Kategorije
Kabala

CL. Provociranje duhovnjaka! – I

Da li volite slatki ukus jeresi-hereze?

Ovaj tekst je bio planiran da ide u knjigu Telema. Na savet dobronamernih suflera sam ga izbacio. Smatrali su da je suviše provokativan. Zahvaljujući funkciji SAVE u kompjuteru tekst je preživeo a ja sam se ohrabrio da ga objavim. Uz male razvodnjavajuće korekcije i dodatke.

Na svakom životnom frontu su prisutni diletanti, foliranti i prevaranti. Ovi prvi nisu problem, ne zato što su u ogromnoj većini nego zato što smo svi negde i nekada bili diletanti. Treningom smo postali profesionalci a neki su ostali večiti diletanti i prešli u folirante. Ni oni nisu uvek za bacanje. Često znaju da nasmeju i zabave. Kada im se to osladi ili pomisle da su dobri, postaju prevaranti. Vaš zadatak je da ih sve prepoznate. Ne postoji područje gde je toliko puno i prvih i drugih i trećih kao ovo naše područje. To sam više puta rekao, napisao.

Ja volim bogokletne rečenice zbog kojih se i jedni i drugi i treći useru. Zato jer one su nepogrešivi test za sve njih. Ove tvrdnje su pravi lakmus papir za njih. Od njihove reakcije na ove tvrdnje odmah znam ko su i šta su i koliko vrede. Dakle:

1. Neka je proklet onaj koji oprašta. Bože, nemoj da im oprostiš čak i ako ne znaju šta čine!

2. Zašto o mrtvima sve najbolje?

3. 90% ljudi treba kondicionirati, jer ne zaslužuju ništa drugo nego svoje pasje živote, jer ne znaju šta da rade sa svojom slobodom!

4. Deca su blagoslov, roditelji su prokletstvo!

5. Treba spasiti samo one koji su sposobni sami da se spasu!

6. Ja znam da vi volite svoje roditelje, ali da li su vredni da ih cenite?

7. Zašto vi niste sramežljivi? Ha ha!

8. Da li je tačno da samo na groblju i nudističkoj plaži postoji ravnopravnost?

9. Šta vam znači onaj gimnastičar na plusu?

10. Šta je to u ljudskom biću što ga vuče prema piću?

11. Da li znate šta stvarno znači biti slobodan i kako to izgleda?

12. Ako je bog stvorio čoveka po svojem obliku, da li se u tom tumačenju misli i na ženu? Da li je i nju stvorio po svojem obliku?

13. Juče sam video čoveka bez problema! Ha ha ha!!!!

14. Da li znaš i da li smeš da pitaš kraljicu za seks?

15. Ko tebe kamenom, ti njega sekirom!

16. Da li si već napisao svoju autobiografiju? A testament?

17. Da li možeš da zamisliš sada sebe ovde mrtvog a da ipak funkcionišeš’ Kako bi funkcionisao?

18. Imaš li predstavu šta ti je sve dozvoljeno?

19. Jeste li čuli da od juče više ne važi zakon o bezgrešnom začeću?

20. Ne smem ni da pomislim a kamo li da izgovorim ili napišem onu zen rečenicu koja govori šta uraditi sa svojim roditeljima kada ih sretneš?

21. Ono što treba u kući, ni u crkvu se ne nosi.

22. Ništa lakše nego glupom dokazati da je pametan.

23. Milion puta izrečenu istinu treba dodatno proveriti!

24. Jeste li čitali pamflet o obaveznom seksu!

Imam još ovakvih tvrdnji, pitanja, aksioma, ali obziran sam do vaših želudaca.

