Primetio sam da se je izvestan broj ljudi zainteresovao za ritual Liber Samekh kojega tako iz sve snage propagiram i favorizujem. I naravno, uz taj ritual je neraskidivo povezan i sefirot Tifaret. Posledično se je pojavilo mnogo pitanja u vezi tog rituala i tog sefirota kao i o celom Drvetu Života. Vredni su toga i vredni su truda, objašnjavanja i rada. Pokušaćemo onako iz rukava, brzo i na prvu loptu. Dakle:
Tifaret je kapetan vašeg broda
Da li shvatate ovu rečenicu? Sve što radite svesno, budne svesti, to radi i vodi vaš Tifaret. Jer taj sefirot je centar vaše svesti, svesnosti, budnog stanja, vašeg bića, ma šta bilo vaše biće i ma koliko velika ili mala bila vaša svest. Ako radite na sebi, to radi vaš Tifaret na samom sebi, ako nešto učite u pozadini je vaš Tifaret, ako radite nešto fizički, izvan vašeg tela, vaše ruke i svest vodi vaš Tifaret. Čak i vaše snove indirektno vodi vaš Tifaret. Ali on nije svemoguć. Veoma daleko je od svemogućnosti i pored takvih potencijala. Zato je čovek jedno jadno malo bespomoćno biće ali sa božijim potencijalima. Apsurdno, kontradiktorno. Da. Čovek je veliko čudo, kaže naš bog Hermes.
Svaki oblik ispostavljenosti široj javnosti (ili užoj) je neki oblik ispoljavanja Tifareta dotičnog subjekta. Što je ta poznatost šira, znači da je Tifaret jači, jače sija, a što duže traje znači da je oblik volumena tog Tifareta kompaktniji, stabilniji. I obratno. Isto tako kada se upoznajemo sa nekim čovekom mi se upoznajemo sa njegovim Tifaretom. Posredno i sa Netzahom i sa svim ostalim sefirotima ali direktno samo sa Tifaretom. Mi tada možemo da vidimo i koji sefirot mu štrči ili koji je potisnut, koji ‘samoinicijativno’ deluje i izbija u prvi plan, ali upoznajemo se sa Tifaretom. A da bi Tifaret zasijao okolo mora da bude jak da stvarno obavlja funkciju centra, kapetana lađe, kralja kraljevstva.
Ako je neko poznat znači da mnogi gledaju u njega, da mnogi vide njega, da je on sam vidan, da drugi očekuju nešto od njega, svetlost od njega, jer on je zvezda. Ali to još ne znači da se radi o samadiju. Čak 99% slučajeva to nije samadi mada je to rad tog nivoa. Kada govorimo o Tifaretu ne mora da znači da govorimo o samadiju. Može ali ne mora. Ali kada govorimo o samadiju to apsolutno mora da znači da govorimo barem o Tifaretu (ili o nekom višem sefirotu).
