Kategorija: Kabala

Drvo Života je univerzalna struktura, univerzalna predstava strukture univerzuma. Samo je stvar razumevanja te sheme, te strukture i interpretacija iste. Mnoge religije, sve religije, to rade na svoj način i u skladu sa svojim razumevanjem ustrojstva univerzuma, kabalističke hijerarhije.

    Hrišćanstvo, koje je mešavina mnogih paganskih, politeističkih religija sredozemlja, je to uradilo na svoj ograničen način. Mnogo je znakova i dokaza toga. Od preuzimanja paganskih praznika i njihovog preimenovanja, što je, da tako kažemo, kabalističko-religijska krađa, pa do nespretne (ili namerno nespretne) interpretacije izvornog greha. Sve je to prisutno od samog nastanka te religije a u izvesnoj meri je prisutno i nakon šizme. Tu je takođe i koncept device Marije. Devica Marija je Binah (trebala bi da bude) a Jozef je Chokmah. Ali oni mešaju Binah i Prvosveštenicu koja je čistoća ravnoteže, koja je simetrala. Ali to ne znači da ona ne stvara. Ali stvara simetrična, uravnotežena. A Binah stvara samo u svojoj sferi, jednako kao i Chokmah. Dakle, Prvosveštenica vodi od Tifareta do Ketera, jeste nevina ali nije majka kao Marija. Majka je Binah, koja nije nevina i ne može biti nevina. Zato treba znati razliku ako se molite Mariji majci ili Devici (koja je možda Marija ali nije majka).

   —   —–   —

    Hrišćanstvo je veoma glupavo predstavljena dobra ideja!

Mens sana in corpore sano. Da bi to tako bilo, potrebno je održavanje. I fizički i duhovni servis. I lekar za telo i lekar za dušu. I lekar dole i lekar gore. I lekar i sveštenik. I Hermit i Hijerofant. U Tarotu je model kako ti serviseri treba da rade i koje su njihove kompetencije. Vidimo da je hrišćanstvo veoma loš duhovni servis.

    ‘U čemu je razlika ako umremo danas ili kroz 50 godina?’ kaže naš rođak Ahileus. Ako si indiferentan do života, ako se nisi zalepio za život a ipak strastveno živiš, ako si uravnotežio hedonizam i asketizam, nije ti teško umreti bilo kojeg momenta. ‘Ovaj dan je lep za umiranje’, kaže onaj Indijanac, prijatelj Malog Velikog Čoveka. Svaki dan je lep za umiranje. Ako smo malo precizniji, Isusova smrt nije bila bolna i on je bio indiferentan do smrti i života. Ako je uopšte umro. Tumači njegove smrti (i života) su sve pogrešno i mazohistično interpretirali. Njemu je bilo svejedno da li će živeti ili umreti. To je karakteristika, stav, svakoga ko je dostigao samadi. Ako umrem, to je OK, ako živim, to je OK. U čemu je razlika ako umremo danas ili kroz 50 godina? Druga stvar je kako će to interpretirati oni koji su se zalepili za nas ili koji vide profit u smrti takvog čoveka. To će interpretirti sa puno žalosti i mazohizma. Otuda je hrišćanstvo (delimično čak i pravoslavno) mazohistička religija. U svojoj srži ima konflikt.

   —   —–   —

    Pogledajmo koliko je čovečanstvo glupo. Kako je završio najbolji čovek hrišćanstva, Isus? Ubili su najboljeg među sobom. I još mnogi drugi izuzetni ljudi hrišćanstva. Tragično. Ako je on stvarno tako dobar, božanski i čist, kako to da je dozvolio da ga glupa rulja ubije? Malo čudno i strateški glupo. Kada bi se Isus danas pojavio prvi bi ga ubili oni koji se kunu u njega i ne silazi im sa usana. E sada pogledajmo nivo vernika koji svaki dan slave, slušaju, obožavaju i poštuju stanovnike ključnih hramova. Koji su tek oni nivo, ta glupava raja. Obožavaju i poštuju one koji bi sa veseljem ubili njihovog boga!?! Zar postoji bolji dokaz da 98% čovečanstva treba kondicionirati! I zato i jesu kondicionirani.

