Kategorija: Kabala

Satanizam I – Da li je isto satanizam i prodati dušu đavolu?

    Neko je rekao: ’Ja verujem u boga Isusa Hrista’. ’Lepo, poštujem to’ kažem ja. A onda mu kažem da je u toj svojoj rečenici upotrebio četiri pojma za koja ne zna značenja i koja ne može da objasni.

    Čuo sam ih puno da tako govore. To i tako govore a boje se da izgovore ime-reč đavo. Naravno, ne znaju ni šta je đavo, nemaju nikakvu predstavu šta je to, ko je to, mada su tokom zadnjih 2000 godina nacrtali mnogo predstava dotičnog entiteta. Mada niko ga nikada nije video da bi mogao da potvrdi da su te predstave tačne. Ali on postoji isto kao i satanizam.

    I jedno i drugo su veoma nejasni pojmovi. Da bi odgovorili na to pitanje treba barem malo da ih definišemo. Oni mogu da budu isto ali i ne moraju. Ali ako precizno definišemo oba pojma, vidimo da to nisu iste stvari, nego su čak i opozicijske. A istovremeno imaju mnogo dodirnih tačaka.

    Satanizmom ne može da se bavi svako. To je zahtevan proces a dušu može svako da proda đavolu. Jer to je gubljenje sopstvenog suvereniteta, svoje slobode, svoje teleme. To je pokoravanje bilo čemu i u bilo koje svrhe, bilo koje vrste. Od gubljenja ekonomskog suvereniteta, društvenih sloboda, ljudskog digniteta, zdravlja, do loših navika. To je duhovni termin a veoma neobjašnjen, ali koji ima konkretne materijalne pokazatelje. Satanizam je takođe neobjašnjen pojam. Nisam sreo koliko toliko vredno objašnjenje. U pravom smislu reči to je veoma zahtevan proces. To je priziv đavola da se ga spozna i pokori. Da ga izvučemo na bojno polje, da ga seciramo, spoznamo i anuliramo.

    Običnom čoveku je strahovito teško samo da zamisli koliko je to zahtevna i opasna operacija i koliko strahovito veliki benefiti mogu da uslede od toga. Da li je opasno izazvati svetskog prvaka u boksu na megdan? Naravno da jeste. Da li je to velika stvar? Naravno. Da li je to možda i smrtno opasno? Možda. A da li se dostiže vrh sveta u slučaju pobede? Naravno. Da li može svako da izazove prvaka sveta? Ne može. Retko ko može. Dakle, slično je i sa prizivom đavola. To je suočavanje sa sopstvenim nepoznatim delom a koji vam stvara velike probleme. Bilo koji kritični oblik ispoljavanja vaše karme.

    A prodaja duše đavolu je poraz u toj borbi. Ili čak i bez borbe, što se najčešće događa. Svaka loša navika je prodaja dela svoje duše đavolu. Alkoholizam, narkomanija, kleptomanija, lažljivost, i još mnogo drugih karakteristika mentala i ne-kontrole sebe su primeri tog poraza bez borbe. Nedostatak suvereniteta nad sobom i svojim životom. A uspešni satanista je sve suprotno tome. Uspešan magičar se ne boji priziva đavola. Kao ni prosvetljen čovek. Ali, prosvetljen ne može da prizove đavola, jer nema šta da prizove. Đavola može da prizove samo onaj ko u sebi nosi đavola. Teško shvatljivo.

   —   —–   —

    Dakle, ako jaki ljudi koji čine zlo, nisu kažnjeni od boga, i pored toga što ih neki zovu satanisti, očigledno imaju funkciju koju obavljaju u imenu boga. Kako čudno? Kako jednostavno! Ali niko da to objasni. Nešto ne valja sa ovim svetom. Zato mora da se promeni, mora da prođe kroz (samo)inicijaciju koja sledi. Karmu čovek uvek sam sebi stvara i najčešće je to samo generisanje već prenete ili donete karme, ali izvršioci, dželati, mogu da budu i najčešće jesu drugi ljudi. Na drugom mestu je odsustvo bogova zdravlja. Nadam se da neko ovo razume. Ne znam kako ovo drugačije, jednostavnije, da izrazim a da to ne traje dva sata.

