Kategorije
Kabala

CV. Liber Samekh – II

-nastavak-

Jedini ljudi koje sam sreo a da su sposobni da svaki dan u jednoj godini, dakle tokom 365 dana, svaki dan izvedu četiri vežbe od 5 do 7 minuta, dakle sve skupa 25 do 28 minuta tokom dana, su bili ljudi iz raznih monaških redova. Ljudi na asfaltu su retko to sposobni. Njima je teže mada to uopšte nije neka zahtevnost. Plus, to nisu zahtevne vežbe. Tu je najteži kontinuitet, jer te vežbe treba uraditi čak i ako ih radite na minus 15 stepeni ili ako imate prehladu ili povišenu temperaturu od 39 stepeni. Nema izgovora. A za uspešan put inicijacije potrebno je još puno više napora i rada. Da li sebe vidite da ste sposobni za to? Ljudi samo pitaju šta će se desiti? Šta ima da se desi ako grebete noktima po staklu! Ili ako iglom pokušavate da razbijete stenu. Uzmite jače oružje (čekić ili eksploziv) ili bezbroj puta zagrebite po steni. Najbolje je kombinacija to dvoje. Puno puta upotrebiti jače oružje. Ali ne prejako. Ovaj ritual je ‘podešen’ da nije ni prejak ni preslab. A rezultati? Kod svakog različiti. Probajte i videćete. Oni zavise od tipa i količine karme koju imate. Kod mene se je to manifestovalo sa jakim i simboličnim snovima a kasnije sa drastičnim životnim iskustvima, ubrzavanje događanja da sam jedva ‘hvatao korak’ sa dinamikom. Bilo je tu i gubljenja koraka. Oni malo ‘srećniji’ su jednostsvno dolazili u laku harmoniju sa okolinom. Moram da priznam da je taj ritual i meni u početku izgledao komplikovan i preglomazan ali u stvari, to je veoma jednostavan i logičan obred. Najobičniji priziv u enohianskoj magiki je mnogo, mnogo komplikovaniji.

Dakle da nastavimo tamo gde smo stali pre mesec dana (vidi: Liber Samekh I).

Ako u ovo uključimo četiri osnovna psihološka tipa od Junga, kao i mnoge derivate ili podgrupe, ili drugim rečima ako sve ovo apliciramo na karakteristike čoveka, vidimo da je u svakom čoveku bezbroj osobina i potencijala, afiniteta i animoziteta a koje sve treba harmonizovati za optimalno funkcionisanje i sasvim uskladiti za dostizanje božanstvenosti.

Bez obzira na antagonizme Elementi su potrebni jedni drugima, odnosno bilo koji bez ostalih ne može. Nemoguće je zamisliti totalno isključenje bilo kojeg Elementa. Zamislimo čoveka koji nema izvesne karakteristike a koje su nužne za opstanak. Prisutnost svih komponenti je neophodna jer takav aranžman je zamislio Veliki Arhitekta Univerzuma. Teško da bi mogli izdvojiti delovanje samo dva Elementa, odnosno to je nemoguće. Uvek su upleteni i ostali u manjoj ili većoj meri. Na primer vatra goti (sagoreva materijalna stvar ili tekuća ili gasovita) i time se zagreva vazduh (takođe i voda i zemlja), a posledično voda isparava i već su stvorene temperaturne razlike što uzrokuje strujanje vazduha i prenos vode (zar nije rečeno da je vazduh topao, svetao, vlažan i lak i teži ka gore) ka suvim i hladnim predelima (zar nije rečeno da je zemlja suva, tamna, hladna i teži ka dole) gde se kondenzuje (otuda tri aspekta vode, Orao, Zmija i Škorpija, koja takođe možemo povezati sa tri agregatna stanja u kojima voda može biti) i pada na zemlju koja reaguje sa svojom plodnošću i stvaranjem novih materiala za sagorevanje. To kruženje energije, menjanje tipa energije je neprekidno.