   —   —–   —

    Ljigavi hrišćanski moral u stilu – budi dobar, budi altruist, ko tebe kamenom ti njega hlebom, ako te udari po levom obrazu ti mu ponudi i desni, budi pošten i samo radi kao budala, itd., itd., se u praksi pokazuje kao netačan, nefunkcionalan, nepraktičan. Dobro ne pobeđuje uvek. Ali uvek pobeđuje jači, bio on dobar ili ne. Izgleda da bog voli jake. Odnosno ljude rangira po tome a ne po dobroti i poštenju. Bog jeste ljubav ali nije samo ljubav. Bog jeste istina ali nije samo to. Bog živi u raju ali ne i samo i raju. Nego i u paklu. Jer bog je svuda i sve. Ako nije takav onda nije bog. Bog jeste pravda i poštenje, ali  bog nije samo to.

    Nema sveštenika kojega nije moguće kupiti. Nema pravde koju nije moguće kupiti. Šta to govori o nosiocima tih funkcija među ljudima? Nema lekara koji za dobar honorar ne bi uradio i plastičnu operaciju na licu Hitlera. Na pitanje da li bi se papa odrekao Isusa, pitanje je samo kolika količina zlata je za to potrebna! Ako želite dalje na putu inicijacije (a današnje hrišćanstvo nema puno veze sa time) nužno je da se veoma duboko razmisli i razmišlja o ovim temama i tezama.

    Temeljni princip na planeti Zemlji je – život je borba! Dakle, ovo je opasno mesto, ovde je – homo homini lupus! Nema tu božije milosti među ljudima. Kod jakih postoji samo nadmoćna zabrinutost (ako je nekome uopšte jasan ovaj pojam) čija posledica može biti samilost. Jer jedina takva (sa)milost je dozvoljena. Tokom cele istorije dešavaju se revolucije. Konstantno se gomilaju razlozi za revoluciju, a religija nikada nije pozivala na revoluciju. Nego kontra. Samo – ćuti, trpi i niko ti ništa ne može! Hrišćanstvo, naročito pravoslavno, je jedna defanzivna religija gubitnika i nejakih, pokorenih i poslušnih. Telema govori suprotno. Ojačaj i sam kreiraj, promeni pravila. Nigde ne govori – budi pošten. Uvek govori – budi jak! Unutar toga je sva etika i sve podkategorije. Pitajte bankare, pitajte gospodare sveta, pitajte matematiku i fiziku.

   —   —–   —

    Jedno je verovati, drugo je znati a treće je razumeti. Zanimljivo je da u crkvama uvek govore o veri (koja je nivo ne-znanja) a ne o znanju. Možemo li da zamislimo kada bi verski vođe govorili o znanju i razumevanju (a da ne pominjemo mudrost) umesto o veri?!? Vernike hrane bajkama. Oni kao da su gladni bajki. Možda ništa bolje ni ne zaslužuju?

    Raj je utešna nagrada za gubitnike. Zato i postoji. Vladari (crkveni a i politički) su ga zato i izmislili. Da bi gubitnike držali u večitoj nadi. A nada je za crve.

   —   —–   —

    Religija koju neki narod ima, ispoveda, govori na koji način i koliko je taj narod povezan sa bogom. I samim time govori i kakav smisao života taj narod ima, kako shvata sebe i svoje postojanje. Takođe govori i koliko je bog blizu dotičnom narodu, jer bog je blizu onoliko koliko mu se obožavaoc približi. Što je religija savršenija, taj narod shvata sebe potpunije i pravilnije. I obratno.

    —   —–   —

    ‘Ne bacajte bisere pred svinje’. ‘Bože oprosti im, ne znaju šta rade’. To su dve rečenice preko kojih se može hrišćanstvo odlično testirati. Isus je bacio bisere pred svinje. Bacio je sebe pred svinje. Izgleda da nije znao da ceni sebe. Današnji bankari to nikada ne bi uradili. Znamo šta su svinje uradile Isusu. I dok su ga svinje gazile on je molio boga da im oprosti jer ne znaju šta rade. Dve velike greške u tako kratkom periodu. Svinje stvarno ne znaju šta rade ali zašto bi im to oprostili? Ne-znanje nije opravdanje. Ne-znanje je karma. Saturn ne oprašta karmu. On dozvoli radnje iz ne-znanja ali ih uvek kasnije kazni. Isusova molitva je besmislena. Svinje malo kada znaju šta rade a bog im nikada ništa ne oprašta. Dakle, laku noć sa tim ljigavim aksiomima.

   —   —–   —

Kako možeš da veruješ u boga koji stvara takve njuške?

Kako možeš da veruješ u boga koji izabere da mu je papa njegov sveštenik?

Kako možeš da veruješ u boga koji zabranjuje jebanje?

