Autor: Goran Sarvan

Ja ništa ne verujem dok ne vidim – kaže skeptik. Ja mogu da poverujem samo ako razumem – kaže pragmatičar. Ja verujem ako mi odgovara – kaže hedonist. Ništa nije nemoguće, sve je dozvoljeno – kaže odvažni futurist. Ja ne verujem i neću da razumem i zato ne verujem – kažu ljudi.

Sve gorenavedene tvrdnje su nam prihvatljive osim zadnje, od ljudi!?!Snovi su postojali i pre Freud-a, parapsihologija je postojala i pre pojave tog termina, poštenje je postojalo i pre prava. Danas sigurno postoji nešto (bili mi toga svesni ili ne) a za šta mi još nemamo termin. I sve te stvari deluju. Pećinski ljudi su sve to imenovali magija. Danas, pošto smo jednom nogom izvan pećine i jednom rukom sišli sa drveta, ponešto razumemo ali i dalje neke činjenice negiramo (negiraju), mada i slepcu bodu oči. Pošto smo suočeni sa nezdravim skepticizmom koji se imenuje neznanje ili dogmatizam ili mentalno slepilo ili uskost uma ili sumrak razuma, uvek je legitimno postaviti sledeća pitanja pre nego što bilo šta a priori negiramo:
Da li nauka deluje?
Da li religija deluje?
Da li filozofija deluje?
Da li umetnost deluje?
Da li deluju neke od brojnih podkategorija navedenih disciplina?
Da bi ustanovili da li sve to deluje moramo prvo da definišemo šta su te navedene kategorije. Tek tada možemo da definišemo šta je magija ili magika. I tek tada možemo da počnemo da utvrđujemo da li deluje ili ne.

Pretpostavimo da smo pronašli i sastavili definicije svih disciplina i poddisciplina i da su odgovori svih danas živećih umova i poluumova pozitivni, dakle, svi se slažu da sve to deluje. Ali imamo za sve njih veoma komplikovano i zahtevno pitanje – kako to deluje? Tu bi se mnogi smrznuli jer za neke discipline ne bi imali objašnjenje mada ni mi ne bi mogli da negiramo njihovo delovanje i to i ne činimo. Tako smo došli do toga da oni apsolutno tvrde da one deluju ali ne znaju kako. A zašto onda neki umovi i poluumovi negiraju delovanje magike? Samo zato jer ne znaju kako deluje?! Ili nekome slepo veruju. Pa polovina tih umova i poluumova ne zna da objasni kako filozofija deluje na ljude, mada neki od njih imaju diplome baš iz filozofije! A još manje im je jasno da religija oblikuje način kako će neki mladić devojci da pokloni cvet! Čak ni emancipovane feministke o tome nemaju pojma a htele bi ne samo jedan cvet. Sve to se dešava pred njihovim očima ali oni to ne vide a još manje razumeju ali ne negiraju delovanje?! A imaju dovoljno soli i surutke u glavi da negiraju magiku?! Kako to? Mora da su se obrazovali na nekoj jakoj školi.

Danas postoji nekoliko validnih definicija šta je magika i kako deluje i možda stotinjak nevalidnih definicija. Ali i pored i najboljih definicija (koje inače uopšte ne volim, jer definicije bilo čega ne volim pošto je i to vrsta cementiranja) ja sam hteo još od mladih dana da proverim da li magika deluje.

Moja prva magička operacija je bila kada sam u trećoj godini srednje škole u Zagrebu imao problematičnu jedinicu iz jednog veoma zahtevnog predmeta. Zahtevalo se je čisto bubanje i nisam nalazio načina da tu ocenu popravim. Odlučio sam da me kroz mesec dana profesor pita baš jedno jedino specifično pitanje i to gradivo ću da naučim do krajnosti a ostalo ne. Tako da ću tu da dobijem peticu i mirno mogu da očekujem pozitivnu ocenu na kraju godine. To je bilo veoma rizično ali upustio sam se u to. Ostalo gradivo nisam ni dotakao. U slučaju da u tome nisam uspeo sigurno bih imao jedinicu na kraju godine i morao bih na popravni. Zato ako neko poduzme nešto slično, to je na vlastitu odgovornost. Radio sam vizualizaciju i mantranje sve u skladu sa mojim tadašnjim skromnim znanjem o magiki. Ništa ne može da bude tako jako kao entuzijazam mladog čoveka, nema boljeg pogonskog goriva za magiku nego što je to entuzijazam mladog čoveka! Pre toga sam nekoliko meseci radio vežbe pranajame i pratjahare, naravno ekvivalentno mojem tadašnjem razumevanju materije. To mi je takođe pomoglo. I naravno, rezultat je bio optimalan. Događaji su tekli baš po mojem scenariju! Profesor me je pitao baš to jedno jedino pitanje! Prva operacija pa uspešna.

