Ćutanje je zlato!
Zar vam se ne čini da ako hoćete da imate neku suverenost u ovom konglomeratu svega i svačega, a što je navedeno na početku ovog teksta, je jedini način samo indiferentnost. To je neka (jedina) sigurnost i stabilnost. Tada, jedino tada, ste ‘riba u vodi’, jer klasična stabilnost je jednostavno nemoguća. Klasična stabilnost podrazumeva (pre)veliku ograničenost.
Ja često upotrebljavam termin indiferentnost jer je to jedan od osnovnih simptoma samadija, ali ljudi to ne razumeju pošto taj termin shvataju ili u fizikalnom smislu ili u negativnom konvencionalnom smislu jer je to negativna konotacija karaktera. Ali čak i u fizikalnom smislu, indiferentnost je beskonačno blizu ravnoteži a koja nije statika jer statika je nemoguća. To je najosetljivija ravnoteža. Sve je uravnoteženo svojom suprotnošću a opet je veoma ‘zapaljivo’. Svaki zvuk-frekfencija je uravnotežen svojom suprotnošću, zvukom-frekfencijom i otuda je to Tišina ili harmonična dinamika. Indiferentnost je nepostojanje razlike potencijala, isto kao i Tišina. Oboje su izrazi Nule. Dakle, ne vezivati se ni za šta i ne ignorisati ništa. Samo inicijacije koje to omogućuju imaju smisao. Samo rad na sebi koji vodi ka tome ima smisao. Samo indiferentan čovek može da čuje i sluša unutrašnju tišinu.
Da li ste primetili da celo vreme govorim o samadiju, o uzvišenom stanju uma ali akustičnom terminologijom, o kosmosu unutar haosa. Ili obratno. Na čemu temelje Svetlost, Čistoća, Mir, Tišina? Sve su to simptomi samadija i temelje na dualnosti kao i svaki samadi. Dakle, da bi se dostigao viši nivo, nadgradnja, potrebno je uprljati ruke da bi se kasnije oprale i postale čiste. Potrebna je kakofonija da bi se uspostavila prvo simfonija a kasnije i Harmonija, koja je aspekat Tišine a ponekad i sama Tišina. Potrebna je senka koja se osvetli iz samog subjkta, predmeta koji stvara senku, da bi nestala senka i nastala Svetlost. Potrebni su neuravnoteženi faktori nemira da bi se uspostavio Mir. U svim tim slučajevima se podrazumeva odsustvo ograničenja.
Kako bi indiferentnost predstavili kolorično? Neki bi rekli – čista svetlost. Pravilno. Neki bi rekli – čista tama. Pravilno. Neki bi rekli – boja Tifareta. Još pravilnije. A pravi, najprecizniji odgovor je – spektar, harmonični spektar svih boja i svih njihovih nijansi. Ali, sve boje ‘izlaze’ iz bele i ‘završavaju’ u crnoj. Zamislite kako izgleda tišina svega toga. Zaglušujuća! Tifaret je relativna Tišina., tačno na pola puta između krajnje svetlosti i krajnje tame. Otuda je uravnoteženi spektar svega. Zato je relativan, jer je na pola puta.
Tišina se ne čuje. Ali to ne znači da je nema. Isto kao i matematička nula. Pitajte svaku geometrijsku osu ili simetralu. Kod svakog predmeta ili dinamike potrebno ju je pronaći. Znate one fraze ‘sve se vrti oko te stvari’ ili ‘on je čovek oko kojega se sve vrti’, itd.. Isto tako na svakom inicijacijskom putu potrebno je slušati Tišinu. Ona je tu, ali zagušena bukom. Kao i bog.