Kako možeš da veruješ u boga koji dozvoli da njegovog sina ubiju kao zadnjeg idiota?

Nešto nije u redu sa tim bogom!

   —   —–   —

 Sretan Vam 22.-i april, Dan Zemlje!

Treba reći par reči o poznavaocima i autorima o ezoteričnim temama a naročito o Tarotu. Više puta sam rekao da ja studiram Tarot samo iz dve knjige. Čak i ako ih znam napamet to još ne znači da ih potpuno razumem. Prva je Knjiga Tota od Crowley-a a druga je od jednog švajcarskog autora od pre tridesetak godina. Ta druga je relativno nepoznata. Hajde da još dodamo Liber 777. I to je sve. Većinu ostale literature o Tarotu ili posedujem ili poznajem i odgovorno tvrdim da ništa od svega toga se ne može porediti sa gorepomenute dve knjige. Poruka je jasna. Te dve knjige su neiscrpne, jer taj studij nema kraja. Pitajte Točka šta misli o učenju sviranja gitare.

    A što se tiče raznih autora i poznavaoca Tarota, tu sam još oštriji i kritičniji. Ako neko napiše knjigu o Tarotu to još ne znači da razume Tarot. Svako može da pročita desetak knjiga o Tarotu i nakon toga da sastavi svoju knjigu o toj temi. To uglavnom i radi većina tih ‘poznavaoca’ Tarota. Većinu takvih smatram dobrim teoretičarima i istoričarima Tarota. Postoji nekoliko načina da se znanje tih ‘poznavaoca Tarota’ stvarno proveri.

Prvo, da li zna logičnost pozicija Aduta na Drvetu Života. Naleteo sam na tvrdnju jednog takvog poznavaoca da je ATU II povezan sa snovima. Ha ha. Super budno stanje, samadično stanje uma on povezuje sa snovima. Nema smisla raspravljati.

Drugo, koji Adut predstavlja revoluciju?

Treće, koji Adut je ‘najsavršeniji’? I zašto?

Četvrto, koji je drugi ‘najsavršeniji’? I zašto?

Peto, da li je spreman, sposoban i hrabar da divinira u vezi pitanja od milion dolara i da odgovorno stoji iza svoje predikcije?

Šesto, da li zna da objasni detalje iz korespodentnog mita?

Sedmo, kojim kombinacijama Tarot izražava razna emotivna i psihička stanja i koncepte, na primer, cenkanje, hrabrost, melanholiju, seksualni nagon, glad, prepotenciju, ćutljivost, besmisleni napor, smisleni napor, rasipnost, fizičke povrede, euforiju? Osmo, kako Tarot izražava partizanski način ratovanja a kako frontalni napad?

Deveto, i to veoma važno pitanje, ha ha, kako Tarot izražava šarmiranje sa cvetom a kako sa lažnim komplimentom, itd., itd..

    Ako poznavaoc Tarota sve to ne zna, on nije poznavaoc Tarota. On je samo teoretičar o Tarotu.

   —   —–   —

    Praktična upotrebljivost je provera vrednosti. Tako je i sa poznavanjem Tarota. Može teoretičar Tarota da sve zna ali ako on ne može da uradi preciznu divinaciju o nekom važnom životnom pitanju, ako ne može da pomoću Tarota detektuje i objasni neka događanja oko sebe, onda je njegovo znanje neupotrebljivo. Ako ne zna da prepozna saradnju osnovnih silina u kreiranju svakodnevne realnosti, on ne zna puno. Naravno, takve literature nema i zato poznavaoci Tarota, proučavaoci Tarota, treba da sami stvaraju takvu literaturu. Šta mislite, kako i zašto sam počeo da pišem ovaj Liber 462, sredinom devedesetih godina prošlog veka.

   —   —–   —

    Vrednost svake stvari se vidi po njenoj praktičnoj upotrebljivosti. To važi i za literaturu o Tarotu. Ako to nema, ako nije u praksi upotrebljivo, onda to nema smisla. Ako je neko poznavaoc Tarota i autor o Tarotu, on mora da zna koja karta ili kombinacija karata predstavlja, izražava, na primer, strah, bojazan, ljubomoru, cenkanje, ljubav, škrtost, zajubljenost, pohlepu, strast, intelekt, studij, razvrat, itd., itd.. To su sve nužna praktična znanja. Život i životne situacije su uvek spektar, saradnja više faktora, svaka životna situacija je koktel uticaja koji se mešanjem međusobno razvodne i postanu nama prihvatljivi, a preko Tarota možemo da ih identifikujemo, prepoznamo i tome prilagodimo naše aktivnosti, dakle više Tarot karata to izražava.