    Gde prebiva đavo? Ima li on neko poznato mesto? Ko to zna? Gde prebiva zlo? U prirodi. Ne. Priroda ne zna za zlo i moral. Ona samo zna za nužnost i harmoničnu dinamiku. Zlo je samo znak našeg uskog gledišta. Samo čovek nešto proglašava da je zlo. Zato đavo može da prebiva samo u čoveku. U svakom neprosvetljenom čoveku je prisutan đavo u manjoj ili većoj meri. Ko je najveći prijatelj đavola? Pa sam čovek. Ne neko drugo živo biće. Jer đavo je stvar uma. To je ta sedmoglava aždaja uma. Ne nijedno drugo živo biće. Jer bog je Noetu rekao šta sve da uzme sa sobom u svoju barku. Nigde tamo nije pomenut đavo. On je bio nužni slepi putnik na toj barci.

    A šta je to đavo u čoveku, kako ga prepoznajemo? Sve ono što ne znate o sebi, gde nemate kontrolu sebe, ono čega se bojite, to je vaš lični, personalni i potencijalni đavo. Čak i ono što je jače od vas može da bude vaš đavo. Ne mora uvek, ali može i to. Svuda gde imate slabost, gde kasnite za evolucijom, je potencijalni đavo. Svaka loša navika je potencijalni đavo. Svaka misao je embrio đavola, svaka razlika potencijala je (potencijalni) đavo. Na kraju krajeva, sva karma koju imate je vaš đavo. Sve to govori da svako ima svojeg, personalnog, ličnog đavola, kao svoju karmu. I samim time, vidimo da je taj personalni đavo spisak obaveza koje treba da subjekat ispuni, obavi, spisak razlika potencijala koje treba da anulira tokom inkarnacije. Preciznije, to je spisak obaveza koje nije obavio a trebao je, dakle, pristigli dugovi. Vidimo kompatibilnost između personalnog đavola i Istinske Volje. Azimut i obrnuti azimut. Sir ementaler i rupe ementalera. Neuspeh u tome je protraćena inkarnacija. Veći neuspeh u tome je poraz i korak nazad, a to neki zovu prodaja duše đavolu. Može se i tako reći, mada tehnički gledano, prodaja duše đavolu se smatra pakt sa sopstvenom karmom i odricanje od svega postignutog i deevolutivni korak nazad, ali sve to na ’službeni način’. To je u stvari evolutivni poraz. To je izdaja samog sebe. Rad protiv samog sebe a u cilju dostizanja nečega, što uglavnom nije vredno. Podeljena volja, a to dokazuje i etimologija reči đavo u mnogim jezicima. De-vill, dia-volo.

   —   —–   —

    Jedini oblik đavola je personalni đavo. Zamislimo čoveka koji je odradio svoju karmu, koji je anulirao sopstvenog đavola, vrši priziv đavola. Pa on nema šta da prizove. To bi bila neuspešna operacija. Kako čudno. A šta onda priziva čovek koji hoće da pređe Bezdan? Pa to je baš ta situacija. Jedino tada čovek može i treba da priziva Horonzona. Jer tada je najmanje opasno. Veoma smisleno. Ako se neko odvaži za to pre vremena, čini to na vlastitu odgovornost i opasnost.

    Svaki napor dharane je borba i mini pobeda nad personalnim đavolom. Težina dharane je znak žilavosti i kompleksnosti Apepa. Istrajnost i napor dharane koju subjekat investira i može da investira, je znak potencijala njegovog LVX-a u toj borbi protiv Apepa. Samodisciplina je merilo vrednosti.