Sve to se odigrava i u našem organizmu konstantno. Sve je to čovek, sve ste to vi. Navedimo samo neke osobine, ne baš lepe karakteristike čoveka a koje su u izvesnoj meri prisutne, kao što su gordost, odvažnost, dosada, samoljublje, kategoričnost, primitivizam, nekultura, nepotrebne moralne norme, vulgarnost, … nigde kraja nabrajanju. A sada pomislimo koje su opozicije tih karakteristika. I gde je zlatna sredina. O ovim i mnogim drugim otrovima uma sam opširno pisao u svojoj knjizi Kritika nečistog uma. Ne možete od toga da se totalno izdvojite, pobegnete, da to negirate. Morate da priznate da sve to ne poznajete dovoljno i započnete upoznavanje. Ovo su veoma kompleksni procesi i spadaju pod neke druge analize a ovde sam ih naveo samo da operator lakše shvati šta i sa čime operira tokom rituala, koji deo sebe indirektno koriguje. Mada je preciznije reći – direktno ih koriguje jer deluje na matricu, uzrok.


Liber Samekh je prizivanje sebe, najčistijeg sebe kakav si bio u momentu rođenja, odnosno pre momenta rođenja. Otuda – Nerođeni. Moment pre matematičke nule: ‘Hajde rodi se, hajde pojavi se! Pojavi se Najčistiji’! Jer, najčstiji smo u momentu rođenja. Tada smo u najkompletnijoj, najpotpunijoj vezi sa svojim Svetim Anđelom Čuvarom, sa makrokosmosom. Mi tada toga nismo svesni ali tako je. Zato je dostizanje samadija tokom žvota jedan od tri najveća i najvažnija događaja inkarnacije, uz rođenje i smrt. Smrt je takođe na izvestan način dostizanje stanja uravnoteženosti ali bez aktivne uloge subjekta. To je ogoljavanje, glodanje svega sa subjekta do nivoa neke uravnoteženosti koju je dostigao tokom inkarnacije. Znači uvažava nam se minuli rad i neka nadgradnja početnog stanja momenta rođenja. Ali u momentu rođenja kao i u momentu smrti subjekat nije aktivan, odnosno posredno je aktivan. A u slučaju samadija koji je rezultat njegovog rada, on je veoma aktivan. Ovaj naš ritual je takva aktivnost.

Rođenje je dolazak nečeg čistog u dinamiku u kojoj to čisto mora da se bori za opstanak i to čini grabljenjem za sebe, povećavanjem sebe. To je uslov opstanka. Smrt je odbacivanje svega balasta, svega nepotrebnog, onoga što je u sistemu ali što se nema pod kontrolom, onoga što nije uravnoteženo, jer sem čistoće i ravnoteža svega unutar sistema je takođe uslov opstanka u Bardo stanju, u toj kosmičkoj reciklaži. U oba ta slučaja je tu prisutan Sveti Anđeo Čuvar subjekta. Posredno aktivan. Naš ritual je neposredna aktivnost subjekta.


Ovde je momenat da još jedom kažem i nekoliko reči o nekompetentnim prevodiocima i prepisivačima tog rituala. Sve te propuste i greške sam mogao da otkrijem tek kada sam u ruke dobio i starogrčki original. Te greške su nastale prilikom prevoda iz starogrčkog orignala u engleski a posledično iz engleskog i u druge jezike. Naravno da to nije mogao da izbegne ni verovatno jedan jedini prevod u srpski jezik a koji je meni dospeo u ruke pre nekoliko decenija. Počnimo od samog imena rituala. Akefalos znači – Bezglavi. Ne znam od kuda ime Bornless – Nerođeni, mada ima smisao. Zatim engleski prevodioci su jednostavno neka imena evokacije iz Odeljka Pasivnog Duha preskočili ili izbacili. Možda zato jer se ponavljaju. A svi ostali kasniji prepisivači su se samo držali toga. To je nedopustiva greška, kao da u molitvi izostavite neku glavnu reč. Zatim tu je engleska ‘Tarzan transkripcija’ kod većine imena evokacije. Na primer, ‘barbarsko’ ime evokacije koje se u starogrčkom piše kao APA (ma šta značilo to ime i ma kako ga Crowley preveo) se izgovara – APA a nikako AEPE kao što su prvi engleski prevodioci preveli. Jer sva ta imena se mantraju a veoma velika je razlika ako se mantra APA ili AEPE. Ili ako mantramo ime AGGELOS TON TEON to nije isto kao i ANGELOS TON TEON. Sličnih primera je puno. Slovo Y se izgovara kao I a samo u nekim kombinacijama sa vokalima se izgovara kao U. Dakle, imena u starogrčkom se izgovaraju PIR a nikako ne PUR! To ime se pojavljuje dva puta. Zatim ISHIROS a ne ISHURE.

