Ova staza, evolutivno gledano, odozdo gledano, je za privilegovane. Teško da mogu da zamislim da neko od Tifareta ide direktno ka Keteru. Od Jesoda ka Tifaretu da! Naravno da i ta staza ima obosmerna značenja, ali evolutivni zahtevi te staze su toliko veliki da ne znam da li je u istoriji neki homo sapiens prošao direktno po njoj ka gore. Svi su išli po putu Zmije Mudrosti. Da bi aspirant išao po toj stazi ka gore on treba da ima toliko mudre i međusobno uravnotežene roditelje koji bi ga zaštitili od svojih karmi i koji bi mu stazama He i Zain dali sve, optimalno što mogu da daju i time bi toliko ojačali njegov Tifaret da bi mogao da se odvaži za direktni put ka Keteru. Kad kažem uravnoteženi roditelji to podrazumeva da su tom Tifaretu involutivno dali puno po toj stazi. Ali ne znam da li su takvi roditelji ikada postojali. Zahtevnost te staze je možda najveća od svih staza na Drvetu Života. U njoj su sadržane većina obaveza četiri sefirota. Izgleda da je najbolje da je zaboravimo. Nažalost, involutivni uticaj koji je ekvivalentan zahtevnosti i toliko blagodetan, ili ga nije dovoljno ili skoro uvek ostane neupotrebljen, neiskorišten. Dete dok je malo ga nije svesno i ne zna da ga upotrebi, ne može. A glupi roditelji ne znaju, nisu svesni da njihovo novorođenče može skoro sve i ne znaju to da očuvaju, tu omnipotentnost. Tako taj uticaj Ketera ostaje neiskorišćen jer se dete vremenom kontaminira, raznim odgojnim smećem roditelja.
Prvosveštenica povezuje Keter i Tifaret, Oca Svega i Sina Svega, Kralja Kraljevstva, Malkuta. Ona korespondira sa devičanskim aspektom Meseca i kao takva je idealna za pogrešno razumevanje i stvaranje dogmi i netačnih interpretacija, a što su veoma temeljito uradili hrišćani i stvorili dogmu bezmadežnog, bezgrešnog začeća (bez koitusa; da li to znači i bezKnjiga: Staze na drvetu života ljubavi?) i koncept device Marije. Oni ne govore o trudnoći i samom rođenju. To nije grešno. Oni ne govore o tome da je Mariji prilikom porođaja možda ipak puknuo himen. Izgleda da je ona i nakon porođaja i dalje nevina. Nema više himen ali je i dalje nevina. Da ne nastavljam jer tih blesavih apsurda je previše. Ukratko, nisu znali pravilno da interpretiraju Prvosveštenicu i njen položaj na Drvetu Života. Dakle, njen involutivni smer je pogrešno shvaćen, pogrešno protumačen i otuda koncept bezgrešnog začeća. To je u stvari nemoguća opcija. Ne znam da li igde postoji neki primer toga, takvog začeća, takvog involutivnog ili evolutivnog puta osim u literarnom delu Ibn Tufajla. Evolutivni smer je moguć ali uz meandriranje. Involutivni je takoreći od Daota do Tifareta nemoguć. Jer idealna ravnoteža roditelja 50-50 je moguća do Daota (jer to i jeste Daot) ali baš zato daljnje manifestovanje nije moguće. Zato je i koncept device Marije nemoguć, apsurdan. Ali ako zažmurimo na jedno oko (a na drugo stavimo tamne naočare za sunce) i kažemo da je to moguće, takvom Tifaretu je već otvoren put nazad ka Keteru i odmah može da se vrati ka gore. Nema potrebe ni motiva da se uopšte spušta niže, nema potrebe ni motiva da izlazi iz ravnoteže Tifareta. On je već Keter. Ne znam da li se je to ikada dogodilo. Ako jeste, takva beba umire na porođaju.
Ova staza savršeno seče stazu Dalet što znači da u sebi ima potpuno uravnotežene aspekte i Oca i Majke. Dakle po ovoj stazi ka gore mogu samo da idu savršeni androgin i savršeni ginander. Ako nisu savršeni onda im je u najboljem slučaju krajnji domet Bezdan, a ako jesu onda slobodno idu u Prvu Trijadu.
