Samo nadprosečni su sposobni za nadprosečne stvari, a slušanje svojega srca je nadprosečna stvar
Biti telemit znači – biti svoj. To je – ja jesam. Nije važno kakav sam, šta sam, gde sam, ali – ja jesam. Nije važno šta si, važno je da to ne negiraš. Ako si to što jesi, znači da si na svojem mestu. A ako si na svojem mestu znači nisi na tuđem. Tada si kod svoje kuće, u svojoj kući. I tada čuješ sebe najbolje. Ceo život treba da bude ispunjen aktivnostima da se pronađe to mesto i kada se pronađe da se održi na tom mestu. Jer i održavanje na tom mestu podrazumeva aktivnost. Uvek je problem da čovek to počne da istražuje tek kada ima kritičan problem a ne dok sve teče glatko. Znači kada se suočava sa brdom karme. Kada ga zaboli zub, kada dobije otkaz, kada ostane bez novca, kada izgubi prijatelje, partnere, itd.. I naravno da mu tada nije lako da sebe pronađe i da održava to idealno stanje ako je u velikom problemu ‘da mu voda teče u grlo’. Ali svaki problem je nekada bio mali, svaka dogma u umu je nekada bila nova i mala ideja, možda čak i hereza. Zato je potrebna preventiva i kontinuitet vežbanja. Treba biti veoma izbirljiv prilikom unošenja informacija u svoj mozak i do stvari koje mogu emotivno da uznemire čoveka. A danas je vreme stimulisanja svega pa i stimulansa. Nema bolje preventive od kontinuiteta vežbi. A šta je drugo redovno pranje zuba, nego to?
Sve se to dešava zbog prenosa karme kojega ne vidimo sve dok problem ne postane kritičan, bilo da se radi o zdravlju, novcu, poslu, ljubavi, rejtingu, ili nekim drugim životnim opasnostima. A kada se taj prenos karme najviše dešava? Pa pogledajte kada se čovek najlakše i najviše uprlja? Kada je najčistiji. A kada je čovek najčistiji? Kad se rodi i dok je dete! Roditelji, shvatite ovo!
Zato je potrebna hrabrost, istrajnost, samodisciplina, veliki rad, odricanje, samoposmatranje, samoanalize, pošteni napor, i mnoge druge srednje prijatne stvari, da dostignete nadprosečnost o kojoj govorimo. Jer, slušanje svojega srca je nadprosečna stvar. Dakle, čišćenje svojega uma, uravnotežavanje svojega uma i povećavanje svojega uma. Svakodnevna dharana ili neki drugi oblik zahtevne koncentracije.
Uvek se pitam zašto se većina edukacije sastoji od dresiranja starih konja. Edukacija za odrasle? Postoje filmovi za odrasle, a edukacija je za mlade. Osnovne škole treba da promene svoje ime. One su škole bildovanja uma, silovanja uma, trovanja uma, prežderavanja uma. Treba da se zovu – škole negovanja uma. Rimokatolički mazohizam je previše instaliran i prisutan. Njima su škole postale kaznionice a trebalo bi da su učionice. Zar nije bolje sprečiti nego lečiti? Pravilnim sunčanjem i zalivanjem sprečimo stvaranje potrebe po inicijaciji i time očuvamo multipotentnost. Deca već u startu slušaju svoja srca. To treba samo očuvati. Deca su a priori telemiti. Dok ih roditelji ne iskvare.
Nije niko bez razloga tu i baš takav kakav jeste. Samo da je tu, znači da su mu date neke determinante izvan kojih ne može i nema smisla da pokušava da ih ignoriše. Ali ako su one već tu znači da imaju smisao i sigurno nude neko zadovoljstvo. Unutar tih koordinata on dobro čuje i dobro se snalazi. Nemoguće je zameniti svoje Chokmaha i Binaha. Treba samo najbolje upotrebiti to sa čime raspolaže a što su oni dali. A to je dovoljno, verujte mi.
