Kategorija: Blog

Drevo Življenja je za Kabalo isto kot Mendeljejev periodni sistem za kemijo. Drevo življenja je osnovna grafična shema Kabale.

Drevo življenja je okostje Kabale, skelet mikrokozmosa, na določen način pa tudi pokazatelj rasporeditve in medsebojnih odnosov sestavnih delov mikro in makrokozmosa.

Celotna evolucija Homo sapiensa je sestavljena iz ozaveščanja tega vibracijskega razpona od skrajnega nič, AIN-a, do najgostejšega poznanega, trdega in težkega materiala, ki ga lahko vsebuje Malkut. Ta razpon gre še naprej v obe smeri, od AIN-a v še „redkejše“ sfere in v še gostejše, težje, trdnejše in temnejše sfere od Malkuta (katere nekateri in celo znanost včasih imejujejo črne luknje), ampak za človeka je že ta omenjeni razpon več kot dovolj in v ogromni večini primerov neobvladljiv. Zaradi lažjega spoznavanja tega razpona človeka – Homo sapiensa in v skladu s pogoji in konstelacijo Stez Modrosti univerzuma na planetu Zemlji, je ta razpon razdeljen v deset enakopravnih nivojev katere imenujemo sefire ali sefirote ali sfere. Iz besede sifir, ki pomeni število (tukaj je tudi etimološka podobnost z besedami sfaira, sfera, obla, krogla). Teh deset števil ali sfer ali nivojev imenujemo sefiroti in vsi skupaj tvorijo shemo imenovano Drevo Življenja. V tej shemi je všteto vse. Ni dovolj, da to shemo poznamo, niti da jo znamo na pamet z veliko pripadajočih korespondenc, čeprav je to predpogoj; s shemo je potrebno delati. Z vsakim nivojem posebej. Potrebno jo je spoznati v takšni meri, da za subjekt ni več skrivnosti na tem področju življenja. Že prej smo omenili, da se ta proces imenuje ozaveščanje. Saj brez prisotnosti zavesti ne moremo govoriti o Homo sapiensu, kljub prisotnosti tega celotnega konglomerata. Moramo vedeti da konstantno teče pretok energije ali bolje rečeno tendencija vpliva, prenosa, toka v obe smeri, ki teče skozi vse te sfere, se pravi skozi človeka. Vsake sekunde inkarnacije. Od ozaveščenosti ali prehodnosti teh sfer, sefirotov, je odvisna uspešnost človeka v tem svetu, njegova sreča, zadovoljstvo, spokoj, itd.. To pa pogosto imenujemo izvrševanje Resnične Volje.

Obstaja več načinov osvajanja teh nivojev. Že v začetku nam mora biti jasno, da je vsak od teh desetih nivojev v določeni meri ozaveščen, poznan, prehoden. Samo v določeni meri, v odvisnosti od karme v najširšem pomenu besede. Prva stvar je, da moramo napredovati samo v evolutivni smeri. Od spodaj proti zgoraj, od grobega k finemu, od gostega k redkejšemu, od temnejšega k svetlejšemu, od težjega k lažjemu. Moramo vedeti, da je involutivna smer, od zgoraj proti dol, predstavljena s terminom in skico, ki se imenjuje Ognjeni Meč in da je evolutivna smer, od spodaj proti gor, predstavljena kot Kača Modrosti. Oba prikaza v sebi vključujeta vseh deset sfer, a evolutivna smer vključuje tudi steze, ki povezujejo sefirote. Na tak način Kača Modrosti vklučuje vseh deset sefirotov in vseh 22 Stez Modrosti. One so poti od enega do drugega nivoja in na osnovi svojih karakteristik kažejo kakšen je nivo iz katerega krenemo in katere vrline moramo pridobiti da bi osvojili naslednji nivo, kot tudi, kaj lahko pričakujemo na naslednjem nivoju.

Praktičen nasvet vsem, ki začenjajo z delom ali že nekaj delajo z Drevesom Življenja je, da začnejo enostavno oponašati Ognjeni Meč z mantranjem in vizualizacijo, in ko ga končajo, da po kratkem premoru na isti način začnejo s Kačo Modrosti. To je lahek in najsigurnejši način, najbolj varen način. S tem se afirmirajo vsi sefiroti in vse steze, poudarjajo se, na nek način se oznanja njihovo obstajanje na pravem mestu in počasi se instalirajo v zavest. Vsi ti pojmi, barve, zvoki, imena in tudi ta celotna vaja morajo postati tako samoumevni v zavesti subjekta kot potreba po pitju vode kadar ste žejni. S tem se nakako vse postavlja na pravo mesto, čeprav je tudi pred tem bilo na pravem mestu. Ampak sedaj je to tudi v naši zavesti, plus da je funkcioalnost vsakega dela mehanizma dodatno poudarjena. S to enostavno vajo, se praktikant ne izpostavlja nobeni nevarnosti, ampak samo jača. Da bi izvedel to vajo, mora vizualizirati vse sefirote, enega po enega, začevši s Ketrom, potem drugega, tretjega in tako do Malkuta. Vizualizira sefirot, v njegovi barvi, velikosti košarkaške žoge, minuto-dve, mantra njegovo magično formulo ali Božje Ime, potem vizualizira snop ali žarke bleščeče bele svetlobe do naslednjega sefirota, tu se zadrži minuto-dve, vizualizira njegovo barvo, mantra odgovarjajočo magično formulo tega sefirota, vse isto kot pri prethodnem samo da je sedaj druga barva, druga lokacija in druga formula. Potem nadaljuje naprej. Vse omenjene korespondence, Božja Imena, barve, lokacije in vse ostale podrobnosti se nahajajo v knjigi Liber 777. Ta knjiga je več kot nujno potrebna za kakršenkoli študij kabale. Tako se pride do Malkuta, s čimer je obdelana involutivna smer Drevesa Življenja.

