Kategorije
Kabala

CXXXII. Literatura – O (nekim) knjigama – I

Kome su potrebne debele knjige? Ko će da ih čita? Ljudi ne vole debele knjige! Ljudi se boje debelih knjiga. Ljudi se boje knjiga. Većina pametnih knjiga su tanke. Na primer: Knjiga Tota, Sefer Yetzirah, Tao Te King, Knjiga Zakona, Ji Džing, Hata joga pradipika, Kundalini Upanišada, itd.. Sve zajedno te nabrojane knjige kada bi ih spojio u jednu celinu imaju manje od 600 strana. Ko uopšte čita te knjige? A još manje ih razume.

Nisam sreo čoveka koji ima hrabrosti i pameti da kaže da nije zadovoljan sa knjigama o magiki i kabali koje su nam dostupne. Svi oni ćute i glođu oglodane kosti i kao zadovoljni su. Niko da se pobuni zbog ‘slabe hrane’. Ali sam sreo mnogo ‘ozbilnih’ i školovanih magičara i kabalista (was is das?) koji i danas glorifikuju neke knjige i grimoare iz srednjeg veka koji su bili prevaziđeni još pre 300 godina. Kakvi su to onda magičari i kabalisti? Koliko oni razumeju delovanje nevidljivih energetskih mehanizama i karme? A trebali bi to da razumeju. Oni su programeri tih mehanizama, odnosno trebali bi da budu, treba da znaju kako mehanizam deluje mada ne mogu da ga promene, da znaju tok i logičnost i zakonitost scenarija toka događaja. Da razumeju izreku ‘čudni su putevi božiji’ i da znaju zašto su tu putevi takvi i gde se mogu korigovati a gde ne. Oni treba da zaju da ‘praćenjem traga novca’ ili kabalistički rečeno ‘praćenjem traga energije’ se jedino mogu shvatiti ti ‘čudni putevi božiji’. Kao i prenos karme sa roditelja na decu. Naši rođaci fizičari bi rekli ‘praćenje aerodinamičnosti (hidrodinamičnosti) toka vode ili slobodnog pada u jakoj buri’. Veoma malo je takvih ljudi. I pored velikog knjiškog znanja. Čarobni kradrat ili čarobni talisman ili neki drugi čarobni predmet može stvarno da bude čaroban. Ali ako si stručnjak za život i ostale stvari, dakle za kabalu i magiku, ipak treba barem da znaš logiku delovanja te ‘magičke sprave’. Kako da je posvetiš, da je oživiš, da joj daš energiju, da joj daš struju, gorivo, ili šamanskim jezikom – konja. Današnji antropolozi uopšte nemaju pojma zašto su stari Egipćani balzamovali ne samo faraone nego i hiljade i hiljade mački! Oni misle da su to uradili u nekom verskom ludilu! Kakvi slepci. Egipćani uopšte nisu bili vernici u klasičnom smislu reči. Oni su bili poznavaoci, kao današnji fizičari i hemičari. Ako imaš znanje ne treba ti vera. Oni su znali da je faraonu potrebna pomoć i astralna svetlost na putu do i kroz Dvoranu Maat i zato su mu pomagali. Sva bogastva uz mumiju su tu samo kao nosioci astralne energije sa ciljem da poravnaju eventualnu neporavnanu karmu pokojnika. Dukat za lađara i još puno više za bogove. Imamo i mi termin – Sudnji Dan, ali malo ko ima predstavu šta je to i kako se treba pripremiti za taj momenat. Zato je tako spori napredak. Sreo sam ljude koji kao papagaji govore da je sve povezano sa svime, ali kada treba da taj aksiom povežu sa mehanizmom karme, onda u njima prorade mentalni daltonisti i sve vide crno-belo.