Ovo je najsavršenija staza na celom Drvetu Života. Ta staza je i ljudska i božija, i muška i ženska, androgina, plus celo vreme je uravnotežena, celo vreme predstavlja samadije različitih nivoa. Čim po toj stazi krenemo iz Tifareta ka gore već u startu krećemo iz samadija Tifareta. Kako napredujemo gore po toj stazi, celo vreme se izmenjuju ravnoteže Milosti i Strogosti (na secištu sa stazom Tith, zatim ravnoteža Daota, zatim potpuna ravnoteža među polovima (secište sa stazom Daleth) i zatim totalno jedinstvo u Keteru. Nijedna staza nema to savršenstvo i takav raspon. Za mnoga ta stanja mi nemamo ni termine a kamo li da ih razumemo, da možemo da ih zamislimo ili imamo neku predstavu. Na primer, milostiva strogost ili stroga milostivost. Ili aseksualna seksualnost. Ili šta bi to bilo uravnoteženi elektromagnetizam – strašna napetost koja ne stvara ništa a može da stvori sve!?
Na bilo kojem nivou po horizontali možemo povući liniju i na osnovu staza koje seče ta horizontala možemo definisati nivo samadija, odnosno taj oksimoron. Slično kao što se u mašinstvu analizira tip čelika na dijagramu Fe-Fe3C. Ipak, dva osnovna nivoa ovde su horizontalne staze Tith i Daleth. Zar one ne govore slično samo na različite načine i na različitim nivoima. Obe govore o nivoima kohezionih sila a neki to uopšteno i šeprtljavo (zbog nedostatka znanja i nedostatka pravih termina) nazvaše ljubav.
Svaki oksimoron je neka vrsta koana. Svaki koan je nelogičnost dvostruke ili višestruke negacije. Svaki koan treba da ima ’simptome’ samadija. Na primer, te kontradiktornosti na ovoj stazi su beskrajne. Istinita izmišljotina, privilegovanost i osuđenost, željni asketizam, itd.. Svaki samadi ima nelogičnosti otklona iz ’normalnog stanja uma’, otuda i svaki pravi koan ima te nelogičnosti. Ipak, svaki oksimoron ne mora da bude i koan. To su samo oni iznad Tifareta. Ali svaki oksimoron možemo postaviti negde na srednji stub. Isto tako sve staze na srednjem stubu možemo detektovati na sličan način, horizontalnim presekom.
Staza Samekh je uspostavljanje prve ravnoteže na nivou celog sistema, evolutivno gledano. Ako smo precizni, to je i staza Tau, ali nije pod kontrolom. A staza Gimel je samo nadgradnja ili usavršavanje te ravnoteže, celog sistema do nivoa kugle. Ako idemo po toj stazi ka gore, što se više penjemo ceo sistem se približava kugli. Dakle, volumen, svest, LVX, dobija sve pravilniji oblik da bi na nivou Bezdana postao kugla (a to se traži) bez obzira na volumen ili intenzitet tih uravnoteženih pravaca iz centra, ili drugim rečima, bez obzira na veličinu te kugle. Sve to znači da od nivoa Tifareta pa gore, potrebno je osim preko Geburaha i Cheseda istovremeno ići i stazom Gimel, ako se planira prelazak preko Bezdana. Otuda je ta staza ’najsavršenija, najuravnoteženija’ ako tako možemo reći, mada su reči nesavršene da to izraze. Možemo reći – najsvetija staza. Jedino bi mogla da joj ’parira’ staza Daleth ali ne u punoj meri. Od nje su manje savršene i staze Aleph i Bith, mada su obe iznad Bezdana. Ali one nisu na srednjem stubu. Staza Gimel u sebi sadrži samadi i ispod i iznad Bezdana. Ona je samadi celom svojom dužinom, na svakom visinskom nivou. Naravno da ljudi ne razumeju čoveka koji je na bilo kojem nivou ove staze, oni ga se plaše. Jer on je na neki način blistava manifestacija Zveri 666. Ljudi ne razumeju i plaše se čoveka nivoa Tifareta a da ne govorimo višeg nivoa.
