Kategorija: Kabala

 Ovo je možda neobičan termin. Neki bi rekli oksimoron. Pošto je ovih dana Sunce bilo u Devici, astro znaku sa kojim korespondira ATU IX, Hermit, pravo je vreme za ovu temu.

    Monasi i iza zidina manastira često nisu shvaćeni a koliko tek su ovi na asfaltu nepoznati, nejasni, neshvaćeni. Odmah na početku se zapitajmo kojima je teže? Pa naravno, ovima na asfaltu. Jer su ispostavljeni svim zahtevima života među ljudima a opet moraju da rade sve efemerije koje rade i monasi po manastirima. Stari Kinezi su rekli – ako imaš na izboru dva puta, izaberi teži! Veoma logično. Jer tada brže napreduješ.

    Ako sam ja monah na asfaltu i ako sam na božijem putu, onda bog treba da mi pomogne, da me zaštiti. Svedoci smo da su monasi svih religija često bili ispostavljeni raznim maltretiranjima, pretnjama i zlostavljanjima. Često je to veoma čudno. Božijeg čoveka maltretira obična raja. Kako to? I on ne može ništa da uradi da se odbrani. Takoreći goloruk je. I onda na kraju kažu – spasila ga je jaka vera. Ha ha! Kako glupo i nepotpuno objašnjenje. Ako je to uopšte objašnjenje. Znam šta je jaka ili kvalitetna dharana, ali ne znam šta je jaka vera. Svaki buzdovan može da ima jaku veru. I najčešće je ima. Tvrdoglavost, upornost do ludila, držati se nečega kao pijan plota, konzervativnost do bola, dogmatizam, itd., su sve simptomi jake vere. Da li te navedene vrline (koje to nisu) mogu da spasu? Ha ha.

    Jedna stvar je ako je ta ispostavljenost maltretiranju njegovo ubrzano odrađivanje karme na bolan način jer uglavnom je to tako. Ali ako si slab i nejak, dodatno si ispostavljen. I logično je da se pitamo – čemu tolika opasnost, zar ne može malo blaže pa neka i duže traje?

    Dakle, čak i ako je puko odrađivanje karme, monah na asfaltu mora da bude sposoban da svakome, ama baš svakome, uzvrati udarac. To ne znači da on treba uvek i svakome da uzvrati udarac, ali on uvek mora da bude sposoban za to. Jer njegova funkcija kao božijeg čoveka je da ojača. Može on puno toga da istrpi i često puta i mora, jer i to je test njegove indiferentnosti, ali mora posedovati moć da uzvrati udarac. Ne mora to da znači da je on jak kao Tajson i da može svakoga da nokautira. To su uglavnom druge metode. Konvencionalne i nekonvencionalne. Ako ne mogu da ga nokautiram fizički, posetiću ga dok spava, sa velike daljine. Jer božijeg čoveka niko ne sme da dira. Ako je suprotno tome, onda je pitanje koliko je on božiji.

    Ova znanja nisu sistematizovana čak ni u svom elementarnom obliku, čak su i danas elegantno zabranjena. Jer se ne uče ni na kojem oficijelnom fakultetu, univerzitetu ili koledžu. Sve to otežava stvar nama istraživačima. U literaturi je prava džungla. Sve moramo sami. Otuda sporost i mnoge greške. Postojeći obrazovni sistemi već 250 godina svesno koče evoluciju. I danas osećamo posledice mračnog srednjeg veka. Današnji čovek na putu inicijacije, odnosno monah na asfaltu, mora da se snađe u svemu tome.