Po tem sledi evolutivna smer po Stezah Modrosti. Vrstni red stez je določen na osnovi številčne vrednosti stez. Začne se pri stezi Tau, ki ima vrednost 400 in katera povezuje Malkut in Jesod. Potem sledi Steza Šin, ki ima vrednost 300, pa steza Riš in tako do steze Aleph. Ko se to obvlada, potem se v to evolutivno pot, Kačo Modrosti, lahko vključijo tudi sefiroti. S tem je obdelano Drevo Življenja v obeh smereh in vsaj v določeni meri olajšana cirkulacija v obe smeri. To je še daleč od ozaveščenosti, to je samo temeljno spoznavanje lastnih delov. Vse to skupaj mora trajati približno 20 minut. To je zelo enostavna vaja, ki je uvertura za zahtevna dela s posameznimi sefiroti. Enkrat ali dvakrat na dan v toku meseca dni in že boste to rutinsko izvajali in znali boste vse osnovne korespondence na pamet, tako, da boste lahko to izvajali na pamet in mentalno. Pomembno je, da s to vajo niste zanemarili niti enega dela sebe, niti ene komponente sebe, zajeli ste celo Drevo Življenja.

Vse to je predstavljeno preko Tarota. Tarot je pravzaprav razdelano in vizualno predstavljeno Drevo Življenja. Vse Velike Arkane Tarota korespondirajo z eno stezo in atribucije vsake Arkane se lahko uporabijo kot sredstvo spoznavanja vsake steze in s samim tem z zahtevnostjo tudi steze in sefirota, ki jih dotična steza povezuje. Ponavljam, to je začetek začetka, uvertura, to je učenje črk. Ne morete niti brati, še manj pa pisati, če ne poznate črk. Ne morete niti v drugi razred osnovne, če ne poznate vseh črk.

Tekom svoje zgodovine je Homo sapiens v svojih naporih spoznavanja smisla sebe, kar lahko imenujemo Homo religiosis, ustvaril več metod, načinov in shem predstave sebe in univerzuma, a Drevo Življenja, kot ena od teh predstav, ima večkratne prednosti pred drugimi. To ne pomeni, da druge predstave nimajo vrednosti, ali da niso uporabne. Daleč od tega – vse so uporabne, a vendar Drevo Življenja v svoji enostavnosti govori največ o konstelacijah sestavnih delov mikrokozmosa, kot tudi o hierarhiji in odnosih med temi komponentami.

Prevod v slovenski jezik: Gregor Musevski

Vsi genialni ljudje so po malem norci, toda, ste že kdaj srečali norca, ki bi bil genialen?! Genijem je dovoljeno marsikaj, česar bi se „normalni“ sramovali. Albertu Einsteinu niti ne štejemo za toliko zlo, da ni prepoznal svojih lastnih otrok, ko jih je srečal, kot bi to zamerili sosedu ali sebi. Studenec ustvarjalnosti je na voljo vsakomur, čeprav si vsak ne drzne piti iz njega. Zakaj se večina ljudi še vedno raje utaplja v sivi množici, namesto da bi kot iskra žereli svetlobo tisočerih sonc in bili tisto, kar nosijo v sebi?

  Ustvarjalni ljudje so vedno in povsod iskani in zaželjeni, čeprav, kolikor mi je znano, še nihče ni zadovoljivo opredelil samega pojma ustvarjalnosti. Po drugi strani pa – če bi nekdo že našel odgovor na vprašanje, kaj je to ustvarjalnost, in bi se z njim povsem zadovoljil, bi to že pomenilo, da je njegova ustvarjalnost usahnila, mar ne?
  Središčna točka v ljudeh, oziroma center, iz katerega delujemo, je srce, zato bi si zaslužilo, da ga pišemo z veliko začetnico. Vsako delo, misli, karkšno koli delovanje, prihaja iz Srca, naj se tega zavedamo ali ne. Srce kar naprej utripa, konstantno vibrira in pošilja impulze v vse mogoče smeri iz sebe do vseh točk v človeku, prav noben delček ni prikrajšan niti za trenutek. Seveda v tem primeru o Srcu ne govorimo kot o organu, temveč mislimo na simbolično Srce. Srce kot organ je le materialni ekvivalent, ki je simboličnemu podoben po funkciji, le da srce kot organ deluje v snovnosti, ker pošilja življenjsko energijo vsaki celici organizma, ne da bi zanemarilo eno samo – to bi pomenilo njeno smrt.

  Naloga impulzov Srca je, da ohranjajo celoten sistem, ki se imenuje človek, torej človeka v vsem, kar je, tako na snovni, torej telesni, čustveni, mentalni in duhovni ravni. Če pride do kakršnih koli energijskih blokad zaradi notranjih ali zunanjih vzrokov, je delovanje sistema moteno – impulzi Srca ne morejo več nemoteno potovati po sistemu in ga ohranjati v stabilnem ravnotežju. Če pride do energijskih blokad, potem impulzi, ki jih pošilja Srce, ne morejo priti do naslovnika, zato ta tudi ne more opravljati funkcije, ki mu jo je Srce namenilo, kar spet pomeni, da Srce ne more ohranjati stabilnega ravnotežja, če naslovniki ukazov Srca niti ne prejmejo, kaj šele, da bi delovali v skladu z njimi. 

