Nastavak od prošlog meseca:
6. Kada vidite nekog uspešnog čoveka, poželite da ste uspešni kao i on. Kažete, ako može on, mogu i ja. Odličan stav. Onda se zapitajte da li i drugi ljudi imaju takav stav. Verovatno puno njih. Ali malom broju ljudi to uspeva. Taj procenat je manji od 10%, manji od 5%, to je oko 2%. Zašto tako malo? A sada se dodatno zapitajte – u čemu je razlika između tog čoveka i vas? Ima ih puno ali u čemu je suštinska razlika? Nikako da je uočite. Pokušajte ovako – pitajte se da li je neko u vašoj familiji glup? Da ima taj rejting, taj epitet. Nema niko. Svi u vašoj familiji su pametni, mudri i premudri. Ma nisu baš, budite strožiji. I konačno, pojavljuje se tamo neki daljnji rođak koji je glup. Ali pogledajte bolje. Ima li neko u vašoj bližoj familiji ili porodici da je glup? Budite strogi. I ako ste stvarno strogi, toliko strogi da ste realni, videćete da su mnogi u vašoj porodici prosečni i da ima i glupih. Ne treba da idete dalje. Sada se zapitajte da li su i koliko su pametni roditelji tog uspešnog čoveka, a koliko vaši? Nemojte da vas iznenadi ta razlika! Ona je bliska ili slična različitosti uspešnosti tog čoveka i vas. Izuzetak od tog pravila može da bude samo ako je taj uspešan čovek božiji predstavnik a vi zadnji idiot. Ali taj slučaj je isključen jer tada se vi uopšte ne bi pitali to pitanje. Ko je dovoljno kritičan i samokritičan da može mirno da kaže da je majka tog uspešnog čoveka pametnija od njegove majke? Kako on to može da kaže!? Pa on voli svoju majku. Pa šta ako je voli? I pored toga ona može da bude glupa i da nije ispunila svoje obaveze u projektu koji se zove – dete. Isto važi i za oca. Jedan od najpametnijih ljudi XX veka je rekao za svoju majku da je monstruozni primer ljudske gluposti. Oduševljen sam nad njegovom iskrenošću koja boli i njega i onoga ko razume tu izjavu. Šta je rekao onaj Austrijanac za majku Dalaj Lame! Ali pošto ljudi ne koriste svoje umove (da li su onda uopšte ljudi?) to im je promaklo. Kakva šteta!
7. Inicijacije su skokovi u evoluciji pojedinca. To su manje ili veće revolucije. Ali one najbrže stvaraju čoveka. Što je veća erupcija vulkana, duže će trajati njegovo zatišje post festum. To samo znači puno posla u malo vremena. Visoki procenat efikasnosti. Nemojte ništa da jedete tri dana! To je visoki procenat efikasnosti.
8. Razlika potencijala koja ti stvara probleme i koju treba anulirati je šansa kojom treba da dokažeš svoje postojanje. Pobedom nad onim što ti je najmrskije najbrže napreduješ. Svakome je bog dao nešto mrsko, najmrskije. A svi beže od te šanse kao đavo od krsta. Pa ljudi, smisao đavola je da vas udari ako se udaljite od boga.
9. Svesnost svih okolnosti u kojima se čovek nalazi je već izvestan nivo slobode. Nedostaje još samo moć da se parira tim okolnostima. Ako čovek i to poseduje tek onda je istinski slobodan. Veličina čoveka se ogleda u veličini problema sa kojima se suočava. Kako može mali čovek da ima veliki problem? Veliki problem – velika šansa! A ljudi neće da iskoriste te velike šanse. Beže od njih i ispada kao da krst beži od đavola. Ovaj svet je ili poludeo ili spava dubokim snom.
10. Zaboravljanje je brat gluposti a oboje su deca ne-znanja. Zaboravljanje znači prvo korak od ne-znanja ka znanju i povratak ne-znanju. Glupost je ili ne-znanje samo po sebi ili ne-znanje upotrebljavati znanje. Memorija je baza podataka, materijal sa kojim se radi nadgradnja. Vežbajte memoriju pamćenja sećanjem! Ha ha!
11. Postoji 200 knjiga koje čovek treba da pročita u svojem životu. Ne mora da ih sve ima u svojoj privatnoj biblioteci ali da je barem upoznat sa njima, a jedno od područja koje pokrivaju te knjige treba da studira ceo život. Tada postaje veliki čovek. Sve manje od toga čini ga bezveznim, prosečnim, kakav je i njegov život. Na žalost postoje države i narodi koji ne znaju ni spisak tih 200 knjiga. A da ne govorimo da one uopšte nisu dostupne mnogim narodima. Većina tih knjiga. Da li onda ova kreatura od čoveka zaslužuje da sebe zove božiji sinovi ili mikrokosmos, samo zbog anatomske sličnosti sa bogom?!
12. Čovek je najsavršenije, najosetljivije i najbolesnije biće na planeti Zemlji. Nije ga lako stvoriti a ni održavati. Ako niste znali, ma nije lako uopšte biti čovek! Malo ko može time da se pohvali.
13. Čovek je od svega po malo, ali je zbog toga i u sposobnostima limitiran, svuda ima po malo sposobnosti. Plus je i vremenski ograničen, ima kratak rok trajanja, za razliku od kosmičkih komponenti koje su večne i koje su participirale u čoveku svoje delove. Te komponente su makro nivoa i večne su, a čovek ima samo deo od njih, ali od svake, i zato je ograničen i vremenski i po sposobnostima u svim tim sferama. Puno je tih faktora u čoveku i zato je gužva u njemu, nema mesta da dobiju više prostora u čoveku. Htele bi one ali čovek je mali.
14. Ako je jednom stvoren, čovek, mikrokosmos, kopija makrokosmosa, kako onda može da bude uništen, kako može da umre, da nestane? Veoma teško. A vidimo koliko ljudi nestaje i kao da nikada nisu ni postojali. Da nema groblja niko ne bi ni znao da su postojali. Ali i groblja znaju da zaboravljaju ljude. A i ljudi zaboravljaju groblja. Mada im je to zadnja stanica. Kakav svet?!?! Kako čudno biće, taj čovek!
15. Pre neki dan sam bio u poseti kod nekih vanzemaljaca. Iznenadio sam se koliko velike seksualne slobode imaju. Svidelo mi se! Pitam se zašto i kod nas nisu takve slobode? Oni nisu čuli za demokratiju i tranziciju i još puno naših glupih termina. Ali odlično poznaju sopstvenu anatomiju i zakonitosti delovanja te anatomije. Mnogo su napredniji od nas! Posmatrao sam kako njihovi muškarci pristupaju ženama. Elegantno, radoznalo i otvorenog uma! Čim se vratim u naš svet i ja ću da počnem tako da šarmiram. Uspeh je zagarantovan.