Drugi primer isto iz tog perioda su telepatske vežbe sa mojim jednim školskim drugom kojega smo zvali Babs. Radili smo ih i sami u sobi ali i među ljudima, znači u mnogo težim uslovima. Jedan bi se skoncentrisao i telepatski poslao jedan broj od jedan do deset u um drugome. Ovaj drugi se je umirio da primi informaciju. Nismo znali drugačije i improvizovali smo, nespretno ali sa entuzijazmom do neba. Zatim bi proces tekao u kontra smeru sa nekim drugim brojem. Uspešnost je bila 60 do 70%. Nismo bili zadovoljni ali pošto je to bilo psihički veoma naporno za obojicu nismo dugo izdržali sa tim vežbama.

Treći primer se je desio nekih šest meseci kasnije. Sećam se dobro, taj mladić je bio brucoš u Zagrebu a rodom je iz Inđije. Samo godinu dana stariji od mene a već je bio sposoban da okrene iglu na vodi. Samo pogledom i mislima. Jeste da je trajalo oko 15 minuta i da je sav prebledeo ali uspeo je. To neću zaboraviti do kraja života. Posle sam video mnogo fascinantnije stvari koje ljudi čine svojim magičkim moćima ali to je prvi put da sam prisustvovao takvom činu i čudu. Tek kasnije sam postao svestan zahtevnosti te operacije. Životni putevi su nas odneli na razne strane. Na puno načina sam dugo pokušavao da ga pronađem ali nikako nisam uspeo. Ako slučajno ovo čita bilo bi mi drago da mi se javi.

Svi ti primeri su naučno objašnjivi fenomeni. Zato sam i izbrao jednostavne primere iz rane mladosti. Sva nauka je nekada bila magika. Čim je demistifikujemo magika postaje nauka. Bog magike i bog nauke je jedan isti bog, Tahuti. On uvek stoji na rubu svetlosti i tame. Otuda nauka ima smisao samo ako je na rubu nauke. U protivnom žvaće već prežvakano. Kroz prizmu toga treba 90% doktorata na planeti Zemlji poništiti. Nauka sutrašnjice će uspeti da objasni fenomen inspiracije umetnika. To je školski primer magike, ali biće sutra (a već je i danas delimično) naučno objašnjiv. Za velika čuda potrebno je puno energije. Za jaki reflektor potrebno je puno električne energije. Homo sapiens je veoma limitirano biće čija telesna temperatura ima raspon od samo nekoliko stepena Celsiusa. Mi ne možemo ni da zamislimo kolilko je to mali raspon i koliko nas to ograničava u akumuliranju energije i stvaranju čuda. Kada bi taj raspon povećali za samo jedan stepen to bi otvorilo strahovite mogućnosti. Ipak, možemo da akumuliramo energiju u nekom drugom obliku i da stvaramo čuda. Na primer, akumulirajte nešto više energije od prosečnog stanja i oslobodite se iz mentala onog zla koje se zove nepotrebne skrupule i svaka žena vam je dostupna. Isto to važi i u kontra smeru, ako žene love muškarce. To je područje gde svako želi da se iskuša. Ako vam nije jasno o kakvoj energiji govorim onda samo uporedite sebe i svoje bolesno stanje sa stanjem kada ‘pucate od zdravlja’! Kakva je tu razlika u vama?

Sledeći zanimljiv primer iz tog perioda je da sam želeo da kroz sedam dana jednu devojku sretnem na ulici, devojku koja mi se je veoma sviđala i koju sam površno poznavao, samo iz viđenja. Mogućnosti za slučajni susret baš na tom mestu, baš te nedelje popodne, sa osobom koju takoreći ne poznajem, su bile veoma male naročito u centru Zagreba. Ali ja sam vežbao žestoko, kao mladi lav, vizualizaciju i još neke moje nespretne improvizacije. I naravno, devojčica je došla, baš na tu raskrsnicu baš to nedeljno popodne (sa zakašnjenjem manjim od 10 minuta) i gleda u mene i sa osmehom pravo do mene. Koliko sam bio uspešan u magiki toliko sam bio tada nespretan sa njom. Jer mi se previše sviđala.