Isto tako, izlazak iz anonimnosti je neka vrsta približavanja, povećavanja prohodnosti ili osvajanja nivoa Tifareta. Ili barem prolazno, trenutno dostizanje Tifareta. Dakle, Tifaret je subjekat, odnosno gravitacijski centar subjekta, centar sistema, konglomerata sastavnih delova, sefirota, koji čine subjekta. U tom sistemu mogu da budu ’konflikti’, neskladi između pojedinih sastavnih delova, sefirota. To nisu sukobi, pravilnije je reći neskladi, neravnoteže, neharmoničnost, nejednaka zastupljenost. Najčešći nesklad je između Tifareta i Geburaha mada je moguć nesklad svakog sa svakim. Svaki nesklad se manje ili više odražava i na sve ostale sefirote, jer ako je u konfliktu sa Geburahom, to će se manje ili više odraziti i kao konflikt i sa nižim sefirotima, jer niži sefiroti uvek reflektuju one više. Bolje je ako je u konfliktu samo sa nižim jer to znači da ga mase ne razumeju ali pravni sistem ga ne dira. A ako je u konfliktu i sa Geburahom znači da ga mase ne razumeju ali i da ga sistem progoni ili da smetaju jedan drugom. Ali to je vrlina (privilegovanost i osuđenost) istinski velikih. Tokom cele istorije imamo puno takvih primera. Svi koji su barem malo dostigli, osetili Tifaret, iskusili su neke od ovih konflikata. Od Sokrata, Diogenesa, preko Dantea, Petrarke, Galileja, Voltera, Wilhelma Reicha, i drugih do današnjih dana. Volter je dobar primer izmene tih nesklada, konflikata. Mase ga i tako nikada nisu razumele zato su odobravajuće skandirale kada su javno palili njegove knjige. To je bio samo sukob sa nižim sefirotima (mada je palenje knjiga sukob sa višim, sa Geburahom). Ali kada ga je Luj XV oterao sa dvora i kada je bio u nemilosti, to je konkretan sukob sa Geburahom. Wilhelm Reich je imao oba ta sukoba istovremeno. I u našim narodima ima takvih. Od Đure Jakšića do Ivana Cankara. Sve to je jedan od razloga da je period hermitskog života ponekad potreban za takve ljude. Ali ni to nije konačno i trajno rešenje. Veliki ljudi, ljudi Tifareta (ili viši) moraju da igraju ulogu Prometeja.
Čovek Tifareta kao da je osuđen na sukob sa sistemom?! Čak i ako nije, to se često događa! Treba da pronađem praktične primere toga iz istorije: Lojola, Molinos, Sveti Augustin, sve žrtve inkvizicije (od naučnika do umetnika), Ošo, W. Reich, Volter, E. Levi, Mansur Al Haladž, Crowley, Timothy Leary, itd.. Takoreći nema izuzetaka. Ako su povremeno postojali izuzeci koji su bili u milosti vlasti, uprkos svojoj izuzetnosti, ipak su pali u nemilost nakon promene vlasti. Čovek Tifareta neizbežno mora pre ili kasnije da se sukobi sa Geburahom. Jedino tako može da izgubi veru u sve bogove, doslovno u sve osim u svojega boga, svojega Svetog Anđela Čuvara, svojega ADONAI-ja!
— —– —
Ako je neki umetnik delovao iz Tifareta, a to važi za skoro sve umetnike i naučnike, to ne znači da su ovladali taj nivo. Ali ipak možemo na njihovim primerima najbolje videti odnos Tifareta do Geburaha kao i do nižih sefirota. Gete je najbolji primer dobrog odnosa Tifareta sa Geburahom. Delovao je iz Tifareta (mada ne znači i da ga je osvojio) i imao penziju iz fonda ministarstva. Znači imao je dobar odnos i sa Chesedom. Posledično imao je dobar odnos i sa svim nižim sferama. Kakva suprotnost Volteru! Ali Gete je Nemac, vredan, pedantan, disciplinovan, pripadnik mentala Geburaha. Retko koji Nemac se sukobi sa Geburahom, što nije slučaj sa Francuzima i Talijanima.
Dakle, svaki izlazak u javnost je već znak ispoljavanja nivoa svesti Tifareta. Samo zavisi sa čime čovek izlazi u javnost, koliko je to velika stvar, koliko zanimljiva i koliko trajna. Zato su svi umetnici pod Tifaretom. Tifaret sam po sebi nije ‘trajan’ mada može da bude u zavisnosti od načina i snage sa kojom se obznanjuje Sunce subjekta. Što je stvar trajnija znači da je snaga te luči veća i što je nainteresantnije znači da je taj dostignuti nivo subjekta kvalitetniji i trajniji. Takođe, svaka ekspanzija, izlazak u javnost je izraz ega. Danas je više nego ikada eksponiranih ljudi. I procentualno i relativno. To je takođe izraz napretka homo sapiensa jer svaki izlazak u javnost je delovanje na nivou Tifareta. Dakle, procentualno i relativno gledano danas je najviše ljudi koji barem na kratko deluju i sa tog nivoa. To je znak sve veće prisutnosti telemitske mislenosti.
