Zašto ljudi vole medijske zvezde? Da ispune svoju unutrašnju prazninu. I što je nivo tih ‘zvezda’ niži to je kritičnija ta praznina konzumenta. I obratno. Zato je poželjno znati zašto ti se nešto sviđa, zašto te nešto oduševljava i zašto te nešto fascinira. Da li ste pokušali da oblikujete definiciju dosade? Šta čekate? Ko su i kakvi su ljudi kojima je dosadno?
Šta vas oduševljava, inspiriše, nasmejava? Od toga je sastavljena vaša izuzetnost, ako ste izuzetni. Da li ste izuzetni i važni? Pa naravno! Vi ste izuzetno važni. Ako bi sada umrli ovaj svet bi se zaustavio i svi bi plakali da bi nastao novi biblijski potop. Ha ha. Ono čime ste oduševljeni determiniše vašu profinjenost, veličinu a posredno i vašu (ne)važnost. To vas determiniše i definiše. Determiniše vas i humor koji vas nasmejava. Zato pazite čemu se smejete. Hermes se svemu podsmeva, ali to je mnogo viša faza. Jaoooj, koliko mu zavidim!
Mene oduševljava kako sviraju Vlatko, Točak i Igor Paspalj. Ili kad čujem kako piše i govori moj drug Vesko Mišnić Lari, pozati pisac, kako on konstruiše rečenice. Ili kada vidim kako moj brat Lafson, slikar, takoreći žmureći crta francuske anarhiste ili senatore iz starog Rima, i kako je dobro nacrtao facu Crowley-a za korice Knjige mudrosti i ludosti još davne 1983-e godine. Fascinira me kako je moj imenjak, Milekić, neki banalni aspekat iz astro karte znao da prenese u ovaj materijalni svet i kaže da to znači to i to za dotičnog čoveka. Ne znam da je neki astrolog XX veka na planeti Zemlji tako fantastično poznavao korespondencije i saradnju tetrisa i baze. Oduševljava me kada dečko u 15-toj godini dostojanstveno devojci izjavi ljubav ili kada dečko od 18 ili 19 godina devojku pozove na večeru, a još više me fascinira ako zna da izabere koja je vredna tog poziva. Oduševio me je dečko iz New Yorka kojega sam upoznao u Beogradu pre desetak godina. Bio je star oko dvadesetak godina a znao je sve pesme od Grateful Dead. Čak više od mene koji sam rock enciklopedija. Kada je Jery Garcia preminuo on je bio star samo pet godina! Fantastično.
U prošlosti sam se oduševljavao sa puno stvari. Uglavnom sa stvarima koje drugi nisu ni primećivali. Na primer film Harleqin. Ili neki potezi Mitrinovića na ulici u Londonu ili Gurđijeva za stolom u kafani. Zato sam pokušao nešto slično sa jednom devojkom. Nismo bili par, samo poznanici. Dok smo sedeli i pili čaj potrudio sam se i izveo jednu vežbu, magijski zahtevnu astromentalnu operaciju, napornu. Ona uopšte nije znala šta radim i da uopšte nešto radim. I kada više nisam imao mentalne snage, sam je iz vedra neba, kao da je to najnormalnija stvar, pitao ‘da li je malo vlažna dole?’ A ona je vidno šokirana odgovorila – da. Na šta sve mlad čovek troši energiju. Zlata vredan trening.
Fascinira me Nole sa svojim čeličnim živcima.
Fascinira me monah iz jednog filma (Monk temptation) kada mrtav hladan kaže – „vuk ju je ubio!“
Fasciniraju me školovani đavolji advokati, možda zato jer meni ne ide baš ta vrlina, mada je Bog Reči moj omiljeni bog.
Fascinira me raširenost ljudske gluposti.
Fascinira me Sarvan Goran kako je u dvadesetoj godini iz štosa hteo da gleda u cev punog pištolja.
Fasciniran sam svojom filigranskom preciznošću, kako sam se osvetio svima koji su to zaslužili a još više sam oduševljen svojom sposobnošću da sam prevazišao taj ljigavi hrišćanski koncept opraštanja. Bože koji otrovi uma! Neka je proklet koji oprašta jer on je kilavi slabić. Ravnoteža mora da se uspostavi a to sigurno nije oprost.
Fascinira me činjenica da ja ni danas ne mogu da vežbam onoliko sati na dan koliko je Vlatko svirao kada je bio star 22 godine. A mi smo skoro generacija. Ja sam u 22-oj samo jurio ribe na dve noge. Mene je i danas sramota, ali ja ništa ne radim. A drugi ljudi rasturaju.
