Kategorije
Kabala

CXLIII. Caru carevo, bogu božije I

Istorija je prepuna primera da su prosvetljeni ljudi bili u sukobu sa političkim sistemom, mada su uglavnom bili apolitični. Samo da je neko na putu inicijacije već se u izvesnoj meri ne slaže sa sistemom. To je onaj klasični ‘sukob’ Tifaret – Geburah. Počnimo od Sokrata, zatim Isus, Mansur Al Haladž, mnoge lomače srednjeg veka, Jakob Molensis, čak i Lojola je bio zatvaran, zatim Franz Bardon, naš monah Kalist, čak i Mitrinović i Crowley su bili u nemilosti. To su samo neki od mnogobrojnih. Ali takvi ljudi su dugoročno gledano uvek u skladu sa prirodom i ciljevima ljudi, uvek rade za dobro čoveka, da ne kažemo da su u skladu sa božijim scenarijem. Znači li to da je car povremeno u koliziji sa božijim scenarijem? Do izvesne tačke da, ali ako gledamo sa prave visine i to je OK. Mada, ipak, najveći carevi, ali stvarno najveći i najsvetliji carevi iz istorije, uvek su bili u skladu sa božijom voljom.

Tu se vidi razlika između božijih zakona koje uvažava čovek inicijacije (manjina) i ljudskih zakona koje piše čovek i kojih se drži i uvažava običan čovek (ogromna većina). Zato nije lako biti u zlatnoj sredinii koja je izražena rečenicom – caru carevo, bogu božije. U stvari, ta rečenica uopštre ne afirmiše tu sredinu jer ona nije na sredini. Isus nije dao caru carevo i zato je bio ubijen. Odnosno, možda mu je i dao ali je hteo nešto da mu uzme, i zato je nastradao. Barem kažu da je ubijen, a ovde mislim na interpretaciju o njemu. I još mnogi svetli i sveti ljudi iz istorije su uradili isto.

Svako hoće svoje i čak i preko toga ako je moguće. Bogovi često od čoveka zahtevaju previše, sasvim ignorišući materijalne faktore. Car često traži previše ne obazirući se na božije u čoveku, kao ni na njegov dignitet i sposobnosti. Zato je potrebno pronaći neku ‘zlatnu’ sredinu koja ne mora da je na sredini. Ali ako je čovek dovoljno jak, i dostigne samadi i čak pridobije magičke moći uz božiju pomoć, tada može i treba da carevo redukuje na minimum a da bogu ponudi maksimum. To je jedan od osnovnih smislova magičkih moći.

Cara treba disciplinovati da je zadovoljan sa što manjim, jer car je često pohlepan a bog nije. Bog hoće sve od čoveka ali nije pohlepan. Car deklarativno hoće samo desetinu od čoveka, mada hoće mnogo više jer je pohlepan. Ono što daš caru više nije tvoje i zato mu treba dati što manje. Ali ipak mu treba nešto dati. Ono što daš bogu je i dalje tvoje i zato bogu treba dati što više. Sve što daš bogu vratiće ti, ali ako stvarno daš bogu a ne nekome drugome u slepoj veri, nekom posredniku, pontifeksu, pastiru. Jer to funkcioniše po matematičkom zakonu karme. Ali bez obzira koliko daš caru, nećeš toliko dobiti nazad. Zato hermit ništa ne da caru a sve daje bogu.

Ovo je veoma teško shvatiti, jednako kao i rečenicu – uvek biti u bogu. Radi se o svesti o bogu i svesti o tome da sve što radimo radimo sa tom svešću a ne zbog nekih parcijalnih ciljeva. A baš to se dešava čoveku i to kod 99,99% ljudi. Tu je smisao reči kada Jehova kaže da neće tolerisati ako ljudi prihvate neke druge bogove. A zamislite, kao što sam rekao, 99,99% ljudi pada u tu zamku. Teško je čoveku da održi svest o tome da sve što radi je na neki način božija volja i da svaki njegov udah i izdah čini samo zato jer to bog omogućava. Ovo je veoma komplikovano pitanje i veoma nerazjašnjeno od religioznih autoriteta, a veoma je važno!!! Svakodnevno nešto pretpostavljamo bogu. Istovremeno, ništa od ovoga što sam rekao ne podrazumeva bogobojažljivost ili a priori strah pred bogom ili božijom osvetom. Ako nisi ništa pogrešio i čak i ako si ateista, bog ti ne može ništa. Jer bog je nešto veoma slično tebi samo mnogo, mnogo veće i jače.