Kabala u praksi  VII

Ako su neki naši preci i neki ljudi naše generacije išli u inostanstvo (uglavnom na zapad) po neke inicijacije, mi treba da učinimo da naši potomci ne idu nigde izvan Srbije (i Balkana) po inicijacije. Dakle, mi treba da stvorimo inicijacijski kadar, da kreiramo inicijacijske rituale i magičke redove koji će našim aspirantima na putu inicijacije omogućiti dostizanje najviših samadija. Da li uopšte imate predstavu šta znači termin – posedovati sopstveni kvalitetan inicijacijski kadar?

    To nikako nije lak zadatak. Meni govore da treba da imam drugačiji pristup. Ali, nisam ja tu da se nekome svidim. Ne daj bože! Ja sam indiferentan do toga da li vam se sviđam ili ne. Ja sam tu da obavim svoju misiju. Ja sam tu da vam protresem um. Da vas šokiram, prodrmam, probudim. To možda neće biti prijatno za vas. Ali ako vam se to ne sviđa ili vas ne interesuje – menjajte kanal. Ja sam tu da isprovociram vaš um. Da nokautiram vaš um. Um je stoglava aždaja. Ali ne treba ubiti tu aždaju. To čak i nije teško. Treba je pokoriti, obuzdati, kontrolisati. Zamislite koje jake saveznike imate ako ste obuzdali i pokorili stoglavu aždaju! Ako hoćete da ubijete um onda uzmite malo LSD-a i imaćete osećaj da ste ga čak i pobedili. A u stvari samo privremeno izgleda da ste ga pobedili, jer realno ste samo ubili deo vašeg uma i otežali kasnije savladavanje. Dakle – ne činite to!

    Mi živimo u svetu super informisanosti i ekstremne neobrazovanosti. Gomila informacija nije znanje mada su komponente znanja. Informacije treba strukturisati da bi postale znanje. Znanje još uvek ne znači i Razumeanje. Strukturisano i kompletirano znanje može da postane Razumevanje. A tek kompletirano Razumevanje postaje Mudrost. To je sve u skladu sa Drvetom Života.

    Dakle, šta su nam ostavili preci na ovom frontu. Ne puno. Mi sami treba da stvaramo istoriju. Nekoliko izuzetno izuzetnih pojedinaca iz prošlosti nije dovoljno. Potrebna je inicijacijska tradicija. To treba da stvorimo ako hoćemo jednog dana da budemo slobodni.

    Par reči o vidovnjacima.

    Scenario na višim nivoima se konstantno menja, sve do minut do 12 ili sekunda do 12. Mnogi vidovnjaci toga nisu svesni i ono što vide misle da će se baš to dogoditi. Otuda toliko katastrofična predviđanja budućih događaja. Oni vide veoma jasne slike, takoreći film mogućih događanja, ali očigledno ne shvataju da je to samo jedan od mogućih raspleta. Oni ne znaju na kojem je to sefirotskom nivou, drugim rečima, u kojoj fazi oblikovanja scenarija. A smisleno je uvažiti samo neke vizije nivoa Jesoda. Te njihove vizije su mogući daljnji razvoj i tok događaja s obzirom na trenutni odnos snaga. A taj odnos snaga se konstantno menja. Na svim nivoima. I posledično se menjaju i finalni događaji na nivou Malkuta.

    Druga velika zamka za vidovnjake je vreme događanja onoga što vide, bez obzira koliko jasno oni to vide i čak i ako se to i dogodi. Vreme je problem. Nepogrešivo vide šta će se dogoditi, to se čak tako i dogodi ali oni nisu mogli da kažu kada! Da li nam je upotrebljiva ta informaija? I šta je mogao čovek u XIX veku da radi sa Nostradamusovim proročansvom o nuklearnom ratu? Da ga se uplaši – veoma verovatno. Ima li to smisla, koristi? Da ga spreči, izbegne? Ha ha. Veoma ne-verovatno. Ja se sećam koji je bio ključni događaj 1974.-e godine, dakle, pre 50 godina. Da li neko misli o godini 2074, dakle kroz 50 godina? Niko. Da li uopšte ima smisla da mislimo danas o toj godini? Osim onih koji su plaćeni za to, jer oni moraju i trebaju. Mene zanima šta će biti u proleće sledeće godine. Još veći apsurd je da ljudi ne znaju šta je bilo pre godinu dana a slušaju proroke koji ima govore kako će biti za 300 godina. Ha ha.