    Uporedimo današnjeg prosečnog čoveka od 30 godina bilo gde na planeti sa prosečnim čovekom od 30 godina iz recimo 1974-te godine. Koliko današnji tridesetogodišnjak zna o sebi i životu oko sebe. Tu se misli na: globalnu cirkulaciju kapitala; poznavanje anatomije čoveka; razumevanje TV dnevnika između redova; emancipovanost polova; veštačka inteligencija; inicijacijska znanja, itd., itd.. Vidimo da je onaj iz 1974-te godine više znao o svetu oko sebe nego ovaj danas. Šta je uzrok tome? Slab obrazovni sistem. Brža evolucija i čovek ne može da održi korak. Bilo šta da je od toga, mada je ovo prvo, slede drastične selekcije.

    Gde su u svemu tome monasi na asfaltu? Kao prvo, moraju da održavaju korak sa evolucijom. A to znači da moraju da budu u areni života svaki dan. A ako su sakriveni iza zidova manastira ne mogu da drže taj korak. Privremene izolacije su potrebne ali zahteva se život među ljudima. (Čovek je društveno biće, je rekao drug Engels). To znači i brži tempo napredovanja od običnog čoveka. Moraju da imaju veoma širok i veoma intenzivan spektar znanja o svemu. Ili barem o što više tema, na što više životnih područja a ne samo o ezoterijskim znanjima. Zatim nekonvencionalni način i metodi sticanja znanja. Stalno improvizovanje. I što je najvažnije, svakodnevne vežbe, prakse.

    Šta su radili preci poslednjeg Mohikanca? Šta radi poslednji Mohikanac danas? Gleda TV!

    Sve je jasno. Ako nećete da budete poslednji Mohikanac, prestanite sa TV. Odmah započnite dharanu. I razmišljajte zašto je pod masonskog hrama dizajniran kao šahovska tabla sa crno-belim poljima! Nije valjda dizajner bio navijač Partizana?!

    Ljudima na putu inicijacije je uvek bilo teško. Uvek su se suočavali sa svojom karmom, karmom svoje porodice i karmom svojega naroda. I svako od nas, monaha na asfaltu, mora da je svestan toga i da prepozna te karme, jer to su prepreke na našem putu. Sa time se suočavamo, hteli ili ne hteli, bili toga svesni ili ne.

    Lako je biti čist među čistima. Treba ostati čist u areni života a život je stalna borba. Setimo se kako su rekli za kralja Solomona i njegooj čistoći u ovom svetu Diskova.

Srećan vam Jesenji Isemerias

Veliki napor podrazumeva i veliku energiju a velika energija daje velike rezultate. A kada čovek investira veliku energiju u sebe, koliko tek tada to daje velike rezultate. Samo treba istrajati. Počnite danas nešto na šta ćete biti ponosni kroz dve ili deset godina.

Ponosan sam da sam za tri meseca pranajame savladao ritam 15-15-15 i još veći. Ali savladao a ne samo dostigao. To znači dva sata u tom ritmu disanja. Dostigao sam i ritam 25-35-25. Neki to ne uspeju ni nakon 40 godina vežbi. Ne pokušavajte to ako nemate pluća i srce za to sposobne. Hodao sam za trening po rubu nebodera na desetom spratu. Veoma opasno i rizično. U 17-toj godini sam pročitao Freuda i nešto Junga. Napisao sam svoju knjigu Kabala u teoriji i praksi za tri sedmice septembra 2005-e. Možda sve ovo nabrojano i nije ništa posebno, ali meni je to bilo vetar u leđa da istrajavam kada nigde da ovom svetu nisam nalazio stimulans. Kada su svi bili protiv mene jedini saveznici su mi bili ta moja skromna dostignuća i samo zato ih pominjem.

Prva Budina Plemenita Istina je tačna, ovo jeste dolina suza, ali je istovremeno i okean prilika, šansi, mogućnosti. Pa mi smo se inkarnirali da te šanse upotrebimo, iskoristimo. Jer, pre nego što smo prošli reku zaborava i pre nego što smo se uselili ili oblikovali u embrio kojega su naši roditelji stvorili u velikoj ljubavi, mi smo znali da nas te prilike i šanse i mogućnosti čekaju i zato smo došli. Jer baš njih smo hteli, jer su nam potrebne. Čak i ako umremo u naporima da ih obavimo.