Da se vratimo našoj temi. Čovek je društvena životinja i caru treba dati carevo. I ono što daš caru funkcioniše po zakonu karme ali je rastur veliki zbog previše posrednika. Ha ha. Postoje i posrednici do boga, trgovci u hramu, zato i njih treba isključiti. Najbolje to rade hermiti. Oni nisu ni kupci ni prodavci, zato njih trgovci ne vole. Ni car ih baš ne voli jer ne plaćaju porez.

Da sve ovo ne bi bila samo teorija moramo precizirati šta se daje bogu a šta se daje caru. Caru se daje materijalno. Ponekad i sam život. A bogu se nude i daju predanost, samodisciplina, rituali, molitve, dharana, kao i sve komponente samadija. Bog je ljubomoran i samo hoće da mislite na njega. Ali ne da ne mislite i na sebe, nego na oboje istovremeno a što je u stvari jedno. Za cara je materijalno sve što hoće, a za boga materijalno može samo ponekad da posluži kao sredstvo.

Kad tako pogledamo, bogu nije teško udovoljiti. Ipak, ljudi mnogo više daju caru nego bogu. Bog hoće vaše vreme, ljubav, misli, prisutnost, svesnost, itd.. Ali ne u smislu žrtvovanja. Samodisciplina da, ali ne i žrtvovanje. Tome radije kažemo napor. Napor vežbe, rad na sebi. Usklađenje sa njim. A car hoće rezultate rada izvan subjekta. Čak i ako niste usklađeni sa carem, on hoće rezultate vašeg rada.

— —– —

Jedan hermit sa asfalta, kojega ja najbolje poznajem je rekao: ‘Ne dam ni caru carevo ni bogu božije. Hoću sve da zadržim za sebe. Odnosno, ja mogu nešto i da im dam, ali su sve to samo moje investicije od kojih hoću profit.’ Ali, na carevu sreću, retko koji hermit je dobar trgovac.

Ima logike u tom trgovačkom rezonu. Jer niko ne voli gladne proroke. Ili barem, niko ne ceni gladne proroke. Ili drugačije rečeno – gladne niko ne ceni pa čak i ako su proroci. Mnogo više se cene gladni samuraji nego proroci. Samuraji su upotrebljiviji. Čak i caru. Siti proroci su više na ceni od gladnih ali im se manje veruje. Jer su klipotični. Osim toga, ako su siti nemaju potrebu da budu proroci. Ako su siti pa još i pohlepni, teško da mogu da opravdaju tako visoku poziciju na Drvetu Života, put od Cheseda do Chokmaha. Samuraji, bili siti ili gladni, mogu lakše da vas spasu. Veća je verovatnoća. Na žalost, kada su u pitanju ovi naši balkanski narodi, bojim se da su gladni samuraji jedini spas. I za naše generacije i za generacije naših unuka. Ali nije to jednostavno shvatiti. Alo akademici, probudite se!

Kategorije
Kabala

CXLII. Kabala F.A.Q. XIV

Kako uopšte da prepoznam pravog učitelja?

Pitajte ga da li postoji bog. Ako kaže da postoji vi to negirajte sledećim argumentom: Ako bi bog postojao, onda bi mi poslao pravog učitelja već odavno. Zatim obratite pažnju šta će on da kaže na to. Ili, pitajte ga – da li je moguće da bog ne postoji? Ili, da li je kod njega dozvoljena i poželjna jeres, hereza? Itd, itd..

Uvek kada bi mi neko pohvalio nekog duhovnog učitelja, ja bih dotičnog učenika pitao sledeće: Da li te je taj učitelj naučio koliko si slobodan? Da li te je naučio koja je cena tvoje slobode? Da li te je taj učitelj naučio kako da se oslobodiš sramežljivosti? Da li te je naučio da bog (ne)postoji? Da li ti je objasnio šta znači tvoje prezime? Da li zna da ti objasni zašto ti se sviđa neka pesma? Ako hoćete da oterate učitelja od sebe (ha ha, i to je ponekad potrebno) pitajte ga da vam nešto kaže o nevidljivom prenosu karme!