    Na primer: nemarnost – ATU XXI i 8 Mačeva; uglađenost – ATU XI i AS Mačeva ili 4 Pehara; humor – ATU I i 6 Mačeva ili 3 Pehara; mizantrop – ATU XXI i ATU XII i 8 Pehara; optimizam – ATU IV i ATU XIX; hrabrost – 7 Pehara i ATU XVI; lažljivost – 7 Mačeva i ATU I, ili ATU I i 9 Mačeva; darovitost – ATU XIX i ATU XI; impulsivnost – ATU IV i 7 Štapova ili 9 Štapova; žalost – ATU XII i ATU XXI; itd., itd.. Ovde su ipak moguće oscilacije i promene u zavisnosti od znaka pitaoca i tipa pitanja. Ovih kombinacija i načina izražavanja raznih stanja i koncepata je ogromno i Tarot neće kod svakog divinatora na isti način da izrazi neku ideju. Na primer, nepromišljenost će izraziti sa ATU 0 i 7, 8, ili 9 Mačeva; buntovnost sa ATU XVI i 7 Štapova, ali može i sa ATU XVI i ATU XIX; ponos sa ATU XI ili sa ATU XIX; euforiju sa ATU III i ATU XI, ili sa ATU XI i ATU 0; tugu sa ATU XII i 8 Pehara ili sa ATU XII i ATU XXI; inteligenciju sa AS Mačeva i ATU I ili sa ATU I i 6 Mačeva; maštovitost sa ATU I i ATU XIV; hipohonder sa ATU IX i ATU XII ili ATU IX sa 8 Mačeva; itd., itd.. Svaki divinator treba da za sebe kreira ovakav ili sličar ‘rečnik žargona’ sopstvenog oraklja. Da zna kako Tarot izražava ljutnju, lenjost, kreativnost, pesimizaam, nevaspitanje, genijalnost, oklevanje, opsesiju, kolebljivost, uspešnost, zaboravnost, inspiraciju, sujetu, dvoličnost, velikodušnost, zastoj, revoluciju, ozdravljenje, uspešan dogovor, itd., itd..

    Sve ovo je važno ako treba da skeniramo nekog čoveka. Ako znamo njegov datum rođenja već znamo ogromno o njemu, koliko i njegova majka. Ali ako hoćemo da saznamo koji nivo recimo hladnokrvnosti ima taj čovek, onda to možemo sa Tarotom. Ili koji nivo hrabrosti, pohlepe, istrajnosti, žilavosti, sramežljivosti, strastvenosti, itd.. Sve to može Tarot da nam kaže, samo ako znamo da pročitamo pravilno. A to možemo ako poznajemo što širi spektar korespondencija uz svaku kartu, plus saradnju i sinergiju više karti. Prvo dve, pa tri, i više, itd..

   —   —–   —

    Dobar divinator će znati kada neka kombinacija izražava stanje uma (Mačevi, ATU VI, ATU 0), kada koncept uma (ATU 0, Mačevi, Pehari), kada stanje Nefeša (Pehari, neki Adut), kada stanje Gufa (Pehari, Diskovi, neki Adut) ili izgled Gufa (Diskovi, neki Adut) a kada su to karmičke predispozicije. To je gruba predstava jer tu je bezbroj kombinacija.

    Karte su živa bića i uvek nam govore. A od tipa pitanja i od kombinacija karata divinator treba da zna kada nam govore da se radi o karakteristikama (tvrdoglavost, lenjost, talenat, radinost, rasejanost, razvrat, itd.) a kada o dinamici događanja (putovanje, rasprava, zidanje, revolucija, ozdravljenje, itd.), a kada o tome da se ništa neće dogoditi.