—   —–   —

Uvek se postavlja pitanje praktične upotrebe. Dakle i praktična upotreba ovih znanja. I uvek je odgovor – čišćenje sopstvene karme. To je uvek odgovor, sviđao se kome ili ne. A kako to izgleda u praksi? U puno slučajeva ja mogu čoveku da ponudim, savetujem za njega relativno brzu metodu čišćenja njegove karme. Na osnovu astro znaka, astro karte i još nekoliko detalja moguće je skoro svakom čoveku savetovati za njega dobru metodu. Ne tvrdim da će za njega to biti najbolja i najbrža metoda, ali će biti sigurno brža od svega što trenutno poseduje. Ja ne mogu da kažem čoveku magičku formulu, mantru, koja je njegova lična i sa kojom će on da reši sve svoje probleme i anulira svu svoju karmu. To ne mogu. Čuo sam da neki mudraci i to rade. Svaka čast. Nisam još takvog upoznao mada sam čuo da postoje. Ali mogu da pronađem relativno brzu metodu za svakoga. To nisu prijatne metode. To nisu nikome prijatne metode. Ali, znate li ko uradi najviše? Onaj kome teče voda u grlo. U ekstemnim situacijama povlače se ekstremni potezi. Ali, pogledajmo jednu blažu i veoma prisutnu dijagnozu. A to je sramežljivost.

Veoma neobično pitanje koje može šokirati svakoga. Pitajte ga – zašto vi niste sramežljivi? Pogledajte njihovu reakciju. Polovina ljudi će odgovoriti da jesu sramežljivi mada im se to ne sviđa. Mnogi neće ni razumeti pitanje. Ali ako čovek stvarno nije sramežljiv i ako je svestan toga, razumeće pitanje i odgovoriće: ‘Nije zdravo biti sramežljiv.’

Sramežljivost je lakmus papir za test svih redova, društava, organizacija, učitelja, prosvetljenih i osvetljenih, itd.. Jer od te bolesti, od tog otrova uma, boluje 95% populacije. To je najbolji test telemitske mislenosti. Kako da se oslobodite sramežljivosti? Hoćete li brzu li sporu metodu? Pa naravno, vi hoćete brzu metodu. OK. Brza je sledeća: idite na regularnu plažu ali vi budite jedini nudista; snimite interni porno film; razgovarajte i družite se sa prostitutkom; itd., itd..

Vidim da vam brza metoda nije po volji. Vi bi da uživate u zavetrini i da se oslobodite sramežjivosti, tog strašnog otrova uma. Ne ide to bez poštenog napora. Spora metoda je isto što i brza metoda samo što se ide korak po korak. Budite u društvu nesramežljivih ljudi. Samo prisutnost. Čitajte knjige i gledajte filmove u kojima su nesramežljivi ljudi. Dakle, prisutnost i postepena impregnacija. Kako da se oslobodite straha od visine? Probajte da dugo sedite na rubu neke litice. Počnite da hodate po rubu nebodera. Kako da se oslobodite straha od zmija? Provedite puno vremena blizu njih i gledajte ih. Kako da savladate neku tešku gimnastičku vežbu ili spravu, na primer gredu? Pokušajte da spavate na gredi, budite pored nje 24 sata dnevno čak i ako ne vežbate celo vreme. Kao Nadja Komaneči.

Dakle, druži se sa ljudima koji nisu sramežljivi. S kim si takav si. A koje žene nisu sramežljive? Prostitutke, striptizete, porno glumice. Nisam rekao da moraš da vodiš ljubav sa njima, jer tebe ne zanima njihova vagina nego njihov software. A da bi se družio sa njima ne smeš da ih gledaš sa visine nego sa poštovanjem. A to do sada nije bio slučaj. Takvim pravilnim odnosom do njih, dakle sa poštovanjem, time relativizuješ i onu drugu kategoriju žena kojih se bojiš. A to je cilj. Dakle, provoditi vreme sa pravim ljudima. Vidimo da je tu uvek suočavanje sa dotičnim strahom. Kako da naučite neku stvar? Ponavljanjem, trening je ponavljanje. Sve što sam naveo je ponavljanje. To je postepeni, spori put. Ako za njega imate vremena. Inicijacije su brže.

