Kategorije
Kabala

CXXX. Šta je sve Maktub II

‘Sve je zapisano, mi samo treba da sačekamo da se dogodi’. Tako kaže naš pevač Leo Martin.

Bog, ili kako god da ga imenujemo ima svoje planove sa svakim čovekom. Bez obzira da li je čovek toga svestan ili ne i bez obzira da li se taj plan sviđa čoveku. Čovek može da to imenuje svojom Istinskom Voljom i da je ‘prisvoji’ sebi, što je sasvim OK. Bog na većinu ljudi gleda kao na čiste slučajeve i njegov plan u vezi njih je ekvivalentan tome, jednostavno njegov plan u vezi njih je da nema nikakvih planova sa njima. Odnosno dao im je slobodne ruke u stilu – radite šta god hoćete, samo pravila znate, odnosno već su određena i poznata. Bog je obavio involutivni posao, dao je svest, ego, i sve ostale instrumente za evoluiju i sada neka čovek preuzme svoj deo obaveze, evoluciju. Bog je hedonista i takav njegov stav do ljudi je pomalo lenj i nezainteresovan. Ne znači i neodgovoran, jer se je bog pobrinuo za pravila i polje delovanja i zakone, itd.. Znači – snađite se. Ali uglavnom se malo ko snađe od tih koji nisu u planu. Ali nema čoveka za kojega bog nema plan. Malopre sam rekao suprotno tome!? Da. Ali oboje je prisutno. Ja to tako govorim da se ne zamerim bogu, jer ne mogu sa njim da se upuštam u raspravu i borbu argumenata. Ako kažemo da bog nema plan za svakoga zvuči deprimirajuće, ateistično. Ako kažemo da ima plan za svakoga, mnogi će da se uobraze bez podloge a neki mogu da postanu verski fanatici. Ne valja nijedno, zato govorim u kontradikcijama.

I ako čovek iz bilo kojih razloga ne radi u skladu sa tim planom, bog ga na razne načine natera, navede, nežno ili grubo ponovo na taj plan. Na razne načine. Neki put je to veoma bolan događaj ili serija takvih događaja koji promene čoveka, promene programe u njegovoj glavi, doslovno nateraju ga da misli drugačije, da se zanima za druge stvari. Često ga natera da po sili moranja postane indiferentan do onih do kojih je emotivno sklon, bez obzira što moral, običaj, konvencije i inercije glupe mislenosti govore suprotno, govore da rođake treba voleti. Obično je to najteži test. Jer ako postaneš indiferentaan do onih koje si voleo, onda nije problem postati indiferentan do ostalih. Amen


Pre mnogo godina smo na ovom website-u govorili o ovome.

Neshvatljivo je kako i koliko se ljudi oslanjaju na rezon ‘ma nekako će već biti’ ili ‘ma biće sve u redu’ ili ‘gde ima za dvoje ima i za troje’ ili ‘gde ima za petoro ima i za šestoro’, itd., i posledično ne razmišljajući stvaraju decu. A isto je i za mnoge druge stvari u životu. To kao da su rezoni pijanca. Ne razmišljaju šta je maktub i šta bi oni sami mogli da urade da je nešto maktub. Glup čeka priliku a pametan je stvara. Možete li sebe da zamislite kroz 10 godina? Teško. Probajte. Ili zamislite sebe kroz dve godine. Logičan zaključak je da treba raditi na velikim i dugoročnim projektima.

Sve što je maktub ja to zovem ‘nevidljivi nosači realnosti’, mada možemo reći i nevidljivi nosači budućnosti. Kao što u svakoj konstrukciji postoje zidovi nosači i stubovi nosači. Slično kao kostur u čovekovom telu. Osnova, kičma sistema, oko kojega se dešavaju manje stvari. Maktub je da Sunce izađe i zađe a manje važno je da nijedan dan nije jednako dug ili da je neki dan oblačan. Ali u okviru tog maktuba čovek ne sme da preskoči ili zaboravi svoje efemerije. Baš taj postojeći maktub treba da iskoristi da postane jači da mu je što manje vanjskih stvari maktub. Usklađivanjem sa univezumom se pobeđuje univerzum. Drugim rečima, da što manje vanjskih stvari frontalno ili bočno utiče na njega. Neka Sunce izlazi i zalazi svaki dan. To mu je posao. Ali to znači da čovek ima izvesno vreme na raspolaganju. Čak i onaj koji nema ništa ima vreme. I ako nema ništa pametnije u životu, neka izvede što više efemerija. Time se uskladi i njegov maktub postaje identičan sa univerzumom.

