Kategorije
Kabala

CXXXIII. Literatura – O (nekim) knjigama – II

Osim nedostatka prave literature postoji još veći problem. U evropskim jezicima ne postoje ni potrebni termini za dubinski studij čoveka. A ti potrebni termini postoje hiljadama godina u hebrejskom, starogrčkom, sanskritskom. Zvučaće čudno, ali i u srpskom. Udubite se u etimološku analizu reči ćale, keva, um, vid, svet, svest, hvala, itd.. To su razlozi zašto ja upotrebljavam izraze Ruach, Nefeš, Guf, karma, asana, dharana, sefiroti, čidakaš, itd.. Savremena psihologija i antropološka dostignuća zapada još nemaju svoje termine a često u tim terminologijama vlada prava džungla (naročito u savremenoj psihologiji). Tolika džungla da ne savetujem ni prihvatanje ni upotrebu tih bezbroj novih termina kojima ni njihovi autori često ne znaju značenje. Prečesto su to derivati vatikanskih derivata.


Kabalisti budućnosti (kao i današnji) moraju da shvate da sami moraju da stvaraju sopstvenu literaturu za svoj studij. Slično važi i za istraživače na drugim srodnm područjima. Bioenergetičar treba da zna kako i na osnovu čega je izlečio deset pacijenata sa teškim dijagnozama a kod jedanaestog je neuspešan mada je u pitanju bezazlena dijagnoza. Svaki astrolog zna da ulazak Saturna u šesto polje za klijenta znači probleme na poslu. Ali na osnovu ostalih faktora u astro karti on treba da zna da klijentu precizno kaže šta će to da bude – ili otkaz, ili dodatni posao za iste pare, ili smanjenje plate, ili teže uslove rada ili povreda na poslu ili slabije zdravlje ili hroničnu bolest, itd.. itd.. O ovome nema literature. Jedan naš pokojni, veliki astrolog Milekić, moj imenjak, uz Mileta Dupora najbolji astrolog Evrope u zadnjih 100 godina, je napisao dobru knjigu o tome. To je verovatno najbolja knjiga o astrologiji koja je napisana na svetu tokom zadnjih 70 godina.

Treba pročitati što više kvalitetne literature ili skoro svu kvalitetnu literaturu ili barem biti upoznat sa svom kvalitetnom litetaturom ako ste sposobni da prepoznate šta je i koja je to kvalitetna literatura u ovom našem studiju što nije mala stvar. Internet je najveće smetište u istoriji čovečanstva. Dakle, ako uspete da se probijete do kvalitetne literature, i u toj kvalitetnoj literaturi se ne treba fiksirati za neku knjigu, odnosno, ni od jedne knjige ne treba stvarati bibliju. A baš to uradi većina od ove naše male manjine. Jer svaki čovek je unikatan i sigurno postoji njegova lična varijacija čak i od najkvalitetnije i najbolje vežbe ili rituala. Kada smo već kod biblije, neki je zovu sveta biblija!? Pitam se šta je tamo sveto??? Možda je papir od nekog specijalnog i dragocenog materiala. Dođe mi čovek i kaže da nije pročitao knjigu Tajanstveni stranac od Mark Tvena, ali je pročitao Luise Hay. Laku noć. Bolje bi bilo da je obratno.


Kao što sam već rekao, ljudi se boje knjiga. A naročito ako još treba da ih pročitaju. A koliko se ih tek boje ako treba da ih prostudiraju! Zato su tanke knjige u modi. Ja od detinjstva volim stripove. Neki skribomani da bi se prošvercovali, pišu i objavljuju tanke knjige. Ha, ali većeg formata. Jeftina fora. Zato je sve preko 200 strana nepotrebno hladno oružje. Jedina knjiga koja ima pravo da je debela je Kamasutra (zbog praktičnih uputstava i ilustrovanog materijala)!

Čak su se i ona dvojica braće blizanaca, Hari Poter i Pari Hoter pobunili protiv tako debelih knjiga koje govore o njima.


