Kategorije
Kabala

CXXXIV. Primeri iz prakse I

Nekoliko jednostavnih primera. Važno je improvizovati!

Ljudi tako malo znaju, ili preciznije, ljudi ništa ne znaju, kao što bi rekao poštovani profesor Damjanović. Nemaju predstavu šta mogu da očekuju od magike i kabale. Ljudi a priori očekuju previše. Ukratko, nerealna očekivanja, pomeranja planina, hodanje po vodi, itd.. Ponekad me pitaju za dobitak na lotou. Tada im odgovaram da razmisle kako to da jedna država od recimo 30 miliona ljudi ima samo jednog predsednika a ne hiljadu njih. Da li neko uopšte ima predstavu koji mehanizmi moraju da se aktiviraju, koje rekonstrukcije energetskih odnosa snaga su potrebne da bi se dostigla magička moć hodanja po vodi ili da bi se dobio glavni dobitak na lutriji. Za ilustraciju razmislite koliko decenija rada od desetina vrhunskih naučnika je potrebno da bi se pobedila gravitacija?! Možete li da zamislite koliko je potrošeno paus papira za tehničke crteže koji su bili potrebni da bi se konstruisao avion koji leti? Ne možete. Jer to teško da može da zamisli i projektant koji je učestvovao u samo jednoj fazi nadgradnje tog aviona!

Ili, zamislimo kada bi u roku jedne godine samo jedan čovek investirao toliko napora za projektovanje i izgradnju jednog mosta, dakle sav astromentalni i fizički rad. Ako bi to bilo i teoretski moguće. U tom slučaju bi on imao leteći ćilim preko kanjona.

Magičke moći su sposobnost menjanja scenarija koji bi se i tako dogodio sam po sebi. Kako može bilo šta da se dogodi bez božijeg blagoslova, ili pravničkim i tehničkim jezikom rečeno, bez božije dozvole. Stvar je samo intenziteta tog menjanja. Čovek može da učestvuje u kreiranju scenarija samo onoliko koliko je jak. Većina ljudi ni svoje sudbine nema u svojim rukama (ma ne samo sudbine, nego ni svoje navike) a hteli bi magičke moći sa kojima mogu da manipulišu sa drugim ljudima. Ako tako pogledamo vidimo da je jedna od najosnovnijih magičkih moći, zagrejati sebi noge kada ste na hladnoći, u stvari veoma veliko dostignuće. Ljudi bi hteli da samelju druge ljude. Kako vi možete da delujete na druge ljude ako ni vlastite noge ne možete da zagrejete?!


Ako hoćemo da popravimo kuću moramo da poznajemo sastavne delove te kuće i moramo da poznajemo međuodnose tih sastavnih delova. I šta stvaraju ti međuodnosi, koje funkcije omogućuju. Staze su sastavni delovi (cigle kuće), međuodnosi su opšte stanje čoveka, od zdravlja do psihičkih sposobnosti a rezultati u životu su sefiroti. To je jedno od grubih gledišta. Ili, bolest je svađa bogova u čoveku. Što su usklađeniji, međusobno harmoničniji, čovek je zdraviji. I obratno. Isto tako, svaki problem kojega imamo je znak neke disharmonije, ‘svađe bogova’ unutar nas samih, a posledično i svađa nas sa okolinom. Hirurg mora savršeno da poznaje anatomiju da bi mogao nešto da secira, izreže, odreže, zakrpi, izleči.

Kod čoveka je problem što je on sastavljen od svega i to na tri nivoa, fizičkom, astralnom i mentalnom. To su kopije jedno drugog, samo na različitim vibracijskim nivoima, plus tu je stalna dinamika svega toga. I naravno da je to teško i zamisliti a kamo li poznavati i regulisati.

Tu je i termin kompozicija koji je prisutan u muzici, slikarstvu, umetnosti uopšte, ali i u tehtnici, životu uopšte, itd.. U stvari kompozicija je prisutna svuda kao i harmonija. Svuda gde je više sastavnih delova. Na svakom području na svoj način i u različitim intenzitetima. Sama etimologija reči to govori. Dakle i u hemiji (svako hemijsko jedinjenje ima svoju kompoziciju koja se vidi u hemijskoj formuli kao i u fizičkom izgledu supstance), svaka elektro shema svakog uređaja, ukratko, svaki konstrukt, svaka astro karta, dakle i svaki čovek.