U krajnjoj liniji, sve što se dešava je maktub zbog uzročno posledične linije, ali važnost i intenzitet tih događanja nije isti i čovek na neke može da utiče a na neke ne može. Uvek kada kažemo maktub, misli se i gleda se sa pozicije subjekta. Dakle i njegova snaga je faktor na osnovu kojega je nešto za njega maktub. Jer, jednako velika stvar za nekog drugog nije maktub. Ali, za sve je maktub da dolazi zima a posle toga proleće.

Deo karme koju smo dobili od roditelja je maktub. Sami naši roditelji su naš maktub. Mnogi astro aspekti u našim astro kartama su maktub, mada je neke moguće relativizovati pravilnim eskivažama i samodisciplinama. Na žalost puno ljudi zbog svoje inertnosti učini da neke nevažne stvari i pojave ne velikih intenziteta postanu maktub. To je ono lagano i nevidljivo gomilanje karme, tako da od neke male slabe navike postane karmički i životni problem. Dakle, Prva Trijada je maktub a posledično i puno toga ispod Bezdana je maktub. Što manje to bolje. Alooo, roditelji, sadašnji i budući, znate li ovo?!!


Svi ne mogu sve, jer svako ima svoj različit maktub. Kakav bi ovo svet bio kada bi svi mogli sve?! Ali istina je da svako ima neku sopstvenu božanstvenost i da bi svi mogli više nego što rade.

Čim se čovek rodi jedni anđeli počnu da pišu knjigu rođenih a drugi anđeli počnu da pišu knjigu umrlih. Svako novorođenče – budući grob. Zvuči prijatno, ali i to je maktub. Da li se neko sekira zbog toga. Možda se vi sekirate. Indiferentni se ne sekiraju, bog se ne sekira. Saturn se ne sekira što svaki dan jede svoju decu.

(ima jooooooooš)

Kategorije
Kabala

CXXIX. NOX i LVX – III – ‘Bogovi su tu da daju, a ljudi su tu da to primaju’

Ako do krajnosti pojednostavimo, NOX je suma sumarum zbir svih uticaja izvana koji dolaze do nas, utiču na nas (bilo da je to direktni ili indirektni uticaj NOX-a), a LVX je naš sistem u celini i odgovor našeg sistema na sve te uticaje izvana. Takođe, odnos NOX-a i LVX-a je jedan od simboličkih prikaza odnosa mikrokosmosa sa makrokosmosom. Ili odnos haosa do kosmosa. Najbolji mogući prikaz toga je volumenski gde se vidi ‘podređenost’ i ograničenost LVX-a, baze, unutar ‘tela’ NOX-a, makrokosmosa, konstantne plime tetrisa. Ali teško je dati definiciju bilo kojeg od ta dva termina, mada smo je već dali više puta. LVX je smislena ganglija unutar beskonačnog plodnog polja-volumena za nastajanje i nestajanje ganglija. Zbog svojih unutrašnjih zakonitosti NOX-a i nastaju ganglije ali i iz istih tih zakonitosti one i nestaju. Dakle, slično Šivi ili Panu, Svestvoritelj i Sveuništitelj. Ili Saturn koji jede svoju decu a istovremeno je i Davalac oblika.

LVX uvek traži smisao samog sebe, smisao te ganglije unutar tog beskonačnog volumena NOX-a. LVX ne može da nastane i opstane bez materijala kojeg daje NOX-a. NOX ima svoju ‘nelogičnu’ (LVX-u nelogičnu) dinamiku u kojoj LVX teško može da se izbori za večnost. Jer NOX je a priori večan a LVX nije. Tek treba da se izbori za to. On mora da se bori i da odživi svoje vreme koliko ga ima a da ne govorimo o borbi za večnost. Zbog te ‘ubitačne’ dinamike LVX-u je ograničeno vreme trajanja, osim ako se ne izbori za produženje tog vremena. Dakle, mora u sebi sve da uskladi, sve što je dobio od NOX-a i da postane dovoljno veliki i da to konstantno nadgrađuje i tek tada je sebi osigurao trajnost, mnogo dužu nego ostali LVX-ovi koji to nisu uradili. Zar to nije identično onome što zovemo očišćenje uma, uravnoteženje uma i povećavanje uma!