Čovek koji ima neko znanje na putu inicijacije, koji misli slično kao ja, ili koji je dostigao prosvetljenje ili barem prvi nivo samadija, će spontano reagovati i reći: pa naravno, of course, seveda, konječno, naturalmente, tout a fait, a zašto ne bi moglo, si certo, elbete, svakako, claro que si, dabome, naturlitch, por supuesto, da da, kako da ne, … A zašto je to tako? Pa evo, tačku po tačku:

1. Neka je proklet onaj koji oprašta. Bože, nemoj da im oprostiš čak i ako ne znaju šta rade!

Čovek koji želi da se osveti u stvari ima karmičku obavezu da ojača. I to da toliko ojača da može da se osveti, odnosno da izvrši kompenzaciju ili uravnoteženje. A ako u tim naporima veoma ojača, više nego što je potrebno za osvetu (a to je najbolje) tada se u jednom momentu i potreba za osvetom smanjuje i nestaje, odnosno, dogodiće se sama od sebe. Ako čovek nije sposoban da toliko ojača on ima sva moralna prava i obaveze da kada je sposoban za uravnoteženje, to i uradi. Amen. Problem je da se ljudi late osvete pre nego što su dovoljno jaki za to. A to je greška. A što se tiče boga, on i tako nikome ništa ne oprašta! Čak i ne-znanje ne uvažava kao olakšavajuću okolnost. Oprost je filozofsko-matematička tema za duuuuuuboku analizu.

2. Zašto o mrtvima sve najbolje?

O njima sve najbolje, samo ako to zaslužuju. Ako ne zaslužuju onda, zašto ne istinito? Ako oni to ne zaslužuju a mi o njima sve najbolje, onda mi lažemo! Zato, o svima, i o mrtvima i o živima, samo realno, istinito. Mi za mrtve možemo puno toga da uradimo, ali ne treba da za njih lažemo. Mi možemo za njih da budemo žiranti i treba to da ispunimo. Jaooo, nadam se da razumete.

3. 90% ljudi treba kondicionirati jer ne zaslužuju ništa bolje nego svoje pasje živote, jer ne znaju šta da rade sa svojom slobodom.

Kada sam pre četvrt veka prvi put rekao ovu rečenicu, svi oko mene su skočili na zadnje noge. Deset godina nakon toga pola njih mi je došlo i reklo da je 90% previše ali nekih 40% to zaslužuje. Još deset godia kasnije, većina njih je došla do mene i kazala da je cifra oko 60% realna. Ne znam šta će mi reći kroz pet godina.

4. Deca su blagoslov, roditelji su prokletstvo.

Pogledajte ko kome prenosi karmu a ko odrađuje čiju karmu. Jedan naš poznati glumac je rekao: ‘Veće stoke od roditelja nisam video’. Prezahtevno je to za mnoge mozgove. Jedan drugi naš pametan čovek je rekao: ‘Na mladima svet ostaje, mada nisu ništa zgrešili’. Sve gluposti predaka neizbežno padaju na njihova mlađana ramena.

5. Treba spasiti samo one koji su sposobni sami da se spasu.

Zašto spasavati onoga od koga je i bog digao ruke!? To je negativna selekcija. Mi smo za pozitivnu selekciju. Priroda govori – najjači ostaju. To govori i Univerzalni Zakon Jačeg. Dosta je više sa tim ljigavim hrišćanskim humanizmom za kilave. Davno, davno sam pročitao jedan aforizam – ‘ja za protivnike biram najslabije, jer, zašto da stradaju hrabri ljudi’. Valjda ste shvatili da je Isus bio prvi komunista. A to nije baš profitabilno.

6. Ja znam da vi volite svoje roditelje, ali da li su vredni da ih cenite?

Prvo treba razlikovati termine voleti od termina ceniti. A tu je još mnogo nijansi koje odlučuju. Svi volimo svoje roditelje, krv nije voda, emocije su iracionalne. Ali, glagol – ceniti – je rezultat matematike.

7. Zašto vi niste sramežljivi? Ha ha!

Ha, ha. Da li ste upoznali takvog čoveka? A ženu? Ako takva postoji veoma bih želeo da je upoznam. Da testiram svoju sramežljivost. Kad će žene ukapirati da uopšte nije teško biti sramežljiva žena. Ali, to nije vrlina! Naprotiv.

