve vidi, sve piše. I ako znamo da čitamo kada samo vidimo čoveka, njegov Guf, treba da znamo sve o njemu. Jer sve piše. On to ne može da sakrije. Na osnovu Malkuta možemo da vidimo koliko mu je prisutan koji sefirot, koliko je zastupljen, uravnotežen.
    Guf je efektan i efektivan sve dok ima, odnosno samo kada ima u sebi dovoljnu količinu astralne energije, dok ima dovoljno Nefeša u sebi. Drugim rečima to je merilo da za neko biće kažemo da je ‘živo biće’. Što ga ima više to je efektniji, delotvorniji. A kada ima dovoljnu količinu Nefeša tada postaje u jednom momentu živo biće, takoimenovano. A kada dostigne dovoljnu količinu Ruach-a tada postaje čovek. Svaki predmet je Guf ali nije svaki predmet takoimenovano živo biće, a još manje ih je koji su homo sapiens. Svaki talisman je Guf, ali samo posvećeni i napunjeni talismani su sa Nefešom i jedino su oni delotvorni. Bez obzira koja Staza Mudrosti dominira tim Nefešom ili koja ga uglavnom sačinjava, odnosno čiji je talisman. Ako uništimo talisman, time uništavamo materijalnog nosioca i Nefeš se rastvori na sastavne delove ili ako je jednostavan onda se energija njegovog Nefeša vrati svojoj Stazi Mudrosti. Isto je i sa čovekom ako je ubijen, odnosno ako mu je u velikoj meri oštećen Guf, nosač Nefeša, tako da taj Guf više ne može da drži na okupu sve energije Nefeša, onda se Nefeš rastvara i sledi smrt. Zato je za trajnost neke magičke operacije važno da postoji materijalni nosač koji je po mogućnosti i magička veza. To je važno i za uspešnost operacije.
    Guf je ogledalo, izraz Ruach-a i Nefeša. Znači i odelo na čoveku je njegov Guf i time pokazatelj profinjenosti i nivoa Ruach-a. Guf je fizički hram duha. Kakav je hram, kako izgleda, kako je uređen, čist i obučen takav je i duh, bog koji živi u njemu. Na fizičkom nivou se ipak sve vidi. To je ono – kako je gore, tako je dole! Guf utiče na nefeš i Ruach na bezbroj načina, ali uzmimo za primer onaj uticaj koji se dešava svakog dana, svake minute. Ono što pojedeš to i jesi! Dakle, kakva je hrana takav je i um. Ako previše jedete, ne samo telo nego i um će biti trom i lenj. Poznata je izreka da prazan želudac više misli. Ako jedete hranu koja ima previše začina to će uzrokovati da je um previše nemiran, impulsivan. Alkohol će učiniti da je um bez oštroumnosti, bez lucidnosti, itd..