LVX nastaje od NOX-a i LVX celo vreme pokušava da bude kopija NOX-a. U tome samo delimično uspeva. Svi neuspešni pokušaji LVX-a da kopira NOX-a i bude NOX su Apep, karma, ograničenja. I završavaju na groblju. Ali to je nužni produkat, nužno zlo u tim naporima da nastane i opstane.

Ako je LVX unutar sebe uravnotežen, on je automatski uravnotežen i sa NOX-om. Drugo je pitanje veličine tog LVX-a i pitanje stalne potrebe sopstvenog povećavanja i održavanja te Harmonije koja je – Nula.


NOX podrazumeva da uvek nešto daje, tetris znači stalni dotok, priliv. Planete i druga tela, drugi centri moći, uvek zrače, uvek deluju i uvek daruju. Ne uvek na isti način ali uvek nešto daju, neki uticaj, uvek. Ti uticaji na putu do nas prolaze kroz neke ‘filtere’ (u zavisnosti gde se nalaze i gde se mi na Zemlji nalazimo), zatim se mešaju sa uticajima drugih tela, ali ti uticaji, tetris, uvek dolaze ka nama, padaju na nas. Dakle, bogovi uvek nešto daju. ‘Bogovi su tu da daju a ljudi su tu da to primaju’, kaže ona latinska izreka, ako je Latini nisu ukrali. Dakle, NOX uvek daje LVX-u. LVX uvek sve to treba da primi. Jer, sve što LVX ima, to je nekada bilo NOX i dobio je to od NOX-a. I sve što LVX treba da uradi je da u sebe primi i integriše sve što dobije, što dolazi iz NOX-a.

Neki to zovu tranziti, božiji mlinovi, ne znaš šta nosi dan a šta noć, fiksni ili elastični stubovi budućnosti, čudni su putevi božiji, zajedno sa bogom stvaramo put ali i zajedno idemo po tom putu, i još mnogo formulacija postoji koje to izražavaju.

Astrolozi kažu da planete deluju različito na različite ljude. Mala, mala korekcija. Planete deluju isto ali ljudi, primaoci su različiti. Baze na koje pada tetris su različite. Dok ovo pišem, na sve ljude deluje Jupiter iz Jarca. Ali svaki čovek je različita baza na koju pada taj uticaj i posledično će i rezultati saradnje tog uticaja i te baze biti različiti, a to su realna dešavanja u materijalnom svetu. Isto važi za sve uticaje odozgo. Čak i kod dva čoveka istog astro znaka je taj uticaj različit. Oni jesu ili mogu da budu slični ali nikako nisu isti. Čak ni kod blizanaca.

Što je manje ima Apepa čovek u većoj meri može da primi i prihvati i za svoje dobro i korist upotrebi svaki uticaj svake planete i zvezde. Nije to tako teško ali pošto startujemo iz debelog ne-znanja, ljudima je teško to da se objasni.


Ako uopšteno pogledamo, ništa ne postoji osim NOX-a. Ako pogledamo malo preciznije, unutar tog NOX-a je LVX sa svojim Apepom. Ništa osim te tri zone ne postoji. Naravno, moguća su daljnja seciranja i tu dolazimo do zaključka da su sve te tri zone sastavljene od ‘cigli’ koje zovemo Staze Mudrosti ili 22 entiteta. To su osnovne figure tetrisa koje nam šalje NOX. Ima tu i uticaja fiksnih zvezda, itd., ali i ovih 22 entiteta i njihovi produkti su preveliki zalogaj. Sav studij i operacije magike i kabale su vezane na navedene entitete.

Svaki priziv đavola je u stvari priziv sopstvenog Apepa. Čak i ako je neko lud i pokuša da iz NOX-a prizove neke ‘zle’ frekfencije (ako one uopšte postoje) čak i one će se izraziti preko Apepa subjekta koji ih priziva.

Rad na svojem umu ima mnogo načina. Jedan od načina je dharana. To je težak i spor metod i nekako pasivan baš zbog te sporosti i daje spore rezultate, zato je nepopularan. Ali je najsigurniji. Ipak, ponekad je smisleno neke neravnoteže Apepa anulirati torpedovanjem a ne samo smanjivanjem hrane koju dobiju (a što radi dharana).

Moguće je samo prizivati LVX-a što je samo afirmacija već postojećeg LVX-a i time njegovo povećavanje. To je Liber Samekh kao i svaki drugi priziv svojega S. A. Čuvara. Moguće je i direktno razbijanje Apepa (pojedinih delova) introspekcijom, psihoanalizom, mantranjem, raznim samodisciplinama, ritualima teranja, samoanalizom, analizom sopstvene istorije, radom sa Drvetom Života, itd., i drugim radnjama, a nakon svega toga je idealna dharana kao način održavanja tog novopridobijenog stanja ravnoteže.

