Da li treba nekoga sažaljevati?
Meni je žao nekoga ko doživi nešto što nije zaslužio. Ha ha. Ali, da li postoji takav? Da li je moguće da čovek doživi nešto a da to nije zaslužio? Pa to je fizikalno, matematički, logički i karmički nemoguće. Splet vektora to najbolje dokazuje. Dakle, može nešto da ti se ne sviđa, ali sve što se dešava ima svoj uzrok, razlog, kritičnu masu energije koja to pokreće, kreira. Dakle,… Liber AL jasno govori ‘Ja mrzim tešenog i tešitelja’. A ako vam je žao nekoga jer je doživeo nešto što je zaslužio, onda sa vama nešto nije u redu.
Koji je smisao stalne promene?
Stalna promena. To je slično onome – šta je smisao života? Traženje smisla. Dakle, promena zbog promene. Tao zbog Tao-a. Idenje zbog idenja. Svi ostali ciljevi su kolateralni, usputni. A mi smo im dali preveliku važnost, jer mislimo da su važni, jer mislimo da je život važan, da smo mi sami važni. Važnije je IĆI nego stići. Ali to idenje, ta promena je uslov dinamike i harmonije, uslov bilo kojeg događanja, uslov postojanja. Bogu je bilo dosadno i stvorio je promenu. Ali samim time stvorio je i sebe. Jer bez promene ni on sam ne bi postojao. Stvoritelj i Stvoreno su Jedno. Promena je garant kontinuiteta, postojanja. Bez promena svest o postojanju bi se ugasila. Mi ne možemo ni da zamilsimo kako bi svet izgledao da sve stane, da se Tao zaustavi. Tada ne samo da sve staje nego i sve nestaje.
Kako da prepoznamo pravog duhovnog učitelja?
Prvo pogledajte njegov odnos do seksa. Zatim pogledajte čemu se smeje? Da li se uopšte smeje? Njegov smisao za humor? Da li on sam živi to što govori drugima? I na kraju, da li vam je potrebno to što on govori, podučava? Da li je u životu podigao nešto teže od kašike? Koje samoinicijacije je prošao? Da ne ispadne da vi znate više od njega. Jer u današnja sexy vremena i to je moguće. I što je najvažniji indikator – on se nikada ne nudi!
Kako da primetimo da li smo duhovno uopšte napredovali?
Prvo treba da se zapitamo jednu drugu stvar. Kako uopšte izgleda duhovno napredovanje? Da li je to neko definisao, precizirao? Šta je uopšte cilj duhovnog napredovanja? Dakle, prvo moramo da postavimo neke takve parametre da bi uopšte imali za šta da se uhvatimo. Uopšteno rečeno, duhovno napredovanje je harmonizacicja sa makro nivoom. To je najopštija definicija. Malo niže definicije ili determinacije su: uravnoteženje, spokoj, sreća, mir, znanje, itd., i sve su to atributi nivoa svesti Tifareta. Dakle, danas treba da se zapitamo da li smo danas bliži tome nego juče. Može se desiti da na nekom frontu jesmo a na nekom nismo, a u globalu trebao bi da smo bliži toj Lepoti Harmonije. Istovremeno treba da znamo da postoje i prirodne kontra struje ili tetris koji je ponekad i ‘protiv’ nas, itd.. Može se desiti da napredujemo, jer ako radimo dobre efemerije sigurno napredujemo, a da se ne vidi. Jer možda krećemo iz debelog minusa ili efemerije nisu prave, ili samo tapkamo u mestu jer efemerije nisu dovoljnog intenziteta mada su prave, itd., itd.. Zato treba što više improvizovati. I pitati se često – da li sam danas sretniji, mirniji, spokojniji, jači u znanju, … nego juče ili pre tri meseca ili pre godinu dana. Tu je odgovor. Može se desiti da je čovek duhovno napredan i da napreduje a da uopšte nije ni čuo pojam – duhovno napredovanje.
Da li bog zna šta radi? Da li je bog budala? Da li je bog pošten?