Tišina je baza, temelj, ishodište svih zvukova, svih vibracija, isto kao što je AIN ishodište svega, celog Drveta Života. Otuda je Keter Primum mobile, Rašit ha Gilgalim. Involutivno gledano, spuštanjem po Drvetu Života ta Tišina se sve više gubi i postaje kakofonija a naročito ispod Tifareta. Evolutivno gledano, tek u Tifaretu je prva Tišina, prvi samadi, ali to je relativna Tišina, izolovana, ispostavljena, lako narušiva, itd.. Napredovanjem ta Tišina postaje sve čujnija. Ako gledamo preko volumenske predstave uma vidimo da je u svakom umu izvestan volumen koji ispunjava uslove Tišine ali je oko njega i unutar njega velika količina Apepa tako da se ta Tišina ne čuje.
Zato – ćutanje je zlato. Dvostruko značenje. Praktično i spiritualno.
Ako ništa drugo, čovek izgleda pametnije kada ćuti. Na žalost to još ne znači da ne uznemirava tišinu svojim glupim mislima. Razmišljanje je takođe izvesna akustika. To je apsurd postojanja. Dinamikom-akustikom razmišljanja treba da dođemo do anuliranja i razmišljanja i postojanja, do Tišine. Razmišljanje se pobeđuje pravim razmišljanjem. Um se pobeđuje umom.
Ukratko, svaka vibracija, pa čak ‘samo’ svetlosna, stvara akustiku, zvuk. To što mi nešto od toga, puno toga, ne čujemo, ne registrujemo našim slušnim instrumentima, to je samo naša ograničena percepcija. Koji izraz bi upotrebili za zaglušujući zvuk koji nam peva naš sopstveni Sveti Anđeo Čuvar? Pesma anđela? Možda. Nepostojeća engleska reč za to bi bila – eargasm. Kada se ponovo sretnem sa Willy Shakespeare-om predložiću mu da i tu lepu reč uključi u engleski jezik.
Bog nam je dao instrumente da neke vibracije registrujemo kao zvuk, neke kao svetlost, neke kao miris, neke kao ukus, neke kao dodir i toplotu, itd., a neke intuicijom koju u nedostatku terminologije nazvaše šesto čulo. Ipak, izvan tog spektra naše percepcije je ogromno podražaja, vibracija, joga kaže – vritisa, za koje smo gluvi i slepi. Ako ne verujete, pitajte životinje. One su uglavnom mnogo osetljivije od nas ali najčešće samo na jednom frontu. Taj raspon za percepcije kojega imamo je nužan i dovoljan za naše preživljavanje na ovoj planeti.
Šta je opozicija a često i neprijatelj Tišine? Zvuk. Ali zvuk ili ton ne moraju uvek da budu neprijatelji. Mogu da budu čak i prijatelji ali skoro uvek su u funkciji. Samo kada nisu u funkcji tada su neprijatelji i tada su to buka i kakofonija, a tu je još puno sinonima. Na žalost, um čoveka je toliko savršen da je tu neizbežna komponenta i mazohizam koji se u ovom slučaju manifestuje kao tendencija stvaranju buke. Samo da se manje misli. U dobroj veri. Taj mazohizam se finansira iz budžeta, od naših para. Ko bi rekao da homo sapiens ima toliko buke u glavi?
Zvuk čistog uma je Harmonija ali i Tišina. Zvuk Tifareta je Harmonija i simfonija (u etimološkom smislu reči) a zvuk Ketera je Tišina. Zvuk ispod Tifareta može da bude i najčešće jeste disharmonija i kakofonija. Harmonija i simfonija imaju u sebi element Tišine jer mogu da budu Tišina ali imaju i elemente disharmonije i kakofonije. To je potpuno u skladu sa rezonom našeg školskog druga Gautama Bude da Nirvana je jednost ali počiva na dvojnosti. Tišina u sebi sadrži sve zvukove ali vibracijski tako složene da je tu Harmonija, kao što Nirvana u sebi sadrži sve dvojnosti ali savršeno uravnotežene da ništa ne remeti Mir. Jer Tišina u kosmičkom smislu je Harmonija svega i može biti shvaćena kao statika zbog nedostatka vibracije ali to je samo savršena složenost svega sa svime.
Sretan Vam Jesenji Isemerias