Kasnije tokom života sam imao situacije da sam mojim nekonvencionalnim sredstvima morao da uzvratim udarac jačim protivnicima. Na šta sve mlad čovek troši energiju!!! Ali i ta škola je bila dragocena. Tada sam shvatio da je osveta legitimna stvar, samo je treba dozirati. Takođe sam shvatio da niko ne može nekažnjeno da me povredi (i da nikome to nikada ne dozvolim) samo ako hoću da uzvratim udarac. Ali čak i ako moram da uzvratim udarac to je opasno. Shvatio sam da je sve to pomoćno sredstvo a ja ne smem da budem predrzak. Ovaj život je dolina suza za sve. Dakle, drskost na skroman način!

Dok sam sve to radio nisam bio svestan mehanizama u pozadini i zakonitosti energetskog previranja. Treba poznavati zakone o održanju energije, zakone ravnoteže, namernog narušavanja i ponovnog uspostavljanja ravnoteže, gomilanje i investiranje energije, itd., a što je sve potrebno da se izvede magička operacija. Ali, pitam se kako bi današnji naučnici objsnili, na svoj naučni, precizni način, neke od ovih primera, osim možda telepatije? Jer niko ne može da kaže da stvari nisu delovale. Moja skepsa je ovim primerima a i kasnije zadovoljena, a naučnici su plaćeni da budu skeptični. Dakle, imaju puno posla pred sobom. A već sam rekao, svi su objašnjivi!

Zašto bi bog, dobri dečko, ako je krajnje mudar (a ja verujem da jeste) i koji sve zna, stvarao dva odvojena mesta ako oba može da ih smesti u jedno?

To ne bi bilo ekonomično. Zašto bi raj stvarao ovde a pakao tamo? Nema smisla. Osim toga, to bi narušilo njegovu harmoniju, dinamiku, ritam i melodiju. Oni koji se razumeju u muziku vide da bi to deformisalo njegovu beskonačnu muziku!
Smatram da su ta dva mesta na jednom mestu, svuda i istovremeno. Prožimaju se, dodiruju se, vide se, čak su i kompatibilni. Njihova detekcija se vrši po stepenu uravnoteženosti. Raj je samo pokušaj beskonačnog približavanja toj ravnoteži kao što se parabola beskonačno približava osi X ali je nikada ne dodirne. Tako je i sa rajem. Pakao je suprotno tome. U zavisnosti od stepena te neravnoteže meri se i nivo pakla. U zavisnosti od te (ne)ravnoteže zavisi i kompatibilnost ta dva pola, njihova saradnja. Ali ta veza se nikada ne prekida. Može samo da se taj raspon poveća ali na način ‘Moji adepti imaju glave u nebesima (raju) a noge su im u paklu’. Da li se time relativizuju i raj i pakao? Da. Ali i arhanđeli i đavo. Ne negiraju se ali se relativizuju i samim time zbliže. A tu sliku mi volimo da imenujemo – harmonija. Ili onaj stari-mladić je to imenovao – tao.
Ako je nešto u ravnoteži, komunikacija je laka. I obratno. Otuda i veza između raja i pakla. Bilo čega previše je pakao. Bilo čega je premalo je pakao. Gde je onda raj? Od čega je sastavljen raj? Od istih sastojaka samo u pravoj razmeri. Dakle, raj lako može da postane pakao i obratno, od istih sastavnih delova. Samo je u pitanju razmer. Raj je sastavljen od harmonične ravnoteže. Ne od statične! Otuda je to samo beskonačno približavanje osi X! Bolest je neravnoteža, zdravlje je ravnoteža, harmonija. Bolest je pakao.
Oduvek su smrt nekako povezivali sa paklom. Jedna od hrišćanskih gluposti. Naravno, povezivali su je i sa rajem, ali opet je to glupost, još veća. Činjenica je da je neravnoteža bliža smrti. Gospođa smrt je strpljiva i samo čeka kap preko pune čaše i mirno zagrli onoga ko je izgoreo svoje vreme, bilo da je to pre vremena ili na vreme. Ali smrt je sačekala kritičnu neravnotežu. Isto kao što je ravnoteža preduslov i uslov besmrtnosti. A od intenziteta te ravnoteže zavisi dužina besmrtnosti.
Još jedan dokaz da su raj i pakao na jednom i istom mestu (možda čak i u čoveku) je sledeći. Da bi neko, bilo ko, osetio krajnji božji zanos, ekstaze, rajske visine, on mora da bude kompletno biće. Dakle celo Drvo Života, inkarniran čovek. Jer ako nije kompletan, njegova percepcija onoga što je iskusio je delimična percepcija, uzak ugao gledanja. Isto tako, da bi neko osetio najveći pakao opet treba da bude kompletan, inkarniran, zbog pravilne percepcije. Čovek ima potencijale i za jedno i za drugo. Da bi percepirao i jedno i drugo nije mu potrebno da ide bilo gde. Oboje može da oseti unutar svoje (tesne) kože. Na svakom nivou Drveta Života je moguće da postoji i raj i pakao. Uravnoteženi i klipotični sefiroti.
I mirno i uzburkano more je ista voda. I raj i pakao su sastavljeni od istih sastavnih delova. I komedija i tragedija su sastavljene od istih sastavnih delova. Isti glumci igraju i tragediju i komediju.
Danas je kriza ali kriza stvara nešto. Kriza je dokaz da se je (pre)dugo spavalo i zato je buđenje bolno. Kriza je početak nečega dobroga. To je znak nužnosti da nastane nešto dobro i nastanak nečega dobroga pa makar to bila i bolna selekcija. Uvek je bilo tako. Crowley je objavio svoju Magiku u teoriji i praksi 1929.-te godine! Nema boljeg indikatora! Dakle, ako je kriza bolno buđenje, šta je ono što nije kriza? Duboko slatko spavanje! Ali, život je borba, kažu realisti, dakle nema spavanja. Spavanje ne može da traje večno ali ni kriza nije večna. Zato treba pronaći neku srednje ukusnu mešavinu toga da se izbegnu šokovi krajnosti. Na rajskom ostrvu žive i zmije jer su potrebne. Ako ih nema onda to nije rajsko ostrvo ili barem ne može dugo da pluta na vodi.