Sva takozvana ‘literatura prve klase’ o ezoteriji, magiki, kabali, itd., dolazi sa zapada. U toj literaturi se često pominje krst, jer krst mora da bude pomenut. Ali ako ga u istoj ili sledećoj rečenici ne distanciraju od rimokatoličanstva, ako mu ne uravnoteže krakove i ako ne sklone gimnastičara sa njega, onda je to već literatura treće klase. Jer je nepotpuna i čak opasna po studenta. A niko to nije uradio tokom proteklih 100 godina, a pre toga još manje.

Naravno da sam i ja bio često puta razočaran čak sa mnogim i to ‘najkvalitetnijim’ knjigama o kabali i magiki. Ja sam u njima očekivao formule kako da hodam po vodi i kako da pomeram planine. (To većina aspiranata i danas očekuje u knjigama). Ali čak i da su one bile tamo to ne znači da bih znao i mogao tada da ih upotrebim. Najverovatnije bi ih zloupotrebio. Zato su najbolje knjige one koje daju vežbe osim osnovnih informativnih knjiga.

Ali ljudi ne vole vežbe. Nisam sreo čoveka koji ‘voli’ da vežba. Jer, vežba je napor, to je često ‘nasilje’ nad sobom, treba tu često i fanatizma i ‘mazohizma’ osim ostalih lepih vrlina kao što su izdržljivost, upornost, istrajnost, radoznalost. Knjige koje to traže nisu popularne ni dobre. Njih treba izbegavati kao središte kuge, kao što lenji čovek izbegava rudnik. Ali ako hoćete da napredujete, treba da idete u središte kuge ili u rudnik.


Spiritualno najjače, najbolje i najkvalitetnije knjige nisu komercijalne. Nikada nisu ni bile. Barem za života svojega autora. A često i puno godina nakon smrti autora nisu postale komercijalne. Ali jedno je sigurno, one su trajne i uticajne. Autor treba da je svestan da se od njih neće obogatiti. One samo mogu da mu otvore druge kanale za priliv novca. I uglavnom tako biva.

‘Ima mnogo knjiga koje stare brže od svojih autora.’ To je slučaj kod 95% pisaca. Možda je taj procenat i veći. Moj prevod Hata joge pradipike stari mnogo sporije nego ja a možda uopšte i ne stari. Bolje je objaviti i prevod knjige, samo prevod, koja sporije stari nego prevodilac, nego napisati svoju knjigu koja stari brže od autora! Knjiga treba da ostane trajni inkarnat koji živi i posle smrti autora. Inkarnat koji ne stari. Inkarnat koji samostalno zaživi još za života autora! Amen. To je jedan od tri zadatka za svakog čoveka, kako kažu stari Kinezi.

S obzirom koliko minimalni broj ljudi svesno krene na put ka samadiju a još manje ih dostigne samadi, normalno je da je još manji broj ili barem u najboljem slučaju ekvivalentno mali broj ljudi koji su o tome kompetentni da nešto kažu i zato je ekvivalentno mali broj knjiga o tome. Otuda opravdana strogost do 95 – 99% napisanog o toj temi! Jer uglavnom je to smeće. Malo ih je kompetentnih da o tome uopšte pišu a još manje ih je koji znaju da pišu. Ekvivalentno strog treba biti i do ljudi. Odnosno ekvivalentno mali broj ljudi zaslužuje poštovanje. Zato bez milosti treba reći da je nešto smeće ili da je neko smeće. Ne znam da li bi u celoj ljudskoj istoriji našli deset kvalitetnih knjiga koje na pravi način i kompetentno obrađuju teme samadija!!! A to su najvrednije knjige od svih. Tu ne spadaju ni Biblija ni Koran ni Talmud ni Bagavad Gita, ni mnoge druge tog tipa i ranga! Strogo, zar ne!?

Zato treba pročitati puno knjiga veoma širokog raspona, od Kastanede do Frejzera, od Maje Deren do Kempbela, od Marlo Morgan do Marka Tvena, od Isaka Lurije, Agripe, Pikusa, della Porte, Paracelsusa do Vivekanande, Crowleya, Gurđieva, Bardona, Mitrinovića, itd., itd., da ne nabrajam još pedesetak imena.