  Če je človek univerzalno elastičen, odprt, potem impulzi Srca nemoteno potujejo po energijskem sistemu.
Možnost, da bodo prišli na pravi naslov, kjer bodo tudi upoštevani in udejanjeni, pa je veliko večja. Imulz Srca vedno vnaša v sistem novo, pozitivno kvaliteto, ne more prinašati negativnosti in nazadovanja, kajti to je proti njegovi naravi in bistvu. Če se je nekdo omejil (na energijski ravni se to vidi kot blokade, jezove čez tokove energij) s predsodki, dogmami ali kateri kolimi drugimi rigidnimi in omejitvenimi idejami, ki so nastale v procesu vzgoje, socializacije, prisvajanja določene ideologije ali čim podobnim, potem to za delovanje Srca pomeni, da njegovi impulzi ne morejo priti do naslovnika, kjer bi jih ta uresničil, temveč se bodo zaustavili na prvi blokadi, ki se imenuje predsodek ali prej navedeno. Impulzi Srca preprosto niso dovolj močni, da bi prestopili bariero negativnega miselnega ali kakršnega koli drugega vzorca. Življenje ljudi, pri katerih je prišlo do takih blokad, je vse prej kot pa življenje ustvarjalnega posameznika. Je povprečno dolgočasno življenje, ki je zvedeno na zadovoljevanje osnovnih potreb po hrani in pijači, saj ustvarjalnosti ni dano, da bi se izrazila. Taki ljudje nikoli niso bili revolucionarji niti nikoli ne bodo, saj jim manjka temeljne ustvarjalnosti. Gledano z drugačnega zornega kota to niti ni tako slabo, kajti ‘povprečni neustvarjalci’ so dobra podlaga za vse zelo ustvarjalne ljudi, ki tako izstopajo iz sivega povprečja veliko bolj kot bi sicer, če bi vsak človek pustil ustvarjalni moči na plano.

  Iz že napisanega lahko logično sklepamo, da ustvarjalnost prihaja iz Srca. Prav zaradi tega je ustvarjalnost bolj vzvišena in univerzalna od pameti (v konvencionalnem pomenu) in celo od inteligence. Modri ljudje so odprti za impulze Srca in jih tudi uresničijo. Le norci impulze srca blokirajo in zanikajo, ker menijo, da je to nekaj negativnega preprosto zato, ker jim je neznano. Taki ljudje nove zamisli sprejmejo le s težavo in še to največkrat od drugih, ki znajo prisluhniti Srcu, saj so se sami nesposobni  neposredno odzvati se na svoje lastne impulze Srca. Še najbolj žalostno pa je, da se taki ljudje večinoma niti ne zavedajo impulzov, ki jim jih vztrajno pošilja Srce.

  Nuja človeka pripravi k skoraj vsemu. Zgodovina je pokazala in dokazala, da so ljudje, ki so v resnici, ne le po protokolu, bližje bogu, veliko bolj ustvarjalni. Če se nekdo znajde v veliki godlji, potem bo iskal rešitve iz nemogoče situacije na prav vse strani in na vse mogoče načine. Sčasoma bo našel čas in moč, da prepozna tudi odgovore, ki mu jih ves čas kot rešitev težav ponuja Srce. Šele v tem trenutku se lahko rodi prava in resnična ustvarjalnost. Seveda to ne pomeni, da je opisani vzorec edini mogoči vzorec za prepoznavanje priporočil Srca, toda večinoma res drži. Do odčitavanja impulzov Srca lahko pride tudi bolj spontano in tako mimogrede, čeprav vedno počiva na določeni zgodovini posameznika, ki se mu je taka ‘spontanost’ zgodila. Spomnimo se le Arhimeda. Množica, ki vidi tekati po ulicah nagega moškega, bo seveda zatrdila, da je nagec nor, ne glede na to, da je dobil najbolj ustvarjalno zamisel iz Srca, ne glede na to, da je postavil enega temeljnih fizikalnih zakonov. Ta norec je pravkar dobil sporočilo od boga, bil je ‘blizu boga’. V misticizmu je norec velikokrat izenačen z adeptom. Tudi smrt je vedno blizu v kakršni koli obliki. Enako kot pri Arhimedu.

  Mnogo ljudi trdi, da je ustvarjalnost posledica navdiha. Toda kaj je inspiracija, navdih? To je največji domet preboja impulza iz Centra, torej Srca, v nižje, globlje sfere in materializacija tega impulza v obliki umetniškega dela ali inovacije na določenem področju človekovega delovanja. Občutljivi in elastični ljudje so boljša podlaga za preboj in čim daljši domet tega impulza (vsi umetniki so zelo občutljivi), s čimer so avtomatsko tudi dober kanal za prevajanje tega imulza v uresničitev v snovnosti. To tudi pomeni, da umetniki, ki delajo po naročilu bodisi države, stranke ali kogar koli že, niso kaj prida umetniki, kajti, če v njih ni prisotna dovolj dobra energijska baza (določena razporeditev energij), impulz iz Centra ne more priti do izraza niti se ne more uresničiti. Pomislite samo, koliko ustvarjalnih pesnikov, slikarjev in glasbenikov se posveča tudi vojaški ali politični karieri. Seveda to ne pomeni, da so vsi ustvarjalni ljudje umetniki, mogoče je biti zelo ustvarjalen tudi na drugih področjih življenja in dela, če je posameznik le dovolj odprt za impulze iz Centra.