Ja otvoreno kažem da nisam zadovoljan ni sa jednom postojećom knjigom o magiki i kabali. Svakoj nešto nedostaje, svakoj je potrebno neko dodatno objašnjenje i nadgradnja. Jedine dve religiozne knjige koje zadovoljavaju trenutni evolutivni momenat su Knjiga Zakona i Tao Te King. Ne znam da li osim Ji Džinga i Tarota još koja knjiga zaslužuje epitet ‘sveta’. Uglavnom je sve slama srednjeg kvaliteta. Ko to ne zna on je samo početnik. Svim ostalim knjigama, kako religioznim tako i magokabalističkim, bez obzira na zvučno ime autora, je potrebno osavremenjavanje. Svim ritualima i vežbama je potrebno osavremenjavanje. Mi treba da radimo vežbe na asfaltu a ne u pećini. Možda je potrebna i pećina ali samo kao faza. Na asfaltu su mnogo veće i zahtevnije energije nego u pećini. A ni asfalt danas nije kao što je bio pre trideset a da ne pominjem pre sto godina.

Pet najvećih ljudi XX veka je napisalo velike knjige koje su bile revolucionarne kada su nastale. Ali evolucija teče svaki dan. U proteklih 60 i više godina se na zapadu nije pojavila revolucionarna knjiga na području magike i kabale. Šta mi onda učimo, šta studiramo? Prošlost. Ja nisam rekao da su netačne, ali postaju polako prevaziđene. Potrebna im je nadgradnja i prilagođavanje ili barem objašnjenja u duhu današnjeg vremena ako želimo da ih primenimo danas u našem vremenu.

Ovde možemo da se pohvalimo. U proteklih 30 godina u našem narodu su se iznedrile dve odlične knjige o astrologiji, remek dela i jedna isto tako odlična knjiga o jogi. Govorim o autorskim radovima. Ali na žalost, te knjige i ti autori nisu prepoznati ni priznati čak ni u okvirima ‘struke’, ako ta struka uopšte postoji. Biću skroman, mada mi to nije vrlina, pa ću preporučiti i moje knjige.

Ne postoji knjiga u kojoj sve piše, sva mudrost. Kao što ne postoji samo jedna univerzalna shema univerzuma. Dakle, znanje treba crpeti iz šire literature. Često me pitaju koje knjige su najbolje za studij kabale. Kada im nabrojim desetak knjiga ljudi su obično nezadovoljni. Zamislite studenta filozofije koji je nezadovoljan jer mora da čita nezanimljivog Kanta, Hegela, Engelsa. Takav je verovatno promašio zgradu fakulteta. Kada ljudima kažem da Liber 777 treba znati na pamet, neki to doslovno shvate. Pa ne uče te tabele kao da treba da ih odrecituju na sceni, nego da u svetu oko sebe prepoznaju inkarnate i materijalne predstavnike bogova. Da tako upoznaju svet oko sebe i sebe u centru svega toga, relativno ne-jakog ili jakog. Da prepoznaju saradnju i mešanje bogova oko sebe, jer on je ispostavljen svim tim bogovima. I treba da prepozna da je i sam koktel svih tih bogova. To je smisao te knjige. A kada im kažem da Liber 777 treba širiti i te tabele upotpunjavati, tek im ništa nije jasno. Ta knjiga je azbuka a oni bi hteli da napišu roman. U stvari, svako od nas je roman sastavljen od tih slova. Jedan od zadataka na putu inicijacije je i proširivanje tih tabela korespondencija. Tako nastaje literatura. Sopstvena. To traje, sporo teče, sporo se iskristalizuje znanje, ali uvek je bilo tako.

Kada sam pre više od četvrt veka sastavio prvu grubu i uopštenu tabelu slovenskih božanstava po 32 Staze Mudrosti, jednostavno nisam imao nikoga da ga pitam za mišljenje. Neki ljudi iz ‘struke’ su mi se smejali smatrajući da je to nepotrebno. Tada sam znao da su glupi a danas sam svestan da su idioti prve klase. Taj slovenski panteon je nužno iskristalizovati i precizno definisati jer on postoji. Tu klasifikaciju niko nije uradio, a to je ekstremno nužno zbog karme tih naroda. Vremenom sam tu novu kolonu u Liber 777 dopunjavao, korigovao, analizirao imena i karakteristike božanstava na razne načine, da sam je konačno sastavio celu. Sva paganska svetilišta svih slovenskih naroda se tako mogu proveriti.