A sada malo hereze ili jeresi. Pre pet-šest godina sretnem mladog čoveka u Beogradu. Nakon par minuta dijaloga shvatim da nije od ovoga sveta. Vidim da i on vidi za mene da nisam baš odavde. I pošto je rara avis, pitam ga za dve knjige za mišljenje. Prva je jedna izuzetna knjiga od Isaka Lurije (koju sam tada glodao) a druga je Abramelin. U stvari ja mu samo izgovorim naslove tih knjiga. A on kao iz topa – to je zastarelo i prevaziđeno! Moram da priznam da sam negde u nekom zabačenom ćošku svesti imao sličnu sumnju. Ali kada ovaj ovako ispali odgovor iznenadi me. A onda ga pitam za verovatno najsvetiju i najedukativniju kabalističku knjigu koju su pravoslavni narodi iznedrili, jednu od najboljih o toj temi uopšte – Luča Miikrokozma. A on i dalje mrtav hladan kaže – sedeo sam pored Njegoša dok ju je pisao. Shvatite ovo kako hoćete. Ovakvi ljudi se ne susreću iza svakog ćoška. Samo ako imate dobar želudac, čisti um i veoma visoki imunitet za herezu ili jeres.


Ljudi stvarno imaju bolesnu potrebu po spasitelju, naivno verujući da će neko drugi da uradi njihov posao. Pa to je nemoguće. Otuda toliko traže učitelje. I u tom beznađu i lenjosti spremni su da poveruju i u najblesavije religiozne dogme. Odgovorno tvrdim da od 100 učitelja koji su u opticaju, njih 90 samo lepo palamudi. Vredni su i aktuelni su koliko i lanjski snegovi. Njih 8 možda nešto vredi ali ne znaju da se izraze ili prezentuju. Dvojica nešto stvarno znaju i vrede ali oni se ne eksponiraju i uglavnom za njih malo ljudi zna. Veoma slično je i sa literaturom. Malobrojne sive ćelije to mogu da prepoznaju.

Već sam rekao, internet je najveće smetište. Dakle, sve je dostupno svakome. Puno smeća je dostupno svakome. Teško je razabrati šta je smeće a šta je kvalitetno. Ali recimo da vam to uspe, potrebno je znati nekoliko jezika da se studira prava literatura. Ko će da vam prevodi sve kvalitetne knjige u vaše jezike? Često ne postoje ni kompetentni prevodioci. Iz rukava mogu da navedem barem tridesetak veoma dobrih knjiga koje nisu prevedene na naše jezike i verovatno nikada neće ni biti prevedene. I kako pošteni student da studira ove naše nauke? Mora da nauči mnoge strane jezike. Zašto? Jer naši preci nisu dotične knjige preveli, sami nisu stvorili jednako kvalitetne knjige a i ono kvalitetnog što su stvorili i što imamo nisu znali da cene.

Vidite koji sve poslovi nas čekaju!!!

Kategorije
Kabala

CXXXII. Literatura – O (nekim) knjigama – I

Kome su potrebne debele knjige? Ko će da ih čita? Ljudi ne vole debele knjige! Ljudi se boje debelih knjiga. Ljudi se boje knjiga. Većina pametnih knjiga su tanke. Na primer: Knjiga Tota, Sefer Yetzirah, Tao Te King, Knjiga Zakona, Ji Džing, Hata joga pradipika, Kundalini Upanišada, itd.. Sve zajedno te nabrojane knjige kada bi ih spojio u jednu celinu imaju manje od 600 strana. Ko uopšte čita te knjige? A još manje ih razume.