    Nije problem ako neki vidovnjak ne može da otkrije brojeve na lotou za sutra. Ali on treba da zna zašto to ne može da otkrije. Jer i to je nešto. Ako on ne zna zašto to ne može da otkrije, onda on ne razume svoj posao, ne zna sa kime i čime ima posao. Ne poznaje astromentalne strukture od kojih dobija informacicje. Onda on tumara u mraku. A u mraku i ćorava koka nađe zrno. Ili, malo duhovitije i vulgarnije rečeno – i ćoravi petao ponekad jebe.

    Nikada nisam bio protiv svih raznih proroka, protiv lažnih, polulažnih, itd.. Ima vazduha za sve. Sve treba da ispliva, da se vidi koliko imamo smeća.

    Uvek govorim da ljude treba ceniti po njihovim delima, rezultatima a ne na osnvu njihovih reči. Zato svakog proklamovang mudraca treba pitati ove dve stvari – koje vežbe radi i koliko redovno? Ništa više. Na osnovu odgovora na ta dva pitanja sve znamo o tom čoveku. Sportskim rečnikom rečeno to vam je kao da vas trener pita – šta trenirate i koliko na dan? Na osnovu odgovora trener zna koga ima red sobom. Od toga zavisi da li će taj sportista postati svetski prvak ili će ostati samo prvak svoje ulice. Možda je tom sportisti karmički preduslov da on ne može da postane svetski prvak ali i to je OK i to trener ubrzo sazna. Slično je i na putu inicijacije. Ne može svako da dostigne samadi, ali neke magičke moći, barem nižeg tipa, to može svako. Samo ako uloži pošteni napor. Znači, prave vežbe dovoljno dugo. Sve to važi i za naše velecenjene vidovnjake. Kao i za sve ljude na putu inicijacije. Mnogo je važnije, vrednije, isplativije i kratkoročno i dugoročno zasukati rukave nego ići na zapad po neke inicijacije koje su vredne koliko i slovo na papiru. Samo na takav način stvaramo sopstvenu bazu. Nezavisnu, koja će sama sebe da nadgrađuje.

    Sledeća stvar je prokletstvo vidovnjaka ili čak i puta inicijacije. A to je – imati moći a ne upotrebiti ih, ili, znati nešto a to ne upotrebiti, ne reći nkome. Ili biti blokiran da se to znanje upotrebi, na bilo koji način. To je nauka drugog, etičkog tipa, o tome drugi put.

Kako da testiram sopstvenu uravnoteženost?

    Hodanjem po žici, testom ravnoteže, asanom, svim mogućim testovima samodiscipline, ne samo fizičke nego i emotivne, dakle, koliko ste indiferentni, do svega, pa i do samog sopstvenog života. Mogućnosti je bezbroj. Pazite, to nije test asketizma i apstinencije, nego test indiferentnosti. Asketizam, apstinencija, dijete i drugi mazohizmi su samo povremena sredstva i preduslov za glavni test indiferentnosti. Najbolje je ako uopšte nisu ni potrebni. Indiferentnost znači da ne navijate ni za jedan tim. Običnog čoveka čine običnim sve njegove ljudske slabosti, čitaj neravnoteže. Zato su ljudi najvišeg postignuća često označeni kao bezlični. Indiferentnost je stalno održavanje relativne (ne)ravnoteže sa što manjim oscilacijama. Kao kada naduvavate balon i on se povećava na sve strane relativno ravnomerno. Takav treba da bude vaš LVX, uz stalni rast i održavanje simetričnosti.