Ako tako pogledamo odnos LVX-a i NOX-a, nije teško zaključiti da je sve moguće ali ne istovremeno i ne svuda. Dakle, za sve je potrebno vreme, okolnosti. Sve u svoje vreme. Isto tako nije teško zaključiti da je ponešto i nemoguće. Ali ne zbog NOX-a nego zbog poodmakle oblikovanosti LVX-a. Dakle, s obzirom na već oblikovani LVX, mnoge mogućnosti se isključuju. Kao i kod igrice tetris. Kao kod starosti.


Kada vidi svu tu neprestanu i večnu dinamiku, čovek se pita šta treba i da li može nešto da uradi da dostigne stanje da ga život više ne može da iznenadi? Može nešto malo. Da održava što veću elatičnost, odnosno indiferentnost. Jer baš ta ‘neizvesnost’ NOX-a daje čar životu. Ne-znanje ili nepoznavanje NOX-a čak i tera čoveka na aktivnost. Ako ne poznaje NOX (a ne poznaje ga) a često ne poznaje ni karakteristike i potencijale sopstvenog LVX-a, to čini čoveka poluslepim u ovom svetu, kao što je rekao jedan prosvetljeni čovek XX veka.


Veliko More je jedno od imena za Babalon, beskonačni volumen u kojem pluta sve živo, sve moguće i od kojega nastaju svi mogući produkti, koagulati, manje savršeni ili više savršeni. Najsavršenija ganglija je čovek. U tom Velikom Moru konstantno se dešava previranje usled kojega nastaju, dešavaju se stvaranja i rastrvaranja svih vrsta. Otuda Svestvoritelj i Sveuništitelj, Šiva, Pan. To je Put, Tao.

Zadatak čoveka je samo da se dobro nacentrira na tetris, na figure tetrisa, na tranzite, da ih prihvati na pravi način. I nikada neće imati probleme. Čak uvek može biti srećan. Ali uslov za to je mudrost pravilnog postavljanja i dočekivanja i prihvatanja uticaja, figura tetrisa. Znači za pravu sreću je nužno biti mudar. Sva ostala sreća je za glupe i privremena je, slučajna je i ne zavisi od volje subjekta, izvan kontrole je. A sreća izvan kontrole zaglupljuje.

Čovek je prepun predrasuda raznih vrsta. Probajte da nabrojite spisak stvari koje vas mogu šokirati. Ili pogledajte kako ‘nespremni’ umovi reaguju na razne vulgarnosti, ili nasilje, ili golotinju, krađu, nepoštenje, pornografiju, umetnička dela, laži, razne nepravde, pa čak i sportske događaje, itd., itd.. A zamislite da ste indiferentni na sve to a niste glupi. Ako ste to sposobni, znači da ste pravilno postavljeni. A zamislite da ste indiferentni do svega!


Nepravilan oblik LVX-a je posledica ustaljenih kolotečina prane i previše puta ponovljenih rezona. A sve su to posledice taloženja tetrisa na bazu čiji je primarni oblik, reljef, astro karta subjekta. Dakle, to je izraz karme, taj nepravilni oblik LVX-a. Idealni oblik LVX-a je Shema 231 Vrata. A ona se dostiže najobičnijim i najjednostavnijim vežbama Plamenog Mača i Zmije Mudrosti i Drvo Života dobija pravilni oblik LVX-a. Te vežbe su korekcije tih kolotečina prane i približavanje idealnom obliku LVX-a.

Volumenski gledano, LVX je mnogo nepravilniji i razuđeniji nego krompir. Krompir je čak idealan oblik. Jer toliko je područja života o kojima malo ili ništa ne znamo ili delimično znamo, a to sve oblikuje LVX. Zato ako bi ga predstavili dvodimenzionalno to je kao ostrvo veoma razuđene obale sa puno rtova i zaliva, fjordova, itd.. Zanimljivo je da je termin ‘ostrvo tonala’ upotrebio i don Huan.