Nisam sreo čoveka koji ima hrabrosti i pameti da kaže da nije zadovoljan sa knjigama o magiki i kabali koje su nam dostupne. Svi oni ćute i glođu oglodane kosti i kao zadovoljni su. Niko da se pobuni zbog ‘slabe hrane’. Ali sam sreo mnogo ‘ozbilnih’ i školovanih magičara i kabalista (was is das?) koji i danas glorifikuju neke knjige i grimoare iz srednjeg veka koji su bili prevaziđeni još pre 300 godina. Kakvi su to onda magičari i kabalisti? Koliko oni razumeju delovanje nevidljivih energetskih mehanizama i karme? A trebali bi to da razumeju. Oni su programeri tih mehanizama, odnosno trebali bi da budu, treba da znaju kako mehanizam deluje mada ne mogu da ga promene, da znaju tok i logičnost i zakonitost scenarija toka događaja. Da razumeju izreku ‘čudni su putevi božiji’ i da znaju zašto su tu putevi takvi i gde se mogu korigovati a gde ne. Oni treba da zaju da ‘praćenjem traga novca’ ili kabalistički rečeno ‘praćenjem traga energije’ se jedino mogu shvatiti ti ‘čudni putevi božiji’. Kao i prenos karme sa roditelja na decu. Naši rođaci fizičari bi rekli ‘praćenje aerodinamičnosti (hidrodinamičnosti) toka vode ili slobodnog pada u jakoj buri’. Veoma malo je takvih ljudi. I pored velikog knjiškog znanja. Čarobni kradrat ili čarobni talisman ili neki drugi čarobni predmet može stvarno da bude čaroban. Ali ako si stručnjak za život i ostale stvari, dakle za kabalu i magiku, ipak treba barem da znaš logiku delovanja te ‘magičke sprave’. Kako da je posvetiš, da je oživiš, da joj daš energiju, da joj daš struju, gorivo, ili šamanskim jezikom – konja. Današnji antropolozi uopšte nemaju pojma zašto su stari Egipćani balzamovali ne samo faraone nego i hiljade i hiljade mački! Oni misle da su to uradili u nekom verskom ludilu! Kakvi slepci. Egipćani uopšte nisu bili vernici u klasičnom smislu reči. Oni su bili poznavaoci, kao današnji fizičari i hemičari. Ako imaš znanje ne treba ti vera. Oni su znali da je faraonu potrebna pomoć i astralna svetlost na putu do i kroz Dvoranu Maat i zato su mu pomagali. Sva bogastva uz mumiju su tu samo kao nosioci astralne energije sa ciljem da poravnaju eventualnu neporavnanu karmu pokojnika. Dukat za lađara i još puno više za bogove. Imamo i mi termin – Sudnji Dan, ali malo ko ima predstavu šta je to i kako se treba pripremiti za taj momenat. Zato je tako spori napredak. Sreo sam ljude koji kao papagaji govore da je sve povezano sa svime, ali kada treba da taj aksiom povežu sa mehanizmom karme, onda u njima prorade mentalni daltonisti i sve vide crno-belo.

Ja otvoreno kažem da nisam zadovoljan ni sa jednom postojećom knjigom o magiki i kabali. Svakoj nešto nedostaje, svakoj je potrebno neko dodatno objašnjenje i nadgradnja. Jedine dve religiozne knjige koje zadovoljavaju trenutni evolutivni momenat su Knjiga Zakona i Tao Te King. Ne znam da li osim Ji Džinga i Tarota još koja knjiga zaslužuje epitet ‘sveta’. Uglavnom je sve slama srednjeg kvaliteta. Ko to ne zna on je samo početnik. Svim ostalim knjigama, kako religioznim tako i magokabalističkim, bez obzira na zvučno ime autora, je potrebno osavremenjavanje. Svim ritualima i vežbama je potrebno osavremenjavanje. Mi treba da radimo vežbe na asfaltu a ne u pećini. Možda je potrebna i pećina ali samo kao faza. Na asfaltu su mnogo veće i zahtevnije energije nego u pećini. A ni asfalt danas nije kao što je bio pre trideset a da ne pominjem pre sto godina.

Pet najvećih ljudi XX veka je napisalo velike knjige koje su bile revolucionarne kada su nastale. Ali evolucija teče svaki dan. U proteklih 60 i više godina se na zapadu nije pojavila revolucionarna knjiga na području magike i kabale. Šta mi onda učimo, šta studiramo? Prošlost. Ja nisam rekao da su netačne, ali postaju polako prevaziđene. Potrebna im je nadgradnja i prilagođavanje ili barem objašnjenja u duhu današnjeg vremena ako želimo da ih primenimo danas u našem vremenu.