Kako bi opredelili nostalgiju? Da li je to stanje ili koncept? Da li je i to otrov uma ?

Može da bude oboje, mada se prvo javlja kao stanje a kada ga postanemo svesni onda postaje i koncept uma. A javlja se verovatno zbog neiskorištenih prilika. Mladost je velika prilika koju mnogi ne iskoriste. Ili previše uživaju u njoj, jer i to je moguće. Iuventus ventus. I nakon toga je svako uživanje manje i ljudi počnu da govore o ‘starim dobrim vremenima’. Lepo sećanje je dozvoljeno, nostalgija je uglavnom otrov uma i zato je bolna i to treba anulirati sadašnjim konstruktivnim i kreativnim životom. Danas sam star 149 godina i rado se sećam perioda kada sam bio star samo 100 godina, kada je bilo vreme seksa, droge i rock’n’rolla. Uživao sam u svemu tome. Pre par dana sam popio par rakija i pomilovao neke žene po dupetu. Samo nemojte to da kažete mojim praunucima. Ako to saznaju, nadrljao sam.

Zašto je vidovnjacima tako teško da odrede vreme budućih događanja čak i ako imaju veoma preciznu viziju samog događaja?

Teško je reći zašto bog koji sve zna vidovnjaku ne da i tačno vreme događanja vizije. Možda, najverovatnije, jer još nije ni determinisan datum, vreme. Znači i taj termin nije fiksan, zavistan je od nekih preduslova, događaja koji u međuvremenu treba da se dogode. Mada vidovnjak vidi jasan i precizan film događanja. Bio sam fasciniran preciznošću nekih vidovnjaka, kao da su videli film događanja, odnosno videli su ga jer tačno tako su se stvari kasnije dogodile, ali nisu mogli da odrede, saznaju, vide i datum. Moguć je isti razlog kao i kod igara na sreću. Nije zdravo previše znati unapred jer onaj koji zna može da posegne u globalni scenario i to nikako nije dobro. Nesagledive i dugoročne mogu da budu posledice.

Ako isključimo sigurnosne ventile čija je funkcija da se nešto ne sazna, onda razlog može da bude sledeći. Ja sam to pokušao da uporedim sa pogledom sa nekog brda na okolne planinske lance i vrhove. Sa uzvišene kote se više vidi. Vidovnjak više vidi od običnog čoveka. Najviše štrči najviši vrh i mi vidimo sve štrčeće vrhove između nas i tog najvišeg vrha ali ne možemo da odredimo i udaljenost od nas do tih pojedinačnih vrhova osim možda samo do najbližeg vrha. Što su udaljeniji sve nam je teže da odredimo udaljenost. Najbliži breg je prvi događaj koji sledi, koji će se dogoditi. I što je najzanimljivije, mi ništa ne vidimo iza tog najvišeg vrha. Slično je i sa vizijama vidovnjaka. Oni uglavnom pretpostavljaju da je iza najvišeg vrha ravnica što je nekako i logično (zatišje posle bure) ali i tamo su bregovi ali oni su mala dinamika u poređenju sa najvišim vrhovima, najžešćom dinamikom.

Zato je najbolje kod divinacija sa Tarotom i Ji Džingom već u pitanju uključiti vreme, jasno definisati za koji vremenski period se raspitujemo. Na primer: Kako će teći neka stvar do tog datuma?

Zašto je to tako da najveća muzička dela i dela iz literature govore o ljudskoj patnji?

Zato jer sreća i radost zaglupe i uspore. Kada se čovek oseća dobro on manje misli. Šta bi drugo nateralo ljude da jure magičke moći osim Prve Budine Plemenite Istine!

Koji sve šokovi i hladni tuševi treba da udare čoveka da bi on krenuo putem inicijacije?