Ako vam u tim vašim redovima, društvima, javnim, tajnim, tajnovitim, javnovitim, to ne govore, ako vas to ne uče, ako vam vaši treneri, učitelji, doktori, sveštenici, biskupi, prosvetljeni mudraci i ostali pametnjakovići ne govore, onda menjajte redove, društva, učitelje. Odmah ih isključite iz struje.

Ako je sa ovom blagom i sveprisutnom dijagnozom takav problem, kako je onda sa mnogo težim karmičkim problemima. Ljudi mnogo vole život, misleći da je to nešto vredno. Ne smemo da zaboravimo da je čovek pokvarljiva roba, jer đavo nikada ne spava, a bog se uvek samo zajebava.

Ljude treba ceniti i oceniti na osnovu njihovih rezultata a ne na osnovu reči. Ako neko tvrdi da zna matematiku dajte mu neki logaritam da reši. Tek tada ćete znati da li zna matematiku. Ako neko tvrdi da poznaje astrologiju, ezoteriju (a to mnogi tvrde), pitajte ga koji bogovi vladaju u ovom studiju a koji su u botaničoj bašti i koje se astralne sile nadmeću na stadionu.

Svako učenje treba da ima neki inicijacijski efekat. Studij Drveta Života, studij Sheme 231 Vrata, meditacije na Tarot karte, MTR Pentagrama, dijete, razni asketizmi, rituali proslava Isemeriasa, itd.. Ako nema inicijacijskog efekta znači da nešto ne valja, ili je metoda prevaziđena ili pogrešna, ili prerana ili nije kompatibilna sa astromentalnim sklopom subjekta, praktičara. Ako je čovek na putu inicijacije onda treba da je upoznat sa što više metoda i što više učenja, jer najverovatnije je, tako je praksa pokazala, da će od svega morati da uzme po nešto, po malo, da bi konstruisao sopstvenu metodu. To jednostavno zahteva trenutni evolutivni momenat. Nije gladovanje za svakoga, ne podnosi svako gladovanje lako, ne daje gladovanje iste rezultate kod svih. A ko može da vam kaže da li je to za vas? Niko! Zato morate sami to da probate i sami otkrijete. Što pre u životu, to bolje!

Sramežljivost je blaži ili teži oblik straha. Setimo se kako Indijanci odgajaju svoju decu: ‘Nisam te odgajao da imaš strah u sebi!’ Fantastičan rezon. Ovaj život nije toliko važan i vredan da bi se bojali za njega. Treba biti kao samuraj. Da li uopšte možete da zamislite sramežljivog samuraja. Kako žene gledaju na sramežljive muškarce? U početku im može biti simpatično ali kada se to pokaže kao strah onda ih preziru.

 —   —–   —

Sramežljivost se instalira u decu iz gluposti i ne-znanja roditelja, i to je kasnije uzrok mnogih nerealizovanih ljubavi, nesrećnih ljubavi i emotivnih nezadovoljstava i nesreća raznih vrsta. To je nedostatak svesti o sebi i o sopstvenim vrednostima, pomešan sa moralnim zabranama, i sve to stvara strah od kazni.