Ovde možemo da se pohvalimo. U proteklih 30 godina u našem narodu su se iznedrile dve odlične knjige o astrologiji, remek dela i jedna isto tako odlična knjiga o jogi. Govorim o autorskim radovima. Ali na žalost, te knjige i ti autori nisu prepoznati ni priznati čak ni u okvirima ‘struke’, ako ta struka uopšte postoji. Biću skroman, mada mi to nije vrlina, pa ću preporučiti i moje knjige.

Ne postoji knjiga u kojoj sve piše, sva mudrost. Kao što ne postoji samo jedna univerzalna shema univerzuma. Dakle, znanje treba crpeti iz šire literature. Često me pitaju koje knjige su najbolje za studij kabale. Kada im nabrojim desetak knjiga ljudi su obično nezadovoljni. Zamislite studenta filozofije koji je nezadovoljan jer mora da čita nezanimljivog Kanta, Hegela, Engelsa. Takav je verovatno promašio zgradu fakulteta. Kada ljudima kažem da Liber 777 treba znati na pamet, neki to doslovno shvate. Pa ne uče te tabele kao da treba da ih odrecituju na sceni, nego da u svetu oko sebe prepoznaju inkarnate i materijalne predstavnike bogova. Da tako upoznaju svet oko sebe i sebe u centru svega toga, relativno ne-jakog ili jakog. Da prepoznaju saradnju i mešanje bogova oko sebe, jer on je ispostavljen svim tim bogovima. I treba da prepozna da je i sam koktel svih tih bogova. To je smisao te knjige. A kada im kažem da Liber 777 treba širiti i te tabele upotpunjavati, tek im ništa nije jasno. Ta knjiga je azbuka a oni bi hteli da napišu roman. U stvari, svako od nas je roman sastavljen od tih slova. Jedan od zadataka na putu inicijacije je i proširivanje tih tabela korespondencija. Tako nastaje literatura. Sopstvena. To traje, sporo teče, sporo se iskristalizuje znanje, ali uvek je bilo tako.

Kada sam pre više od četvrt veka sastavio prvu grubu i uopštenu tabelu slovenskih božanstava po 32 Staze Mudrosti, jednostavno nisam imao nikoga da ga pitam za mišljenje. Neki ljudi iz ‘struke’ su mi se smejali smatrajući da je to nepotrebno. Tada sam znao da su glupi a danas sam svestan da su idioti prve klase. Taj slovenski panteon je nužno iskristalizovati i precizno definisati jer on postoji. Tu klasifikaciju niko nije uradio, a to je ekstremno nužno zbog karme tih naroda. Vremenom sam tu novu kolonu u Liber 777 dopunjavao, korigovao, analizirao imena i karakteristike božanstava na razne načine, da sam je konačno sastavio celu. Sva paganska svetilišta svih slovenskih naroda se tako mogu proveriti.

Knjiga je oduvek bila simbol znanja i prosvetljenstva. Kakva su to vremena danas? Kada pogledamo šta se danas objavljuje vidimo da je funkcija 90% objavljenih knjiga zaglupljivanje a ne prosvetljivanje populacije. Internet i ostale savremene komunikacije samo naglašavaju tu negativnu funkciju knjiga. Danas je čoveku teže da se probije kroz džunglu literature i da pronađe pravu stvar-knjigu nego da studira i vežba po njoj kada je konačno pronađe. Kakva vremena?!

Pitanja o literaturi su česta. Ali u vezi literature treba znati sledeću stvar. Nema literature! U jednom momentu na putu inicijacije ponestane literature. Jer je jednostavno nema. I tada morate da znanje crpite iz sebe. Najbolje je da počnete da crpite znanje iz sebe mnogo ranije. Što pre. Jer samo tako možete da pobedite vreme i uspešno izvršite samoinicijacije. Možete vi biti vrhunski virtuoz na svojem instrumentu i tehnički da znate da odsvirate najveća i najzahtevnija muzička dela, od Bacha, Mozarta, Sačma i Hendriksa, a ništa svoje. Vi ste samo dobar izvođač. Ali samo ako stvorite svoj stil, pa još ako imate i svoje kompozicije, sproveli ste svoju samoinicijaciju i pobedili vreme i ušli u istoriju.