Ako je čovek karmično predisponiran da se mentalno probudi ili ako je već budan, potreban mu je neki ‘udarac u zadnjicu’ ili vetar u leđa. To može da bude bilo koja teškoća u ovom materijalnom svetu. Obično su to teškoće zbog prevelike osetljivosti (milion mogućnosti), teškoće koje drugi ljudi i ne registruju, neke nekonvencionalne teškoće, ovakve ili onakve bolesti, smrt nekoga, otkaz na poslu, prava knjiga dolazi u ruke u pravo vreme, registrovanje nečega što drugi i ne primećuju, prefinjena senzibilnost za finese a koje subjektu najčešće stvaraju probleme, itd., itd..

Da li je moguće okvirno oceniti koliki je procenat reinkarniranih ljudi trenutno na planeti Zemlji? A koliki je procenat ‘prvi put rođenih’? Da li se taj procenat menja tokom istorije?

Naučno je to nemoguće oceniti. Postoje nekonvencionalni načini (regresije, astralna putovanja, razni testovi sećanja i prepoznavanja prošlosti) ali sve je to nesigurno, bez ubedljivih dokaza. Najsigurnije je da to čovek istražuje sam, ako zna kako, ako je sposoban za astralni izlet u sopstvenu prošlost. A da ne ispadne da je otišao negde, pojma nema gde i misli da je to nekada bilo njegovo. Kako je moguće da je nekada bio Napoleon a sada je samo računovođa?! Osim toga, retko ko voli da ide u prošlost, svi vole da idu u budućnost. Procene su da je oko 10% populacije re-inkarniranih. Svi probuđeni i dubokomisleći ljudi, duhovno napredni, itd., zatim su tu naučnici i umetnici i naravno, najuspešniji ljudi na nekim frontovima. Ostali su ‘prvi put rođeni’ po terminu William Jamesa u svojem delu – Raznolikiost religioznog iskustva. Naravno, moguće su takođe i variante kombinovanih inkarnata o kojima niko nema hrabrosti (ni znanja) da govori, a to su u retorti astromentalne reciklaže novonastali entiteti koji postanu celina i kao takvi se nasele u embrio. Otuda u regresijama toliko Napoleona i Kleopatri. Tokom istorije taj procenat re-inkarniranih je verovatno isti. Danas je opasna dinamika događaja, plus veliki broj ljudi je prisutan i izgleda da je broj re-inkarniranih veći. Verovatno je procenat isti.

Zašto blizina smrti relativizuje sve neprioritetne stvari, koncepte, ideje, motive?

Zato jer te ne-prioritetne stvari, ideje, koncepti, sami otpadaju. Ne dobijaju od subjekta pažnju, energiju, ne smatra ih vrednim jer nisu u funkciji jedinog preostalog aktuelnog koncepta-motiva a to je – preživljavanje. U smrtnoj opasnosti čovek uglavnom ne razmišlja o tome da kupi bele čarape. Zato svaku smrtnu opasnost treba iskoristiti za resetiranje sopstvenog software-a.

Kategorije
Kabala

CXLI. Ko i šta sve me fascinira?

Zašto ljudi vole medijske zvezde? Da ispune svoju unutrašnju prazninu. I što je nivo tih ‘zvezda’ niži to je kritičnija ta praznina konzumenta. I obratno. Zato je poželjno znati zašto ti se nešto sviđa, zašto te nešto oduševljava i zašto te nešto fascinira. Da li ste pokušali da oblikujete definiciju dosade? Šta čekate? Ko su i kakvi su ljudi kojima je dosadno?

Šta vas oduševljava, inspiriše, nasmejava? Od toga je sastavljena vaša izuzetnost, ako ste izuzetni. Da li ste izuzetni i važni? Pa naravno! Vi ste izuzetno važni. Ako bi sada umrli ovaj svet bi se zaustavio i svi bi plakali da bi nastao novi biblijski potop. Ha ha. Ono čime ste oduševljeni determiniše vašu profinjenost, veličinu a posredno i vašu (ne)važnost. To vas determiniše i definiše. Determiniše vas i humor koji vas nasmejava. Zato pazite čemu se smejete. Hermes se svemu podsmeva, ali to je mnogo viša faza. Jaoooj, koliko mu zavidim!