  Predstavljajte si, da je človek energijska krogla, znotraj katere je svetleč Center. Mogoče zunanji obod krogle ni enakomerno zaobljen, mogoče energijske entitete na enem koncu niso uravnotežene z energijskimi entitetami na nasprotnem koncu krogle, toda Center je vedno uravnovešen. Če so popačitve na krogli prevelike, to pomeni, da energijske entitete na krogli ne morejo sprejeti impulzov iz Centra, kar seveda vodi do tega, da posameznik ne more uresničevati v materialnosti ustvarjalnih idej, ki mu jih pošilja Srce. Kljub popačitvam še vedno lahko pride do spontanih prebojev impulzev iz Srca, ker je trenutno glede na notranje in zunanje energijske vplive razporeditev energij v krogli dovolj uravnovešena na določenem področju in omogoča tak preboj. Vendar so to bolj izjeme kot pravilo. To se na primer zgodi, ko pisatelju uspe napisati čudovito knjigo, potem pa ne napiše ničesar več, kar bi bilo kaj več kot povprečno dolgočasno branje. Zato mnogi umetniki in drugi, ki so bili vsaj enkrat v življenju ustvarjalni, ker so zaradi ugodnega energijskega stanja uspeli razbrati in uresničiti impulze Srca, govore o obdobjih navdiha in ‘ustvarjalne krize’ ali ‘suše’. Toda slednje so samo dokaz, da posameznik ni sposoben konstantno ohranjati takega energijskega stanja v krogli, ki bi omogočal neposreden pretok iz Centra na obod krogle.

   Velikokrat se ljudje tudi ne zavedajo, da inspiracija vselej prihaja od znotraj navzven, torej zunanji dejavnik ne more biti resničen navdih, čeprav se navidez zdi tako. Zunanji impulz – v obliki koze za Salvadorea Dalija na primer – je lahko le dejavnik, ki posamezniku omogoči, da znotraj sebe ustvari tako energijsko podlago, ki omogoča svoboden pretok iz Centra na obod krogle. Torej iz sveta idej v svet snovnosti. Če se človek tega procesa ne zaveda in pripisuje trenutni navdih zunanjim dejavnikom, je to le posledica neznanja, ki pa mu lahko onemogoči stremenje k svobodnemu pretoku iz Centra v obod krogle v prihodnje. Na primer – nekdo vztrajno išče navdiha pri kozi, čeprav je ta že zdavnaj opravila svoj namen in ne more več biti tisti dejavnik, ki bi omogočila sprejemanje impulzov Srca, zato pride do razočaranja in ‘ustvarjalne suše’. Če posameznik zavestno sprejema impulze iz Centra oziroma se zaveda, da so lahko zunanji dejavniki le pripomoček, ne pa edino sredstvo kako biti ustvarjalen, se mu ne bo moglo zgoditi, da bo ‘visel na kozi’ še dolgo potem, ko mu ta ne more več pomagati do ustvarjalnega navdiha.

  Kako spodbuditi ustvarjalnost? Do skrajne točke je treba urediti energijske entitete v sebi z zavestnim delom na sebi, s strukturiranjem sebe, svojih dejavnikov bodisi s psihoanalizo, magijo, jogo ali katerim koli drugim sistemom samorazvoja in samospoznavanja. Pomaga tudi, če smo pozorni, kako na nas vplivajo zunanji dejavniki. Kaj se zgodi ob pogledu na stoletno drevo? Zakaj nam prav ta pogled omogoči, da se odpremo za impulze iz Srca? Ali obratno, zakaj nam pogled na poginulega zajca, ki ga že razjedajo črvi, blokira ustvarjalni preboj? Če smo dovolj pozorni na to, kako energijsko bibavico povzročajo v nas zunanji dejavniki, se lahko sčasoma naučimo, kako spodbuditi z zunanjimi dejavniki tisto gibanje, ki nam omogoča sprejemanje impulzov iz Centra. Oba omenjena načina – delo na sebi s pomočjo sistemov samorazvoja in samospoznavanja ter delo na sebi s samoopazovanjem – delujeta, le da je drugi način na videz hitrejši in (za nagnjene k lenobi) lažji.

  Vsi umetniki, ki radi srknejo čez mero, se drogirajo ali podležejo drugim nenavadnim strastem, se običajno odločajo za drug način – hlastajo za čim več nenavadnimi zunanjimi dejavniki, ki bodo mogoče pa le omogočili ustvarjalni preboj. Toda takim poskusom je kaj lahko podleči in nekaj, kar je bilo prej sredstvo, se lahko preobrazi v cilj in izgubi svoj prvotni namen. Mogoče je tudi, da nekdo prek zunanjih dejavnikov prehiteva in dobi impulze, za katere še ni dovolj zrel in jih torej niti ne more uresničiti. Torej, bodite ustvarjalni, toda, izberite si trdno pot do nje.

Maja  Deren  –  Dodatak  A

Odette  Mennesson  Rigaud

    Isto kao i u drugim religijama i u Vuduu postoje mistična venčanja između božanstva i obožavaoca. Takva venčanja mogu biti poželjna i čak zahtevana od strane Duhova. Ako mlad muškarac marljivo služi Devojci Erzulie, onda ona obično traži takvo venčanje, posebno ako taj mladi muškarac želi da se oženi sa smrtnom ženom, i mistično venčanje sa Erzulie služi da naglasi i ojača veze između vuduiste i njegovog loae. Po jednoj strani, ljudski partner dobija korist jer ga loa čuva i štiti i daje mu blagoslov dobre sreće u svim njegovim poduhvatima; ali zauzvrat, on je ipak vezan striktnim obavezama do svojega loa sa kojim je sporazumno stupio u taj brak. Devojka Erzulie, u svim svojim aspektima i raznim imenima, je božanstvo koje najčešće – češće nego bilo koji drugi loa – zahteva takvo venčanje sa muškarcima koji joj služe. Nasuprot tome, žene mogu nositi venčani prsten za Dan-Ba-Lah, Ogou, Guede (Danbalah, Ogoun, Ghede), itd..