    Dobar način provere je upoređivanje kako pišete sa levom a kako sa desnom rukom. To samo znači da niste simetrični ni na nivou Gufa, ni na nivou Nefeša a ni na nivou Ruach-a, mada ste funkcionalni u svakodnevnom životu. Ako niste simetrični a za to postoje astralne, mentalne i fizičke okolnosti, uslovi, mogućnosti, instrumenti, dakle sve mogućnosti su tu, onda je to znak neravnoteže. A psihologija i medicina to objašnjavaju da leva i desna polovina mozga ne rade uravnoteženo. Probajte da perete zube levom rukom ako ste ih proteklih 40 godina prali samo desnom rukom.

Koliko možemo da verujemo regresoterapiji? Ima li to smisla uopšte?

    Od sto regresoterapeuta ja sam skeptičan do njih 98. Zato što svaku viziju koja se pojavi smeštaju u neku od prethodnih inkarnacija a ne znaju ni da li je dotični klijent uopšte imao prethodnu inkarnaciju. Drugi veliki razlog za skepsu je činjenica da nisu sposobni da analiziraju ni detinjstvo dotičnog klijenta u tekućoj inkarnaciji a analiziraju neku inkarnaciju od pre 300 godina. Mnogo bolje terapije bi izvodili ako bi shvatili mehanizam prenosa karme. Čak i ako je klijent re-inkarnirani opet će ti primarni-prethodni uzroci biti vidljivi i prisutni u detinjstvu tekuće inkarnacije. Dakle, ne uvažavaju kosmičku reciklažu, ne razumeju kolektivno ljudsko nesvesno (mada ga ni čika Jung nije baš dobro objasnio), ne razumeju mekanu plastično-fluidnu prirodu uma u kojega se utiskuje sve, itd., itd., i otuda njihova rigorozna objašnjenja mnogih fenomena o kojima nemaju pojma.

Kako najbrže i najbolje Posvetiti svoja Magička Oružja?

    Posvećenje je preusmeravanje ili preimenovanje. Dakle, neki predmet je imao svoju inertnu karmičku putanju i sada ga magičar preusmerava, daje mu novi smer, novi put, novu brzinu, novo ime i novu funkciju. Od prosečnog predmeta čini relikviju. I što je dotični predmet izvorno, po svojoj prirodi bio bliži toj novoj funkciji, utoliko je magičaru lakše. Dakle, od prosečne količine energije koju neki predmet ima u sebi zahvaljujući svojem hemijskom sastavu i drugim fizikalnim osobinama, magičar mu daje, puni ga sa višestruko većom količinom prane. A to je najlakše uraditi sa devičanski čistim predmetom. Takvi se retko nalaze, zato ga je prvo potrebno ‘oprati’ Pročišćavanjem. I kada ga učinimo devičanski čistim (neka vrsta vakuuma) tada ga napunimo željenom energijom u skladu sa funkcijom koju treba da izvrši to oružje. A najbolje Posvećenje Magičkih Oružja je njihova stalna (što češća) upotreba. To je slično onome kada svi gitaristi traže da kupe neku gitaru na kojoj je neko godinama stalno svirao. Što više. Jer ona je prožeta svim tim vibracijama zvukova koje je proizvodila. To je slično telu jogina koji godinama manttra svakodnevno. Njegovo telo je instrument, magičko oružje, koje može da čini čuda. Tako i Magička Oružja treba da čine čuda.

Zašto današnji magički redovi i tajna društva danas nemaju neki veći inicijacijski potencijal, uspeh, efekat na aspirantima?

    Zato što imaju zastarele inicijacijske rituale! Zastareli su preko 100 i više godina. Treba ih osavremeniti. Jer njihovi obredi su nivo čajanke. To više nije funkcionalno. Zato su i rezultati nivo čajanke. Moj omiljeni izraz i žestoki epitet za sve njih je – to su tamburaška društva. Drugi razlog je kvalitet kadra.

