Mnogo puta sam pomenuo da ne kažem favorizovao ritual Liber Samekh, tako da je sasvim prirodno da se je pojavilo puno pitanja u vezi tog rituala.
O ovoj praksi, o ovom samoinicijacijskom ritualu nkada ne možemo previše reći. Mnogima izgleda prekomplikovan, predugo traje, ne razumeju ga, šta to sve znači, da li deluje, kako deluje, da li je opasno to, itd., itd., ali sve su to uglavnom izgovori za lenje i nedisciplinovane ljude. Kada se takvim ljudima pomene reč ritual oni to zamišljaju kao neko čudno mahanje rukama, izgovaranje čudnih reči, sakupljanje delova tela egzotičnih životinja od čega se pravi neka čudna mast ili prah kojima se rešavaju svi životni problemi. Oni malo prizemniji se nadaju da ako tim sredstvom namažu genitalije sve što je suprotnog pola u radijusu od 50 metara će da trzne i da se zaljubi u njih. Ima tu neke logike, ali naš ritual je mnogo ozbiljniji i zahtevniji proces sa mnogo višim ciljevima. U svojim komentarima tog rituala mislim da sam puno toga rekao ali danas kada to pogledam čini mi se da bi bilo potrebno još mnogo toga da se doda a što bi koristilo.
Liber Samekh je ritual kojim se pojačava zdravi deo sebe, to je pojačavanje ‘zdravog tkiva’, pojačavanje božanskog dela sebe. Pojačavanjem sebe slabi ono što nismo mi, slabi Apep. Pojačavanjem boga slabi đavo. Povećavanjem svojega LVX-a smanjuje se volumen Apepa. Pojačavanjem intenziteta sijalice smanjuje se tama,LIBER SAMEKH odnosno ona se samo transformiše u LVX, svetlost. Tako se i Apep transformiše u LVX. Osvetljavanjem nestaje tama. Čika Freud bi rekao spoznavanjem kompleksa on se sam razrešuje. Zato je taj ritual upotrebljavan za egzorcizam kao i za druga lečenja a što potvrđuje originalni tekst u starogrčkom jeziku. Sve to je važno znati kod tog rituala. Da znamo da u sebe ne prizivamo ništa izvana. Time samo prizivamo svojega Svetog Anđela Čuvara a u stvari je to evokacija. I ta imena su božanska imena evokacije. Zato je važno znati razlike između invokacije, evokacije i teranja.
Kada mi je prvi put u ruke dospeo tekst rituala Liber Samekh, nisam znao ništa o tom ritualu a još manje kako se izvodi. Ali ja sam nakon par dana počeo da ga izvodim. Jednostavno sam na glas čitao ta ‘barbarska imena evokacije’, odgovarajuće okrenut stranama sveta. I to je bilo dovoljno. I to je sve. Čak i danas nekim ljudima preporučujem da tako započnu sa tim ritualom. Tada nisam znao da li ta imena tako transkribovana u engleski treba baš tako izgovarati, da li u tom ritualu ima nekih grešaka čak i od prevodilaca, kako u taj ritual instalirati druge osnovne magičke rituale, itd., itd.. Nisam imao baš nikoga da pitam a nisam hteo da čekam i gubim vreme. Jednostavno sam započeo sa radom.
Naravno da sam zapitkivao svakoga ko bi nešto znao o tome. Ali najviše sam otkrio sam izvodeći ga. Vremenom su i mene počeli drugi da zapitkuju. Sećam se kako je bilo teško predočiti nekom čoveku matematičku nulu negde u prostoru i da iz te nule zamisli šest osnovnih smerova univerzuma, odnosno tri osnovna pravca međusobno pravilno postavljena. Isto tako mu je bilo teško da zamisli tri osnovne ravni koje su sastavni deo te predstave. I osam volumenskih uglova koji se spajaju u toj tački, itd.. Nemaju svi tehničko obrazovanje. Zato sam počeo da mu objašnjavam u dve dimenzije. Jeste li čitali knjigu Flatland? Ali uglavnom su pitanja u vezi Elemenata, kruženja i izgovaranja ‘barbarskih imena evokacije’ bila najčešća.
Meni je razumljivo da svako ko ima neke ambicije na putu inicijacije i ako želi da ih realizuje pomoću ovog rituala, ima bezbroj praktičnih pitanja, jer ne želi da gubi vreme. Jasno mi je da devet od deset autora nisu kompetentni i samo prepisuju prepisano. Danas je jasno da je i Crowley neke stvari samo prepisao od svojih prethodnika, mada je on jedini uradio konkretno osavremenjavanje tog rituala. Ali kod transkripcije ‘barbarskih imena’ je napravio greške kao i svi i pre i posle njega. Jednostavno ih je prepisao, a to je greška jer taj transkript ne nudi, ne omogućuje pravilno izgovaranje tih imena. Kod izvođenja rituala važan je izgovor, akustična vibracija a ne to kako je napisano. Mantra je akustični izraz boga. Potrebno je poznavati starogrčki original i izgovor što više prilagoditi tom originalu. To uopšte nije teško kao što zvuči. Tada vidimo kako su Englezi pre približno 170 godina brzopleto i ne baš pismeno transkribovali ključne reči u ritualu. I time smanjili njegovu efikasnost. Nisu znali šta imaju u rukama. Jednako tako je bilo i kasnije jer niko osim Crowley-a nije naveo nikakva objašnjenja.