— —– —
Pre nego što krenemo na neki put dobro je imati bar neke predstave o cilju tog puta. Ako napredujemo ka samadiju i ako već znamo metode i sredstva kojima težimo tom samadiju treba barem da imamo nekuLiber Samekh – Knjiga predstavu šta je to i kako bi trebalo da izgleda taj cilj. Preko studiranja Drveta Života možemo dobiti osnovnu sliku tog stanja. Konkretno ovde mislim na prvi pravi samadi, nivo svesti Tifareta. Analizom korespondencija možemo dobiti prilično jasne konture, osnovne karakteristike tog stanja. Samim analitičnim studiranjem Drveta Života mi ne možemo praktično iskusiti to stanje, ali se možemo dovoljno upoznati da kada ga dostignemo da ga odmah prepoznamo. Da ne ispadne da običnu pijanost zamenimo za samadi. Plus na taj način možemo sebi da olakšamo i po pitanju metoda napredovanja i sredstava, da ubrzamo svoj put. Da lakše razumemo neke signale, događaje, snove, koincidencije, itd..
— —– —
Bilo ko da povredi božijeg čoveka ne može da prođe nekažnjeno. Istina je da je božiji čovek mnogo više ispostavljen uvredama i povredama od drugih i baš zato je to impuls i stimulans motiv i teranje (od boga), pritisak na božijeg čoveka da ide instancu više, da napreduje, da ojača i da postane sam dovoljno jak da se zaštiti, da ne može niko da ga povredi a najmanje glupa masa. To je impuls božijem čoveku da održi sredinu altruizam-egoizam! Kada kažem božiji čovek, tu mislim na čoveka nivoa Tifareta, dakle koji su osvestili taj nivo svesti ili deluju kroz taj nivo čak i ako to nije potpuno osvešteno, ili ga neće ni osvojiti mada možda tendiraju tom nivou, ili na ljude koji su i još višeg nivoa. A da takav čovek još više ojača, da ide instancu više, znači da osvoji Geburah, jer taj nivo mu daje dovoljno snage da se sam zaštiti od svih i ne treba mu nikakav bog da kazni one koji su ga eventuelno povredili. Mada ako ima uravnotežen altruizam i egoizam, sam će eskivirati povrede od drugih (u velikoj meri). Ali sukob sa sistemom je još uvek moguć.
— —– —
Dok čovek ne dostigne Tifaret laganje je moguća i realna stvar. I pošto čovek ima posla sa ljudima koji su daleko ispod Tifareta, laganje je takoreći konvencionalno sredstvo. Ali ipak božiji čovek to ne voli i ostaje mu sasvim legitimno sredstvo da ne kaže sve što bi mogao ili što bi trebao. Jer svi drugi ili se služe lažima ili ne kažu sve. Ali kada čovek dostigne Tifaret on više ne može da laže. Nema potrebe a to nije ni moguće. Ako želi da ostane na tom nivou ili da ga ojača i napreduje on ne može da laže. Jer nema šta i od koga da skriva. Da li Sunce šalje lažnu svetlost? Ili je šalje ili je ne šalje. Tu je samo istina ili ničeg nema. Isto važi i za više nivoe. Postoje teorije da čovek ne može ni na nivou Netzaha da laže i da to nije prava svesna laž jer ta laž je zbog zaslepljenosti željom ili neznanjem. Možda? Diskutabilno. Mnogi kažu da je prava laž samo u Hodu, kalkulatorska, proračunata. Ipak, pošto je čovek celina od svih komponenti sefirota, uglavnom neosveštenih u punoj meri, svaka komponenta ‘nenamerno’ pridonosi ideji Hoda prilikom stvaranja laži. Jer čisti Hod nije laž, on se samo bori da nađe što više načina, ali u tom konglomeratu uticaja, kao jedan od načina pojavljuje se laž. A kada je Tifaret dovoljno jak on pobedi, transcendira te uticaje i time odstrani mogućnost laži kao nefukcionalnu, nepotrebnu.
— —– —
nastaviće se