Zašto je važan kontinuitet u vežbanju?

    Ovo je već treći put postavljeno isto pitanje. To samo znači da ljudi imaju problem sa istrajnošću.

    Meni dolaze ljudi koji su pročitali puno toga, previše toga, skoro sve. Ali nisu zadovoljni svojim napredovanjem. Osećaju da nešto nedostaje. A to su prakse, vežbe, rituali, treninzi toga što su pročitali, treninzi samodiscipline. Ja uvek pitam ljude sledeće stvari: koju literaturu čitate, koje vežbe radite i kakav vam je kontinuitet? Lako je čitati, mada ni to nekima nije lako. Nešto teže je vežbati a još teže je održati kontinuitet tih vežbi. Ako se ne održava kontinuitet, stvara se karma. Karijes je znak karme, znak neredovnog ili nedovoljnog održavanja, znak nedostatka kontinuiteta. Zašto svaki dan peremo ruke? Više puta. Preskočite par dana pranje ruku! Ili, zamislite koji volumen znanja dobija dete u nekom od razreda u osnovnoj školi tokom cele školske godine. Verovatno bi svo to znanje bilo moguće da se apsorbuje u samo mesec dana. Ali dete ide svaki danu školu godinu dana. Zato jer taj brzi tempo od mesec dana nije održiv trajno. Zato je potreban kontinuitet, ali po malo. Kod viših škola je to još izraženije. Samo sa kontinuitetom može da se savlada pranajama, dharana ili da se dostignu rezultati ritualom. Dakle, potrebna je dugotrajna akumulacija energije. A to nije moguće odjednom, nego polagano.

Zamislimo da dođu vanzemaljci kod nas, i pitaju nas, homo sapiense, koji je naš evolutivni nivo, koja su naša najviša dostignuća, šta smo iznedrili. Čime imamo da se pohvalimo, šta bi im pokazali?

    Tarot, Ji Džing i Periodni sistem Mendeljejeva. To su vrhunci evoluucije homo sapiensa. Do sada. Ali to ne znači da sva populacija homo sapiensa razume ta dostignuća. I vanzemaljci bi pomislili da smo mi ljudi veoma pametnni. Ha ha!

Kako da protumačimo ono biblijsko ‘oko za oko, zub za zub’?

    Ne mora da znači da smo mi našim neprijateljima ili protivnicima i uzročnicima naših problema nešto direktno karmički dužni, kao što to razne neznalice tumače. Oni samo znaju da kažu da smo u prošlom životu bili u nekoj vezi sa dotičnim osobama i sada je situacija obrnuta i otuda ti problemi jer sada sledi poravnanje. To je usko i besmisleno objašnjenje, takoreći jednosmerno. A potrebno je multismerno objašnjenje. Uzroci naših sadašnjih problema najčešće su samo izvršioci karmičkih radova. Oni imaju tu funkciju iz svojih karmičkih predispozicija a uzrok našeg problema je uvek u nama. I ako smo mi trenutno slabiji, a jesmo, ako imamo problem to znači da nismo obavili domaći zadatak ili ga nisu obavili preci koji su nama preneli karmu, i sebi smo dozvolili luksuz da smo se uspavali i postali slabi. A koliko smo slabi, ekvivalentni su i naši problemi. I obratno. Koliko smo jaki, srazmerno tome su mali i naši problemi. Kako smo radili tako danas imamo. Kako radimo danas, tako će nam biti sutra. Nema tu puno filozofije, mada je to sva filozofija života. A ta biblijska rečenica se odnosi na nužno energetsko poravnanje, a ko ga izvršava, to je drugo pitanje.    A ako hoćete pravo tumačenje koje je mišljeno u starom zavetu, potrebno je tu rečenicu analizirati u hebrejskom jeziku a posebno termine Ajin i Šin i poznavati njjihove kabalističke korespondencije.