Sve što sam napisao u knjizi Staze na Drvetu Života, ma kako zvučalo i izgledalo možda nepraktično i teoretski, to je ipak prikaz rada vašeg sopstvenog software-a, prikaz rada vašeg astralnog mehanizma, a to možete videti u svojim životnim okolnostima, znači one su rezultat njihovog rada. Dakle, ako su proizvele takve i takve vaše životne okolnosti, one su takve i sa takvim potencijalima. Nije bez razloga nekome potenciran Mars i da često dolazi u ekstreme da mu se dešavaju stvari na Stazi Fe. Ali dinamika te Staze usledi i ako je neko predugo inertan na nekom frontu. Ili ako je lenj pa mora fizički da uloži napor ili se odrekne nečega lepog, ili ako je kasnio pa mora da požuri.. Otuda izreka – ko nema u glavi ima u nogama. Ovde ona spada a ne odnosi se ni na Keter ni na Malkut (kao što su neki mislili da misle). Jer ko nema u Keteru nema ni u Malkutu, i vice versa.

Knjiga „Staze na Drvetu Života i drugi zapisi o Kabali“

I

Kada sam bio veoma mlad (pre sto godina), izveo sam ritualni priziv Boga Reči ritualom i preko knjige Liber Israfel da mi pomogne i otvori inspiraciju da sastavim nekoliko aforizama. Da vidim da li to deluje. Izveo sam sve korektno i nakon rituala sedeo u miru sa listom papira i olovkom na stolu pred sobom. U roku od sat vremena napisao sam dvadesetak aforizama ali i nekih drugih ‘čudnih’ misli, ideja, rezona koji su bili zanimljiviji od aforizama. Neki su bili veoma dobri. Na primer: Smeh je pola zdravlja, zato se smejem dva puta, prvi put reda radi, a drugi put kada ukapiram vic. Neka dugo žive zabranjene zabrane. Zašećerena beskičmenost je kičma kiča. Još pre početka utakmice rezultat je bio 0:0. Jedno iskustvo vredi 10 000 slika. Čovek je najveći prijatelj đavola. Kako bi izgledalo uputstvo za upotrebu čoveka? Vreme je naklonjeno onima koji ne žure. Nepismeni čitač misli. Biseri koji nisu za svinje. Ako biseri ne znaju da ih svinje ne vole onda nisu biseri. Sramežljivi nudista. Itd., itd.. Napisao sam iz rukava humoresku pod naslovom – Sinoć sam malo popio i uhvatio jednu žensku za guzu, ali nemojte to da kažete mojim unucuma. Kada sam je pročitao ponovo tri meseca kasnije, nije mi se baš svidela, ali barem je naslov dobar.

Ali tu su dolazile i neke druge ideje i drugi rezoni koji nisu bili aforizmi. Na primer: Nemojte da neke stvari u mojoj sobi postanu lepljive! Ako hoćeš da pobediš treba da promeniš pravila! Jedini mogući mir je intenzivni mir! Samodisciplina je merilo vrednosti! Šta bi bilo ako bih poslao otvoreno pismo nekome koga ne poznajem?! Šta bih mu napisao? Na Saturnu pada kiša dijamanata. Juče me je bog zvao telefonom. Itd., itd.. Bilo je tu i nekoliko lucidnih i otkačenih rezona koje su rekli drugi ljudi a koji su mi prolazili kroz glavu. Na primer: Nema čoveka bez slabe tačke. Ili, poslednji čovek na planeti Zemlji sedi sam za stolom a onda začuje kucanje na vratima. Ha ha! Nije slabo za jedan tako lak i pomalo šeprtljav pokušaj.

Sve sam to zapisao mada tome nisam pridavao važnost. Godinama kasnije kada sam to pročitao shvatio sam da je to veoma dobar rezultat tog jednostavnog rituala. I da je to bilo veoma intenzivno aktiviranje celokupnog mojeg software-a. Zato sam taj metod upotrebio još nekoliko puta tokom života i uvek za izuzetnim rezultatima.

