Hram je mesto gde se susreću bog i čovek. Hram je kuća, mesto gde ‘živi’ bog i tamo čovek dolazi da ‘priča’ sa bogom. Tamo se bog potrudi i napravi korak ka čoveku, sebe nekako uobliči, predstavi, u čoveku razumljivom obliku da ga čovek vidi i razume, a čovek se potrudi da bude bogu mio, razumljiv, čist, pobožan, uravnotežen. Zato hram, jer i njega izrađuje čovek, treba da je kopija makrokosmosa. Zato tamo ne treba da bude ništa nepotrebno a sve što je potrebno. Ako se tako gleda onda uopšte nije teško videti da li je u hramu nešto nepotrebno, suvišno, smetajuće, bez obzira o kakvom hramu je reč, bilo koje religije. Dakle, to je obostrani kompromis da bi komunicirali. Obojica se potrude da nađu tačku spajanja. To je neka tačka ravnoteže i međusobne identifikacije. Dobro je od svojega mesta bivanja napraviti hram. A najbolji hram je čovek sam. Dakle, čovek u hramu je dvoje u jednom, odnosno sve u jednom. Bog je napravio čoveka po svojem izgledu. A čovek je napravio hram koji treba da ima božiji izgled. Otuda je čovek najbolji hram. Čovek u hramu – hram u hramu! Izrađivanjem hrama čovek približi boga sebi, odnosno omogući bogu da se pojavi. Odlaskom u hram čovek približi sebe bogu.
Hram je mesto susreta čoveka i boga. Preciznije, to bi trebalo da je mesto uspostavljanja komunikacje koja treba da traje kasnije. Otuda ona izjava boga ‘Čekaću te vani’. Da proveri istinitost te veze, trajnist te veze. Neki kažu snagu te veze. Svest čoveka o bogu. Da proveri da li je čovek u hramu samo obavio formalnosti a kada je izašao iz hrama je sve zaboravo i nastavo da živi i radi isto kao i pre, uglavnom ‘grešno’. Dakle hram je to i samo za to, mesto gde se uspostavlja dijalog čoveka i boga, gde traje. Tu njih dvojica pričaju. I taj dijalog treba da se nastavi i kada čovek izađe iz fizičkog hrama, dakle treba da je on sam taj hram i tada taj dijalog traje. Otuda logičnost u terminu ‘Znanje i Razgovor Svetog Anđela Čuvara’.
To je i mesto plača, čišćenja i iskupljenja. Dakle, tu se čovek olakša, to je mesto katarze. Perionca. Astralna čistionica. Ali i tu perionicu treba čistiti. I čistilište treba čistiti. Pogledajmo ko je sve oko hrama. Ako se to ne očisti, ta silna prljavština može da uguši čstoću hrama. I šta se tada dešava? Hram biva napušten ili čak i srušen. Ko na to misli? Koliko je napuštenih hramova po planeti? Pitajte vidovite ljude da vam kažu ono što vide astralnim okom, šta se sve kreće oko najvećih hramova na planeti!
Osim toga, ako je hram stvarno hram, onda bilo koji čovek bilo koje vere može da uđe u bilo koji hram bilo koje religije bez obzira kakvu predstavu da ima o bogu ili ime za boga, i da tu uspostavi vezu, dijalog sa svojim bogom. Ko bi rekao. Ali religije su monopolizovale boga i dale mu epitete i imena, usko misleći da mu je to jedino njegovo ime.
Najbolji hram je čovečije telo. To treba da je dovoljno. Svi ostali hramovi su samo pomoćna sredstva.
Ako se neki hram napusti ili sruši to znači da mu je prošlo vreme, da to mesto više nije energetski centar, da više nije mesto ka kojem se gravitira, da nema više funkciju svete lokacije, energetskog mesta, itd.. Ukratko, prošlo mu vreme, iscrpljeno je. Ne treba žaliti za time. Jer, ako je tamo i dalje energetski centar, mesto moći, mesto gde se očituje bog, tada će tu ponovo niknuti hram. A može se i desiti da ponestane obožavaoca a da je tamo mesto moći i dalje.
Hram ne mora uvek da bude ljudska građevina kao mesto gde se pojavljuje bog, odnosno gde se energija jače očituje. Hramovi su obično nastajali tamo gde se je pojavila jača energija. Ali postoje mesta gde se bog očitava a da tamo nema nikakve građevine čoveka, i čak da čovek ne zna gde su ta mesta. Sve su to hramovi, čak i ako je to samo šuma, neka stena, neka kota, izvor, vulkan, rudnik, itd.. Ako nešto štrči na materijalnom nivou, znači da štrči i na astralnom nivou. Naravno, postoje i mesta moći koja je čovek stvorio.
Pošto je hram mesto gde je bog, božija kuća, to je mesto moći. To bi trebalo da je mesto moći. Ako mu se desi da ga sruše, znači to mesto nije dovoljno sveto, nema boga u njemu, ili nije dovoljno jako mesto da se odbrani, da se odupre svim astralnim i fizičkim vetrovima i napadima. Isto važi ako je hram građevina ili živi čovek. Civilizacije obično propadaju jer su postale bezbožničke a ne zato jer su dostigle svoje vrhunce. Isto je i sa pojedincem. Čovek na vrhu lakše zaboravi na boga.
Na kraju krajeva, svaki ambijent može da bude hram samo ako su prisutni nužni sastavni delovi i ako su pravilno aranžirani. Idealni božiji hram je čovek, indiferentan i aerodinamičan u svim okolnostima i situacijama, koji ništa ne radi jer je već sve uradio i samo radi tekuće održavanje. A to je automatsko integrisanje u sebe trenutnog tetrisa. Inicijacija je rođenje, inicijacija je buđenje. To je stvaranje božijega hrama u čoveku. To je stvaranje hrama od kolibe. Masonerija, kao jedan od puteva inicijacije, ima tu ideju u sebi, ali oni grade samo hramove od kamena i betona. Slično kao i religije. Besmisleno. Cilj je od čoveka stvoriti hram.
Zanimljiva je etimologija reči hram. Hram, Hiram, el-Ahram. Povežite to sa piramidama i zidarima.