Danas više nego ikada ljudi veruje i očekuje da Golijat pobedi Davida! Kakvo slepilo!

    Što je više ljudi na planeti Zemlji pojavljuje se i više proroka. A što je više proroka po logici stvari više je i šarlatana. A ako je toliko prostora i posla za šarlatane koliko je tek glupih da im omogućuje postojanje? Nikada u istoriji homo sapiensa nije bilo više glupih nego danas! Nas ne uzbuđuju nepismeni doktori nauka. Nama je žao njihovih studenata. Nas ne uzbuđuju ekonomisti koji ne znaju da od jednog eura stvore dva, mada im je to funkcija. Nas ne uzbuđuju nikakvi ekstremni primeri ne-znanja i nekompetentnosti najodgovornijih ljudi na planeti. Nas to zasmejava. Sva pisana istorija je prepuna toga. Ali današnji momenat je ekstremno apsurdan sa koliko ozbiljnosti se nesposobni prihvataju nemogućeg posla i kako ogromna većina navija za njih i očekuje i veruje da Golijat pobedi Davida. Burleska je za smeh. To je najbolji stav. Merkurovski. A naročito je preporučljiv ako govorimo o ‘rođacima po struci’ i oni nešto zabrljaju. Da ne bude nesporazuma, to je dobronamerni i ozbiljni humor a ovaj mini uvod je sve osim toga da je mini.

    Ja nemam ništa protiv astrologa ali nekako dolazim u verbalne duele sa njima. Ne zbog astrologije nego zbog dogmatizma. Oni svi vole da proglase astrologiju vrhuncima svega, što nije tačno. Astrologija jeste visoko ali nije sve. Sreo sam i dosta kabalista koji su rekli da je kabala vrhunac svega, ali uvek sam ih pitao za dokaz. Zašto tako misle? Ako mi daju jak argument složiću se sa njima a ako ne, onda znam da nisu kompetentni. Ako on ne zna da mi kaže kako da upotrebim u ovom svetu anđeosko ime Metatrona nivoa Tifareta i da li je to upotrebljivo (odkuda to ime, šta ono znači, zašto je baš takvo, itd.), onda je on slab kabalista. On i dalje ima pravo da kaže da studira kabalu ali ne sme da upotrebljava izraze koje ne razume, koje ne može da objasni i čije značenje ne zna. Tako je i u svakoj drugoj nauci. Ako mi velemajstor reikija koji tvrdi da je svemoguć ne može da odgovori na pitanje šta je alergija, on nije velemajstor, nije majstor i nije svemoguć. On čak pada na nivo podprosečnog. Ako divinator (bez obzira koji metod upotrebljava) ne može da mi kaže da li ću sutra položiti ispit, on je slab divinator. Ne, on uopšte nije divinator. Ako ne može da mi kaže koliko mogu da verujem svojem poslovnom partneru onda mi ne treba takav divinator. Divinator koji ne sme ili ne zna odgovorno da mi savetuje i kaže kako će ići moja investicija od 200.000 eura i da preuzme odgovornost za svoj savet i svoje reči, nije divinator. Ne znam da li sam u životu sreo dva takva divinatora, a sreo sam ih preko sto.