8. Da li je tačno da samo na groblju i na nudističkoj plaži postoji ravnopravnost?

Crvi na groblju sa jednakim apetiom žderu i jednog bankara i beskućnika. Ali grobovi su ipak različiti. Ako verujete da ima ravnopravnosti na nudističkoj plaži, proverite to sami. Možda u vodi jer ajkula ne bira jer je lenja. Ali razmislite, mora da postoje karmički razlozi da ste privilegovani da ste blizu ajkule, ili ne daj bože, najbliži.

9. Šta vam znači onaj gimnastičar na plusu?

To mora da je bila veoma jaka modna muha pre 2000 godina koja se je predugo održala a kasnije se je neko setio da je upotrebi kao putokaz ka bogu.

Nastavićemo sledeći mesec…

Kategorije
Kabala

CXLIX. Pan

Pre dva meseca me je jedan mladi gospodin iz istočne Srbije zamolio da kažem par reči o božastvu Pan. Evo, sledi moj skromni pokušaj da odgovorim.

Pan – to ime, reč, znači – Sve. Otuda i termini panika, paničan strah, stanja kada kolapsira ceo sistem, kada nema kontrolu. Dakle, Pan je sve. A čovek toliko delova sebe ne poznaje da je veoma daleko od Pana. Čak i mnogo niži nivo od Pana nivo Tifareta, nivo 666, u svojoj savršenosti i kompletnosti zastrašuje ljude. A koliko to tek čini Pan. Život i životnost u krajnjem obliku. Zato je i predstavljen kao strašni bog. To je onaj sa velikim penisom koji juri mlade devojke. Ha ha. A one kao beže, i stvarno beže i mole se da ih Pan uhvati da bi došlo do obostranog anuliranja napona, a za koje one ne preuzimaju odgovornost, a sve to na opšte veselje cele prirode. Jer u prirodi nema incidenata. A zašto mu je naglašen penis? Zato jer je to simbol seksualnog nagona, a to je najjači nagon u čoveku jer je u funkciji opstanka vrste. Isto kao i glad. Ta dva nagona imaju samo tu jednu, istu funkciju. Nisu mu naglasili nokte ili uši, ha ha. A devojke nose cveće u kosi. Cvet je genitalija biljke. Ali zbog pasivnosti Vodenog Elementa, one to rade posredno. Šta tu nije jasno?! Šta tu ima grešno?

Pan je stanje, nivo bez ograničenja, stanje bez greha, bez prekršaja, bez karme. Jer ‘reč greha je ograničenje’. Dakle, bez greha, bez zastoja, bez ograničenja, bez senki, dakle to je čista Svetlost. To je Nirvikalpa Samadi. Svako moguće odstupanje od dinamične harmonije, od ravnoteže, svaki simptom zastoja, greha, svaki simptom karme, je znak nepotpunog Pana. Da li je uopšte moguće zamisliti neograničene a suverene potencijale na svim frontovima? Pa to je samadi. Samadi je veoma kompleksna jednačina, dinamička statika, matematička nula po celom volumenu, ako je uopšte moguće rečima to predstaviti. To je izraz najkompletnijeg života, beskrajne dinamične Harmonije makrokosmosa, sveopšte svesti. I čovek, homo sapiens, ova dvonoga, dosadna hodajuća i veoma često glupava beštija, kao mikrokosmos, ima sve te potencijale u sebi, naravno, na mikro nivou. Dakle, ima ih, oni su sastavni delovi čoveka. I zašto ih negrati?

Himna Panu je himna Svemu. A kad kažemo Svemu, onda dolazimo do sledećih rečenica:

Sve što je ljudsko nije mi strano.

Sve što je božansko nije mi strano.

Sve što je ljudsko je i božansko.

