J A M A
Reč jama bi mogli prevesti kao kontrola a reč nijama kao samokontrola, samodisciplina. Ali nijedan od tih termina nije baš posrečena varijanta, jer bi umesto navedenih termina mogli da upotebimo barem pet-šest sličnih i opet ne bi puno napredovali. Zato se je najbolje držati sanskritskih originala a nama je važno da shvatimo šta se misli pod tim terminima. Jedno je sigurno – odnose se na korekcije ponašanja, funkcioniranja pa čak i na načine razmišljanja, na moralne stavove. Mislim da je najbolje prevesti ih kao uzdržavanje i držanje propisa. Tu vidimo da je joga ipak, uglavnom rad na svojem umu, a samo naizgled rad na telu je u stvari posledica rada na umu, mada postoji i konkretan rad na telu. Jer sva se sva evolucija homo sapiensa (odkako je postao homo sapiens, ako je uopšte postao) odnosi na evoluciju uma, a kao posledica te evolucije uma su se dogodile sve ostale promene koje je čovek uradio, od najmaterijalnije tehnologije do apstraktne matematike. Dakle, jama i nijama treba da obuzdaju, disciplinuju telo da ne radi svašta, da ne radi nekontrolirano ovo i ono. Ali, ko to disciplinuje to telo? Sigurno ne sosedov pas time što nas ugrize ako mu krademo češnje, mada taj pas bistveno prispeva ka tome. Naše telo disciplinuje, obuzdava vlastiti um, bez obzira da li ga je na to naveo susedov pas ili nešto drugo, ili sopstveni impuls našeg uma (što je najbolje). Dakle, sam početak rada bavljenja sa jogom je početak rada na sopstvenom umu tako da taj um prvo kontroliše telo. A da bi um kontrolisao telo prvo mora da kontroliše sebe. Zbog toga je u svim ozbiljnim knjigama o jogi naglašeno da se jama i nijama moraju potpuno savladati, jer u protivnom, prilikom rada na naprednijim nivoima joge, te nesavladane jame i nijame mogu uzrokovati velike teškoće i čak blokirati, onemogućiti napredovanje.Jama i nijama su prva dva stupnja, faze, prvine, dela, uda (ili kako već želite) joge, od njih osam. Najvažniji spisi o jogi ih pominju i nabrajaju istim vrstnim redom. Kod razmatranja tih osam stupnjeva joge treba da uvažimo vreme kada su ti spisi nastajali. Namreč, nastajali su u veoma drugačijem podneblju nego što je naše, koje se i danas kada su civilizacije bliže jedne drugima nego ikada, ipak veoma razlikuje od našega, evropskega. Osim toga nastajali su u veoma drugačijem vremenu nego što je današnje. Sve to treba uvažiti kod analize jame i nijame. Na primer – odricanje od poklona (neprihvatanje nepotrebnog) nije isto za Indijca i Evropljanina a da ne govorimo koliko je tu važan moralni stav subjekta o onome što se je dobilo. Ili, nije isto nenasilje za Indijce danas koji nisu bili u ratovima preko hiljadu godina i za Evropljanina danas kada pogledamo samo XX vek u Evropi. Vegetarijancu je mnogo lakše da je nenasilan i da održava i unutrašnju i vanjsku čistoću nego mesojedcu. Jama i nijama su u stvari etička i estetska priprema za praktikovanje joge.