Knjiga je oduvek bila simbol znanja i prosvetljenstva. Kakva su to vremena danas? Kada pogledamo šta se danas objavljuje vidimo da je funkcija 90% objavljenih knjiga zaglupljivanje a ne prosvetljivanje populacije. Internet i ostale savremene komunikacije samo naglašavaju tu negativnu funkciju knjiga. Danas je čoveku teže da se probije kroz džunglu literature i da pronađe pravu stvar-knjigu nego da studira i vežba po njoj kada je konačno pronađe. Kakva vremena?!

Pitanja o literaturi su česta. Ali u vezi literature treba znati sledeću stvar. Nema literature! U jednom momentu na putu inicijacije ponestane literature. Jer je jednostavno nema. I tada morate da znanje crpite iz sebe. Najbolje je da počnete da crpite znanje iz sebe mnogo ranije. Što pre. Jer samo tako možete da pobedite vreme i uspešno izvršite samoinicijacije. Možete vi biti vrhunski virtuoz na svojem instrumentu i tehnički da znate da odsvirate najveća i najzahtevnija muzička dela, od Bacha, Mozarta, Sačma i Hendriksa, a ništa svoje. Vi ste samo dobar izvođač. Ali samo ako stvorite svoj stil, pa još ako imate i svoje kompozicije, sproveli ste svoju samoinicijaciju i pobedili vreme i ušli u istoriju.

Često puta sam čuo benevolentne ali ipak uske komentare od ljudi da sam raspršen po pitanju sakupljanja informacija. Pa to je nužnost današnjeg momenta. Ako ne poznajemo drugo osim svojega, logično je da mislimo da je naše najbolje. Zato treba videti svet inače ćemo večito misliti da je naše selo najveće, najbolje, najlepše, itd.. Znate li onaj vic o dva crva u jednoj balegi? Dakle, treba sakupljati znanje iz svih tradicija, sa svih podneblja planete, iz svih religija, od mnogih učitelja i ‘učitelja’. Jer svaka tradicija nudi nešto što je veoma upotrebljivo i kompatibilno sa nekim rezonom iz drugih tradicija ili se čak nadopunjuju i objašnjavaju jedan drugog.

Da skratimo. Literature je malo, treba je tražiti svuda, u svim vremenima i što je najvažnije, treba je stvarati. Danas je to potrebnije nego ikada u istoriji. Kao što treba biti skeptičan do svakog učitelja tako treba biti skeptičan do svake literature. Jer danas je više učitelja i literature nego ikada. I to nešto govori. Sreo sam ljude koji su mi govorili: ‘Pročitao sam sve što mi je dostupno, svu literaturu, puno znanja sam pridobio ali nisam zadovoljan. Šta ne valja?’ A ja ga pitam – Koje vežbe radiš?

Kategorije
Kabala

CXXXI. Šta je sve maktub III

Kažu da čovekov život ima smisao, kao i to da sve što postoji i što se događa takođe ima smisao. Zvuči logično. A kod čoveka to treba da je najviše izraženo. Dakle, svaki inkarnirai čovek ima neki zadatak, funkciju, obavezu, misiju, sudbinu, svoj krst, maktub, Istinsku Volju, da uradi, izvrši, obavi. Dokaz toga je da je uopšte inkarniran jer je tokom istorije sakupio dovoljno energije i savršenosti sopstvenog koncentrata da se je re-inkarnirao. Ili je to uradio neko drugi da su mu omogućili inkarnaciju u slučaju ‘prvi put rođenih’. Dakle čovek može imati svakakve misije. Bilo da je to misija da bude kralj ili da bude rob. Čak i ako celu inkarnaciju pokušava da se oslobodi ropstva i čak ako u tome ne uspe, i to je neka misija koju on treba da obavi. Jer i ti pokušaji, sa njegove tačke gledano neuspešni, u velikom mozaiku itekako imaju smisao. Ljudi su u konstantnim interakcijama. Napori jednog subjekta čak i ako je on u tome neuspešan, nužno deluju na još nekoga i čak i to može značiti uspešnost misije dotičnog. Kod svih ovih scenarija i mogućnosti uvek je u pozadini nevidljivi mehanizam prenosa karme. Nije svakome dano da može sve. Niko ne može sve. Ali neki mogu mnogo. Više nego drugi. Ali svi treba da se trude, da ulažu napor. Jer to je peta funkcija Sfinge – Ići.