—   —–   —

 Šta znači ritual učiniti svojim? Znači prilagoditi ga sebi. Svaki ritual je neko nekada izmislio, kreirao, konstruisao. Ili se je vremenom oblikovao. Ali sve se menja, vremena se menjaju, ljudi se menjaju. Dakle i potrebe ljudi se menjaju i samim time se pojavljuje i potreba po korekcijama rituala. Dakle, mi ako hoćemo da držimo korak sa vremenom, moramo konstantno da improvizujemo. I samim time da rituale prilagodimo sebi. A da bi to čovek bio sposoban mora da potpuno poznaje dotični ritual, svaku gestu, svaku reč, pokret, oružje, smisao svega. Ja nisam sreo takvog čoveka u ex-YU. Ipak mislim da postoji par takvih ljudi. Isti deficit takvog kadra je i u Evropi. Ali raznih društava, tajnih i javnih i polutajnih i svih ostalih, je koliko hoćeš. Besmisleno. Oni pojma nemaju. Zato ih ja zovem tamburaška društva. Oni se ukoče već kod MTR Pentagrama. A da ne govorimo o još zahtevnijim ritualima. A koliko tek im je špansko selo kada kažem da i MTR Pentagrama treba nadgraditi, ojačati!

   —   —–   —

    Ritual je izraz spirituale istine, izraz prirodnog procesa. To naročito važi za ritualne proslave. To je imitiranje prirodnog proseca i samim time usklađivanje sa globalnim protocima prane, usklađivanje sa tao-m. Ljudima su ove teme zanimljive ali shvataju ih neozbiljno. Njima je to zabava. Meni govore da sam arogantan do ljudi, ne trudim se da im ugodim. Ha ha! Pa nisam ja tu da ih razvedrim. Ja sam tu da ih mentalno nokautiram, šokiram, probudim. Naravno, mnogima je to nezanimljivo i neprijatno. Pa šta? Funkcija mnogih rituala je baš to. Funkcija svakog rituala je da malo po malo anulira deo po deo personalnog đavola. Na lagan način, da to nije drastično, šokantno. Otuda su mnogi nezadovoljni sporim spiritualnim napredovanjem.

   —   —–   —

     Kako deluje ritual? To je imitacija procesa prirode, to je izraz spiritualne istine. Tim gestama, radnjama, rečima, izborom vremena, lokacijom, dekoracijom, itd., samo imitiramo prirodu, usklađujemo se sa njom. Jer, protiv prirode ne možemo, odnosno to nije dobro, to se ne isplati, jer je neprirodno. Dakle, nama jedino preostaje da se uskladimo sa prirodom. Pobeda nad univerzumom je usklađivanje sa univerzumom. Isto je i sa svakim pojedinačnim bogom. Prizovemo ga, umilostivimo ga samo ako se uskladimo sa njime. To je teoretski deo. Na fizičkom nivou mi kao nešto mašemo, govorimo, plešemo (oko vatre, ha ha), itd., ali na astromentalnom nivou mi time korigujemo, menjamo tokove protoka prane. Ti tokovi, te struje postoje i bez nas, mnogo jače su od nas, i mi te tokove u našoj mikro sferi korigujemo i usklađujemo se sa makro tokovima. Znate ono – ništa ne uspeva bez božijeg blagoslova. Taj blagoslov je usklađenost sa tim globalnim strujama, tranzitima, tetrisom univerzuma. Dakle, mi odozdo delujemo na ono gore, da bi ono gore uzrokovalo da je i dole drugačije, odnosno, onako kako mi želimo. Mi delujemo odozdo na ono gore, na matricu, da bi od te matrice se dole pojavilo ono što želimo.

    Druga je stvar odakle subjekat, operator, magičar, startuje i koliki otklon (od tih tokova) treba da koriguje. Ljudi nisu svesni svoje karme i misle da jednim ritualom mogu da reše probleme koji su se gomilali recimo 30 godina ili više. Probajte da ne perete ruke tri dana pa ćete videti i osetiti to gomilanje. Dakle, ponavljanje je majka učenja. Ponavljanje podrazumeva kontinuitet.