Ahimsa – prva od jama, znači nenasilje. Neki je prevode sa onim hrišćanskim – ne ubij! Ali to je mnogo širi pojam. Hrišćanski – ne ubij! – se odnosi samo ne ‘ne ubij čoveka’. Ahimsa podrazumeva ‘ne ubij čoveka, ne ubij ni jedno živo ni neživo biće, ne povredi nijedno živo ni neživo biće, ni sa misli, ni s emocijama, ni sa rečju, ni sa delom’. Znači, ako nekoga mrzimo ili smo ljuti na njega, u prekršaju smo do te vrline jame. Osim navedenog, ova jama podrazumeva blagonaklonost do svega što se dešava oko nas, simpatija i ljubaznost do svih i svega, bez obzira kakve prijatne ili neprijatne stvari se dešavale oko nas ili nama samima. Ahimsa podrazumeva i oslobođenost od jedne ‘vrline’ koja je tako pri srcu svim Slovencima, a to je zavist. Znači moramo biti takoreći neosetljivi do patnji (kar je lažje) i do ugodja in uspeha in bogatstva drugih (kar je težje), i na sve to gledati polni notranje ljubaznosti. Nerado upoređujem norme i termine joge sa bilo kakvim hrišćanskim ili predhrišćanskim konceptima zbog velike razlike u etičkom nivou, ali kada smo već kod ubistva, kod te krajnosti, navedimo da čovek koji je izvršio ubistvo u samoodbrani je takođe ubica, i tu treba uzeti u obzir njegove karmičke predispozicije koje su ga dovele do toga da se nađe u tako ekstremnoj situaciji samoodbrane. Iz Starog Zaveta je poznat primer da Jehova nije dozvolio kralju Davidu, svojemu ljubljencu da sagradi (in dokonča) tempelj, ‘zato ker je David ubijal’. David je morao da ubija, bog ga je na to naveo, ali to mu je ipak negativni saldo u finalnom obračunu karme. Zato je privilegij u vezi hrama dobio njegov sin Solomon. Kod Ahimse kao i kod drugih jama i nijama, kao i kod joge uopšte, moramo znati da se tu radi od prvoga dana na anuliranju karme. A to znači saldo svih radnji dovesti na nulu, na inventurni listi karme mora biti nula. Sve se radi u tom cilju. Ni plus nije dobar. A dok smo živi prisiljeni smo da radimo i pluseve i minuse. Samo plačevanjem davkov radimo mnoge minuse po teoriji Ahimse. Na primer, deo tog novca ide za izgradnju autocesti. Naravno da to podpiramo in si prizadevamo za to. A kaj pomeni gradnja avtoceste? Pomislite samo koliko živih bitij je time ubijeno, dislocirano?! Odvzet im je življenski prostor. Koliki je to karmični minus za nas po pravilu Ahimse! Da li zbog toga da prekinemo gradnje avtocesti? Da li zbog toga da zaustavimo evoluciju? Ako tako gledamo vidimo da je nemoguće biti striktan, živeti u ovom svetu i biti brezmadežno čist. Ali ipak treba svesti na minimum sve rdnje sa negtivnim predznakom. Krajnje pridržavanje se zahteva samo u slučajevima dostizanja krajnjeg samadija, ali ni to nije trajno. Jer nakon toga sve ponovo postaje realtivno. Važan je etični in moralni stav do dogodkov okoli sebe. I u tom nivou se treba držati ahimse kao i svih ostalih jama i nijama. Zato ahimsu treba shvatiti kao – ne činiti štetu nikome i ničemu niti namerno niti nenamerno! Ali to ne znači da se ne trebamo vakcinirati protiv nalezljive in smrtonosne bolezni jer time ubijemo puno obrambnih celic svojega organizma. Vakciniranjem smo žrtvovali nekaj celic a rešili cel organizem. Prekršili smo Ahimso ampak v globalu napredovali. Žrtvovali smo piona a rešili kralja.
Satja – resnicoljubivost. To pre svega znači biti to što jesi a ne nešto drugo. Znači sebe prezentovati vani bez kamufliranja, pretvaranja. Najteže je sebe gledati realno, objektivno. Velika je vrlina poznavati sve svoje pluseve i sve svoje minuse. Doći do toga spoznanja je već uspeh. A još veći uspeh je otklanjati te minuse jednog po jednog. Jedan od treninga u zapadnim granama hermetizma je sličan tome a to je da student svakog dan uveče mora da napiše sve svoje pogrešne poteze tog dana, ili trening govora po resnici, znači ako bi mu mala laž donela milion dolara on mora da suoči u sebi ta dva impulsa – motiv da ima milion dolara (na nepošten način) ili motiv Satje, unutrašnje čistoće istinitisti. Jer Istina je jedna i sve što postoji je samo odraz te Istine. Čovek je deo te Istine a i sam je ta Istina u malom. I ako hoće putem joge da osvesti tu svoju Istinitost, mora se sa njom uskladiti a to znači da mora težiti toj Istini, tom Jednom. Ako mu je aspiracija iskrena kako onda možemo i pomisliti da se tu nešto kamuflira, lažno predstavlja. Može samo da laže sebe a time udaljuje sebe od Istine. Tu se misli pre svega na realan pogled na