— —– —

‘Mi smo automati koje potpuno kontrolišu sile sredine, razbacavši nas unaokolo kao pampure od plute po površini vode, automati koji su pogrešno shvatili rezultirajuću silu spoljnih impulsa kao slobodnu volju’. Tako kaže naš genije Nikola Tesla. Fantastično tačan rezon. Obrnuti azimut toga je takođe karma. Karma je obrnuti azimut i Istinske Volje i slobodne volje. Slobodna volja je usko polje suverenih reakcija unutar polja maktub.

— —– —

Bog je čoveku dao nesiguran život. A čovek se ubi da ga učini sigurnim. I nije baš uspešan u tome. Da li ima smisla? Očigledno bog nije mislio ozbiljno i uživa u tome da čoveka drži u neizvesnosti. Zato čovek ima pravo na neozbiljan odnos do života. Ali ne i lenj odnos. (Uvek sam mislio da se ljudi premalo smeju i da su lenji, naročito mentalno. Zato treba više da se smeju i da više rade, a naročito da više misle). Čoveku je puno toga unapred zapisano, fiksirano, maktub, i jedino što mu preostaje je izvesno imaginarno polje koje on u svojoj autopretencioznosti imenuje slobodna volja, i da unutar tog polja bude vredan i da nasleđeni maktub smanji a maktub naslednika malo poboljša, olakša. Kažem – malo! Jer i naslednici imaju svoj maktub.

— —– —

Kada bi ljudi još u mladosti ili čak u detinjstvu znali šta ih sve čeka u predstojećem životu mnogi bi izvršili samoubistvo. Zar je Sokrat rekao nešto drugo? Isto to samo na svoj način. ‘Kada vidimo koliko je patnje na ovom svetu, najbolje je ne roditi se‘. Istina. A šta je Buda rekao drugačije u svojoj Prvoj Plemenitoj Istini – Sve je patnja. I sve to je tako zbog prenosa karme. Sve to nekada nije bilo maktub. Ali u jednom momentu kada se je nagomilala kritična masa energije, to je postalo neizbežno i samim time maktub. I to čovek ili odradi ili prenese na potomke.

— —– —

Maktub je zapis neizbežne karme. Mlad čovek ne zna šta mu je sve nametnuto na leđa datumom rođenja i dotičnim roditeljima. I zato istrajava kroz život. A kada bi samo znao koliko je tu sranja kroz koja mora da prođe u nadolazećim godinama! Neka može da izbegne ali ona maktub ne može pa čak i ako se preseli na Mesec.

— —– —

Bezbroj puta sam čuo rečenice: eh, da mi je neko rekao; eh da mi je ova pamet; eh kad bi čovek znao; itd.. Uvek je to kritika ne-znanja, kritika protiv nečega što nisu znali a zadesilo ih je. A da su znali, ne bi ih zadesilo. Izgleda da im je to bio njihov maktub. Da im je to neko rekao i da su znali nešto na vreme, verovatno to više ne bi bio njihov maktub. Verovatno bi mogli da eskiviraju neko neprijatno iskustvo. Ili ne, zavisi. I šta čoveku preostaje? Da svaku situaciju shvata kao šansu za put inicijacije. A šta nam drugo govore monasi svih religija? Ne treba nama da i mi postanemo monasi ali možemo od svakog problema da napravimo šansu. Ali ljudi se uglavnom ne vide od problema i ne mogu da misle od problema. Pitajte svoje roditelje odkuda vam toliko problema! Ako oni ne znaju odgovor, onda ne zaslužuju da ih cenite. Mada možete i dalje da ih volite.