Često puta sam čuo benevolentne ali ipak uske komentare od ljudi da sam raspršen po pitanju sakupljanja informacija. Pa to je nužnost današnjeg momenta. Ako ne poznajemo drugo osim svojega, logično je da mislimo da je naše najbolje. Zato treba videti svet inače ćemo večito misliti da je naše selo najveće, najbolje, najlepše, itd.. Znate li onaj vic o dva crva u jednoj balegi? Dakle, treba sakupljati znanje iz svih tradicija, sa svih podneblja planete, iz svih religija, od mnogih učitelja i ‘učitelja’. Jer svaka tradicija nudi nešto što je veoma upotrebljivo i kompatibilno sa nekim rezonom iz drugih tradicija ili se čak nadopunjuju i objašnjavaju jedan drugog.

Da skratimo. Literature je malo, treba je tražiti svuda, u svim vremenima i što je najvažnije, treba je stvarati. Danas je to potrebnije nego ikada u istoriji. Kao što treba biti skeptičan do svakog učitelja tako treba biti skeptičan do svake literature. Jer danas je više učitelja i literature nego ikada. I to nešto govori. Sreo sam ljude koji su mi govorili: ‘Pročitao sam sve što mi je dostupno, svu literaturu, puno znanja sam pridobio ali nisam zadovoljan. Šta ne valja?’ A ja ga pitam – Koje vežbe radiš?

Kategorije
Kabala

CXXXI. Šta je sve maktub III

Kažu da čovekov život ima smisao, kao i to da sve što postoji i što se događa takođe ima smisao. Zvuči logično. A kod čoveka to treba da je najviše izraženo. Dakle, svaki inkarnirai čovek ima neki zadatak, funkciju, obavezu, misiju, sudbinu, svoj krst, maktub, Istinsku Volju, da uradi, izvrši, obavi. Dokaz toga je da je uopšte inkarniran jer je tokom istorije sakupio dovoljno energije i savršenosti sopstvenog koncentrata da se je re-inkarnirao. Ili je to uradio neko drugi da su mu omogućili inkarnaciju u slučaju ‘prvi put rođenih’. Dakle čovek može imati svakakve misije. Bilo da je to misija da bude kralj ili da bude rob. Čak i ako celu inkarnaciju pokušava da se oslobodi ropstva i čak ako u tome ne uspe, i to je neka misija koju on treba da obavi. Jer i ti pokušaji, sa njegove tačke gledano neuspešni, u velikom mozaiku itekako imaju smisao. Ljudi su u konstantnim interakcijama. Napori jednog subjekta čak i ako je on u tome neuspešan, nužno deluju na još nekoga i čak i to može značiti uspešnost misije dotičnog. Kod svih ovih scenarija i mogućnosti uvek je u pozadini nevidljivi mehanizam prenosa karme. Nije svakome dano da može sve. Niko ne može sve. Ali neki mogu mnogo. Više nego drugi. Ali svi treba da se trude, da ulažu napor. Jer to je peta funkcija Sfinge – Ići.

— —– —

‘Mi smo automati koje potpuno kontrolišu sile sredine, razbacavši nas unaokolo kao pampure od plute po površini vode, automati koji su pogrešno shvatili rezultirajuću silu spoljnih impulsa kao slobodnu volju’. Tako kaže naš genije Nikola Tesla. Fantastično tačan rezon. Obrnuti azimut toga je takođe karma. Karma je obrnuti azimut i Istinske Volje i slobodne volje. Slobodna volja je usko polje suverenih reakcija unutar polja maktub.