sebe, objektivan, strog pogled na sebe i na svoje prizadevanje na putu joge. Drugi aspekat Satje je ne lagati ni druge. Lažnom informacijom ne samo da zavaravamo dotičnu osobu nego i deo Enosti čiji smo i sami deo, zato laganjem drugoga čovek laže i sebe samoga, što se kod finalnog obračuna karme (a tome se teži u jogi, joga tome vodi i to se pre ili kasnije ili često dešava) mora pokazati kao negativan bilans. Osim moralne griže savesti čovek koji laže ima dodatnu obavezu u umu da zna gde je šta rekao što zna biti veoma naporno. Zašto sebe opterećivati time kada i zadnji atom uma treba investirati u rad na sebi. Jedna stvar je ne reći istinu a druga stvar je ne reći ništa, prećutati istinu! To je dublje i ne toliko važno pitanje za diskusiju na ovom mestu. Ispravnost ili neispravnost toga se određuje na osnovu posledica i na osnovu mirnoće subjekta (da li mirno spava). Negativni odnosno najteži deo Satje je reći istinu čak i kada je neprijatna. Znači objektivnost u svakom momentu, rušenje iluzija o sebi i drugima, oštar mač percepcije i selekcije stvari, ljudi i pojmova. U današnjem vremenu nužnost a i dobar test Satje je kod TV i drugih reklama. Znamo da nikada sve nije baš onalo idealno kao što je prikazano u reklami. Moramo znati razliku. Znači u Satju možemo uključiti oštroumnost, pronicljivost, selektivnost, sposobnost razlikovanja vrednoga od nevrednoga. Mi ne smeno da lažemo druge ali isto tako ne smemo ni da dozvolimo da drugi lažu nas! Ako govori i misli samo istinu, njegov unutrašnji život će biti usklađen sa vanjskim životom što je harmonija kojoj se teži a što je obostrani ili obosmerni protok. Laž je blokada protoka. Koliko puno se krije iza termina – Satja!
Asteja – ne kraja. Ponovo je tu ne preveč posrečen čeprav dobeseden prevod. Pre svega se misli da subjekt, jogin, ne može da ima, da poseduje i da pridobiva karkoli kar presega meje njegovih energetskih potencijalov. Bilo da je to krađa znanja, imovine, ideja, zasluga, energije ili čak vampirizam. Ali i sve ono što je već pridobio i što je već unutar njegovih energetskih potencijala mora biti pridobijeno na takav način da je tu i dalje energetska ravnoteža. Bilo da je nešto platio radom, nešto novcem, nešto uslugom, nešto starom slavom, itd.. Ako tu nije energetska ravnoteža, što bi ekonomisti rekli ‘pravočasno poravnane vse obveznosti’, znači tu je neka napetost unutar jogina bio on svestan nje ili ne. Sve što je ukradeno je prokleto, kaže jedna izreka. Pogledajmo samo biografije velikih dijamanata koji su na čudne načine menjali vlasnike i biografije tih vlasnika. Ako jogin nastavi da napreduje sa nekom takvom malom napetosti u sebi, ta mala napetost, neporavnana obaveza će se pokazati kao manji ili veći kamen spoticanja. Znači pod Asteju možemo uvrstiti i poštenu trgovinu a što je veoma diskutabilan pojem u današnjem času tržnega kapitalizma. ‘Ne kradi!’ je krajnji primer, štrčeći i baš zato je upotrebljiv da ga je teže zaobići, zanemariti. Ukrasti nešto od nekoga znači oduzeti nekome nešto i prisvojiti sebi bez kompenzacije, čak i ako pokradeni toga nije svestan. Na energetskom nivou se to apsolutno poznaje (jer i predmeti su zgusnuta energija). Plus, ukradeni predmet, pošto nije bilo kompenzacije će još dugo da vibrira vibracije prethodnog (pravog) vlasnika, što će dodatno uzrokovati napetost u sistemu kradljivca. Time sam preuzima obaveze od drugih. To je nepotrebno. Mnoge jame su ukalkulisane u pravne sisteme država, mada se one razlikuju. Za jogina važe kao jame sve pravne norme države u kojoj živi. Zbog zapletenosti pravosuđa i mogućnosti raznih političkih sistema, može se desiti da neka zemlja, neko podneblje nije ugodno za jogina, zato se u Hata Joga Pradipiki navodi da jogi ‘treba da pronađe zemlju kojom vlada blagi kralj’. Naravno da moramo uvažiti i vreme kada su ta pravila nastajala. Danas ćemo imati drugačije kriterijume u skladu sa mogućnostima. Pljačka banke kao i švercovanje u vlaku ili busu je prekršaj ove jame. Tu se radi o tome da se iz uma odstrane želje koje se u većini ljudi javljaju kao veoma jake (čak i ako ih jogin ne prepozna) kao ‘glad u oči’, pohlepa, grabežljivost. Kada to pobedi u svojem umu, tada primećuje i finije oblike krađa. A kako se vremenom i one odstranjuju um postaje sve prefinjeniji. Još jednom, važno se je prilagoditi vremenu i podneblju a ne dogmatski držati slova na papiru.