II

Sledeći primer je u vezi divinacija. Može izgledati dosadan ali je veoma edukativan. Malo sam nadgradio MTRP, preciznije rečeno, na svoj način tri puta sam ga ojačao. Postoji Liber XXV koji bi trebao da je kvadrirani MTRP, ali kod tog rituala tada nisam znao šta se sve dešava a i čini mi se da nije baš toliko pojačani MTRP, nije baš kvadriran. Kod ove moje varijante sve znam šta se dešava, znam gde ga pojačavam, znam šta radim, znam na šta delujem. Izveo sam Volju i zatim taj moj pojačani MTRP. Sve je OK. Posle nekoliko sati pitao sam Ji Džinga – Kakvi će biti rezultati tog mojeg upravo izvedenog rituala. Volja ili cilj tog rituala je bio – ubrzano čišćenje moje karme. Ji Džing mi je odgovorio sa H 21, Glodanje, i dve promenjive linije, puna na dnu i puna na vrhu. Obe linije su slabe. Govore o bremenu, težini, o nekoj trajnosti, itd.. Naravno da mi se to nije svidelo. Očekivao sam neki drugi Heksagram, na primer H 18 jer je to tipični Heksagram čišćenja karme. Ili barem očekivao sam neku dobru liniju. Ali ne, dobio sam H 21 i dve slabe linije. Jedina svetla tačka u svemu tome je bio kontra Heksagram 16.

U prvi mah mi nije bio jasan odgovor i nije mi se ni sviđao. Ali dubljom analizom sam video da se tu radi o nekim ograničenjima. Taj Heksagrm je Glodanje, a u stvari je to – poštuj zakon, poštuj pravila. Ipak, gornji Trigram je Geburah a donji je Tifaret. Njih povezuje Staza Lamed. Sve je logično. Između ta dva sefirota uvek je latentni sukob. Geburah postavlja pravila, način rada, ograničenja i stimulans, a Tifaret to pokušava da pobedi, transcendira i postavi svoja, nova pravila. Kao što se konstantno dešava. Karma je najveće ograničenje a ispostavljenost zakonima je samo manifestacija karme subjekta.

Dan kasnije, jer još sam bio u nedoumici da li da taj ritual izvodim dalje (sedam dana kao što sam i planirao), poslao sam email svojemu prijatelju u Beograd, inače najboljem poznavaocu Ji Džinga u ex-YU a možda i u Evropi. Pitao sam ga za dodatno objašnjenje. Inače to radimo obostrano već duže godina. Njegov odgovor je bio manje optimističan (jer nije poznavao sve detalje pitanja). Ali je rekao da se tu pokazuje neka vezanost, ili privezanost za nešto. Može da bude bolno i možda cena visoka. Da ne zaboravimo, pitao sam samo za taj jedan ritual a ne za sedam dana. Nisam bio zadovoljan ni sa njegovim objašnjenjem, mada je bilo korektno i tačno.

Ja sam sve to shvatao malo drugačije. Taj komplet rituala bi bio dubinsko posezanje u moje biće, moju prošlost, čak i u temelje skoro do genetike. To je izvlačenje nečega starog, nečega što ne znam ni da postoji. Izvlačenje na dnevni red i obrada toga, otklanjanje, savladavanje toga. Uvek takva stvar boli, barem u početku. Ako hoćete da izlečite zub od karijesa koji je nastajao godinama, to vas boli i to veoma. Petnaest minuta kod zubara boli, ali posle ste mirni. Tako i ovo deluje. Izvlačim nešto sa čime sam živeo godinama ili ceo život do sada, a što mi se ne sviđa i to odstranjujem. Odstranjujem neku latentnu metastazu ali koja je celo vreme moj integralni deo. A to ima svoju cenu – u bolu. I naravno da to boli dok se ne odstrani. A nakon toga sledi trajno olakšanje, H 16. Ja sam to tako shvatio. Dakle, moj prijatelj iz Beograda, je sve tačno rekao samo mu je nedostajala cela slika.

Par dana nakon toga sam pozvao moju vidovitu prijateljicu i pitao je u vezi toga. Rekla je isto to svojim rečima. ‘Nešto se izvlači u prvi plan i stvara probleme samim time jer se po tome čačka. Ali nakon toga sledi svetlost’. Dakle, kratkoročni problem a dugoročno oslobođenje, olakšanje. Sasvim logično. Mnogo karme predugo vremena vučemo na svojim leđima i nismo je ni svesni, ali kada počnemo da je razgrađujemo, taj proces boli. Ti problemi će biti u obliku nervoze, napetosti, tenzija, nekih konflikata, itd., ali kroz to treba proći i to pobediti. I to je sve.