To je pitanje karme. Često izgleda da ne zna šta radi. Kao da je lud, kao da ne vidi i neće da vidi ili čak i ako vidi šta se sve dešava neće da utiče na tok. I zato ponekad sigurno izgleda kao da nije pošten. A mi ne vidimo da bog uvažava samo jednu karakteristiku čoveka a to je – moć, ili snaga. U sastav te moći spada i osveštenost o sebi, toj moći i bogu u svemu tome. Sve ostale karakteristike čoveka kao šro su lepota, poštenje, radinost, istrajnost, fer plej, korektnost, istinoljubivost, doslednost i bezbroj drugih pozitivnih osobina čoveka, su samo komponente te jedne jedine bogu važne karakteristike a to je moć ili snaga koju čovek poseduje. Jer bog je jak i voli jake. Jedna od najljigavijih hrišćanskih floskula je – sila boga ne moli ali bog silu ne voli. Kako glupavo i mentalno kratkovido.
Šta je karmički plan svakog čoveka?
Samo jedno – da odradi tu karmu!
Postoji li panaceja, univerzalni lek za sve bolesti?
Stari ljudi su rekli da su gladovanje i znojenje lekovi za sve bolesti. Samo ih treba dovoljno dugo upotrebljavati, primenjivati. Ako tome dodamo i stalnu aktivnost i dobru volju sa puno smeha, zdravlje je zagarantovano. Ako bi se čovečanstvo toga držalo bilo bi duplo zdravije. Farmaceutska industrija bi propala a polovina zdravstvenih radnika bi ostala bez posla. Kome to odgovara? Bolest je dobar biznis. Ko bi rekao da neka simetrična asana od nekoliko dana može da izleči raka! Nemojte ovo ni da pokušate da objasnite lekarima. Drugi je problem što je jedan od milion pacijenata to sposoban. Neki mogu sa prirodnim sokovima a neki sa smehom. Kako kome i kako za koga.
Šta astrologa čini dobrim astrologom?
To da zna neki tranzit da izrazi šta to znači u materijalnom svetu. Na primer, da zna tranzit Sunca kroz XII kuću da za svih dvanaest različitih Ascendenata navede barem pet materijaalnih mogućnosti kako bi to moglo da se manifestuje. Dakle 60 mogućnosti. To je samo jedan detalj. Nije to lako. Velika je to nauka. I zahteva strahovitu bazu podataka i korespondencija. Što su te korespondencije konkretnije astrolog je bolji, a što su opštije astrolog je lošiji i manje upotrebljiv.
Šta je najčešći uzrok razočarenja u životu?
Prevelika očekivanja. Naravno da se često ne ispune ni normalna očekivanja a kamo li prevelika. Nesklad između želja i mogućnosti. Buda bi rekao u svojoj Drugoj Plemenitoj Istini da je uzrok patnje samo – neznanje. Dakle, ništa ne očekivati ni od koga, ‘bez strasti za rezultatom’ a ipak žestoko se boriti svaki dan. Naravno, ništa od navedenog nije izvan karme pojedinca, ali bez obzira kakvu karmu čovek da ima, ako se oslanja samo na sebe i ako nema prevelika očekivanja a ipak ima visoke ciljeve, može da pronađe neki svoj spokoj. A to je cilj. Cilj je umreti spokojan a ne bogat. Celu inkarnaciju treba investirati da se umre spokojno. Ima ovde puno kontradiktornosti koje se ipak ne isključuju. Zahtevna i široka tema.
Koliko smo mi daleko od prosvetljenja, samadija?
Pogledajte razliku u rukopisu vaše leve ruke i vaše desne ruke. To je jedan od pokazatelja neravnoteže. A svaka neravnoteža je udaljenost, otklon od samadija. Sreo sam samo dve osobe čiji rukopis leve i desne ruke je bio identičan. Ali te osobe nisu bile prosvetljene, mada su imale odlične predispozicije. Dakle, to je jedan od pokazatelja. Jer može čovek mirno da odspava celu inkarnaciju a da levom rukom ne zna da napiše tri slova. Pogledajte na šta sve niste indiferentni tokom jednog jedinog dana i videćete koliko ste daleko od samadija.