Brahmačarija – obvladovanje čutov. Ova jama je najmanje shvaćena i najviše zloupotrebljavana. Verovatno je poznato da u svim religijama i mističnim sistemima postoje pravila i zabrane i upute slične ovima u jamama i nijamama. Naravno da je svuda prisutna i Brahmačarija u ovom ili onom obliku i pod raznim imenima. Negde je striktno jasna, negde nejasna, negde rigorozna i sa drastičnim sankcijama, itd., ali svuda bez izuzetaka su kod ove jame bile prisutne i sada su prisutne mnoge zloupotrebe, nerazumevanje i preterivanja raznih vrsta. Ova jama je najviše stvarala probleme svim misticima. Čeprav Brahmačarijo vglavnem povezujejo s spolnostjo ona pomeni veliko več kot to. Podrazumeva napor da se obuzdaju nagoni i da se obuzda uživanje u drugim strastima bez obzira koliko to mali ili veliki nagoni bili. Od hrane, pijače, parfumov pa do video igrica i mode. Kako može neko da bude napredan jogin kada je rob svojih strasti do televizije ili sporta? Svi dušebrižniki koji zagovaraju celibat to zaboravljaju. Tipični primer pogrešno shvaćene i primenjivane Brahmačarije su na primer menihi (katerekoli religije ili reda) koji žive u celibatu ali zato veoma vole da dobro jedu, uživaju u slatkišima a ponekad i u alkoholu. Takvih primera je puno naročito u hrišćanstvu gde naročito naglašavaju celibat a slave vino. I pored naglašene uzdržanosti Brahmačarija ne mora uvek da znači striktni celibat. Znači obuzdati, savladati, imati pod kontrolom svoje nagone. Ne znači ne uživati u njima, ali sigurno znači kontrolisati ih, biti gospodar nad njima. A kada se u joginovom umu izgubi njihov smisao i kada je to neekonomično rasipanje sa energijom, onda ih više ne zadovoljavati jer su nepotrebni. To znači transformisati ih. Ne ubiti, nego transformisati. Seksualni nagon je nagon za održanjem vrste i instaliran je u najdublju srž svakog živog bića i deluje kumulativno kao i glad. Znači taj nagon je prirodni deo čoveka. Kako mi možemo da ubijemo prirodni deo u nama? Seksualni nagon i glad su u stvari dva aspekta, dva načina ispoljavanja istog nagona – nagona za održanjem vrste. Kako ima uopšte smisla i pomisliti da se ubije taj nagon?! Puno je takvih pokušaja u hrišćanstvu zato priroda uzvrati udarac u obliku raznih anomalija ili čak kriminala. Kada jogin postepeno prestrukturira svoj energetski sistem, može mu se desiti da se nagon sam transformiše, ali ne mora da znači. Radi se samo za ekonomiziranje sa životnom energijom koja je potrebna (veoma) za naprednije stupnjeve joge. Seksualni izliv je strahovit odliv energije iz muškarca, zato u jednom svetom jogijskom spisu piše: ‘od semena smo nastali, zbog semena i umiremo’. To je tačno ali ne mora da znači za sve ljude. Kako je sa ženama? I one mogu da budu jogini a nemaju izliv!? Da li to znači da moraju telu da zabrane menstruaciju? Joga nas poziva da kontrolišemo telo a ne da ga ubijamo. Uzdržavanje od seksualnog uživanja nije isto što i mučenje tela, ali te dve stvari se često mešaju i u Indiji a naročito na Zapadu. Seksualni nagon je konstanta, je rezultat istog onog nagona u univerzumu koji ‘natera’ biljku da cveta svake pomladi! Zabranite biljki da izražava svoj seksualni nagon!!!