— —– —

Bog je čoveku dao nesiguran život. A čovek se ubi da ga učini sigurnim. I nije baš uspešan u tome. Da li ima smisla? Očigledno bog nije mislio ozbiljno i uživa u tome da čoveka drži u neizvesnosti. Zato čovek ima pravo na neozbiljan odnos do života. Ali ne i lenj odnos. (Uvek sam mislio da se ljudi premalo smeju i da su lenji, naročito mentalno. Zato treba više da se smeju i da više rade, a naročito da više misle). Čoveku je puno toga unapred zapisano, fiksirano, maktub, i jedino što mu preostaje je izvesno imaginarno polje koje on u svojoj autopretencioznosti imenuje slobodna volja, i da unutar tog polja bude vredan i da nasleđeni maktub smanji a maktub naslednika malo poboljša, olakša. Kažem – malo! Jer i naslednici imaju svoj maktub.

— —– —

Kada bi ljudi još u mladosti ili čak u detinjstvu znali šta ih sve čeka u predstojećem životu mnogi bi izvršili samoubistvo. Zar je Sokrat rekao nešto drugo? Isto to samo na svoj način. ‘Kada vidimo koliko je patnje na ovom svetu, najbolje je ne roditi se‘. Istina. A šta je Buda rekao drugačije u svojoj Prvoj Plemenitoj Istini – Sve je patnja. I sve to je tako zbog prenosa karme. Sve to nekada nije bilo maktub. Ali u jednom momentu kada se je nagomilala kritična masa energije, to je postalo neizbežno i samim time maktub. I to čovek ili odradi ili prenese na potomke.

— —– —

Maktub je zapis neizbežne karme. Mlad čovek ne zna šta mu je sve nametnuto na leđa datumom rođenja i dotičnim roditeljima. I zato istrajava kroz život. A kada bi samo znao koliko je tu sranja kroz koja mora da prođe u nadolazećim godinama! Neka može da izbegne ali ona maktub ne može pa čak i ako se preseli na Mesec.

— —– —

Bezbroj puta sam čuo rečenice: eh, da mi je neko rekao; eh da mi je ova pamet; eh kad bi čovek znao; itd.. Uvek je to kritika ne-znanja, kritika protiv nečega što nisu znali a zadesilo ih je. A da su znali, ne bi ih zadesilo. Izgleda da im je to bio njihov maktub. Da im je to neko rekao i da su znali nešto na vreme, verovatno to više ne bi bio njihov maktub. Verovatno bi mogli da eskiviraju neko neprijatno iskustvo. Ili ne, zavisi. I šta čoveku preostaje? Da svaku situaciju shvata kao šansu za put inicijacije. A šta nam drugo govore monasi svih religija? Ne treba nama da i mi postanemo monasi ali možemo od svakog problema da napravimo šansu. Ali ljudi se uglavnom ne vide od problema i ne mogu da misle od problema. Pitajte svoje roditelje odkuda vam toliko problema! Ako oni ne znaju odgovor, onda ne zaslužuju da ih cenite. Mada možete i dalje da ih volite.

Najkraće rečeno, Istinska Volja je obrnuti azimut karme. Slobodna volja je usko polje unutar polja Istinske Volje, sredstvo, način rada, metodologija koja se menja po potrebi u velikom projektu koji se zove I. Volja. I opet je tu slobodna volja determinisana, ograničena karmom. Čovek u svojem neznanju, gluposti, naduvanosti, često i prečesto pomisli da je samo on sam kreator svoje sudbine i života. Čak i solidni poznavaoci Tarota sebi dozvole previd i ne razumeju snagu Velikih Arkana. Kod nekih divinacija u zavisnosti od pitanja, u odgovorima se može pokazati ono što je maktub, dakle fiksno, i to čovek, subjekat, mora uvažavati. Fiksni nosači budućnosti. Ali moguća je i situacija da su svi faktori u vezi tog pitanja unutar energetakih resursa subjekta i tada on može da utiče i kreira sve događaje vezane za pitanje divinacije. To su uglavnom slučajevi kada se u čitanju dobiju samo Manje Arkane.

Ko nije svestan ovoga treba da od početka počne da studira Tarot.