Kategorije
Kabala

CXXVIII. NOX i LVX – II – Ravnoteža uticaja odozgo i odozdo

Aktivni i Pasivni Duh su sile koje međusobno deluju između NOX-a i ganglije (na primer planete Zemlje) bez obzira da li tu postoji samosvest te ganglije o sebi ili ne. Ali ako ta svest postoji onda je to LVX. Svako osveštavanje te ganglije, nastanak i razvoj LVX-a mora teći na osnovu i u skladu, u okvirima te saradnje između Aktivnog i Pasivnog Duha. Zato izgleda da Aktivni Duh u velikoj meri možemo poistovetiti sa NOX-om, sa tetrisom, sa delovanjem tetrisa na bazu. Baza, samo ako je osveštena je LVX, inače je samo ganglija. Ali i u tom slučaju deluje ka vani naročito ako je veliki koagulat. Jer i kvantitet u izvesnoj meri predstavlja kvalitet. Dakle, NOX jeste tetris, tako deluje ali baza nije uvek LVX. Samo ako je osveštena je LVX. Ali i ako nije osveštena ona deluje ka gore. I te dve siline su uvek prisutne. Tačka njihovog spajanja u slučaju planete Zemlje je površina zemlje, tlo, i zato čovek živi na površini Zemlje. A ako gledamo samo čoveka kao tu gangliju onda je ta tačka spajanja njegov Tifaret.

Sve su to predstave da olakšaju razumevanje. Možemo reći da Čien odgovara NOX-u u velikoj meri ali Kun, mada je ganglija, koagulat, ne znam da li možemo reći da je LVX osim u slučaju mikrokosmosa. Ali Kun savršeno deluje kao Pasivni Duh.

Formula koja najkraće i najpreciznije izražava tetris, način i rezultate delovanja, je IAO. Isis (NOX), Apofis (Apep) i Osiris (LVX). Mit o Isis i Osirisu baš to govori. Isis je besmrtna, Osiris je smrtan mada može sam sebe da usavrši, ali on redovno biva poražen. Zato Isis uvek iznova stvara novog Osirisa i tako u krug. Apofis uvek obavi svoju funkciju gušenja ili ubijanja Osirisa, mada time i on sam umire. Uvek kada se pominju ta tri božanstva misli se na to. Uvek kada se pomene neko od tih božanstava misli se na njegovu funkciju. Sva staroegipatska božanstva su izrazi i predstave centara moći ali i faza u procesu, dinamici večite igre NOX-a i LVX-a.

Zbog čega je sve ovo potrebno i smisleno znati? Pa kako drugačije da razumemo i najjednostavniju magičku operaciju, ritual, invokaciju. Kako da sami kreiramo neki ritual, priziv boga da nam pomogne na ispitu. Sve ovo što govorim o NOX-u i LVX-u je opšta slika, celokupan mozaik, unutar kojega subjekat nešto čeprka za sebe. Ako se poznaju ove osnovne zakonitosti manje su mogućnosti za grešku.

— —– —

Odnos između NOX-a i LVX-a treba da bude uravnotežen. A to zavisi samo od LVX-a. Jer NOX nema problem ni sa sobom ni sa LVX-om. Ali LVX, ako nije uravnotežen, ima sopstveni problem. Ako nije uravnotežen sa sobom (unutar sebe), samim time nije uravnotežen ni sa NOX-om. Ako je uravnotežen unutar sebe, znači da je uravnotežen i sa NOX-om. Tih uravnoteženja je više nivoa u zavisnosti od nivoa samadija. Ta uravnoteženost NOX-a i LVX-a, odnosno samadičnost LVX-a, se vidi po brojevima koji izražavju te entitete. Broj LVX-a je 126 a jedan od brojeva NOX-a (osim broja 210) je i broj 156, kao broj Babalone. Između 126 i 156 je 30, Lamed, kojemu korespondira Adut Uravnoteženost. Ali ta uravnoteženost se odnosi samo na LVX, u oba smera iz centra, iz nule. U tom slučaju je između NOX-a i LVX-a harmonija čak i ako postoji karma. Jer samadi ne podrazumeva nužno i odrađenost karme. To je najbolje rangirano po sefirotima Drveta Života.

Da bi uticaji iz ‘haotičnog’ NOX-a postali LVX treba da se ‘prilagode i adaptiraju’ ili promene skladno uslovima ispod Bezdana čiji centar je Tifaret. Dakle tek kada Tifaret ‘primi’ i integriše figure tetrisa u svoj sistem, one mogu da postanu LVX, znači deo svesti tog Tifareta. A to se izražava i u delu Formule JHVH. Otac i Majka stvaraju Sina, Tifareta, koji ima tri dimenzije i šest osnovnih smerova. Dakle, 6 x JHV, a to je 6 x 21 = 126. Otuda je 126 broj LVX-a. Ako se to ne desi a figure su ipak tu, onda one postaju Apep.