I pošto ništa ne može da se dogodi bez volje i dozvole i blagoslova boga, a vidimo šta se sve dešava, onda zaključujemo da je sve što se dešava normalno, potrebno i logično. Ili, barem ima neki razlog. Ako je to nekome neprijatno, bolno, ako mu se ne sviđa, znači da mu je ugao gledanja mali, uzak, odnosno da je manji od 360 stepeni. A Pan uvek ima ugao gledanja od 360 stepeni. Ako to pokušamo da zamislimo i predstavimo volumenski, dakle u tri ravni koje se geometrijski pravilno presecaju, to je još bolja predstava. Njemu su i azimut i obrnuti azimut isti. Zato njemu ništa nije incident. On ne voli da su devojke i žene nevine. Jer ako ostanu nevine, tek to je incident. Dakle, Pan je jednačina, sve moguće jednačine zajedno, sveobuhvatna matematička nula, najviši samadi, život u punoj dinamici. Bez nepotrebnih skrupula i pravila. Bujanje života. Znači tu su i zdravlje i snaga. Ali mnogo višeg i opštijeg tipa nego što je to Ares. Vidimo da je to veoma teško dostižno stanje. Pametni tu mogu da vide čime su sve sputani, koliko mazohizma šlepaju u sebi, koliko normi i dogmi im zagorčava život. Nigde kraja spisku. I ako bi se toga oslobodili svi okolo bi poludeli od Pan-ike.

Takođe pogledajte u rečnik da vidite šta znači ta reč u češkom jeziku.

Prizivati Pana može da bude diskutabilno. Zavisi ko ga priziva i kako. Jer to je aktiviranje svih mogućih aspekata karme i apel ka anuliranju kompletne karme. I najčešće se dogodi da se ništa ne dogodi. Ili prorade neke karme u svojem anuliranju, a to može biti i prijatno i neprijatno. Ko može da podnese krajnju punoću života kada smo još u embrionalnoj fazi bili suočeni sa mnogo zabrana i skrupula i pravila i koja su nam nametnuta i kojih se i danas držimo. Dakle, sve zavisi od načina i intenziteta priziva kao i od tipa i intenziteta karme onoga koji priziva. Preširoka tema. Pronađite sebe u tome. Svako sebe. Koliko životinja i biljaka ste ubili? Poravnajte im te dugove. Zar Pan nije bog šuma, livada, flore i faune, kompletne prirode. Nemate vi karmičke obaveze samo do ljudi. Najveće obaveze su do ljudi ali nisu jedine.

Koliko ste daleko od Pana? Onoliko koliko vas je strah života. Onoliko koliko vam je nedostupno ono što želite. Onoliko koliko ste sramežljivi. Onoliko koliko gušite svoje prirodne impulse, itd.. Sve su to simptomi ograničenja. A reč greha je ograničenje. Odsutnost Pana je znak postojanja karme, Apepa. I obratno.

To je opšti prikaz, teško upotrebljiv u praksi, ali ga svakako treba biti svestan. Zato je priziv Pana diskutabilan, ali, svaka stvar koja ima kontinuitet ima i vrednost. Stvar karme svakog pojedinca je da li će prizivati Pana i kakvi će biti rezultati. Ljudi uglavnom nisu za to ni spremni ni sposobni. Zato je bolje ići parcijalno. Svaki priziv Pana je afirmacija sopstvene celovitosti i punoće života (kojoj težimo). Samim time je to udar na sav beton u glavi. Ali s obzirom u kolikoj meri ljudi tegle nepotrebne skrupule, pravila, norme, dogme, ograničenja, taj pokušaj priziva izgleda kao pokušaj da celu tastaturu savladate odjednom, da sa prva dva sata sviranja savladate neki instrument.. Ne ide to baš tako. Bolje je ići parcijalno.

Srećna Vam Prolećna Ravnodnevnica, Isemerias!!!

Kategorije
Kabala

CXLVIII. – Kabala F. A.Q. – XV

Da li se proces inicijacije odvija samo na inkarniranim ljudima (bićima) na planeti Zemlji ili je to moguće obaviti još negde u univerzumu?