    Moja dobra prijateljica i dobra astrologinja mi tvrdi da je grad Beč kao i Austrija pod astro znakom Vagom. OK, slažem se, tako je. Ali kada je došlo pitanje kako to da je Beč pod Vagom, zašto je to tako, tu smo se razišli za 180 stepeni. Geometrijskih i Celsiusovih. Pitam ja nju ko je to tako odredio, zašto je Beč baš pod Vagom? Ona nije znala da odgovori ali je se pozivala na neki datum, uvek joj je osnova bio astro period Vage, to je ključno. Nikako nije htela ni mogla da prihvati da je površina planete Zemlje tigrova koža po kojoj ‘padaju’ uticaji univerzuma i da je taj raspored samo odraz tih konstelacija, da je Veliki Arhitekta (ne)namerno tako to šareno kreirao. Na kraju sam je upitao – nije valjda da misliš da je pre recimo 1700 godina neki austrijski jodlar sa zelenom kapicom došao na travnatu obalu lepog plavog Dunava, seo pored reke i počeo da peca ribe. Ribolov mu je dobro išao pa je tu napravio prvu sojenicu na vodi. Tada je pogledao na kalendar i video da je taj dan slučajno bio drugi oktobar. On je to zapisao. Kasnije su nastajale nove sojenice, pa kolibe na obali, pa kamene kuće, itd., itd., dok se nije stvorio današnji Beč. Tako je Beč rođen u znaku Vage. A kasnije je teritorija Austrije sama odlučila da i ona preuzme isti astro znak! Ha ha! Ne znam šta bi mi odgovorila na pitanje zašto je Rim, grad vučice, pod Lavom a severni deo Italije pod Blizancima?!?! Kako je šarena Italija! Poseban slučaj je kada sam imao debate sa astrolozima o ascendentu naroda i država i kako se oni određuju. Od deset upitanih dobio sam šest različitih odgovora.

    Jedna moja druga prijateljica kaže da je astrologija sve. A ja joj kažem da je od cigala njene nauke (od svih 22 osnovne komponente njene nauke, ako isključimo fiksne zvezde i asteroide) sastavljen svaki njen sefirotski nivo koji od nje čini dogmatsku i tvrdoglavu osobu da toliko forsira te svoje (u ovom slučaju astrološke) stavove. Koliko se sećam astrologija ne govori o sefirotskim nivoima. A baš ti sefirotski nivoi (tip, oblik, kvalitet, urvnoteženost, itd.) čine da je ona takva, mada ona to pripisuje nekom svojem astro aspektu. Ponekad je i to tačno, ali svaki sefirotski nivo je sastavljen od svih tih aspekata koji jesu ili nisu, su ovakvi ili onakvi. Isti njen astro aspekt može da utiče i utiče na njen odnos i do šefa i službenika na šalteru kao i do ponašanja u galeriji ili do ljubavnika, mada se radi samo o njenom Marsu. Ona teško shvata da i njen Mars utiče na njene umetničke afinitete a ne samo Venera i Mesec, a još manje joj je shvatljiv način tog delovanja. A to se može analizirati samo preko sefirotskih nivoa koje obrađuje kabala. Kako da objasnimo da je nečiji Jupiter u drugoj kući uzrok nesreće u ljubavi za tu osobu i da je on uzrok osuđenosti na samoću? Ali ne zbog nekog čudnog aspekta kojega eventuelno stvara, nego samo zato jer je u II kući! Ne u svim slučajevima ali ja ih poznajem nekoliko! Teško to astrolozi prihvate. A saradnja dva blanko astro znaka je za mnoge predkolumbovska Amerika.

    Ili slučaj da mi je došla gospođa stara 50 godina koja, po njenim rečima, minimum već deset godina proučava i čita kabalu. Ona je htela da kupi jednu moju knjigu o kabali ali se je predomislila jer je bila razočarana jer u mojoj knjizi nema slikica, nema skica, nema shema, premalo je šarena, premalo je crteža. Ona samo voli sheme i slike o kabali. To što ja pišem je zahtevno i njoj nezanimljivo. A već deset godina kao proučava kabalu. Ipak, hvala bogu i za takve ljude. Ona je relativizovala moj rezon da su moje knjige razvodnjene i previše pojednostavljene. Izgleda da nisu.