    Često se može desiti da se vuduist koleba da tako sebe obaveže jer se boji ljubomore i tiranije od strane loae sa kojim sklapa pogodbu, ugovor; ali loa to može učiniti da je za čoveka nemoguće da izbegne to sjedinjenje: njegovi poslovi mogu doći u opasnost, može ga napasti bolest, čak može biti ispostavljen smrtnoj opasnosti. Ako je suočen samo sa izrazom loae da želi venčanje u tom slučaju se može obratiti hounganu i tražiti od njega da interveniše tako da se uspostavi neki kompromis: dugoročne garancije, obećanje da se na loa gleda kao na superiornog, itd.. Ako tu u bliskoj budućnosti nije na vidiku ljudsko venčanje sa smrtnim partnerom, onda je to način na kojega je moguće izbeći mistično venčanje. Ali u suprotnom slučaju, veoma je retko da vuduist može izbegnuti takvo venčanje bez ozbiljnih opasnosti po svoju imovinu i čak opasnosti po život svojega smrtnog partnera.. Upozorenja, podsećanja, zahtevi će slediti jedno za drugim, i tada će konačno uslediti i sankcije. Jer loa uopšte neće prihvatiti bilo koga za bračnog partnera ili za ‘konja’; on će izabrati nekoga da se venča sa njim ili da se ‘smesti’ u ‘konja’, i na taj način traži da deluje za najbolje spiritualne ciljeve vuduista.

    Ipak, ponekad, apel za venčanjem može izraziti i neka ambiciozna osoba, koja možda želi da ostvari neke izvesne i konkretne ciljeve (bilo finansijske, društvene ili političke). Tu venčanje počiva na kvalitetu pakta i tu su uslovi obavezujući. U takvim slučajevima često je celibat obavezan. To više nije religiozno jedinstvo mistične ljubavi, nego magički pakt.

    Magički pakt sa loa, kao što se to obično radi, je uglavnom skup. Neophodno je da se pripremi soba ukrašena sa odgovarajućim zavesama, u kojoj će loa biti primljen. U skladu sa karakterom loae, mora biti nabavljeno sve što će ga (je) zadovoljiti: kompletan vanjski izgled, u finoj svili u skladu sa ukusom i bojama loae. Za Erzulie se tome mora dodati kozmetička sredstva, parfemi i dragulji, a takođe su nužni i venčani prstenovi od zlata. Erzulie (ili žena koja se venčava sa loa) mora posedovati potpuni nevestin izgled i opremu sa velom i belim cipelama. Takođe tu mora biti veliki prijem, uključujući kolače, likere i osvežavajuća pića svih vrsta; takođe se ne sme zaboraviti na šampanjac ili druga pića koja loa voli. Mora se angažovati i orkestar. Svemu tome treba dodati cenu ceremonije: cena za pere savane i houngana.

    Dva mistična venčanja koja su ovde objašnjena su se dogodila u Haitiju, blizu Port-au-Prince. Prvo je bilo sa Erzulie.

    Mladi muškarac pod imenom Sebastian je želeo da se oženi i oformi porodicu. Pošto je on bio predani služitelj od Devojke Erzulie a ona je veoma ljubomorna, želela je da sačuva svoju privilegovanu poziciju. Nakon nekoliko prekinutih veza, konačno se je odlučio na venčanje sa ženom koja je takođe bila službenik od Mysteres Vodou (Vudujskih duhova) i sa kojom je on živeo u uobičajenom braku već neko vreme. Erzulie je prihvatila tu ženu pošto je ona posvećivala puno pažnje do loa i pošto je znala da u dane koji su posvećeni za Erzulie (a koji ne pripadaju nikome drugome) soba mora biti posvećena i ukrašena sa cvećem i bazilikom. Devojka Erzulie se nije suprotstavljala planiranom venčanju, ali je zahtevala prethodno venčanje sa njom, što je u stvari uobičajeni zahter. To se je dogodilo u Četvrtak, dan posvećen za Erzulie, a venčanje sa smrtnim partnerom će uslediti u Subotu. Mistično venčanje se je dogodilo u hounforu u kojem je Sebastian služio svojega loa, a ceremonija je počela u četiri popodne. Sebastian je bio sveže obrijan i podšišan, nosio je belo odelo i lepu svilenu košulju. Kompletni njegov kostim je bio nov i od platna dobrog kvaliteta. Veče pre toga je on pročistio sebe kupanjem u vodi sa bazilikom i sada je bio i naparfemisan. Njegova zaručnica je nosila najbolje nedeljno odelo. Venčana haljina je bila spremna u susednoj sobi – imenovanoj ‘Erzuliena’ soba – i bila je obešena na svetlo-plavi zid i okićena buketima cveća, jasmina i bazilike. Pored toga na izvezenom stolnjaku je bilo sve što Maitrese može poželeti za svoje koketerije: puder za lice, kozmetička sredstva i parfemi.