Inicijaciju treba obaviti tako gde se nalaziš. Ispit politologije radiš na fakultetu političkih nauka a skok u dalj na atletskom terenu. Verovatno svaka lokacija u univerzumu ima svoje specifične inicijacijske zadatke. Tako pretpostavljam, jer je logično. Za planetu Zemlju znam da ima svoje zadatke. Dobro ih poznajemo.

Da li činjenica da dobri tranziti uspavaju važi samo za pojedinca ili i za narode i države?

Zavetrina uspava pojedinca, porodicu, familiju, narod, državu. Ugodni tranziti su trigoni i neke konjunkcije. To su periodi kada je sve u redu, sve teče lako i glatko, bez stresa, čak odlično. Uglavnom subjekti toga nisu svesni. Slabi tranziti su krize, problemi, bolesti, ratovi. Tada smo ih svi svesni. Ali, bolni tranziti su tu da nas probude, ponekad namuče i nauče da smo svesni vremena kada su dobri tranziti da se pripremimo da sa lakoćom amortizujemo slabe tranzite kada dođu. A dolaze u ciklusima sigurno. Treba da poštujemo naše bolesti jer one nas opominju koliko nismo brinuli o svojem zdravlju. Ko ne zapamti istoriju osuđen je da je ponavlja. Kada je slab tranzit nije dovoljno otrpeti i čekati da prođe nego se probuditi i ojačati da nas sledeći put ne uhvati na spavanju. Znate no – i to će takođe proći! Dakke, sve može da se uspava.

Ako čovek na put inicijacije kreće iz debelog ne-znanja, znači li to da ako nije ‘prvi put rođeni’ da on ima izvesnu prednost i ne startuje iz debelog ne-znanja?

Ako je re-inkarnirani, sigurno je već prešao izvestan evolucijski put, ali to uopšte ne mora da znači da je uradio puno. Može čovek da se reinkarnira puno puta a da uopšte ne krene na put inicijacije. Svakom inkarancijom on malo napreduje ali to još ne znači da se je probudio. Već sam pominjao da je neka ocena da je samo oko 10% populacije re-inkarniranih ali to ne znači da su svi oni na putu inicijacije. Ako je neko na primer u prethodnim inkarnacijama obavio deo inicijacijskog puta, ne mora da znači da se on toga seća, ali sve zasluge će se nekako već pokazati. Bilo u obliku nekih sposobnosti, vrlina ili u okolnostima novog rođenja. Jer to je energija koju je nemoguće anulirati, izbrisati, uništiti. Dakle, ništa nije bilo uzalud.

Zašto se mehanizam delovanja i prenosa karme ne uči nigde na oficijelnim fakultetima i ni u jednom školskom sistemu?

Ta tema nije u školskim programima jer nema sposobnih i kompetentnih predavača i stručnjaka. Osim toga zapadni sistem školstva, koji je manje više dominantan po celom svetu, a koji je potekao iz zapadne Evrope pre približno 200 godina, je pažljivo planiran da se inicijacijsko znanje sakrije pod tepih.

Drugi razlog je da taj mehanizam malo poznat i Indijcima mada je termin karma u stvari njihov termin. Dakle, potrebna su strahovita predznanja o jogi, kabali, astrologiji, medicini, itd.. Danas je više nauka nego ikada, svakodnevno se granaju, čovek zna više nego ikada, ali o svojem smislu zna isto kao i pre nekoliko hiljada godina. A o mehanizmu prenosa karme nema pojma. Nije lako detetu da dokaže roditeljima greške roditelja a još manja je verovatnoća da to roditelji shvate i priznaju. Jer, oni vole jedni druge, a to oteža stvar.

Zar niste malo prestrogi do akademika? Da li oni u tolikoj meri ne zaslužuju respekt?