Mene oduševljava kako sviraju Vlatko, Točak i Igor Paspalj. Ili kad čujem kako piše i govori moj drug Vesko Mišnić Lari, pozati pisac, kako on konstruiše rečenice. Ili kada vidim kako moj brat Lafson, slikar, takoreći žmureći crta francuske anarhiste ili senatore iz starog Rima, i kako je dobro nacrtao facu Crowley-a za korice Knjige mudrosti i ludosti još davne 1983-e godine. Fascinira me kako je moj imenjak, Milekić, neki banalni aspekat iz astro karte znao da prenese u ovaj materijalni svet i kaže da to znači to i to za dotičnog čoveka. Ne znam da je neki astrolog XX veka na planeti Zemlji tako fantastično poznavao korespondencije i saradnju tetrisa i baze. Oduševljava me kada dečko u 15-toj godini dostojanstveno devojci izjavi ljubav ili kada dečko od 18 ili 19 godina devojku pozove na večeru, a još više me fascinira ako zna da izabere koja je vredna tog poziva. Oduševio me je dečko iz New Yorka kojega sam upoznao u Beogradu pre desetak godina. Bio je star oko dvadesetak godina a znao je sve pesme od Grateful Dead. Čak više od mene koji sam rock enciklopedija. Kada je Jery Garcia preminuo on je bio star samo pet godina! Fantastično.

U prošlosti sam se oduševljavao sa puno stvari. Uglavnom sa stvarima koje drugi nisu ni primećivali. Na primer film Harleqin. Ili neki potezi Mitrinovića na ulici u Londonu ili Gurđijeva za stolom u kafani. Zato sam pokušao nešto slično sa jednom devojkom. Nismo bili par, samo poznanici. Dok smo sedeli i pili čaj potrudio sam se i izveo jednu vežbu, magijski zahtevnu astromentalnu operaciju, napornu. Ona uopšte nije znala šta radim i da uopšte nešto radim. I kada više nisam imao mentalne snage, sam je iz vedra neba, kao da je to najnormalnija stvar, pitao ‘da li je malo vlažna dole?’ A ona je vidno šokirana odgovorila – da. Na šta sve mlad čovek troši energiju. Zlata vredan trening.

Fascinira me Nole sa svojim čeličnim živcima.

Fascinira me monah iz jednog filma (Monk temptation) kada mrtav hladan kaže – „vuk ju je ubio!“

Fasciniraju me školovani đavolji advokati, možda zato jer meni ne ide baš ta vrlina, mada je Bog Reči moj omiljeni bog.

Fascinira me raširenost ljudske gluposti.

Fascinira me Sarvan Goran kako je u dvadesetoj godini iz štosa hteo da gleda u cev punog pištolja.

Fasciniran sam svojom filigranskom preciznošću, kako sam se osvetio svima koji su to zaslužili a još više sam oduševljen svojom sposobnošću da sam prevazišao taj ljigavi hrišćanski koncept opraštanja. Bože koji otrovi uma! Neka je proklet koji oprašta jer on je kilavi slabić. Ravnoteža mora da se uspostavi a to sigurno nije oprost.

Fascinira me činjenica da ja ni danas ne mogu da vežbam onoliko sati na dan koliko je Vlatko svirao kada je bio star 22 godine. A mi smo skoro generacija. Ja sam u 22-oj samo jurio ribe na dve noge. Mene je i danas sramota, ali ja ništa ne radim. A drugi ljudi rasturaju.

Fascinira me Mladen iz Potjere, mlada Milica iz Potere, heroji sa Košara, fascinira me moj Merkur na Ascendentu koji mi često omogućuje da sagovorniku čitam misli. Oduševljava me Emir Kusturica sa svojom aristokratskom i lucidnom indiferentnošću, oduševljava me Zdenko Domančić beskonačnom energijom i humanizmom. Vidite, nije mi baš dosadno. Fascinirao me je pokojni Durmitara. Kada sam mu rekao da je on evropski Milarepa XX veka samo se je nasmejao, ali znao je da ima na šta da bude ponosan.