Aparigraha – neprihvatanje darova. Ova jama je u stvari nadgradnja Asteje (ne-kraje). To je dodatno neutralizovanje želje po posedovanju. Možda smo savladali ili nikada nismo ni imali motiv da krademo, ali još uvek nismo odstranili pohlepu i sa zadovoljstvom primamo poklone od svih. A svako takvo primanje je vrsta zavisnosti, podređenosti onome od koga dobijamo nešto, pa bila to majka ili neznanac. Ovde se radi o pravoj materijalnoj (ekonomskoj) nezavisnosti ali i o emotivnoj i mentalnoj nezavisnosti. Kako može tatin sinek koji jedva čeka da od tate dobije nove soperge ili auto, da bude jogin ili ako jedva čeka da ga mamica potolaži u svakoj teškoj životnoj situaciji. Čovek je ipak sam sa sobom i sam pred bogom. Ne može se ničim kamuflirati pa makar to bili i najiskrenij ipokloni i pomoć najbližih. Ne znači da ih on ne sme primiti ali mora biti potpuno nezavistan od njih i indiferentan do njih. Ako ih dobije OK, ako ih ne dobije OK. Nezavisnost (po bilo kojem pitanju) podrazumeva slobodu. Kako može neko da pretenduje da bude jogin ako je zavistan? Po jednoj strani nije funkcionalan u ovom svetu a pretendira da bude gospodar života?! Malo ekstremnije objašnjenje ove jame je slično kao i kod Asteje: poklon je strano telo u energetskom sistemu jogina i kao takvo je vrsta kontaminacije. Ali nije daleko od logike i rezon da posedovanje materijalnih stvari predstavlja napor za um jogina. Posedovanje stvara strah od gubitka i to je vrsta vezanosti a jogin se bori protiv vezanosti. Kao posledica ovog shvatanja su nastali mnogi mistični redovi i na istoku i na zapadu koji zahtevaju zavet siromaštva. Ali nigde ni u jednom svetom spisu joge to ne piše. Od jogina se samo zahteva nenavezanost na ono što poseduje. A posedovanje, ako je to moguće, neka se ograniči na ono što je nužno. Ovu jamu je veoma teško praktikovati i pridržavati se je s obzirom gde i u kakvom vremenu živimo. Zamislimo študenta koji dobija štipendijo. Pitanje je da li će je ikada vratiti. A ako je ne vrati on je dužan i na tom frontu je karmički obavezan. Da li to znači da ne treba da prihvati tu štipendiju bez obzira da li će je opravdati ili ne. Jer ni on sam ne zna da li će je opravdati. Kako čovek da se danas pridržava te vrline, danas u svetu sveopšte razmene dobara? A tu je i podkupnina koja je takoreći legalizovana! Vidimo koliko je u ovom našem svetu danas a posebno na zapadu teško biti pravi jogin i zato ih je tako malo! Nikako da razumemo smisao izreke ‘Manje imaš manje brineš!’ Ali pazite, to nije apel ka siromaštvu! Naprotiv!
Zdravi i etički hedonizam je najbolje uopšteno pravilo za jamu. Nekima je to prestrogo nekima preblago. Teško je ljudima napisati šta sve ne smeju jer taj spisak bi bio beskonačan da bi se na kraju završio sa rečenicom, zaključkom: ‘Ne smete da dišete a ni da živite!’ Istovremeno bi mogli da sastavimo spisak poželjnih stvari, pozitivnih, potrebnih i opet bi spisak bio tako dug da bi kao finalni zaključak mogli da kažemo: dozvoljeno je sve! Znači, dozvoljeno je sve, zabranjeno je sve! Veoma kontradiktorno. Ko tu laže? Kako da funkcionišemo u toj džungli? Odgovor je: sve je dozvoljeno, sve je zabranjeno, ali ne sve istovremeno, nego kako kada! A to ‘kako kada’, tu krivulju, meander, određuje zdrava logika, čisti praktični i pragmatični um (kojih je tako malo). Dolazimo do zdravog, umerenog i etičkog hedonizma. Šta bilo da radimo važno je da smo gospodari sebe, da je sve pod kontrolom. Nabrajanje primera mi se čini nepotrebnim.