Zbog svega toga ovde navodim nekoliko mojih zapisa, bez vrstnog reda, a koji mogu pomoći mnogima. Na primer, ‘ulaženje’ u Elemente, bez obzira na ukaz ‘Čuj me…’ podrazumeva istovremeno i potčinjavanje tih sfera i identifikaciju sa tim sferama. Zato je poželjno da je operator u pozi odgovarajućeg božanstva dok mantra imena i izgovara ostali tekst, u skladu sa Elementom i stranom sveta. Tu operator pre svega osvaja još ‘neosvojene delove sebe’, osveštava još ‘neosveštene delove sebe’. To je primarno. A osvajanjem tih svojih delova, stavljanjem njih pod svoju kontrolu i suverenitet, on automatski dobija izvesne kompetencije i na ekvivalente sfere na makro nivou.
Osim toga, može, a to je često i poželjno, da na kraju ako je sposoban da improvizuje i doda neku svoju afirmativnu rečenicu kao potvrdu svojeg autoriteta, kao afirmaciju i dokaz da je u sebi pobedio sve neravnoteže koje se odnose na dotični Element i da mu to daje kompetentnost da vlada tim Elementom i tom stranom sveta. Time taj ritual ‘čini svojim’. To je ta nužna individualna komponenta kod svakog jačeg rituala o kojoj niko ne govori – učiniti ritual svojim! Jer subjekat radi na sebi a ne za nekoga drugog, i ne da zadovolji protokol i pravilnost ‘kao što piše’, nego da inicira sebe. To je subjektivna stvar operatora. Za sebe mogu reći da sam isprobavao razne rečenice iz nekih svetih knjiga kao na primer ‘Ja sam božiji sin’ ili ‘Jedno sam sa večnim i svemogućim bogom’ ili ‘Ne postoji ni deo mene koji nije božanski’, ‘Jehi aur, vihi aur’, itd.. Prilikom ulaženja u Elemente to ne znači nikakvu vrstu terora nad tim silinama jer i te siline su deo magičara. One su već integralni deo njega i on samo pojačava njihov intenzitet u sebi i time sebe čini jačim, većim. Preciznije rečeno, on ih pre nije imao pod kontrolom mada su one bile celo vreme integralni njegov deo, a sada to postiže. On ih istražuje, otkriva, kopa po sebi. Dakle, tu nema terora nego objava suverenosti. Kako neko može da bude nasilan do sebe ili dela sebe osim ako nije lud. Nezamislivo je da neko muči i teroriše deo sebe u nameri da potčini taj deo sebe osim u okviru treninga gde se ide korak po korak da se ne bi prekoračio limit i da bi se izbegle posledice prevelikog šoka. Niko ne može da udari sebe ili da povredi sebe više nego što mu odgovara osim ako nije lud. Specifični i terapeutski primeri su izuzeti iz ove rasprave. Najbolje je da razume, na primer, mehanizam svoje šake, da shvati mogućnosti kretanja i upotrebe iste i da je sa takvim osobinama i kvalitetima najbolje upotrebi. To je najbolji način ‘potčinjavanja’ svoje šake. Jer i ta šaka je odraz i rezultat određenih silina univerzuma. Namerno sam pomenuo šaku jer je to fizički organ kojega najbolje poznajemo i koji nam je u najvećoj kontroli. A ipak nije u potpunoj kontroli. Ako ne verujete pokušajte da pišete sa obe ruke. A koliko nam je tek sopstveni um izvan kontrole. A ovde hoćemo da osvojimo sva tri nivoa, i fizički i astralni i mentalni. Samo onaj ko se je uskladio sa univerzumom je pokorio univerzum.
Što smo postali (ili ‘zauzeli’) veći deo univerzuma koji je sada postao ‘Ja’, ili drugim rečima – što smo volumen osveštenosti sebe povećali, ostao je manji deo da se još osvoji koji još nije ‘Ja’. Dakle, ovde se radi o osveštavanju, a koje se može smatrati i kao osvajanje. Da vas malo utešim – tom osveštavanju ili osvajanju nema kraja. Te sfere su samo delovi tela Nuit sa kojima se treba povezati. Matematički bi rekli da 65 se prožima sa 56. 65 + 56 = 121 = 11 x 11. 11 je broj ekspanzije. 11 na kvadrat je veoma ubrzana ekspanzija, ubrzana evolucija, dakle inicijacija. Ovaj ritual je ubrzana evolucija, samoinicijacija. Čovek je mikrokosmos i samo povećava taj svoj mikrokosmos a to povećavanje može da ide do beskonačnosti. Mi idemo u te smerove, svih šest smerova, ali uvek nosimo tu ‘ishodišnu tačku’ sa sobom, svoj Tifaret, odnosno nikada ne prekidamo vezu sa tom tačkom čak i ako je smatramo fiksnom. Zato se ti prizivi smatraju putovanjima ali čak i osvajačkim izletima u Elemente.