Mnoge od navedenih ljudi sam upoznao u ovom a neke u prošlom životu. Neke velikane nisam upoznao ali mi smo i dalje bliski rođaci. Ima tu još ljudi zbog kojih imam razloga da na sebe gledam kao na lenštinu (zar je to moguće?) ali neću da ih nabrajam, da ne postanem slabe volje.

Ipak, mislim da sam vredan kiseonika kojega udišem. S obzirom kakva su danas vremena, moja knjiga Telema je prava jeres, hereza, i baš zato je nužna literatura i za čoveka i za boga. Da podstakne čoveka da se bori za sebe i da podseti boga da malo pomogne čoveku u toj borbi jer ima nas nekoliko vrednih te pomoći. Amen.

Nikada nisam bio kontaminiran judeo-hrišćanskim a naročito protestantskim otrovima uma kao što su pohlepa i ambicioznost. To mi se je gadilo. A to su pokretači zapadnog društva. Uspeh se meri po tim ‘vrlinama’, odnosno uspeh u životu zavisi od intenziteta tih ‘vrlina’. Uvek kada sam pokušao da živim i funkcionišem po tim pravilima dešavalo se da ili nisam bio uspešan, ili mi se sve zgadilo ili sam poboljevao. Pohlepa i ambicioznost su veoma jaki otkloni od indiferentnosti jer iza njih je uvek veliki motiv. A Knjiga Zakona kaže – ‘bez strasti za rezultatom’. Zato volim da živim skromno i da poklanjam stvari ljudima. Volim da gledam njihova ozarena lica kada im nešto poklonim. Naš poznati glumac Petar Kralj je kraljevski govorio: ‘Kako mogu da ne dam ako imam’. Davanje treba da čoveka učini sretnim. To je dokaz da je čovek provodnik od boga. To je suprotnost pohlepi. To je sreća Jupitera dok svima daje najviše što može. Pogledajte sve ove moje tekstove na ovom sajtu tokom proteklih 12 godina. Sa tim materijalima neko bi se okitio sa tri doktorata. Zato me uspešni ljudi, konvencionalno uspešni ljudi, ne fasciniraju. Ali talentovani i radni ljudi me fasciiraju, čak i ako su uspešni. Dakle, ti sve daješ drugima, ili puno daješ drugima, ali si sposoban da nikome ne daš ništa. Kao don Huan.

Da li ste primetili, da svi ljudi koje sam ovde pomenuo, su više dali drugima nego što su od njih dobili! Višestruko.

Pogledajte čime su fascinirani ljudi oko vas. Da li ste deo njih? Ako jeste, zašto čitate ovo? Ako niste, vreme je da pređete ne nešto žešće. Rakiju?

Koga želite da upoznate? Onoga koga obožavate, kome se divite i koga cenite. Ja cenim veoma veoma malo ljudi. Divim se takođe umetnicima i hermitima na asfaltu. Sveštenici i filozofi i naučnici bi trebalo da budu ljudi kojima se divimo i koje cenimo. Ali oni su odavno prokockali svoje kredite. Prvo sveštenici još pre 1000 ili mnogo više godina, filozofi pre 300 godina a naučnici pre 100 godina. Ostaju nam samo umetnici. Pa nećemo valjda da se divimo sportistima i političarima ili zabavljačima i manekenima! Baš zato jer gorepomenuti ne ispunjavaju uslove da ih cenimo dali su šansu zabavljačima i kiču da budu cenjeni. A nečisti umovi vole slamu. Kakvi bi onda trebalo da budu naučnici, hijerofanti i filozofi da bi bili cenjeni? Treba da imaju ono što je prikazano na grivi lava na ATU XI. Zamislite nespojivo – hermit i ljubavnik! U istoj osobi. Ako takvog sretnete, on vas sigurno fascinira.

Ali ako vam proradi ego, što uopšte nije slabo, i vi poželite nekoga da fascinirate, morate da budete neobični. A ako hoćeš da budeš neobičan, ne smeš da se oduševljavaš sa običnim stvarima. Ne samo da se ne oduševljavaš sa običnim stvarima, nego ih i ne primećuješ. Drugi mogu da padaju s nogu zbog toga, ali ti si nezainteresovan!