Osim toga, u Odeljku Vatre, kod imena APA, Crowley je dao svoj prevod što je veoma diskutabilno, posebno ako to ime povežemo sa sledećim. Jer ta dva imena tvore celinu, smisleni sklop. A prethodno ime se može smatrati kao triplicirani falus, simbol Elementa Vatre, ali i kao trostruki zov ili priziv APA AKEFALE – OOO, Seme Nerođeno, ili OOO Savršeni Iskonski! Veoma slično je i u Odeljku Pasivnog Duha sa zadnja dva imena. Zatim u Odeljku Vode je diskutabilan prevod imena AEOOY. Mogućnost je zbog sličnosti sa starogrčkom reči AION, aeon, da se tu misli na dugi vremenski period Zato bi prevod mogao da bude – aeon, neki izraz za večnost, trajnost, za kontinuitet. I ako to ime povežemo sa sledeća dva imena dobijamo logičnu rečenicu, sklop – Večna, Moćna i Nerođena-Iskonska, što bi bio slobodniji prevod. Vidimo da se tu radi o dva roditeljska Elementa i sefirota, Chokmah i Binah, iznad Bezdana i otuda ta uzvišenost i savršenost i moć iskonskog i večnog.

Dodao bih još jedan detalj, korekciju kod samog prevoda imena. U Odeljku Vatre zadnja dva imena su povezana po smislu (mada su sva imena u svakom Odeljku povezana) ali ovde je to specifično. Dokaz da je tu previd kod svih prepisivača je taj da su zadnje ime AKEFALE (u oba Odeljka, Vatre i Vode) napisali malim slovima kao da to nije ime evokacije. A u stvari to je ime suštinski povezano sa prethodnim APE, kao što sam već naveo.

Osim korekcija koje su potrebne u rečima evokacije, ‘barbarskim imenima evokacije’, tu je još jedna skoro neprimetna greška u Odeljku Gg. Dakle, u tom veoma važnom Odeljku koji je kruna celog rituala je prevod ‘Ja sam On, …’ sa kojim se ne slažem iz dva razloga. Prvo, u starogrčkom originalnom tekstu ne postoji reč On. Original glasi (transkribovano u latinično pismo): ‘Ego eimi ho akefalos daimon’ a pravi prevod je – ‘Ja sam Bezglavi (Nerođeni) duh’. Dakle, bez – On. Isto ili slično je i sa svih ostalih osam proklamacija u tom Odeljku. Drugi razlog je nepotrebno podvajanje u momentu Jedinstva. Možda su engleski prevodioci, indoktrinirani zapadnim hriščanstvom grešnog čoveka, hteli da naglase volju boga na štetu volje čoveka (dakle odnos sa kojim se baš ne slažem), ili možda su hteli da naglase identifikaciju Ja (čovek) i On (bog), mikro i makrokosmos. Ali čak i ako su to hteli i mislili, to je preveliko posezanje u ritual na najkritičnijoj tački i to na nespretan način. Čovek priziva sebe, povećava sebe, leči sebe i govori šta sve može i šta je sve sposoban i to je već više nego dovoljan znak identifikacije, samadija. Ne treba to da naglašava nekim trećim ‘On’. Jedna od tih rečenica je i ‘Ja sam On, Dražest Svetova!’ a u originali je ‘Ja sam Dražest Svetova’. Gledano sa čisto lingvističke tačke, ovakav prevod u engleski, pa i srpski, može da bude i prihvatljiv, ali s obzirom da je ovo striktno magički tekst u kojem je potrebna matematička preciznost sklon sam da izbegnem neotrebno podvajanje u momentu gde se govori o ekstremnom jedinstvu.

U Odfeljku Ff je relativno pravilan prevod, jer bolje nije ni moguće, mada je za tekst ‘Outos esti ho kirios ton teon’ sasvim korektno reći: ‘Isti sam kao Gospod Bogova’. Sve ovo su mali detalji a koji će sami da ‘legnu’ nakon izvesnog vremena praksi.

Možemo reći da je svako ime u tom ritualu u stvari apel, krik, vrisak magičara – Ja sam ……(barbarsko ime)….! Time se potencira sebe, svoju božanstvenost i povezuje sebe sa odgovarajućom, ekvivalentnom, istom takvom silinom na makro nivou. A da bi to išlo lakše potrebna su prethodna čišćenja. Time se otklanjaju, probijaju ograničenja. Tu vidimo logičnost da je ovaj ritual nekada upotrebljavan kao ritual egzorcizma i u terapeutske svrhe. Dobar poznavalac kabale i magičkih formula može da proširi ta imena, da doda nova. Ta imena su samo afirmacija onoga što već jesmo. Svako ime je vrisak – Hej, to sam ja!