Fascinira me Mladen iz Potjere, mlada Milica iz Potere, heroji sa Košara, fascinira me moj Merkur na Ascendentu koji mi često omogućuje da sagovorniku čitam misli. Oduševljava me Emir Kusturica sa svojom aristokratskom i lucidnom indiferentnošću, oduševljava me Zdenko Domančić beskonačnom energijom i humanizmom. Vidite, nije mi baš dosadno. Fascinirao me je pokojni Durmitara. Kada sam mu rekao da je on evropski Milarepa XX veka samo se je nasmejao, ali znao je da ima na šta da bude ponosan.
Mnoge od navedenih ljudi sam upoznao u ovom a neke u prošlom životu. Neke velikane nisam upoznao ali mi smo i dalje bliski rođaci. Ima tu još ljudi zbog kojih imam razloga da na sebe gledam kao na lenštinu (zar je to moguće?) ali neću da ih nabrajam, da ne postanem slabe volje.
Ipak, mislim da sam vredan kiseonika kojega udišem. S obzirom kakva su danas vremena, moja knjiga Telema je prava jeres, hereza, i baš zato je nužna literatura i za čoveka i za boga. Da podstakne čoveka da se bori za sebe i da podseti boga da malo pomogne čoveku u toj borbi jer ima nas nekoliko vrednih te pomoći. Amen.
Nikada nisam bio kontaminiran judeo-hrišćanskim a naročito protestantskim otrovima uma kao što su pohlepa i ambicioznost. To mi se je gadilo. A to su pokretači zapadnog društva. Uspeh se meri po tim ‘vrlinama’, odnosno uspeh u životu zavisi od intenziteta tih ‘vrlina’. Uvek kada sam pokušao da živim i funkcionišem po tim pravilima dešavalo se da ili nisam bio uspešan, ili mi se sve zgadilo ili sam poboljevao. Pohlepa i ambicioznost su veoma jaki otkloni od indiferentnosti jer iza njih je uvek veliki motiv. A Knjiga Zakona kaže – ‘bez strasti za rezultatom’. Zato volim da živim skromno i da poklanjam stvari ljudima. Volim da gledam njihova ozarena lica kada im nešto poklonim. Naš poznati glumac Petar Kralj je kraljevski govorio: ‘Kako mogu da ne dam ako imam’. Davanje treba da čoveka učini sretnim. To je dokaz da je čovek provodnik od boga. To je suprotnost pohlepi. To je sreća Jupitera dok svima daje najviše što može. Pogledajte sve ove moje tekstove na ovom sajtu tokom proteklih 12 godina. Sa tim materijalima neko bi se okitio sa tri doktorata. Zato me uspešni ljudi, konvencionalno uspešni ljudi, ne fasciniraju. Ali talentovani i radni ljudi me fasciiraju, čak i ako su uspešni. Dakle, ti sve daješ drugima, ili puno daješ drugima, ali si sposoban da nikome ne daš ništa. Kao don Huan.
Da li ste primetili, da svi ljudi koje sam ovde pomenuo, su više dali drugima nego što su od njih dobili! Višestruko.
Pogledajte čime su fascinirani ljudi oko vas. Da li ste deo njih? Ako jeste, zašto čitate ovo? Ako niste, vreme je da pređete ne nešto žešće. Rakiju?
Koga želite da upoznate? Onoga koga obožavate, kome se divite i koga cenite. Ja cenim veoma veoma malo ljudi. Divim se takođe umetnicima i hermitima na asfaltu. Sveštenici i filozofi i naučnici bi trebalo da budu ljudi kojima se divimo i koje cenimo. Ali oni su odavno prokockali svoje kredite. Prvo sveštenici još pre 1000 ili mnogo više godina, filozofi pre 300 godina a naučnici pre 100 godina. Ostaju nam samo umetnici. Pa nećemo valjda da se divimo sportistima i političarima ili zabavljačima i manekenima! Baš zato jer gorepomenuti ne ispunjavaju uslove da ih cenimo dali su šansu zabavljačima i kiču da budu cenjeni. A nečisti umovi vole slamu. Kakvi bi onda trebalo da budu naučnici, hijerofanti i filozofi da bi bili cenjeni? Treba da imaju ono što je prikazano na grivi lava na ATU XI. Zamislite nespojivo – hermit i ljubavnik! U istoj osobi. Ako takvog sretnete, on vas sigurno fascinira.
Ali ako vam proradi ego, što uopšte nije slabo, i vi poželite nekoga da fascinirate, morate da budete neobični. A ako hoćeš da budeš neobičan, ne smeš da se oduševljavaš sa običnim stvarima. Ne samo da se ne oduševljavaš sa običnim stvarima, nego ih i ne primećuješ. Drugi mogu da padaju s nogu zbog toga, ali ti si nezainteresovan!