Identična stanja kroz koja sam prolazio kada sam pre mnogo godina na sličan način rešavao neke druge karmičke probleme i kada sam prekidao sve karmičke veze sa nekim osobama.

III

Meni je asana uvek bila teška faza u jogi. Ne po pitanju elastičnosti jer od detinjstva sam se bavio sportom, nego po pitanju istrajnosti, mira. Uvek su mi promakli neki sitni pokreti a ja sam perfekcionist i to mi je smetalo. Već u 17.-oj godini života sam radio asane i pranajame od 20 minuta ili duže ali to nije ništa. Zato sam desetak godina kasnije izabrao za mene najtežu asanu, jednostavnu ali veoma tešku, idealnu za istajnost i kao nenormalan sam istrajavao dan za danom produžavao vreme. U jednom momentu sam došao do 90 minuta školski pravilne asane. To je kao neki rekord koji ništa ne znači. Agonija bolova je bila tako nesnosna da noge nisam osećao. Ali ta pobeda u (za mene) najtežoj asani je bila pobeda i na još desetak drugih asana kao i na mnogim drugim frontovima. To je sistem treninga olovnih klompi sa Okinave.

ima još…

Kontakt za knjigu: „Staze na Drvetu Života i drugi zapisi o Kabali

    Kategorije
    Kabala

    Rituali deset kugli

    Uz novu knjigu „Rituali deset kugli“: Slava prati vrline kao senka

    Osnova i razlog za ovaj ciklus rituala je bio Liber Samekh. Taj ritual samoinicijacije sam izvodio na sve moguće načine, na najrazličitijim mestima i lokacijama, u različita doba dana, u raznim jezicima (srpskom, slovenačkom, engleskom, originalnom starogrčkom), itd.. Improvizovao sam na ulici, u stanu, u žitnom polju, na obali mora, u krevetu, u hramu, na vrhu zgrade, na vrhu brda, čak i na kiši pod kišobranom, itd.. Radio sam to mentalno, poluglasno, glasno, u skladu sa uslovima. Važno je bilo improvizovati ali još važnije je bilo održati kontinuitet.

    Rituali deset kugli
    knjiga: Rituali deset kugli

    Pošto nisam imao nikoga da me posavetuje, jer jednostavno niko takav nije ni postojao u mojoj blizini, taj proces upoznavanja i savladavanja tog rituala tekao je sporo i spontano sa ekvivalentnim rezultatima. Bio sam osuđen da postanem samouk. Vremenom sam detalj po detalj korigovao u ritualu, nešto promenio, nešto dodao u skladu sa zdravom logikom i mojim osećajem. I pošto se je to pokazalo smisleno, uvideo sam da svi ljudi koji su se tokom proteklih 150 godina bavili tim ritualom (osim Crowley-a) ga uopšte nisu razumeli. Crowley verovatno nije smatrao da je potrebno sve te korekcije sprovesti pa je neke detalje jednostavno prihvatio i samo prepisao. Meni je mnogo tih ‘sitnica’ smetalo. Neke sam korigovao, neke nisam, ali osećao sam da i pored mnogih izvođenja taj ritual još ‘nije potpuno moj’. Samo sam čekao neki signal i putokaz. Mnogi aspiranti (takoreći svi) su nestrpljivi i očekuju od svakog rituala revoluciju. Razumljivo. U krajnjoj liniji tako i treba da bude. Ali u praksi aspirant se često suočava sa ‘mrtvim hodom’, stanjem ‘u leru’, kao da proklizava i prakse mu izgledaju kao pranje opranog veša (a veš je i dalje prljav) ili, što je još gore, grebanje noktima po staklu. To su znaci da treba nešto menjati. Uvek nešto treba menjati. Svako se suočava sa tim situacijama. U takvim slučajevima uvek sam samo pojačavao prakse. Više sam ih nadgrađivao nego menjao. Takva statika u napredovanju je samo znak da prakse ‘nisu dorasle’ karmi magičara, Apepu subjekta ili nešto nije u redu sa izvođenjima (kontinuitet, tehnika, intenzitet, itd.).. To je normalno za svako vreme i svakog aspiranta.

