Dvonogo biće koje neki nazivaju čovek a neki, koji hoće da mu daju malo više digniteta ga zovu homo sapiens, uvek ima neke ambicije. Čak i ako nema pojma ni o čemu on ima ambicije. OK, neka ih ostvari, ali neka bude svestan sledećeg:
Sada si ti prosečan čovek! Kakav je prosečan čovek? Dakle, ti si ni dobar ni slab, ‘relativno grešan’, nemiran, nejak dečko koji nema pojma ko je ni šta je ni zašto je! Ni zašto je takav ni šta treba da bude! Ni gde ideš ni gde ćeš doći za godinu dana ili dvadeset godina. Uh, ti stvarno premalo znaš o sebi, da ne kažemo da ne znaš ništa. Ti prvo postaješ dobar dečko – jama i nijama! Zatim postaješ miran – asana! Postaješ jak – pranajamom! Uvidiš da imaš roj misli – pratjaharom! Boriš se protiv tog roja misli i smanjuješ ih – dharanom! Održavaš samo jednu misao – dajanom! I (p)ostaješ bez misli – samadijem! Prosvetljen! Dakle nestaješ! Kapiraš? Tek tada postaješ neko i nešto!
Pratjahara je da pronađeš žicu!
Dharana je pokušaj hodanja po žici!
Dijana je hodanje po žici!
Samadi je stajanje na žici, ili još preciznije (i zahtevnije), to je stajanje na nauljenoj kugli! Ili čak lebdenje!
Asana je prvi pravi fizički (ne)rad sa svojim telom. U prethodna dva nivoa (jama i nijama) je bilo moguće da ništa posebno nije bilo potrebno korigovati, uraditi. Možda smo i pre toga bili takvi i živeli tako da smo potpuno u skladu sa direktivama jame i nijame (što je malo verovatno), ali sada se zahteva rad.
Asana treba da bude trajna. Cilj asane je kontrola tela. Nije neophodno da napravimo špagu ili noge za vrat. Cilj je kontrola, svesna kontrola svakog mišića tela. Tu se ne radi o kontroli unutrašnjih organa koji imaju svoj prirodni ritam i bolje je da se čovek svesno ne upliće u njihov rad. Priroda je pronašla optimalan način. Drugi cilj asane je da specijalnim položajima tela ili nekih delova tela se omogući drugačiji, bolji protok prane kroz telo u cilju uspostavljanja bolje ravnoteže, zdravlja, bržeg i kvalitetnijeg odmora, itd.. Asana time strahovito pomaže pranajami i obično te dve prakse teku paralelno. Ali asanu je moguće praktikovati i bez pranajame ali i bez asane u pravom smislu. Ukratko, cilj je kontrola tela. Bez obzira gde smo i šta radimo treba da smo svesni svojega tela i šta ono radi. Znači nema nevoljnih ili nesvesnih pokreta. Kada pogledamo sa više tačke vidimo da se istovremeno možemo usavršavati u jami, nijami, asani, pranajami, pa čak i u dharani. Bilo koja kontrola tela može da bude asana. Najbolja je pasivna asana ali jednako je teška i aktivna, dinamička asana. To je na primer, pola sata ili duže raditi jedan do detalja identičan pokret i da malo ulepšamo stvar, neka to bude polagan pokret, dva puta na minut. Ovo zvuči kao inspiracija za mazohizam, ha ha!
Asana je u stvari pasivna pranajama ili uvertira za pranajamu. Samo vežbanjem i istrajavanjem u asani se konstantni tokovi prane u telu menjaju, koriguju, uravnotežuju. Ti tokovi, čiji konstrukt čini animalnu dušu, Nefeša, imaju svoje tokove koji se vremenom zbog raznih odgojnih, socijalnih ili drugih životnih prilika menjaju a često i deformišu. To su pravi uzroci raznih navika ali i bolesti. Asanom se ti tokovi koriguju a samim time i celo telo stavi pod kontrolu uma. Zato je asana pasivna pranajama. Aktivna pranajama koja je nadgradnja tog procesa je dodatno, namerno, svesno (disanjem i koncentracijom) preusmeravanje tih tokova. Svi prekršaji tela tokom asane, nesvesni pokreti, su u stvari prekršaji animalne duše, Nefeša, koji je pokrenuo telo. Telo je bez te duše samo ‘neživi’ predmet. Asanom disciplinujemo animalnu dušu, astralni nivo, i time ga stavljamo pod kontrolu mentalnog nivoa. Zato su u početku najbolje simetrične asane. A za potrebe pranajame ili još viših ciljeva kao i u terapeutske svrhe, rade se ostale komplikovane asane.
Asana je metod za dostizanje kontrole nad telom i isto tako indikator nivoa te kontrole. Česti uzroci smetnji u asani su nedovoljno savladani jama i nijama. To se najlakše i najbolje vidi u ishrani. Ono što pojedeš to si! Sve ono što je naše.telo je ušlo kroz naša usta. Niži nivo kvaliteta hrane oblikovaće odgovarajuće telo i uzrokovaće odgovarajuće tokove prane u telu, koji nisu sinhronizovani sa tendencijama uma da umiri telo. U istu kategoriju spadaju sve supstance koje možemo okarakterisati kao otrove a koje mi unosimo u telo zbog raznih razloga. Sve to stvara ekvivalentne ‘navike’ i tendencije tela. Sa svime time se čovek bori tokom asane. Otuda asana može postati mučenje, mada naizgled čovek samo mirno sedi. Malo drugačijom terminologijom, asana je pobeda nad prilično niskim ‘pipcima đavola’.
Bol prilikom asane je bol korekcije cirkulacije prane. To je alhemijska promena u Gufu i Nefešu a posledično i u Ruach-u. Što je vežba napornija rezultati su veći, što je bol intenzivniji korekcija je veća, usklađenje je veće. Samo da to ne postane mazohizam, bol zbog bola ili upornost kao cilj. Bolovi u asani, ako se savladaju, puno olakšavaju pranajamu, posebno ako je asana pojačana krijama. A sve to olakšava dharanu. Logičan zaključak je da većinu od osam udova joge, ako ne i sve, treba vežbati istovremeno.
Nemam drugog podsticaja niti ohrabrenja za početnike osim – počnite sa lakim, udobnim asanama od pet minuta. Lakši način ne postoji. Istrajavajte, produžavajte trajanje vežbi, idite do granice bola, i malo preko, ali ne previše. Jer ako ste mladi, a verovatno jeste, vaša mladost vam je protivnik u tome što radite, spontano (u dobroj veri i nesvesno) vam otežava trening. Ali, zar je drugačije kod bilo kojeg sportiste?!
Mi danas živimo u dinamičnom svetu naročito na zapadu, mada je ta dinamika prisutna na celoj planeti. Danas je teže pronaći vreme i uslove za asanu ili bilo koji drugi oblik meditacije nego recimo našim precima pre sto godina ili više. Imali su manje stresa a više vremena. Ali znajte, najlakše nađe vremena onaj ko je najviše zauzet. U toj žurbi ljudi improvizuju na razne načine do takozavne instant asane. To je ‘uhvaćenost foto aparatom’ u bilo kojem momentu za nekoliko minuta, ili kontrola samo jednog dela tela jedno izvesno vreme, ruke, noge, prstiju, jezika, itd., kao kada se zaustavi film. Ipak, to nije prava asana. Prava asana zahteva vreme jer se njome koriguju protoci prane. I to je ono što izaziva nesnosne bolove u najudobnijoj pozi.