Šta valja i šta ne valja u ljudskim glavama i kako bi trebalo da bude da je sreće i pameti, a pre svega više pameti.
Bog je jedan i on hoće od čoveka samo jedno. Da postane isti kao i njegov tvorac – bog. Bog je veliki, jak, unikatan. I isto to traži od čoveka, svoga sina. A da bi čovek bio jak, unikatan, svoj, mora da se drži samo svojega puta, da je na svojem mestu ma gde ono bilo, da je jak, slobodan. Dakle da ima svoju volju, telemu. Veliki ljudi ne idu tuđim stazama nego kroz život prave svoj autoput. Čovek u masi je samo deo mašine. Uglavnom nevažni deo. A telemit je cela mašina.
Nešto nije u redu sa ljudima koje svi vole. Sumnjivo je to. Isto je i sa drugim proizvodima. Isto je i sa knjigama. Sumnjive su knjige koje svi čitaju. Ja znam da je ova knjiga jeres (hereza). Znam da mnogi neće da je čitaju. Tako treba. Jer znam da je mnogi ne bi razumeli. Ovo nije lako probavljiva literatura. Ali je trajna. Ja hoću samo dve reakcije publike na ovu knjigu. Ili krajnje odbijanje sa gnušanjem da beže od nje kao đavo od krsta ili krajnje oduševljenje i odobravanje. Sve reakcije između su slabe i nepoželjne. Jer dobro vino za široke mase je bljutavo vino. Ne želim da je moj rad bljutavo vino. Ja nudim opasni koncentrat. Koji traje. Jer, droge su hrana bogova. Rakija je zdravija od šampanjca. Ako ne znate, da ponovim – šampanjac mogu da piju i cigani, ali rakiju znaju da piju samo aristokrati.