    Taj ritual sam ‘testirao’ na razne načine čak i preko nekih vidovitih ljudi i svi su potvrdili da je to smislen i vredan ritual. A ja sam ipak osećao da nešto nedostaje ili da još nešto moram da otkrijem i korigujem. Na razne načine sam dobijao kockice mozaika. Moji komentari tog rituala su već bili objavljeni ali osećao sam da to nije sve. Osećao sam da moram još više da ga ‘učinim svojim’, da ga, ako tako mogu reći, prilagodim sebi. I na neočekivan način mi je došao signal. Sa puno entuzijazma sam se toga prihvatio, ali vremenom su očekivanja opadala da su nastajale pauze i ceo ovaj ciklus se razvukao na skoro pet godina. Otpori karme i inertnosti su bili strahoviti da sam morao da improvizujem improvizovano. Ali vredelo je. Dakle, ceo ovaj ciklus je bio nadgradnja Liber Samekh-a.

    Sama činjenica da je u svoju verzuju Abramelinove Operacije Crowley uključio i Liber Samekh je strahoviti napredak. To ogromno olakšava magičarima danas taj proces. Nama danas u ovim zahtevnijim vremenima ni to nije dovoljno. Možemo samo da zamislimo u kakvom režimu vežbi i sa kakvom logistikom je Abraham izvodio svoju Operaciju. On nikada nije ni čuo za Liber Samekh.

    Kontakt za knjigu:

      Kategorije
      Kabala

      CXXXIII. Literatura – O (nekim) knjigama – II

      Osim nedostatka prave literature postoji još veći problem. U evropskim jezicima ne postoje ni potrebni termini za dubinski studij čoveka. A ti potrebni termini postoje hiljadama godina u hebrejskom, starogrčkom, sanskritskom. Zvučaće čudno, ali i u srpskom. Udubite se u etimološku analizu reči ćale, keva, um, vid, svet, svest, hvala, itd.. To su razlozi zašto ja upotrebljavam izraze Ruach, Nefeš, Guf, karma, asana, dharana, sefiroti, čidakaš, itd.. Savremena psihologija i antropološka dostignuća zapada još nemaju svoje termine a često u tim terminologijama vlada prava džungla (naročito u savremenoj psihologiji). Tolika džungla da ne savetujem ni prihvatanje ni upotrebu tih bezbroj novih termina kojima ni njihovi autori često ne znaju značenje. Prečesto su to derivati vatikanskih derivata.


      Kabalisti budućnosti (kao i današnji) moraju da shvate da sami moraju da stvaraju sopstvenu literaturu za svoj studij. Slično važi i za istraživače na drugim srodnm područjima. Bioenergetičar treba da zna kako i na osnovu čega je izlečio deset pacijenata sa teškim dijagnozama a kod jedanaestog je neuspešan mada je u pitanju bezazlena dijagnoza. Svaki astrolog zna da ulazak Saturna u šesto polje za klijenta znači probleme na poslu. Ali na osnovu ostalih faktora u astro karti on treba da zna da klijentu precizno kaže šta će to da bude – ili otkaz, ili dodatni posao za iste pare, ili smanjenje plate, ili teže uslove rada ili povreda na poslu ili slabije zdravlje ili hroničnu bolest, itd.. itd.. O ovome nema literature. Jedan naš pokojni, veliki astrolog Milekić, moj imenjak, uz Mileta Dupora najbolji astrolog Evrope u zadnjih 100 godina, je napisao dobru knjigu o tome. To je verovatno najbolja knjiga o astrologiji koja je napisana na svetu tokom zadnjih 70 godina.