    Lepa niša je bila postavljena u peristilu. To je bila vrsta šatora koji je napravljen od izvezenih čaršava i svilenog platna koji su bili rašireni preko armature od elastičnih bambusa sa otvorom na prednjoj strani. Unutra je bio sto prekriven sa belim platnom, na kojemu su bili svećnjaci, knjiga mise, krst, buketi cveća, sveta voda i u poIadini litografija Erzulie u boji i još neki od loa čuvara. Ispred niše su bila smeštena dva naslonjača za mladence, a jedan od njih je bio pokriven sa svetloplavim i morskozelenim platnom. Iza toga su bile dve stolice za boga-oca i boga-majku. Malo podalje je bio dugi sto, prepun kolača, slatkiša, likera i finih vina, aranžiranih oko lepe venčane torte koja je bila okružena buteljkama šampanjca. Ispred niše je belim brašnom bio nacrtan vever koji predstavlja srce, simbol od Erzulie, i na jednoj strani je bio vever od Ogou (Ogoun), koji u okviru te mitologije, je bio njen muž. Te vevere je na uobičajen ritualni način posvetio houngan. Sebastian i njegova zaručnica su zauzeli svoja mesta u naslonjačima rezervisanim za njih, ispred bogo-roditelja i uzvanica. Puno gostiju, obučenih u svoja najbolja praznična odela je tu bilo prisutno. Pere savane je stajao ispred niše sa velikom zapaljenom svećom. On je bio mali, nizak, suvonjav, stari čovek sa belim čuperkom na bradi, sa belim brkovima i velikim spuštenim naočarima na njegovom malom okruglom nosu; nosio je crni kaput i prsluk i bele staromodne hlače. Njegovo držanje je bilo autoritativno i veoma prožeto sa osećajem njegove sopstvene važnosti, i kako bi se nagnuo preko svoje Latinske knjige, podsećao je na tamnoputog rabina. Započeo je molitve sa action de grace i audiencija mu je predano odgovarala; tada, nakon litanija, započeo je hvalospeve. Konačno se je odmakao i pojavio se je houngan nastavivši sa himnama nakon čega je sledio pozdrav ‘svim svecima na nebu’ – što znači, loama – imenujući ih veoma dugo. Devica marija je naravno, slavljena mnogo duže nego ostali sveci, a tada su sledile Vudu pesme po uobičajenom ritualnom redu, da bi Erzulie bila prizvana sa posebnom žestinom. Ali ipak, nije izgledalo da je ona bila spremna da se manifestuje. Svi su postali malo nestrpljivi, i houngan je protresao svoj asson i zvono i naparfemisao goste. Oni su se nadali da će Devojka Erzulie zajahati smrtnu nevestu, ali izgledalo je da je nezadovoljna ‘konjem’ tog dana. Tada, jedna od žena koje su bile uzvanice je počela da se njiše, u početku neprimetno a zatim sa sve uočljivijim pokretima. Njene oči su bile zatvorene, padala je na  leđa, zatim su je pridržali i postavili na noge, i tada se je Erzulie pojavila.

    Promena je bila potpuna. Od beznačajne mlade žene loa je stvorio neodoljivu koketu koja se mlohavo naslonila na ramena  dva mlada muškarca oko nje koji su se tu našli da joj pomognu i odvedu do sobe rezervisanu za nju. Erzulie je izvršila svoju napedantniju toaletu sa najfinijim sapunom, stavila puder i make up, beskrajno dugo češljala svoju kosu pre nego što je namestila zlatne valove i cveće u soje crne kike pod velom tkanine učvršćen sa plavosatenskim lukom. Konačno se je pojavila u svojoj odeći neveste, namirisana, sjajeći sa zlatnim nakitom, sa buketima ruža na jednoj ruci i svetloplavom maramicom u drugoj. Njena duga suknja je često otkrivala njenu pink boje podsuknju. Išla je nasmejana prihvatajući laskavo šaputanje: ‘Oh, kako je lepa Devojka Erzulie!’ Njene oči su sijale, njene pune i vlažne usne su se blago razdvojile. Svi muškarci su pripadali njoj i ona ih je sve blagoslovila.

    Erzuli je odvedena do naslanjača koji je bio prekriven njenim bojama i njena stopala su počivala na mekom tepihu. Pere savane se je vratio da izvede ceremoniju venčanja, koje se je prihvatio veoma dostojanstveno. Venčani prstenovi kao i zlatni prsten sa plavim kamenom, su nadneti nad dim od insensa, blagoslovljeni, i tada nataknuti na prste mladenaca. Sebastian je nosIo taj prsten pored svojega vlastitog venčanog prstena. Kao odgovor na ritualno pitanje: ‘Da li uzimate tog muškarca…?’ sledio je odgovor: ‘Da, ja, Erzulie Freda Dahome …’ Venčani sporazum je napisao pere savane u njegovom najboljem rukopisu i bio je tačan prepis službenog dokumenta venčanja, s tim da ovde Erzulie Freda Dahome garantuje zaštitu svoga muža, gospodina Sebastiana, i da će mu obezbediti dobru sreću i uspeh, a on, zauzvrat, treba da ispuni sve obaveze koje je kao muž mpreuzeo do nje. Tada mladenci, bogoroditelji, i uzvanice ceremonijalno potpisuju sporazum koji se zatim stavlja na oltar ispred slike Erzulie Freda Dahome u hounforu.

    Devojka Erzulie je okružena sa gostima koji joj čestitaju i hvale je. Zatim je graciozno prošetala okolo držeći pod ruku svojega supruga da bi se vratila do primaćeg stola da razreže venčanu tortu na komade koje je zatim ponudila gostima sa čašama šampanjca. Tada je započeo ples, ali Erzulie nije dugo ostala. Otišla je tiho kao što je i došla, i mlada žena se je ponovo povratila k sebi,  i sa čuđenjem je gledala venčanu haljinu koju je nosila. Bubnjevi su nastavili da odjekuju tokom cele noći tokom vudu plesova. Civilno i katoličko venčanje Sebastiana sa njegovom smrtnom nevestom se je dogodilo sledeće subote. Tada su upotrebljeni novi venčani prstenovi.