    Ili čovek koji mi tvrdi godinama da karma ne postoji, da ju je moguće pobediti, prevazići, transcendirati. Samo je potrebna volja i voljom se to može. Za njega karma više ne postoji. Postoji samo život. A godinama pokušava da dobije posao u Austriji, neuspešno jer ne zna nemački jezik. Kada mu kažem da je znanje ili ne-znanje nekog jezika takođe izraz, dokaz prisutnosti karme, u njegovom slučaju izraz slabe karme jer zna samo svoj maternji jezik, on to ne razume i ne slaže se. Cirkus. Ako nemaš karmu budi bez posla! A tek mu je nastao tilt u glavi kada sam mu rekao da čovek bez karme može da skoči sa petog sprata i ostane nepovređen!

    Jednom prilikom sam jednog ‘duhovno razvijenog’ čoveka pitao kakva je veza između ‘đavoljeg broja’ (ha ha) 666 i Sunca pa nije imao pojma! On je to čak i negirao. On jeste tvrdio i uvažavao da Sunce jeste centar sistema ali nikako nije mogao da shvati i prihvati da se to izražava preko brojeva 666, 36, 111, 216, 6, 11, 12, 66, itd.. Kako bi mu tek bilo kada bi mu rekao da su svi ti brojevi direktno ili indirektno povezani i sa đavolom potpuno jednako kao i sa Suncem!? Dodatni problem je nastao kada sam uopšte pokušao da pronađem vezu preko sefirota Tifareta između broja 6 i Sunca. Ne smem ni da pomislim kakvu bi facu napravio kada bi mu rekao da je svaki broj potencijal za đavola!!!

    Ljudi najviše vole da govore o stvarima koje najmanje poznaju! To je psihološki fenomen. Jedan moj poznanik mi je mnogo puta negirao vrednost Tarota, smislenost divinacija, tvrdeći da je to nemoguće, netačno, da to nema smisla, da to nije dobar sistem, itd.. On je inače dobar dečko i ja mu nikada to nisam zamerio, samo sam uvek hteo da čujem ako ima konkretne argumente za te svoje tvrdnje i skepticizam. Naravno da svi argumenti koje je nabrojao su bili kilavi. Jedino su povremeno bili konkretni njegovi problemi koje je imao i zbog kojih me je svako toliko vremena molio da mu diviniram sa Tarotom i pomognem mu da ih reši! Naravno da sam mu uvek izašao u susret i pomogao mu, divinacijom pomoću Tarota! Ha!

    U Ljubljani živi žena koja priča sa anđelima. Ona čak drži tečajeve o tome. Oduvek sam želeo da upoznam nekoga ko je na ti sa anđelima. Imam toliko toga da ih pitam. I stvarno, ona jeste u komunikaciji sa nekim bićima. Ona nije svesna da je relativno čista i malo naivna i da zahvaljujući samo tome je još uvek zdrava. Jer, ispostavilo se da ona ne zna sa kime priča. A ako ne znaš sa kime pričaš kako i koliko možeš da mu veruješ? Kako da ga proveriš? Ona uspostavi vezu sa nekim i ne zna zahvaljujući čemu ta veza je uspostavljena. Ona niti sebe ne poznaje dovoljno da bi mogla da na osnovu svojih karakteristika proceni afinitet tih bića a još manje zna da se i na taj način ti entiteti proveravaju. Zato ona već deset godina drži početne tečajeve o anđelima i zato će do kraja života držati samo početne tečajeve. I što je najzanimljivije, ona ima neke materijalne probleme, ali nikako da pita anđele za savet kako da ih reši. Ili ako ih pita ne dobije odgovor!? Čudno! I onda dođe kod mene i moli me za divinaciju sa Tarotom.

    Ne mogu više da nabrajam. Ljudi vole cement, beton, ali u glavi. To se zove dogma. Dogma je dugo nevidljiva, onda počinje nevidljivo da smeta, pa nevidljivo da boli, a kasnije i da proliva krv. Tek tada neko pomisli da je to tu možda dogma ali ni tada se svesno ne prihvata leka koji se zove jeres, hereza. Prihvate ga tek kada moraju. Oni neće da prihvate da je Iuventus ventus, ali to je uslov opstanka!