Da se vratimo na temu, tu nema terorisanja tih silina niti da ih se na prevaru potčini, niti ulagivanja sa molbama. Tu je matematički odnos, koliko si jak, čitaj uravnotežen, toliko možeš da ih pokoriš, osvestiš, osvojiš, integrišeš u sebe. Toliko su one tvoj sastavni deo. Mada su to samo Elementi, deo makrokosmosa, svaka ta sfera neuporedivo je jača od božijeg sina zvanog čovek i svaka na svojem području se u slučaju zloupotrebe može osvetiti prekršiocu na veoma drastičan način. Zato je smisao tih imena tako uzvišen i pun obožavanja što se vidi iz prevoda. I pošto su te siline međusobno prožete i prepletene, nezamislivo je da egzistiraju nezavisno jedna od druge u materijalnom svetu. Potrebno ih je sve četiri uravnotežiti i uskladiti, jer jedino tako ih je moguće shvatiti i identifikovati se sa njima, mada su sve četiri konstantno u nama, odnosno mi smo one samo specifično povezane i koagulisane.
Elementi su međusobno povezani i veoma se prožimaju. U našem ritualu tu celinu obrađujemo deo po deo, seciramo sebe na četiri odnosno šest delova. U veoma gruboj materijalističkoj klasifikaciji to možemo videti na sledeći nači:
Vatra je izvor svetlosti i toplote. Time deluje na sva tri preostala Elementa i u njima uzrokuje kretanje, ubrzano trenje unutar njih samih čemu slede preobražaji, vetrovi, isparavanja vode, razna previranja u zemlji. Vazduh je dobar provodnik svetlosti, voda manji, a zemlja reflektuje svetlost mada je takođe i apsobruje. Od prisutnosti vode zavisi koliko će se vatra ispoljiti a od vazduha koliko efikasno. Za vatru je rečeno da je svetla, laka, suha, topla i teži ka gore.
Voda deluje na vatru time što obuzdava njen intenzitet i toplotu, čak je gašenjem i neutrališe do minimuma (Severni i Južni pol) ali je time ni u kojem slučaju ne isključuje. Na zemlju deluje tako što joj omogućuje da bude plodna i time pokaže svoje najbolje kvalitete. Na vazduh deluje posredstvom vatre time što isparava, zasićuje ga svojim drugim agregatnim stanjem što uzrokuje stvaranje temperaturnih razlika i nastanak vetrova i drugih klimatskih promena (kiše, oluje, smegovi, itd.). Od prisutnosti vatre zavisi u kojem agregatnom stanju će se ispoljiti. Time je izražen antagonizam među njima.
Vazduh deluje na vatru jer joj daje potreban kiseonik i potencira je ali je gasi ako je prejak. Na zemlju deluje tako što je isušuje, otuda antagonizam između ta dva Elementa, ali joj isto tako donosi vodu putem oblaka (Vodolija, Vodonoša je Vazdušni astro znak). Na vodu deluje jer je prenosi ili uzrokuje valovanje. Dobar je prenosnik toplote i mirisa, svetlosti i zvuka.
Zemlja deluje na vatru jer joj daje material za gorenje a vazduh potencira to gorenje. Da ne bi došlo do preteravanja pobrine se voda koja zbog nastanka temperature dolazi i gasi vatru. Zemlja deluje na vazduh time što ga obuzdava, ograničava mu kretanje jer je tvrda, neprozirna i neprobojna i inertna a vazduhg je sklon stalnom kretanju, titranju, jer je veoma pokretljiv (još jednom potenciran njihov međusobni antagonizam). Na vodu deluje slično jer joj ograničava i usmerava kretanje, daje joj oblik ali i voda takođe može destruktivno delovati na zemlju time što ju razara, rastvara,čime joj smanjuje ili povećava plodnost. Ukratko, svaki Element može delovati na preostala tri bilo na ‘konstruktivan ili destruktivan’ način. Vidimo da između Elemenata vlada dinamična ravnoteža koja se konstantno sama po sebi održava zahvaljujući međuzavisnosti i isprepletenosti Elemenata. Ove karakteristike se odlično mogu razumeti astralnim ‘izletima’ u sfere Elemenata gde pripadajuće siline operatoru mogu odgovoriti na mnoga pitanja iz dotične sfere. Na kraju svakog odeljka od Elemenata je to stanje koje treba iskoristiti. Međusodna prepletenost Elemenata je vizuelno predstavljena na Tatvama i njihovim kombinacijama ali ipak najbolja predstava te povezanosti je vidljiva na Enohianskim Tablama kao i na raspoređenosti Manjih Arkana po zodijakalnom krugu.