Najkraće rečeno, Istinska Volja je obrnuti azimut karme. Slobodna volja je usko polje unutar polja Istinske Volje, sredstvo, način rada, metodologija koja se menja po potrebi u velikom projektu koji se zove I. Volja. I opet je tu slobodna volja determinisana, ograničena karmom. Čovek u svojem neznanju, gluposti, naduvanosti, često i prečesto pomisli da je samo on sam kreator svoje sudbine i života. Čak i solidni poznavaoci Tarota sebi dozvole previd i ne razumeju snagu Velikih Arkana. Kod nekih divinacija u zavisnosti od pitanja, u odgovorima se može pokazati ono što je maktub, dakle fiksno, i to čovek, subjekat, mora uvažavati. Fiksni nosači budućnosti. Ali moguća je i situacija da su svi faktori u vezi tog pitanja unutar energetakih resursa subjekta i tada on može da utiče i kreira sve događaje vezane za pitanje divinacije. To su uglavnom slučajevi kada se u čitanju dobiju samo Manje Arkane.

Ko nije svestan ovoga treba da od početka počne da studira Tarot.

Kategorije
Kabala

CXXX. Šta je sve Maktub II

‘Sve je zapisano, mi samo treba da sačekamo da se dogodi’. Tako kaže naš pevač Leo Martin.

Bog, ili kako god da ga imenujemo ima svoje planove sa svakim čovekom. Bez obzira da li je čovek toga svestan ili ne i bez obzira da li se taj plan sviđa čoveku. Čovek može da to imenuje svojom Istinskom Voljom i da je ‘prisvoji’ sebi, što je sasvim OK. Bog na većinu ljudi gleda kao na čiste slučajeve i njegov plan u vezi njih je ekvivalentan tome, jednostavno njegov plan u vezi njih je da nema nikakvih planova sa njima. Odnosno dao im je slobodne ruke u stilu – radite šta god hoćete, samo pravila znate, odnosno već su određena i poznata. Bog je obavio involutivni posao, dao je svest, ego, i sve ostale instrumente za evoluiju i sada neka čovek preuzme svoj deo obaveze, evoluciju. Bog je hedonista i takav njegov stav do ljudi je pomalo lenj i nezainteresovan. Ne znači i neodgovoran, jer se je bog pobrinuo za pravila i polje delovanja i zakone, itd.. Znači – snađite se. Ali uglavnom se malo ko snađe od tih koji nisu u planu. Ali nema čoveka za kojega bog nema plan. Malopre sam rekao suprotno tome!? Da. Ali oboje je prisutno. Ja to tako govorim da se ne zamerim bogu, jer ne mogu sa njim da se upuštam u raspravu i borbu argumenata. Ako kažemo da bog nema plan za svakoga zvuči deprimirajuće, ateistično. Ako kažemo da ima plan za svakoga, mnogi će da se uobraze bez podloge a neki mogu da postanu verski fanatici. Ne valja nijedno, zato govorim u kontradikcijama.

I ako čovek iz bilo kojih razloga ne radi u skladu sa tim planom, bog ga na razne načine natera, navede, nežno ili grubo ponovo na taj plan. Na razne načine. Neki put je to veoma bolan događaj ili serija takvih događaja koji promene čoveka, promene programe u njegovoj glavi, doslovno nateraju ga da misli drugačije, da se zanima za druge stvari. Često ga natera da po sili moranja postane indiferentan do onih do kojih je emotivno sklon, bez obzira što moral, običaj, konvencije i inercije glupe mislenosti govore suprotno, govore da rođake treba voleti. Obično je to najteži test. Jer ako postaneš indiferentaan do onih koje si voleo, onda nije problem postati indiferentan do ostalih. Amen


Pre mnogo godina smo na ovom website-u govorili o ovome.