    Karakteristika takvog mističnog venčanja u velikoj meri zavisi od karaktera loa koji je izabran. Ceremonija koja je u slučaju Erzulie gizdalinsko raskošna može biti takođe i svečano uzvišena sa daleko kompleksnijom ritualnom procedurom u slučaju O-Dan ili Dan-Ba-Lah (Dambalah), dok one koje uključuju Guede (Ghede) uvek sadrže humoristične i čak groteskne aspekte. Sledeća ceremonija koja je objašnjena je venčanje između Guede Mazaca i mambo.

    Jednog dana mlada hounsi, Ramise, se našalila na račun Papa Guede koji je plesao u glavi jedne od njenih ženskih prijateljica. Papa Guede je zbog toga bio nezadovoljan i u nameri da je kazni, zajahao ju je i odlučio da nakon izvesnog vremena ona mora da se venča sa njim. Od tog momenta taj Guede ju je usvojio kao svojega ‘konja’, često puta ju je zajahao, i Ramise, koja je postala mambo, konačno je to prihvatila sa velikim zadovoljstvom. Ipak su tu bili periodi kada je on odbijao da se pojavi čak i kada je bio prizvan, i Ramise je bila obasuta različitim nevoljama koje su je napadale sa ciljem da je povrede. Zato je otišla do osobe  u čijem familijarnom stablu je taj specifični Guede bio nasleđen, i prizvala ga u nameri da ga pita o tome. Na taj način je otkrila da je Mazaca odlučio da je došao momenat za venčanje koje je on tražio. Odbio je svaki kompromis i imao je argumenat na svaki prigovor. Striktno je zahtevao venčanje i Ramise je konačno prihvatila jer se je bojala ljutine loae koji joj je pre toga uzrokovao mnogo neugodnosti. Ceremonija je planirana za sledeću nedelju, kasno popodne.

    U peristilu je bila velika gužva tog dana jer su svi hounsisi bili prisutni, kao i puno gostiju uključujući puno houngana i mambosa. Ljudi su bili obučeni u svoja najbolja odela, svilene košulje, satenske maramice, šušteće suknje, svi u živahnim svetlim bojama. Šarene trake izrezanih papira su ukrašavale zidove i mrsile se ispod plafona lepršajući i na najmanjem povetarcu. Vudu plesovi su započeli nekoliko sati ranije, pošto su Gedei na samom kraju hijerarhijskog reda loa, i zato je bilo neophodno da se svi oni pozdrave po redu, nakon što zamole legbu da otvori sveta vrata. Centralna tačka i Rada bubnjevi su ritualno pozdravljeni levanicom vode, koja je prvo bila usmerena ka kardinalnim tačkama, i isto tako svetim obraćanjem u Guinin langage (gvinejskom jeziku). Zastave su iznešene iz sobe sa oltarom u skladu sa uobičajenom ceremonijalnom procedurom, zatim su pronešene sa sabljama od laplace i naslonjene na centralnu tačku. Veliki buketi cveća su visili obešeni na nosače krovova, bili su zakačeni za bele čaršave koji su oblikovali nišu u ćošku peristila. Pod tim čaršavima je bila neka vrsta oltara pokriven sa belim stolnjakom sa vezenim ukrasima, čipkama, a na njemu su bile sveće, krst, posuda sa svetom vodom i vaza cveća. Religiozne slike su ukrašavale pozadinu, a ispred niše su bile smeštene stolice za nevestu i mladoženju i još dve za bogoroditelje. Tada se je pojavio pere savane, niski mršavi gospodin, sa strogim brkovima koji su skoro pokrivali njegovo tamno lice. Njegove naočare sa zlatnim okvirima i uski crni kaput su mu davali izgled profesora. Prvo je proverio da ništa ne fali za ceremoniju i tada su Gedei prizvani. Houngenikone su započele pesme u njihovu čast, prvo sa nekoliko yanvalous-a, a zatim sa njihovim omiljenim plesovima, očitavanjem i svađama. Houngan je iscrtao vever Mazace na zemlji ispred niše i zatim ga posvetio. Ali pošto je to tako da uvek kada započne ceremonija, Guedei su veoma srećni da mogu da dođu i mnogi od njih zajašu svoje ‘konje’ tako da oni jedva da imaju vremena da obuku svoje specijalne kostime. Tu je bio Bravo Guede Nibo obučen od glave do pete u slezenasto, pun visokih manira i sofisticiranosti, njegov čudaški stil je sadržavao nijansu precieuse ridicule, što ga nije sprečilo da pleše u haotičnom prepucavanju sa Guede Nouvavou, koji se je držao ozbiljno, sa uzvišenim izrazom pod neverovatnim šeširom koji je bio ukrašen sa pogrebnim krepom. Neophodno tamne naočare su dodavale svoj tamni dodir tim facama koje su sjajile u znoju ili namazane belim puderom. Lica su bila rigidna ali tela su se vrtela u divljim piruetama, grčevima od tresenja, njihanju i košmarnom okretanju u ritmu bubnjeva. I Ramise i žena koja je služila tog Guede Mazaca u familijarnom nasleđu su otišle da se obuku. Ta žena još nije bila zajahana ali je već izgledalo da tetura i naglo gubi ravnotežu. Nakon kratkog vremena ponovo se je pojavila noseći lepu haljinu od tamnosive svile okićena sa malim belim i crnim buketima. U ruci je nocila crni šal izvezen sa imenom loa. Ona je bila gospođa povučenog karaktera, ljubazna, mala i debeljuškasta stara oko pedeset godina, sa prijatnim braon licem ispod pažljivo uređene coiffure (frizure). Jedva da je načinila par koraka u peristil kada ju je odjednom preplavio Papa Guede i konačno ju zajahao. On je imao neki ozbiljan, uzvišen karakter kao i njegov ‘konj’, ali to ga nje sprečilo da s vremena na vreme pleše najsugestivnije pokrete, a ipak je imao inače neko ljubazno ponašanje. Uzdigao je satensku suknju tako visoko iznad svojih kratkih debelih nogu tako da su drugi osećali obavezu da se umešaju i spuste satensku podsuknju dok su mu pridigovali. Teško je govorio, njegove oči su bile na pola zatvorene a njegova tamna faca je nosila čudan hermetični izraz.