Ovo je izuzetan ritual veoma dobro adaptiran. Dok sam čitao kopije papirusa sa kojega je prva verzija, zapitao sam se – ko ga je prvi primetio i kako to da ga je ‘izvukao vani’? Nije to bilo lako s obzirom u kakvom obliku je bio izvorno napisan i kakvi su sve tekstovi u tom papirusu.. Video sam i nekoliko prevoda tog originalnog teksta (uz transkripciju barbarskih imena) i kod svakog prevoda se vidi nerazumevanje prevodioca. Ukratko, nije bilo lako preoblikovati taj ritual do ovoga oblika. Isto tako sam video u tim spisima da je tamo još nekoliko sličnih rituala, ali naravno, veoma šturo napisanih koje prevodioci uopšte nisu ni prepoznali a kamo li razumeli. Za njihovu adaptaciju je potrebno veliko magičko, kabalističko i ritualno znanje. Evo posla za kabaliste budućnosti. Žalosno je da je malo ko na planeti danas sposoban za to. Zato jer su neki naši predhodnici pre nekoliko vekova uživali u tome da spaljuju knjige! Voleli su glupost. Jednako je puno posla potrebno i korekcija u današnjoj nauci.


Samodisciplinu treba održavati. Ako se ne održava ona po sili prirode (tetrisa) slabi. Za održavanje je potreban napor. A za dizanje samodiscipline je potreban dodatni napor. Zato je život borba. Zato sloboda pojedinca poskupljuje svakog dana. Zato svakodnevno treba prizivati svojega Svetog Anđela Čuvara jer to je korak ka nivou Tifareta ili čak održavanje tog nivoa. Ako je to stanje dostignuto onda je to povećavanje polja suverenosti tog nivoa i korak ka Geburahu.

Dostizanje tog nivoa ne mora da bude neko bajkovito ili fantazijsko iskustvo. Previše smo kontaminirani holivudskom plitkom mislenošću. To je rad na Ruach-u, umu, usavršavanje uma. Ruach je znanje. Tu su glavni radovi i rezultati. Svest o svemu, znaje o svemu. Pre svega to. Sve veće i veće spoznavanje sebe sakupljanjem svih znanja. A lepe vizije ostavite bajkama, mada ima i toga. To je znanje, svesnost o logičnosti svega što se dešava, sve je OK, sve teče normalno, svesnost da je sve na svojem mestu. Nekada neobične stvari su sada na svojem mestu, obične, mada su iste kao i pre. Sve je u harmoniji. Što više znanja imamo o nekoj stvari dobijamo drugačiju, sve kompletniju sliku o toj stvari, sve harmoničniju. Iz više uglova gledamo na nju. I u jednom momentu je vidimo iz svih uglova. Kako bi izgledalo da sebe pogledamo iz svih uglova?! Ukratko, to je kompletniji pogled na sve. Kod svakog čoveka je to različito zbog njegove karme, zbog baze koja je sva postala LVX, zato je nemoguće dati jedinstvenu preciznu sliku.

Za kraj da navedem jedan primer iz moje prakse. I ja sam nekada zapitkivao svakoga ko zna nešto o tom ritualu. Od svakoga je moguće nešto naučiti. Treba izmenjivati mišljenja i iskustva, to je strategija – pitati svakoga. I tako se desilo da sam nakon mesec ili dva svakodnevnog izvođenja tog rituala pitao jednog čoveka mojih godina nešto u vezi te prakse. A on je onako ozbiljno ozbiljan napravio još ozbiljniju facu i pun intelektualne dubine rekao: ‘Ja mislim da je najbolje ceo ritual znati napamet’ i još par sličnih nebuloza. Pa ja sam ceo ritual znao napamet nakon dve sedmice rada a on nešto palamudi. Izgledalo je kao da Bill Gates pita Pigmejca nešto o microsoft-u. Groteskno. Danas je taj čovek doktor nauka ali na inicijacijskom putu je ostao tamo gde je bio u momentu našeg dijaloga. Hoću da kažem da morate većinu posla sami, da ne kažem – morate sve sami! Nije baš prijatna vest. Maraton morate sami da pretrčite i da sami sebi javite radosnu pobedonosnu vest.

Dakle, dosta je bilo priče. Na posao!