N I J A M A
Smatram da bi najprikladniji prevod za reč nijama bio – vrlina, kao kvalitet. U jami se uglavnom radi o odnosu jogina do ostalog sveta oko sebe, a u nijami se radi o odnosu jogina do sebe. U normama jame jogin ne treba da poduzme ništa konkretno, u smislu neke radnje. To su uglavnom sugestije u stilu ‘ne to, ne ono’ itd., ali u nijami su već konkretne aktivnosti.
Sauča – čistoća. Čistome je sve čisto. U njemu nema blokada protoka energije i on je u optimalnom odnosu sa svime oko sebe zato mu je sve čisto. U ovoj nijami se misli na fizičku čistoću. I unutrašnju i vanjsku. Za unutrašnju čistoću brinemo na osnovu onoga što unesemo u sebe – šta pojedemo i popijemo ili na drugi način unesemo u svoj organizam. Ono što pojedeš to i jesi. Znači ono što konzumiramo nužno ugrađujemo u sopstveni sistem i to postaje deo nas, na sva tri nivoa fizičkog postojanja, i time nas ta supstanca u izvesnoj meri determinira. Od tu izvire vegetarijanstvo. Da bi dostigli unutrašnju fizičku čistoću potrebno je iz tela odstraniti sve toksine koji su uneseni u organizam tokom života i koji su nataloženi posvuda u telu, zatim sve toksine koji su nastali stresom, pogrešnim i negativnim mislima, raznim emotivnim nihanjima, pogrešnim i nezdravim načinom života, itd.. Osim dijete koja podrazumeva unutrašnju čistoću, ovde su i druge vežbe čiji je cilj unutrašnje čišćenje, razne krije pre svega. Čistoća je pola zdravlja. Ekvivalent tome imamo u starogrčkoj mitologiji boginju čistoće Higiju, kći Asklepiusa, boga zdravlja. Znači pod ovu nijamu spada i briga za svoje zdravlje održavanjem higijene, ali i ostalih uslova života primernih joginu. O vanjskoj čistoći ne treba govoriti osim što bih dodao neke tipično jogijske vežbe, pre svega Đala Neti i Trataka. Sve su to preduslovi za čisti um. Telo je nosilac uma ali je i neraskidivo povezano sa umom i isto tako mora da bude čisto. Univerzum je čist, ne poznaje umazanije jer je harmoničan. Umazanije su zastoji. Praktikovanjem ove nijame jogin postajući čistiji, postaje sličniji univerzumu, usklađeniji sa univerzumom.
Santoša (ili Samtoša) – zadovoljnost, popolna umirjenost, spokoj. Skroman čovek je lakše zadovoljan. Znači jedan od načina praktikovanja ove nijame je smanjiti apetite – i fizičke i emotivne i mentalne. Prizadevati se da se ravnodušno gleda na sve oko sebe, na sve događaje i sve ljude. Izbegavati ekstremne reakcije na bilo kojem nivou. A to ne možemo ako idemo u rat (bilo doslovno ili samo mentalno), ili nas ponese euforija mase strastvenih navijača bilo u sportu bilo u nekoj drugoj situaciji. Sve te razne motiviranosti (koje su nevažne i samo vuku energiju iz jogina) treba anulirati i preusmeriti u motiv za rad na sebi. To nikako ne vodi do letargičnosti i apatičnosti nego do toga da se na sve gleda sa ravnodušnim osmehom, u stilu – što god da se dogodi naj bo, samo to me ne tangira mada registriram sve. Ne treba da osuđujemo vatrene političke govore ili neke euforične masovne spektakle (na primer rock koncerte) ali ne treba ni da nas ponesu da postanemo vatreni pristalice. Ništa nije pogrešno učestvovati u svemu tome ali u cilju samoanalize, upoznavanja sebe. Sve treba posmatrati sa dozom indiferentnosti u stilu – postoji razlog zakaj se vse to dogaja, to je takođe aspekat boga kojega treba spoznati i ostati spokojan. Cilj i metod ove nijame nije da se potlače te inhibicije u umu i emocijama nego da se one transcendiraju. Da se dostigne stanje u kojemu te pojave nisu više nikakva smetnja. Ako nas nešto veoma oduševljava ili nam se nešto veoma gadi, to je već smetnja. Bolje i ekonomičnije je sebe učiniti ‘neosetljivim’ na sve to, što ne znači da mi to ne percepiramo (Naprotiv!), nego investirati ogromno energije da se te smetnje odstrane. Taj spokoj o kojem govorimo je u stvari veoma aktivno i dinamično stanje, to je veoma angažovana ravnodušnost. Vse registriram a nič me ne uznemirja. Ovo je teška i zahtevna nijama koja traži konstantno samoopazovanje in analizo vseh svojih potez, reakcij, registiranje vseh svojih afinitet ih averzij. Neki autoriteti joge pod ovu nijamu uključuju i skromnost što ima logike. Biti zadovoljan onim što se ima. Skroman čovek je lakše spokojan. Može biti u stanju spokoja i bogat i pohlepan čovek ali ta skromnost nije trajna, odnosno teško ju je održati. Skroman čovek lakše održava spokoj, a ovde se traži trajni spokoj uz što manje oscilacija. Znači tu nema mesta ljubomori, zavisti, mržnji, aroganciji, nekoj superiornosti. Ali to ne znači ni neku poniznost, uslužnost ili još neka druge osobine beskičmenjaka kojih je hrišćanstvo puno. Ipak je jogin čovek koji hoće bogovima i primerno tome treba da se ponaša. Bog nije rob, nije sirotinja i ne prima k sebi ni robove ni sirotinju nego kraljeve.