Slušati svoje srce znači biti ono što jesi. Dete svojih roditelja. Sa svojom karmom i svojom misijom, čak i ako je to neprijatno. Tada se čuje svoj glas iz srca. Na kraju, od toga je nemoguće pobegnuti. Svaki pokušaj bežanja od toga je neuspešan i razočarenje. Prihvatiti sebe znači prihvatiti sve svoje pluseve i minuse. Bez obzira na kritike. Ali, lakše ih je prihvatiti nego sagledati. Jer nema ko da nam to kaže, ukaže. Osnovne komponente svoje ličnosti nisu tu bez razloga. Ako smo ih svesni sve mogu da budu dobro oružje u odrađivanju karme i izvršavanju svoje misije.
‘Kad sam bio dete, radio sam sve po svojoj volji, jer sam slušao svoje srce‘. Srce je uvek ili za ili protiv a um kalkuliše. Srce uvek pošteno igra, takoreći otvorenih karata a um kalkuliše na sve moguće načine i zato često zavede samog sebe. Znate li da je čovek jedino biće na Zemlji koje je sposobno da laže!?
Slušati svoje srce bi mogli opisati i na sledeći način: tu je puno i indiferentnosti i teleme i tu je jak ego. Dakle, voleti sebe, ceniti sebe, biti svestan svojih vrednosti. Ni sekirati se ni za koga, ni za šta, biti bez nepotrebne milosti za drugoga. Ima tu puno i hedonizma i linije manjeg otpora, mada je to ponekad i oportunizam, a ja bih to nazvao elastičnost i pragmatizam. Dakle, neka ide kako ide jer ići mora, a mi ne možemo izvan granica mogućeg. To slušanje ima puno zajedničkog sa Velikom Ravnotežom, odnosno održavanjem iste. Moj školski drug Sherlock Holmes je rekao da čovek ne može da reši sve slučajeve. Ja dodajem da čovek ne mora sve da ima pod kontrolom i zato treba da pusti da se neke stvari dešavaju tako kako same idu.
Indiferentnost je oblik slušanja svojega srca. Biti indiferentan do svega i istovremeno učestvovati u svemu, na aktivan i pasivan način ali bez vezivanja za bilo šta. Oslobođenost od svega mada prisutnost u svemu. Slušati svoje srce je prilično egoistična stvar, gledano sa bolesne pozicije hrišćanskog altruizma, humanizma i drugih ljigavih koncepata napravljenih za slabije i kilave. Ako to uravnotežimo sa nužnim egoizmom, dolazimo do zlatne sredine koja je sinhronizovana sa srcem, a to je indiferentnost u kojoj su uravnoteženi altruizam i egoizam.
Koja životinja neprekidno sluša svoje srce? Mačka. I to uvek. Mačka je najtelemitskije biće na planeti Zemlji. Dakle, slušati svoje srce znači – telema! Kod čoveka to varira u zavisnosti od čistoće uma. Ne treba da odjednom postanemo egoistički altruisti kao mačke. To nije ni moguće. Ali korak po korak je moguće uz dozu potrebne samoanalize i samokontrole.
Slušati svoje srce znači biti neuznemiren! To znači biti na svojem mestu, na svojem putu. To znači biti originalan, unikatan. A svi smo originalni i unikatni. Ako nisi unikatan, nisi svoj i nisi na svojem mestu. Današnji političko-ekonomski sistem doslovno ubija tu unikatnost u čoveku i propagira uniformisanost. Ako nisi na svojem mestu onda si na tuđem mestu. A tamo se ne čuje dobro, tamo se čovek ne oseća dobro.
Slušati svoje srce je takoreći pesnički izraz. Slično onome – nositi boga u srcu. Onaj ko nosi boga u srcu je čovek u ‘zemlji bez želje’. Znači srce mu nije kontaminirano raznim željama. Kako je lep jogijski izraz za ovo – ne lepljenje. To je pre svega osnovni telemitski impuls a to je – ceniti sebe! Jer ako sam sebe ne ceniš, niko te neće ceniti. Jedino pravo poštovanje je samopoštovanje. A da bi imao razloga da sam sebe ceniš, treba da budeš jak. Telema je zakon snažnih. Dakle, slušati svoje srce je, drugačije rečeno – Čini po svojoj volji.
Samoća koju treba tražiti je usredsređenost na vlastito srce, i ako je jednom nađeš, više ti neće biti važno gde se nalaziš. Tada ti ništa izvana neće smetati.