   —   —–   —

    Najsmešnije je kada ljudi kažu da su neke vežbe, neke rituale već apsorbovali i apsolvirali. Oni su to savladali, oni znaju kako se to radi i oni traže dalje. Jer njima to više nije zanimljivo. Ha ha. Šta vam vredi ako znate kako se peru zubi a ne perete ih?! A kod rituala je stvar još zahtevnija. Treba da znate smisao svake geste, reči, pokreta, uređenja hrama, sebe, itd.. Već treću inkarnaciju izvodim MTR Pentagrama ali ne mogu reći da ga potpuno razumem i da sam apsorbovao svu njegovu simboliku.

    Dakle, ako imate ambiciju da poboljšate neki ritual morate prvo da ga što bolje razumete. Do najsitnijih detalja. Ovo je deset puta teže nego što zvuči.

   —   —–   —

    Kod rituala je važan kontinuitet a to je stvaranje kritične mase energije na astralu. Time se stvara napon i preusmeravanje tokova prane koji kreiraju ovu stvarnost. Energija stalno dolazi, pitanje je samo kako ćemo je usmeriti i kako upotrebiti. Uporedimo to sa branom na reci. Sakupljamo vodu, kritičnu masu, onda je puštamo kada i koliko hoćemo. I stvaramo električnu energiju. A ako ništa ne uradimo, šta će se desiti kao rezultat tog sakupljanja? Voda će početi da se preliva na najnižoj tački brane. Po liniji najmanjeg otpora. Isto tako će delovati rezultati neke invokacije samo ako njome privučemo dovoljnu količinu energije. Ona će se realizovati po liniji najmanjeg otpora, preko ljudi, situacija, stvari gde to može i gde je aerodinamično, gde ima svoje materijalne predstavnike. Zato magičar treba u materijalnosti da uspostavi što više takvih mogućnosti (u skladu sa svojim mogućnostima). Ako može. Da malo pomogne bogovima. Ako ne može tada samo treba da priziva energiju i ona će sama pronaći put. Ili će se desiti deus ex machina.

   —   —–   —

    Neki kvazipoznavatelji rituala i magike tvrde da je snaga nekih simbola i figura (na primer krsta, pentagrama i heksagrama) u tome jer su tokom istorije mnogi magičari upotrebljavali te simbole i samim time u njih ulili puno energije i zato su oni danas funkcionalni. To su velike besmislice i znak su ne-znanja i nepoznavanja tih i takvih kvazipoznavaoca. A stvar je sasvim obratna. Ti simboli sami po sebi imaju i izražavaju tu snagu jer su oni od nekih predstavnika harmonije univerzuma. I baš zato su ih mnogi magičari tokom istorije upotrebljavali. Istina je da su im time dodavali snagu ali oni i bez toga imaju više nego dovoljno snage.

   —   —–   —

    Ljudi vole čuda ali ne vole put do čuda. Čudo je izuzetna tvar, zato je čudo. Ali za izuzetnu stvar je potreban veliki napor, trud, pošteni napor. Kad ja kažem ljudima da treba da rade MTRP svaki dan, oni ne shvataju ozboljnost toga, ne shvataju težinu tog napora od 10 do 15 minuta. Ali svaki dan, celih godinu dana, dve godine, svaki dan. Ili možda ceo život. Ne shvataju da u jednom momentu tih 10 do 15 minuta postane nesnosno teško. Ko bi rekao? Pa to znaju svi koji su to prošli. Ali većina stane baš tu.

    Ja namerno navodim baš MTRP jer to je blaga i bezopasna stvar koja ni kod koga nema kontraindikaciju. Baš zato kod nekoga može da i ne deluje, jer je preblaga metoda. Ali takav, kada to ustanovi, kada to sam ustanovi, lako može da pređe na zahtevnije rituale. A što se tiče zahtevnije vežbe dharane, tu svako može u roku dva-tri dana da sazna svoje limite. Istovremeno ti limiti su mu pokazatelj njegove karme kao i uzroka svih problema koje ima u životu. Ali ljudi bi sve radili samo da im ne treba da rade na sebi.