Tapas – ponovo je tu problem kod prevođenja. Ovu nijamu (a ne samo reč) možemo shvatiti kao ozbiljnost, askezu, gorečnost, strogost, samodisciplinu. Ukratko, to je kalenje sebe na mnogo načina, odstranjivanje slaboga iz sebe u svim oblicima i na sve načine. Pod ovaj termin možemo uključiti mnoge jame i nijame kombinovane, zatim mnoge razne vežbe iz drugih (viših) stupnjeva joge, zatim mnoge vežbe koje jogin sam kreira za sebe primerne svojemu karakteru ili telu. Tu su razne vežbe samodiscipline, razne Dharane kombinovane sa asanama, razni nekajdnevni tretmani sebe s ciljem odstranitve neke navade ili korekcije razmišljanja i funkcioniranja. To je opšti trend razmišljanja, naravnanosti i delovanja sa veoma naglašenom samodisciplinom, gde se u običnom životu svakodnevne obaveze in naloge upotrebe kao trening samodiscipline. Na primer, dok perem posodo mantram samo eno mantro, naslednjih sat vremena neću progovoriti ni reči sa članovima obitelji, ili čak možda nekoliko sati, naslednji obrok ki ga zaužijem za šta mi je obično potrebno deset minuta bom počasi žvečil 30 minut, ko sem zelo žejen namesto da naenkrat spijem poln kozarec vode ga bom počasi pil pet minut, svakih 30 sekundi en odmerjen požirek, itd., itd..
Svadhajaja – učenje, proučavanje svetih spisa, formula, kontemplacija o resnici. Ali pod ovu nijamu možemo uvrstiti i obrazovanje u opštem smislu. Svi smo se kao mali učili slova. Taj naš napor, mada se je dogodio u otroštvu spada pod ovu nijamu. Bez učenja pismenosti ne bi se mogli upoznati sa širokim svetom čitanja. Isto tako jogin treba da bude detaljno upoznat sa svim aspektima joge, sistemima i podsistemima joge, slično kao što bi uradio u bilo kojoj znanosti da je proučava. Treba da bude upoznat sa svim ukanama na putu da ne ispadne da očekuje rezultate već treći dan. Treba da ima sva ta znanja iz jednog veoma važnog razloga – da zna da razlikuje ljude koji ‘znaju sve o jogi’, koji su ‘veliki učitelji’, itd.. Takvih propovednika, uglavnom lažnih (95 – 98%) je uvek bilo, ali danas ih je više nego ikada. Mada je ova nijama uglavnom teoretske prirode tu postoje i praktične vežbe. Mnogi ovu nijamu shvataju samo kao proučavanje svetih spisa joge i svetih spisa religije. To je samo deo ove nijame ali to je praktični deo. Samo čitanje nekih svetih spisa, njihovo učenje napamet već uzrokuje promene u umu, već može da odigra ulogu mini inicijacije, a da ne govorimo o efektima mantranja nekih formula ili rečenica iz svetih spisa. Ekvivalent tome je učenje Korana na pamet u islamu, ili sistem vežbi koje je kreirao i imenovao Ignacij Loyola pod imenom Duhovne vaje, a što su u stvari Dharane na Jezusovo biografijo. Opet moram da naglasim da je tu puno dogmatizma i ne mora da znači da će tako dobri efekti biti kod svakog studenta. Zato je tu prethodna nijama u kojoj je mogućnost improviziranja. U ovu nijamu možemo uključiti sve meditacije o velikim joginima i spiritualno visokim ljudima, o prorocima, o simbolizmu u svetim knjigama, analize smisla mitova, kabalističke analize i meditacije na Tarot (ako studenta to zanima), zatim na primer meditacije o smislu deset božijih zapovesti, o dvoboju Davida