Akademike nije zdravo respektovati jer to jednostavno ne zaslužuju. Ko uopšte njih sluša i uvažava? Da li imaju moć? Nemaju. Da li imaju znanje? Kažu da imaju. U redu, znanje je moć. Ali, kako to da oni imaju znanje a nemaju moć? Dakle nešto ne valja sa njihovim znanjem. Pogledajmo danas akademike na planeti, oni ćute a epidemija rastura, ratovi svuda, krize svuda. Nešto nije u redu! Baš me zanima koliko akademika danas na planeti bi razumelo pojam ‘mehanizam delovanja i prenosa karme’. Osim toga, nikada do sada nisam ni video ni čuo ni primetio kod nekog akademika kada govori na radiju, TV ili novinama, lucidnost. Znanje da, ali lucidnost ne. A o prosvetljenosti da ne govorimo. Pa oni su direktori u fabrikama mozgova a nisu lucidni! Pitam se kakve oni veze imaju sa fabrikom mozgova? Šta bi odgovorili ako bi ih pitali – kakve veze ima crkva sa bogom?

Šta znači da čisti narodi nemaju istoriju? Da li je uopšte neki narod danas koji živi na planeti Zemlji, čist?

Ne postoji čista stvar, ne postoje čisti narodi. Ne postoji narod koji nije uradio nešto slabo. Isto to važi i za pojedinca. Pitanje je samo intenziteta, koliko slabu stvar je uradio. Da li ju je uradio svesno ili ne, itd.. Uzmimo na primer narode koji su uradili velike stvari, recimo Englezi, Portugalci. Ili pojedince, na primer Napoleon, Kolumbo, Ataturk, američki generali, Homeini, i još bezbroj njih. Da li su oni veliki? Da. Da li su oni čisti? Nema šansi. Izgleda da pogrešne ljude smatramo velikim. Veliki a istovremeno koliko toliko čisti su samo umetnici i naučnici i ljudi na putu inicijacije. Švajcarci i Slovenci važe za ‘čiste’ narode. Da li oni imaju veliku istoriju? Ne baš. Talijani su kao ‘namazani’ (to nije moje mišljenje). Da li oni imaju veliku istoriju? Da. Sve su to parcijalna gledanja. Da skratimo – nema čistih.

Da li mi sami izaberemo Svetog Anđela Čuvara ili on izabere nas? Kada čovek umre da li S. A. Č. Izabere drugog čoveka, ili je tada završetak i njegovog postojanja?

Niti on izabire nas niti mi izabiremo njega mada je tu izabiranje obostrano, uzajamno, da ne kažemo istovremeno nastajanje. S. A. Č. je ogledalo trenutnog momenta, konstrukt trenutnog momenta u kojem je zapisama ogomna količina podataka. U taj spisak podataka spada: trenutno stanje silina makro nivoa, dakle pozicije astro tela, planete, itd., karakteristike lokacije na kojoj se događa ta dinamika u tom momentu, momentu rođenja, ključni akteri tog događaja, dakle oba roditelja (sa svojom istorijom, karmom) i još puno manjih faktora. Sve to je konglomerat koji se sakupi u embriu koji se rađa. I pošto je tu materijalni nosilac, sve to su faktori, odnosno to je konstrukt, zapis u vremenu za taj momenat, udruženi i instalirani u novorođenčetu. Dakle, izbor je obostrani i takoreći spontani. Embrio kao vakuum privlači u sebe ceo univerzum jer je to budući mikrokosmos, a univerzum hoće da se sruči u taj vakuum. I taj zapis, taj knstrukt postoji dok je čovek živ. Nakon smrti može da egzistira ili da se razgradi isto kao što fizičko telo istruli. Može da preživi ako je čovek tokom života uradio velika dela koja ga nadžive. Ne verujem da je moguće da nakon smrti svojega fizičkog predstavnika S. A. Čuvar preuzme nekog novog čoveka, novo novorođenče da ga čuva. Zato jer svaki momenat u Vremenu ima svoje konstrukte i zakonitosti i svi se međusobno razlikuju i oni su više nego dovoljni za svako novo novorođenče. Osim možda kod reinkarniranja nekog avatara.