    Ušla je Ramise obučena u blještavi beli saten. Njena crna koža je čudno sjajila u toj venčanoj opremi, a mali buket belih ruža je bio smešten u sam centar njenih malih svetlucavih pletenica. Izgledala je mnogo veća nego ikada u njenoj uskoj suknji, koja kao da će se raspuknuti po šivovima na njenim kukovima naglašavajući jednu po jednu obline njenog tela. Broševi, ogrlice, minđuše, narukvice i prstenovi su je krasili kao da je sama relikvija. Njen omiljeni karakter je činio da se je svemu oko sebe osmehivala, dok je Papa Guede sve oko sebe shvatao mnogo ozbiljnije. Pratnja je bila već sastavljena, bogoroditelji su već vodili budući bračni par do njihovih stolica. Kada su došli do improvizovane niše, oboje zaručnika je ozbiljno slušalo regularne katoličke molitve. Mnogo različitih Guedea je došlo među hounsise i goste, i mnogi od njih su već nosili svoje tipične kostime: kapute, salonska odela, pocepanu garderobu sa polucilindrima na glavi i zašiljenim šeširima. Oni su se okupili iza mladenaca, pevajući litanije i himne glasovima koji su bili istovremeno nasalni – kao što je slučaj kod svih Guedea – i glasni kao grmljavina.             

    U međuvremenu je pere savane nastavio sa službom i nestvarnim glasom progovorio: ‘Da li ti Gospod Guede Mazaca uzimaš Gospođu Ramise, mambo, alias ‘Apres Dieu’ za svoju zakonitu venčanu ženu?’ Stigao je odgovor glasan i jasan. Zatim su blagoslovljeni venčani prstenovi i stavljeni na prste mladenaca.  Kao dodatak tome, mambo je kasnije nosila drugi prsten sa velikim crnim kamenom. Venčanje je završeno. Sporazum, kojega je sastavila Ramise je potpisan na malom stolu pripremljenom u tom cilju, uz prisustvo i kontrolu pere savane. Kao i obično, loa se je obavezao da sa svim mogućim sredstvima zaštiti svoju suprugu a ona se je obavezala da ispunjava svoje obaveze kao žene. Ponovo je oformljena povorka i krenula ka hounforu da odloži sporazum (venčanicu). Nosači zastava su se okrenuli i započeli sa plesom pod vodstvom laplace, čiji mač je bio visoko isukan. Tu su bila dva kompleta zastava, jedan par mnogo sjajniji nego drugi, izvezen na tamnocrvenom I crnoj somotnoj podlozi. Svaki pokret nosača zastava, koji su izvodili piruete i na najmanji pokret energične mlade laplace, su odavali šarene refleksije blještavila preko peristila.   

    Bubnjevi su odjekivali i udarali sve glasnije i glasnije. Tada je nevesta dala svoju ruku svojemu mužu, Guede Mazaca, koji je na strog i pompozan način ustao, izražavajući sebe u celoj visini nabijene figure svojega ‘konja’. Ljudi su ustali da pozdrave i čestitaju novovenčanima, da poljube Ramise i požele joj sreću i uspeh. Kada se je par vratio do peristila, nosači zastava i laplace su izveli ritual pozdrava mladencima, i svi honsisi su se zavrteli pred njima u pravilnom hijerarhijskom redu. Ogromne količine venčanih kolača i drugih osvežavajućih sredstava su ponuđene gostima. To je zaista bio čaroban prijem! Ponovo su krenule pesme i ples, bolje nego ikada, i naravno, u slavu mnogih Guedea, na njihov narazuzdaniji i najdivljiji način. Udarac bubnjeva je bio gospodski pozdrav, na kojega su Ramise i zatim Papa Guede odgovorili ovlaš zastojem, da pozdrave bubnjeve, da bi konačno ostavili nešto novca među usne svakog bubnjara. (Taj skupoceni izraz časti je poštovanje važnim osobama kao što su bubnjari). A zatim se je Ramise zateturala, nekako uspravila, i ponovo izgubila ravnotežu. Hounsisi su požurili ka njoj da joj pomognu i pridrže i skinuli sa nje lepu belu haljinu jer ju je upravo zajahao Papa Guede. On se je istrgao iz njihovih ruku, a oni su ga ponovo uhvatili i ovili crnu veliku haljinu preko njegove bele suknje. U prolazu je zgrabio crne naočare i sa piruetom se pridružio plesačima u drskoj prepirci. Ples se je nastavio još nekoliko sati.

 
(Ovaj isečak je uzet iz spisa gospođice Rigaud o Haićanskom Vuduu. Ortografija Vudu termina koje je ona usvojila u tom svojem kompletnom delu je i ovde zadržana ista takva.)

(Ovu izuzetnu knjigu su preveli dr. Gregor Musevski i Goran Sarvan na jezike naših naroda.  Ako bogovi budu naklonjeni možda će jednoga dana biti objavljena.  A možda i ne !? Jer naši narodi vole neke druge sportove !?!)