      Treba pročitati što više kvalitetne literature ili skoro svu kvalitetnu literaturu ili barem biti upoznat sa svom kvalitetnom litetaturom ako ste sposobni da prepoznate šta je i koja je to kvalitetna literatura u ovom našem studiju što nije mala stvar. Internet je najveće smetište u istoriji čovečanstva. Dakle, ako uspete da se probijete do kvalitetne literature, i u toj kvalitetnoj literaturi se ne treba fiksirati za neku knjigu, odnosno, ni od jedne knjige ne treba stvarati bibliju. A baš to uradi većina od ove naše male manjine. Jer svaki čovek je unikatan i sigurno postoji njegova lična varijacija čak i od najkvalitetnije i najbolje vežbe ili rituala. Kada smo već kod biblije, neki je zovu sveta biblija!? Pitam se šta je tamo sveto??? Možda je papir od nekog specijalnog i dragocenog materiala. Dođe mi čovek i kaže da nije pročitao knjigu Tajanstveni stranac od Mark Tvena, ali je pročitao Luise Hay. Laku noć. Bolje bi bilo da je obratno.


      Kao što sam već rekao, ljudi se boje knjiga. A naročito ako još treba da ih pročitaju. A koliko se ih tek boje ako treba da ih prostudiraju! Zato su tanke knjige u modi. Ja od detinjstva volim stripove. Neki skribomani da bi se prošvercovali, pišu i objavljuju tanke knjige. Ha, ali većeg formata. Jeftina fora. Zato je sve preko 200 strana nepotrebno hladno oružje. Jedina knjiga koja ima pravo da je debela je Kamasutra (zbog praktičnih uputstava i ilustrovanog materijala)!

      Čak su se i ona dvojica braće blizanaca, Hari Poter i Pari Hoter pobunili protiv tako debelih knjiga koje govore o njima.


      Sva takozvana ‘literatura prve klase’ o ezoteriji, magiki, kabali, itd., dolazi sa zapada. U toj literaturi se često pominje krst, jer krst mora da bude pomenut. Ali ako ga u istoj ili sledećoj rečenici ne distanciraju od rimokatoličanstva, ako mu ne uravnoteže krakove i ako ne sklone gimnastičara sa njega, onda je to već literatura treće klase. Jer je nepotpuna i čak opasna po studenta. A niko to nije uradio tokom proteklih 100 godina, a pre toga još manje.

      Naravno da sam i ja bio često puta razočaran čak sa mnogim i to ‘najkvalitetnijim’ knjigama o kabali i magiki. Ja sam u njima očekivao formule kako da hodam po vodi i kako da pomeram planine. (To većina aspiranata i danas očekuje u knjigama). Ali čak i da su one bile tamo to ne znači da bih znao i mogao tada da ih upotrebim. Najverovatnije bi ih zloupotrebio. Zato su najbolje knjige one koje daju vežbe osim osnovnih informativnih knjiga.

      Ali ljudi ne vole vežbe. Nisam sreo čoveka koji ‘voli’ da vežba. Jer, vežba je napor, to je često ‘nasilje’ nad sobom, treba tu često i fanatizma i ‘mazohizma’ osim ostalih lepih vrlina kao što su izdržljivost, upornost, istrajnost, radoznalost. Knjige koje to traže nisu popularne ni dobre. Njih treba izbegavati kao središte kuge, kao što lenji čovek izbegava rudnik. Ali ako hoćete da napredujete, treba da idete u središte kuge ili u rudnik.


      Spiritualno najjače, najbolje i najkvalitetnije knjige nisu komercijalne. Nikada nisu ni bile. Barem za života svojega autora. A često i puno godina nakon smrti autora nisu postale komercijalne. Ali jedno je sigurno, one su trajne i uticajne. Autor treba da je svestan da se od njih neće obogatiti. One samo mogu da mu otvore druge kanale za priliv novca. I uglavnom tako biva.

      ‘Ima mnogo knjiga koje stare brže od svojih autora.’ To je slučaj kod 95% pisaca. Možda je taj procenat i veći. Moj prevod Hata joge pradipike stari mnogo sporije nego ja a možda uopšte i ne stari. Bolje je objaviti i prevod knjige, samo prevod, koja sporije stari nego prevodilac, nego napisati svoju knjigu koja stari brže od autora! Knjiga treba da ostane trajni inkarnat koji živi i posle smrti autora. Inkarnat koji ne stari. Inkarnat koji samostalno zaživi još za života autora! Amen. To je jedan od tri zadatka za svakog čoveka, kako kažu stari Kinezi.