    Pogledajmo koji sve faktori utiču i kreiraju ovu našu trenutnu situaciju? Ili bilo koju situaciju. Svi faktori makrokosmosa preko svojih dispozitora, koagulata, materijalnih predstavnika. Svi, ali ne svi ravnopravno. Jer i među njima postoji dinamika, harmonična dinamika koja uzrokuje promene odnosa snaga. Neki (mnogi) kratkomisleći ljudi misle da njihova slobodna volja kreira njihovu realnost. Ha ha! Hajde da se uozbiljimo. Ako je njihova slobodna volja u sadejstvu ili konjunkciji sa nekim silinama makro nivoa, to ne znači da on sam kreira tu realnost. Dakle, hajde da malo ubrzamo. Pošto odnos snaga nije fiksan u svakoj situaciji, momentu, postoje neke dominantne siline koje daju osnovni ton događanju a ostale siline participiraju ili samo statiraju, dok se odnosi snaga ne promene. To znači da su te dominantne trenutno štrčeće i njih je lakše determinisati, registrovati, uočiti. Divinatorski sistem, Tarot, ih lakše vidi i izrazi preko Velikih Arkana. A naročito preko kombinacija Velikih Arkana. Baš o tome govori ova knjiga.

   —   —–   —

Srećna Vam Prolećna Ravnodnevnica

Uvek je dolazak u samadi uz mistično postignuće takođe i religijsko postignuće. Dakle, dolazak ka bogu, u boga i postajanje bogom. Razlike mogu da budu u intenzitetu kao i u specifičnosti svakog pojedninačnog ‘volumena’ Ruach-a, uma, i otuda različiti prikazi i doživljavanja boga. (Jaoj, kako mi ova upotreba reči bog zvuči ofucano, bezveze, glupavo, čak degradirajuće, kada govorim o ovim božanskim temama kao što je samadi. To je zbog ekstremnog prostituisanja reči bog u klasičnim religijama. Ali nemamo drugu reč, termin, i zato neka bog ostane bog).

    Svemu tome moramo da dodamo i faktor teleme koji se više ne može zaobilaziti i ignorisati. Ne možemo da tvrdimo da bilo koje postignuće iz istorije, dakle minimum puno osveštavanje Tifareta, nije imalo elemente teleme jer to jednostavno drugačije nije moguće. Ali okolnosti i metode postignuća iz istorije su uzrokovali da se taj faktor teleme nekako ignoriše, zataji, prećuti. Namerno ili iz neznanja. Danas to više nije moguće. Ako bi to pokušao čovek koji je naš savremenik, onda bi njegovo postignuće bilo veoma kratkotrajno i bez širih efekata. Ili u najboljem slučaju bi morao da bude izolovan da bi ga održao.

    Mi telemiti uglavnom upotrebljavamo izraz Sveti Anđeo Čuvar ili Adonai, meni posebno drag termin, ali sviđa mi se i slovenski termin Savaot (od Tzabaot), umesto uobičajenog hrišćanskog Isus Hristus. Nije taj njihov termin (Isus, Jesus) pogrešan i netačan. Ali taj termin je tokom istorije bezbroj puta zloupotrebljen, prostituisan, mnogo krvi je teklo pod tim imenom i u to ime i pod tom zastavom, previše puta je pogrešno upotrebljeno i na silu nametano da običan hrišćanski vernik uopšte ne zna šta je puni smisao i značenje tog imena. Zato su nama danas potrebni savremeniji termini, precizniji, tehnički, naučni, mada nam je i dalje cilj religijski. Kada bi kod svakog pomena tog imena, Isus Hristos, automatski bila  podrazumevana i jedina asocijacija koja je smisao u prvobitnom etimološkom ili simboličnom značenju, a to je osvešteni nivo Tifareta, bez tona nepotrebnog balasta, tada bi je prihvatili bez problema. Ali pošto se uz pomen tog imena uglavnom asocira debelo nerazumevanje i uopštavanje, radije imamo nove, savremene termine. A to primarno značenje imena Isus (JeHeŠUaH) i Hristos (Zlatni, od hriseos) je Zlatni Pomazanik. To su nesumnjivo atributi i simboli Tifareta, osveštenog Tifareta, dakle samadi tog nivoa. Osim toga tu su istovremeno i ‘skriveni’ mnogi drugi simboli – jednakokraki krst, centriranost, uravnoteženi sva četiri Elementa sa petim u sredini, Sfinga, piramida, četiri godišnja doba, a preko imena JHVH još bezbroj stvari, skoro ad infinitum. Ali ko to zna? Zato imamo funkcionalnije i manje uopštene termine.

    Termin Isus Hristos je za nas previše uopšten termin i previše često se upotrebljava da je nastala velika zbrka u vezi značenja. Pošto nam je poznat pravi smisao tog imena (sa kabalističkim atribucijama) dopuštamo da je u krajnjoj liniji i to ime OK, ali baš zbog želje da izbegnemo dogmu i slepu veru, upotrebljavamo druge termine koji su i imenice i epiteti a koji mnogo više govore običnom verniku a naročito inicijatu. U svojem suštinskom smislu to jeste jedan od epiteta i termina za nivo Tifareta i samim time i za telemu. U današnja brža i zahtevnija vremena, kao što rekoh, potrebni su nam precizniji, tehnički pojmovi.