i Golijata, meditacije na božanstva, na čakre, na bilo koj ispiritualni problem ili paradoks, itd., zavisno kojemu podneblju student pripada. Znači, tu je uključeno široko, opšte obrazovanje (pošto je tu uključeno i razumevanje opšte političke situacije, sposobnost da se napiše vlastita davčna napoved, jer ne možemo otići na drugu planetu da vežvamo jogu), kao i duboko tehničko poznavanje religije, mitologije kao i duboki teoretski i praktični studij joge. Ako živimo danas i vežbamo jogu mi je ne vežbamo pre 200 godina nego isto danas, to znači da moramo da uvažimo trenutne okolnosti i situacije (materijalne, ekonomske, politične, religijske, klimatske, finansijske, društvene, kulturne, itd., kao i sopstvene mentalno-anatomske).
Išvara-pranidhana – doslovni prevod bi bio predanost Išvari ili bogu, prepuštanje bogu ili služenje najvišemu. Ova nijama je više stav, naravnanost subjekta nego neka konkretna radnja. Konkretne radnje su u prethodnim nijamama. Ovde je svest o svojoj božanstvenosti, opredstojećem putu, o smislu svojega života i života uopšte, o nužnosti na sebe gledati kao na mikrokosmos koji je unutar tela, volumena makrokosmosa i o bezbroj veza koje čine taj odnos. Čovek treba da je svestan da u sebi ima jedan duhovni nagon, nagon samoostvarenja poznat i kao religiozno osećanje, dakle nagon koji ga tera i usmerava da teži za onim što religije nazivaju povratak u raj, u rajsko stanje duha. Ali to uopšte ne podrazumeva oficijelnu religioznost bilo kojega tipa. Joga je mnogo ozbiljnija od toga. Taj nagon se ne prepoznaje jasno, ali kada ga student oseti ne treba da ga ignoriše. To je oganj koji tlije u svakom čoveku a stvar karme pojedinca je koliko će ga rasplamsati ili ga ugušiti. Ukratko, treba da zna zašto ide putem joge a da to nije slepo sleđenje nekoga drugoga. Zato mu uopšte nije potrebno da pripada bilo kojoj religiji ili da se pridržava bilo kakvih religioznih običaja niti da izvodi bilo kakve religiozne ceremonije. Ako student ispuni ovu nijamu, sve ostale jame i nijame će mu biti smislene i olakšane.
Na kraju se možemo zapitati zašto su sve ove pripremne radnje toliko važne i toliko potrebne za jogu? Pa čak i asane. Zašto odmah ne startujemo sa Dharanom, jer to je direktni rad na umu? Ali to nije moguće. Jer Dharana počiva na Pratjahari i svim nižim stupnjevima joge. Pratjahara temelji na Pranajami. Ako nismo savladali Pranajamu, dinamički i nekontrolisani energetski tokovi u organizmu će uzrokovati da nećemo moći ni Pratjaharu da izvodimo kvalitetno koja je u stvari uvod u Dharanu. Ako ne savladamo Asanu ne možemo izvoditi pravilnu Pranajamu. Jedna drugom su uslovljene. A ako nismo savladali Jamu i Nijamu, na primer ako nismo fizički čisti i izvana i unutar sebe, nećemo moći da mirno sedimo u Asani (zbog toksina u tkivu) a toliko ‘važnih’ obaveza nas čeka da uradimo, ili, društvo je u kafiću, na tekmi, pred TV ekranom, u disku, a ja tu u samoći nepomično sedim. A da ne govorimo o strahovitom i iz ‘nepoznatog smera’ udarima misli u obliku stoglavih aždaja koje nemilosrdno napadaju u prvoj minuti Dharane čak i ako je u izvesnoj meri savladana jama i nijama. Sretno vam bilo! Amen!