— —– —

Nije problem rešiti jednačinu sa jednom nepoznatom. Samo treba da pravilno upotrebimo sve poznate sastavne delove jednačine. Na ekvivalentan način se otkriva neka neravnoteža na nekom pravcu LVX-a (na jednom od smerova gledano iz centra, iz nule, iz znaka jednakosti). Bilo da je to ‘siva rupa’ unutar volumena LVX-a ili neravnoteža na površini LVX-a, dakle bilo koji oblik Apepa da je u pitanju.

Za rešavanje jednačine sa dve nepoznate potrebne su nam dve jednačine. Dakle, više nepoznatih, i zato moramo da upotrebimo ekvivalentno više poznatih sastavnih delova. Veoma slično Aristotelovim silogizmima. Bilo bi veoma jednostavno kada bi svi oblici Apepa bili samo oblici ta dva tipa jednačina. Problem je što su svi oblici karme, ‘sivih rupa’, neravnoteža, napona, dakle Apepa takoreći bezbrojni i beskonačni u svojim varijacijama. Kod svakog čoveka različite. Matematički rečeno to su uglavnom polinomi. Često su to polinomi sa puno nepoznatih a nijednom poznatom. Na primer čovek ima problem a ne zna ni šta ga je zadesilo ni zašto a još manje zna rešenje. Šta tada da uradi? Tada mora sve svoje poznate da upotrebi, ceo svoj LVX da aktivira da bi osvetlio onaj deo Apepa, tu ‘crnu rupu’ koja stvara zastoj, problem. To je resetiranje celog sistema i to obično traje dugo ili predugo. Dakle, ekstemne samodiscipline (raznih tipova), samoinicijacije, Liber Samekh, itd.. Liber Samekh je u stvari aktiviranje sopstvenog LVX-a, koliko ga čovek ima i pokušaj povećavanja tog LVX-a na štetu Apepa.

— —– —

Saradnju NOX-a i LVX-a možemo predstaviti kao saradnju ‘šestice’ i ‘petice’. Šestica je NOX a petica je LVX. Ako je njihova saradnja idealna tada je to ‘jedanaestica’, broj ekspanzije a samim time i jedan od brojeva samadija. Što je ta saradnja tetrisa i baze veća manje je Apepa i manje je ograničenja, manje je karme a LVX je uravnotženiji i veći. I obratno.

Samadi često prdstavljaju kao saradnju petice i šestice, idealno prožimanje mikrokosmosa sa makrokosmosom a to je idealna saradnja NOX-a i LVX-a a to je izraženo brojem 11. Kvadrirani 11 je 121. Malo drugačije izraženo to može izgledati ovako: saradnja šestice i petice, 6 i 5, dakle 65 (osnovni broj Svetog Anđela Čuvara, ostvarenog LVX-a) i petice i šestice, 5 i 6, dakle 56 (broj Nuit, najopštiji broj NOX-a) daje broj 121. 121 = 65 + 56.

Brojevi 11 i 121 izražavaju idealnu saradnju tetrisa i baze, NOX-a i LVX-a, dakle, samadi. Da bi petica, baza, uopšte bila sposobna da primi, prihvati u sebe i osvesti šesticu, tetris, NOX, treba da je čista i uravnotežena. A takva je samo u momentu rođenja čoveka i kada čovek dostigne samadi. U oba slučaja potreban je svesni napor elastičnosti, indifrentnosti da se održi to stanje.

Nakon rođenja to nije moguće jer je sistem LVX-a mali i nije sposoban za to i zato odmah sledi kontaminiranje. Prvo ‘pečatima i gravurama’ astro uticaja i to je astro karta subjekta a posledično kasnije i sa bezbroj derivata te prvobitne slike reljefa baze. I u skladu sa time nastaje i sva karma i derivati karme.

Dakle, petica prihvata šesticu, osvešćuje je, integriše u sebe i to znači nadgradnju za obe time što postaju jedanaestica.

Tu konstantnu dinamiku NOX-a i LVX-a, to konstantno obasipanje LVX-a sa figurama tetrisa, uticaja, možemo nazvati mnogim imenima kao što su ‘igra Nuit i Hadit’, astro tranziti, Formula IAO (Izida-Apofis-Oziris), tao (tao znači put, a to podrazumeva kretanje, dinamiku, promene), ili čak konstantno nastajanje karme, itd., što znači da statika ne postoji čak i ako subjekat ništa ne radi.