Neshvatljivo je kako i koliko se ljudi oslanjaju na rezon ‘ma nekako će već biti’ ili ‘ma biće sve u redu’ ili ‘gde ima za dvoje ima i za troje’ ili ‘gde ima za petoro ima i za šestoro’, itd., i posledično ne razmišljajući stvaraju decu. A isto je i za mnoge druge stvari u životu. To kao da su rezoni pijanca. Ne razmišljaju šta je maktub i šta bi oni sami mogli da urade da je nešto maktub. Glup čeka priliku a pametan je stvara. Možete li sebe da zamislite kroz 10 godina? Teško. Probajte. Ili zamislite sebe kroz dve godine. Logičan zaključak je da treba raditi na velikim i dugoročnim projektima.

Sve što je maktub ja to zovem ‘nevidljivi nosači realnosti’, mada možemo reći i nevidljivi nosači budućnosti. Kao što u svakoj konstrukciji postoje zidovi nosači i stubovi nosači. Slično kao kostur u čovekovom telu. Osnova, kičma sistema, oko kojega se dešavaju manje stvari. Maktub je da Sunce izađe i zađe a manje važno je da nijedan dan nije jednako dug ili da je neki dan oblačan. Ali u okviru tog maktuba čovek ne sme da preskoči ili zaboravi svoje efemerije. Baš taj postojeći maktub treba da iskoristi da postane jači da mu je što manje vanjskih stvari maktub. Usklađivanjem sa univezumom se pobeđuje univerzum. Drugim rečima, da što manje vanjskih stvari frontalno ili bočno utiče na njega. Neka Sunce izlazi i zalazi svaki dan. To mu je posao. Ali to znači da čovek ima izvesno vreme na raspolaganju. Čak i onaj koji nema ništa ima vreme. I ako nema ništa pametnije u životu, neka izvede što više efemerija. Time se uskladi i njegov maktub postaje identičan sa univerzumom.

U krajnjoj liniji, sve što se dešava je maktub zbog uzročno posledične linije, ali važnost i intenzitet tih događanja nije isti i čovek na neke može da utiče a na neke ne može. Uvek kada kažemo maktub, misli se i gleda se sa pozicije subjekta. Dakle i njegova snaga je faktor na osnovu kojega je nešto za njega maktub. Jer, jednako velika stvar za nekog drugog nije maktub. Ali, za sve je maktub da dolazi zima a posle toga proleće.

Deo karme koju smo dobili od roditelja je maktub. Sami naši roditelji su naš maktub. Mnogi astro aspekti u našim astro kartama su maktub, mada je neke moguće relativizovati pravilnim eskivažama i samodisciplinama. Na žalost puno ljudi zbog svoje inertnosti učini da neke nevažne stvari i pojave ne velikih intenziteta postanu maktub. To je ono lagano i nevidljivo gomilanje karme, tako da od neke male slabe navike postane karmički i životni problem. Dakle, Prva Trijada je maktub a posledično i puno toga ispod Bezdana je maktub. Što manje to bolje. Alooo, roditelji, sadašnji i budući, znate li ovo?!!


Svi ne mogu sve, jer svako ima svoj različit maktub. Kakav bi ovo svet bio kada bi svi mogli sve?! Ali istina je da svako ima neku sopstvenu božanstvenost i da bi svi mogli više nego što rade.

Čim se čovek rodi jedni anđeli počnu da pišu knjigu rođenih a drugi anđeli počnu da pišu knjigu umrlih. Svako novorođenče – budući grob. Zvuči prijatno, ali i to je maktub. Da li se neko sekira zbog toga. Možda se vi sekirate. Indiferentni se ne sekiraju, bog se ne sekira. Saturn se ne sekira što svaki dan jede svoju decu.

(ima jooooooooš)