      S obzirom koliko minimalni broj ljudi svesno krene na put ka samadiju a još manje ih dostigne samadi, normalno je da je još manji broj ili barem u najboljem slučaju ekvivalentno mali broj ljudi koji su o tome kompetentni da nešto kažu i zato je ekvivalentno mali broj knjiga o tome. Otuda opravdana strogost do 95 – 99% napisanog o toj temi! Jer uglavnom je to smeće. Malo ih je kompetentnih da o tome uopšte pišu a još manje ih je koji znaju da pišu. Ekvivalentno strog treba biti i do ljudi. Odnosno ekvivalentno mali broj ljudi zaslužuje poštovanje. Zato bez milosti treba reći da je nešto smeće ili da je neko smeće. Ne znam da li bi u celoj ljudskoj istoriji našli deset kvalitetnih knjiga koje na pravi način i kompetentno obrađuju teme samadija!!! A to su najvrednije knjige od svih. Tu ne spadaju ni Biblija ni Koran ni Talmud ni Bagavad Gita, ni mnoge druge tog tipa i ranga! Strogo, zar ne!?

      Zato treba pročitati puno knjiga veoma širokog raspona, od Kastanede do Frejzera, od Maje Deren do Kempbela, od Marlo Morgan do Marka Tvena, od Isaka Lurije, Agripe, Pikusa, della Porte, Paracelsusa do Vivekanande, Crowleya, Gurđieva, Bardona, Mitrinovića, itd., itd., da ne nabrajam još pedesetak imena.


      A sada malo hereze ili jeresi. Pre pet-šest godina sretnem mladog čoveka u Beogradu. Nakon par minuta dijaloga shvatim da nije od ovoga sveta. Vidim da i on vidi za mene da nisam baš odavde. I pošto je rara avis, pitam ga za dve knjige za mišljenje. Prva je jedna izuzetna knjiga od Isaka Lurije (koju sam tada glodao) a druga je Abramelin. U stvari ja mu samo izgovorim naslove tih knjiga. A on kao iz topa – to je zastarelo i prevaziđeno! Moram da priznam da sam negde u nekom zabačenom ćošku svesti imao sličnu sumnju. Ali kada ovaj ovako ispali odgovor iznenadi me. A onda ga pitam za verovatno najsvetiju i najedukativniju kabalističku knjigu koju su pravoslavni narodi iznedrili, jednu od najboljih o toj temi uopšte – Luča Miikrokozma. A on i dalje mrtav hladan kaže – sedeo sam pored Njegoša dok ju je pisao. Shvatite ovo kako hoćete. Ovakvi ljudi se ne susreću iza svakog ćoška. Samo ako imate dobar želudac, čisti um i veoma visoki imunitet za herezu ili jeres.


      Ljudi stvarno imaju bolesnu potrebu po spasitelju, naivno verujući da će neko drugi da uradi njihov posao. Pa to je nemoguće. Otuda toliko traže učitelje. I u tom beznađu i lenjosti spremni su da poveruju i u najblesavije religiozne dogme. Odgovorno tvrdim da od 100 učitelja koji su u opticaju, njih 90 samo lepo palamudi. Vredni su i aktuelni su koliko i lanjski snegovi. Njih 8 možda nešto vredi ali ne znaju da se izraze ili prezentuju. Dvojica nešto stvarno znaju i vrede ali oni se ne eksponiraju i uglavnom za njih malo ljudi zna. Veoma slično je i sa literaturom. Malobrojne sive ćelije to mogu da prepoznaju.

      Već sam rekao, internet je najveće smetište. Dakle, sve je dostupno svakome. Puno smeća je dostupno svakome. Teško je razabrati šta je smeće a šta je kvalitetno. Ali recimo da vam to uspe, potrebno je znati nekoliko jezika da se studira prava literatura. Ko će da vam prevodi sve kvalitetne knjige u vaše jezike? Često ne postoje ni kompetentni prevodioci. Iz rukava mogu da navedem barem tridesetak veoma dobrih knjiga koje nisu prevedene na naše jezike i verovatno nikada neće ni biti prevedene. I kako pošteni student da studira ove naše nauke? Mora da nauči mnoge strane jezike. Zašto? Jer naši preci nisu dotične knjige preveli, sami nisu stvorili jednako kvalitetne knjige a i ono kvalitetnog što su stvorili i što imamo nisu znali da cene.

      Vidite koji sve poslovi nas čekaju!!!