Ta staza povezuje Oca i Sina, dakle prvi najniži samadi i najviši samadi. Ona je samadi celom dužinom. Ne znam kako bih determinisao savršenstva i klipote ove staze osim kao prelazne oblike savršenstva i klipota Tifareta i Ketera. Staza Gimel je hijerarhijski viša ali i savršenija od staze Daleth i pored toga da je cela staza Daleth iznad Bezdana a Gimel se spušta čak do Tifareta. Ali baš zbog svoje pozicije na srednjem stubu ona je nedodirljiva i cela je u stalnoj ravnoteži i savršenosti.
Naši roditelji potiču iz Ketera. Oni se veoma međusobno razlikuju što je predstavljeno stazama mudrosti i ludosti kao i sefirotima Chokmahom i Binahom. Pošto se veoma razlikuju oni se zbog toga i privlače a što izražava staza Daleth. I produkat toga je Tifaret, mi. Vidimo da tu nigde nije uključena Prvosveštenica ali to ne znači da ja nemam vezu sa Keterom. Imam i to direktnu. Jer ljubav mojih roditelja je morala da ’dodirne’ stazu Gimel, Prvosveštenicu. Otuda mit da je nevina Marija rodila Isusa. Čovek nije mogao iz Rajskog Vrta (iznad Bezdana) da siđe dole po stazi Prvosveštenica i zato je grešan. Da je sišao po toj stazi bio bi bezgrešan. Ali u tom slučaju uopšte ne bi ni sišao dole. Ako bi to pokušao bio bi i ostao dete Bezdana, Daot, nerođeni Sin. (Otuda smislenost imenovati ritual Liber Samekh kao Ritual Nerođenog, u kojem se borimo da Tifaret pridobije savršenstvo Daota). Plameni Mač ide stazom Dalet i samo tu, jedan jedini put dodiruje tu stazu Gimel. Dakle, on ne može da siđe dole po toj stazi ali ako hoće da dođe do Ketera, mora da ide i po toj stazi, da je savlada. Nema većeg zadatka za homo sapiensa!
Staza, predstavljena Prvosveštenicom, je celom svojom dužinom rezultanta svih opozicijskih parova staza levo i desno od nje. Znači delimično staza Kaf i Maim, zatim je rezultanta para staza Lamed i Jod, zatim He i Zain, zatim Chit i Vav i na kraju Aleph i Beth. Ona celom svojom dužinom predstavlja različite nivoe samadija. Ovu stazu ’seku’ dve staze pod pravim uglom. Daleth i Tith, strast do suprotnog pola (plus do minusa, Otac do Majke, itd.) i strast do života, kada se je već pojavio, kada se je već spustio ispod Bezdana.
Neodrživost ove staze je slična matematičkoj nuli, ili preciznije vertikalnoj osi. Ceo srednji stub je vertikalna osa ali ovde je ona ’uspostavljena’ mada je nema, kao što nigde ’nema’ ni ose ni simetrale ni nule mada sve dokazuje da one postoje. Ta nepostojanost ili neodrživost ove staze je izražena na razne načine. U izjavi Jehove da ’niko ne može videti lice boga i dalje živeti’, mada se to odnosi samo na deo ove staze iznad Bezdana ali i na Keter. Zatim deo iz starogrčkog mita o Artemidi koji govori da svako ko ju vidi nagu rastrgaju ga njeni psi. Obe te činjenice kao i druge iz drugih mitologija se mogu ovde aplicirati, uz ovu stazu, govore o (ne)postojanosti nečega, uzroka kojega nema, ali njegovi rezultati su svuda.
Ovu stazu (kao i druge dve na srednjem stubu) možemo smatrati i kao geometrijsko-vibracijsku gradaciju ili anihilaciju u zavisnosti u kojem smeru ih gledamo. Evolutivno gledano je to anihilacija od fizičkog tela koje ima volumen, težinu i oblik i samim time fizikalno težište pa do Ketera gde je to samo apsolutna nula.