    —   —–   —

    Šta znači održavati veru i veru potvrđivati u delima svaki dan? To su uobičajeni izrazi hrišćana. Našim telemitskim ili čak naučnim terminima, ja bih to izrazio – održavati čistoću uma, nevezanost uma, nepomućenost uma, indiferentnost uma i samim time održavati jedinstvo sa bogom bez ograničenja (jer reč greha je ograničenje), i u skladu sa tom čistoćom i uravnoteženosti uma funkcionisati u svakodenvnom životu. Kabalistički izrazi, naučna terminologija i religijski cilj. Jer i naš cilj je religijski kao i njihov. Metod naučni, cilj religijski. Jogijski termin je ne-lepljenje. Idealan izraz. Poznata je ona rečenica kada u crkvi ili bilo kojem hramu bog kaže čoveku – čekaću te vani! To je test vere. Lako je biti vernik u hramu. Ali budi ti vernik i misli na boga kada vidiš vreću zlata ili ženska bedra. Probaj ne-lepljenje i u tom slučaju. To ne znači da treba da odbijemo vreću zlata i ženska bedra. Naprotiv. Treba da uživamo i u tom zlatu i u ženskim bedrima ali da ni tada ne zaboravimo boga!!!

    Mi razumemo njihov aksiom – biti u Isusu Hristu. Ali i taj termin je toliko često upotrebljen u svakojakim situacijama i značenjima a veoma je sam po sebi kompleksan i ako nije dodatno i temeljito objašnjen, stvara dogmu. Kada oni kažu Sveto Trojstvo, mi hoćemo jasniju predstavu i to je Prva Trijada na Drvetu Života. Kada kažu ‘U Ime Oca’ to je ‘U Ime Ketera’ koji je otac svega. Kada kažu ‘U Ime Sina’ to je Tifaret koji je kabalistički Sin. Kada kažu ‘U Ime Svetog Duha’ tu se opet misli na prvu Trijadu jer Sveti Duh se spušta u Sina u Tifaretu. Mi hoćemo da to seciramo naučnim sredstvima na različite vibracijske nivoe jer to jesu različiti vibracijski nivoi. Kako drugačije možemo da ih nazovemo? Kako drugačije da izbegnemo nepotrebno mistifikovanje i dodatno stvaranje dogmi? Baš zbog tog nerazumevanja hrišćanstvo je i zapalo u dogmu. I to u svojoj ranoj fazi. Zato su potrebna precizna tumačenja, podnapisi, objašnjenja, a kabala poseduje idealna sredstva za to.

    Ovde moramo da napravimo jasnu distinkciju između pravoslavnog i rimokatoličkog hrišćanstva. Rimokatoličko hrišćanstvo je mnogo konzervativnije, udaljenije od boga od čistoće uma, od ravnoteže altruizma i egoizma, ukratko, otišlo je u ekstremnu neravnotežu. Zato je od svih monoteističkih religija prvo u redu izumiranja, anuliranja, odnosno samodestrukcije. Baš zbog tih svojih unutrašnjih kontradiktornosti, tenzija koje same sebe nagrizaju.

    Osnovna greška hrišćanstva je pogrešno tumačenje izvornog greha, nepotpuno tumačenje svojega osnovnog simbola – krsta i veoma nejasna predstava o postignuću svojega proroka Isusa Hrista, nepoznavanje strukture i sastava univerzuma i čoveka. Iz svega toga proističe bezbroj dogmatskih derivata. Otuda i nefunkcionalnost hrišćanske etike.

  —   —–   —

    Na žalost, većina prosvetljenih ljudi unutar bilo koje religije, je nekako ostala u nekom vremenu, a to nije sadašnji momenat. To često nije ni njihov savremeni momenat, nego prošlost. To je samo dokaz da im je volumen Ruach-a mali, da nije u skladu sa vremenom, sa evolutivnim momentom homo sapiensa. To je znak da imaju još puno Apepa (ovo možemo prevesti i kao ne-znanje) i da im je postignuće koje su uspeli da izbore, obeleženo rigoroznim dogmama njihove religije. Tih dogmi u hrišćanstvu je previše.

  —   —–   —