Danas ćemo govoriti o stvaranju čoveka pošto je on već stvoren.
1. Nema većeg projekta. To je zahtevan i dug proces. Ne znam da li ljudi nekim drugim projektima i procesima pristupaju tako olako, neodgovorno i brzopleto i bezbrižno kao projektu stvaranja dece?! Postoje dva perioda u tom procesu. Period do momenta rođenja i period nakon rođenja. Ne znam koji je period važniji. Kada kažemo period pre rođenja tu se ne misli samo na devet meseci trudnoće nego na period godinama ili čak decenijama ili generacijama unazad. To je period prikupljanja i stvaranja i determinisanja materiala za našeg čoveka. Taj period se može podeliti na period dedova, period roditelja i devet meseci u stomaku. Period pre rođenja je važan jer on oblikuje faktore koji nastaju nakon rođenja i isto tako faktore koji oblikuju ono što je nastalo rođenjem. Ako taj period pre rođenja nije dobro i kvalitetno odrađen tada su konstitutivni elementi novog čoveka slabijeg kvaliteta a i faktori koji će taj novonastali konstrukt da oblikuju su slabiji, manje kompetentni, manje sposobni. Prenos karme će biti neugodniji po tog novog čoveka.
Period nakon rođenja i njegove podele su dobro poznati svima. Ljudi u svojem neznanju misle da je sve važno samo u tom periodu posle rođenja. A svedoci smo svakodnevno da nije tako.
2. Čovek je veliko čudo, kaže naš omiljeni bog Hermes. Teško je to objasniti. Evo ja pokušavam da vam kažem nešto o tome, ali ne znam koliko sam uspešan. Pokušavam vašem umu da kažem šta je vaš um. A sada to zamislite u prvom licu. Vaš um pokušava sebi da objasni šta je on sam. Da li je to lako? Ne! To je najteže shvatiti. Klasičnim učenjem nemoguće. To je subjektivna subjektivnost. Da li je moguće zamisliti kako bi izgledala subjektivna subjektivnost? Koji nivo centriranosti i stabilnosti bi to bio? Indiferentnost. Ali to je korak ka objektivnosti. To je jedan od nužnih koraka da bi se dotignula objektivnost. Te promene se ne dešavaju samo gomilanjem znanja nego promenama strukture tog uma. Inicijacijom.
3. Čovek koji ozbiljno radi na sebi pre ili kasnije mora da se suoči sa nekim oblikom vampirizma. To je skoro neizbežno osim ako je pravi hermit. Samo ako živi u ovom svetu i radi na sebi on će se suočiti sa time. Jer on raste, povećava se, i ponekad nije dovoljno jak da sam sebe i svoju čistoću zaštiti (jer pravim radom na sebi on raste i postaje čistiji i samim time biva više ispostavljen). Zato je potrebna i veća zaštita nego pre toga. Mogućnosti za ispostavljenost vampirizmu je ogromno. Od uže porodice, ili od osoba suprotnog pola, ili na poslu ili u nekoj drugoj društvenoj interakciji. On to mora da prepozna. To su ‘dečije bolesti’. Što pre mu se to dogodi, to je bolje, i što pre to prepozna to je bolje. To je uvek kazna za neopreznost, ili za neznanje ili za tešku karmu, ali to je uvek idealna šansa za najbolju školu. To je znak nužnosti inicijacije. Pobeda nad vampirizmom je znak uspešne inicijacije. Čovek koji je odmakao na stazi svojeg razvoja, čak i kao nije imao takvo iskustvo, treba da ga poznaje, da zna da ga prepozna i da se zaštiti. U mojim mladim danima, dakle davno, nešto pre 86 godina, sam pitao par mojih tadašnjih saboraca na stazi razvoja, da li su imali kakva iskustva sa vampirizmom. Oni uopšte nisu znali šta sam ih pitao. Tada sam shvatio njihov nivo. Meni se je to iskustvo, borba sa vampirom, desila u najgorem životnom periodu. Udarci života na pet frontova istovremeno, zato je kazneni period trajao dugo. Ali koristi od te inicijacije su tu do kraja inkarnacije. Poruka između redova je da svaka pobeda podrazumeva da se ekvivalentno treba povećati ali i u istoj meri ojačati odbranu. Jer, svako energetsko ojačavanje će privući pažnju nekih gladnih centara moći. Bilo da su to živi ljudi ili astralni entiteti ili neki viši nivoi. Od svega toga treba biti zaštićen. Amen. Samo pogledajte međunarodnu politiku otvorenih očiju. O ovoj zaštiti više znaju najobičniji poslovno uspešni i bogati ljudi (koji se čak i smeju pojmu energetski vampir) nego mnogi na putu inicijacije.
4. Svaki pobednik, samim time da je pobednik, se razlikuje od ostalih i da je postavio neke nove standarde. Što više promena je uveo i što je više standarde postavio, znači da je veći pobednik. Davno sam rekao – ako hoćeš da pobediš, promeni pravila! Za pobednika čovek treba da je i debelokožac i lukav. Pošten, džentlmen, hrabar, vitez, pametan, obrazovan, lep, lepih manira, itd., i još bezbroj lepih osobina koje mame hvale, nije dovoljhno. Mora da bude i debelokožac i lukav. Debelokožac ne znači ništa slabo. To znači samo da je iz svojega rezonovanja izbacio obzirnost i druge ljigave etičke koncepte i skrupule a kojih se drži običan svet. Ali običan svet su prosečnjaci i njihova pravila su za prosečnjake a ne za pobednike. Pobednik mora da odbaci te prosečne ljigave koncepte i norme. Pravi džentlmeni i vitezi bivaju pobeđeni od strane pobednika. Samo zato jer su ih njihova ljigava pravila i norme sputavali.
5. Jedino bogastvo koje čovek ima ili može imati na ovom svetu je njegovo telo i njegovo zdravlje. Jedina stvar koju sa sobom nosi na onaj svet je onaj deo duše koji za sebe kaže – ja. Znači um. I to samo uravnoteženi deo uma. To je jedino što će bog da ceni kod tog čovela na Sudnji Dan. Tamo čovek čak ne nosi ni svoje telo. Ni to nije realni kapital pred bogom. Samo deo uma. Vidimo koliko malo toga je u čoveku što je stvarno vredno. A za toliko stvari se ljudi sekiraju tokom života i za njima bezglavo jure. Vidimo u kakvom neznanju ljudi žive, u kakvim zabludama. To ne znači da svi mogu ili trebaju da postanu hermiti. Ne. Ali treba malo da relativizuju svoje potrebe. Dakle, u izgradnji čoveka najvažnije je izgraditi svoj um. Čak i ako nije na putu inicijacije. A posledično će sve ostalo da sedne kako treba.