Mi smo veoma talentovani narodi ali nam nedostaje profesionalizam. A profesionalizam podrazumeva samodisciplinu, kontinuiran rad i pragmatičnu, šahovsku mislenost. To nama nedostaje. Na mnogim frontovima a ne samo na ezoteričnim. Ako čovek radi na sebi, ako je na putu inicijacije, on mora da održava kontinuitet vežbi, a u to spada samodisciplina i pragmatična mislenost i istovremeno koncept ‘bez strasti za rezultatom’. Kada se kod nas pojavi, iznedri, čovek profesionalac, tada je to vrhunski čovek svetskog nivoa. Imamo nekoliko takvih, da ih ne nabrajamo. Svi smo čuli za njih.
Ali naši ljudi vole da sakupljaju inicijacije, kao da je to nešto vredno. Članstva, grupisanja. Poznato je ko se gupiše i kakvi ljudi to rade. Bolje je da sakupljaju krompire. Bez kontinuiteta rada na sebi sve inicijacije svih redova na planeti ne znače ništa. Put inicijacije apsolutno podrazumeva sposobnost biti vuk samotnjak a ponekad i to biti svaki dan. Niko ne može da vam skrati vaš put do boga. Kao ni članstvo u bilo kojem redu ili asocijaciji. U Beogradu su desetine i desetine ljudi koji su inicirani u mnoge redove. Ali niko od njih ništa ne radi. Čak ne znaju ni šta bi trebalo da rade sa sobom. Oni do smrti ostaju na istom nivou bez obzira na sve inicijacije i ogromno teoretsko znanje (kod nekih) i članstva u mnogim redovima. Veoma, veoma je slično i u ostalim ex-YU centrima, samo što su brojke manje. Isto tako tu su i bezbrojni drugi ‘prekovremeni ezoterični radnici’ koje ja zovem tamburaško društvo. Svaki dan su na televizijama i znaju sve, ali niko od njih nije sposoban da realno pogleda u svoje roditelje a kamo li u sebe. Narod je glup i to sve ždere. Ja lično apsoluto podupirem još više takvih bezveznjaka i raznih redova tako da nastane što veća džungla. Jer, lažnom proroku je najopasniji drugi lažni prorok. A ako se ujedine, brže propadaju.
Pre dve godine sam u Beogradu upoznao čoveka koji je tvrdio da je inicijat ne znam kojih sve magičkih redova i da je neki super visoki stepen. Idemo mi tako ulicom i on sve to nabraja. Ja onako ignorišući sve to usput ga pitam koji bogovi i koje siline univerzuma domiiraju tom ulicom po kojoj hodamo? On nije znao ni šta ga pitam. Dakle, on je bio visoki stepen, ni sam ne zna čega, a hodao je svetom ‘zavezanih očiju’ kao i 95% ljudi na planeti. On nije znao energetski da detektuje ni najbliže stvari oko sebe a kamo li neke suptilnije duhovne finese. Ne znam šta su ga naučili u tim magičkim redovima. Slično je i sa astrolozima koji tvrde da je Japan pod Ovnom. Nisu oni krivi da ne znaju da je u blizini Tokija najveći podzemni rezervoar na svetu za potencijalno nabujalu vodu. Da su ga videli, možda bi posumnjali u tog Ovna. Dakle, dotični gospodin me posle pita šta sam ga u stvari pitao. Da li znaš energetski da seciraš ovu ulicu i vidiš koji ‘ukus’ je dominantan? Opet nije razumeo. A ja mu govorim da se seti kako se ta ulica uopšte zove, po kome (po naučniku ili po umetniku, po heroju ili lažnom heroju), kakva je (kolika je, kako je uređena) i šta je dominantno u njoj, da li crkva ili dom zdravlja ili muzej ili obdanište za decu ili je tu uglavnom stambeni prostor ili nešto deseto ili puno toga različitog. Ali ni to mu nije bilo dovoljno da analizira jednu ulicu u gradu a kamo li bogove vladare te ulice. A šta bi tek rekao na predlog da spomenik pred skupštinom treba odmah zameiti!?! To ne znači da imam nešto protiv Tome Rosandića, čak ga veoma cenim, ali ona skulptura nikako ne spada tamo! Eto vidite, takvi su članovi 97% magičkih redova na planeti. Znači i ti magički redovi su tog nivoa. Ne znam šta bi bilo da sam ga pitao o seciranju čoveka, na primer gde nastaje misao i kada prestaje misao i nastaje emocija ili da misao uopšte ne prestaje i kada počinju da deluju materijali, itd.. To ni psihologija ni policija ne znaju. Ha ha. Kada sam ga pitao da li zna ko su danas politički Oedipusi, i pojedinci i narodi, tek tada nije znao o čemu govorim. Ali, jadnik, ne zna da osnivači tih njegovih kvazimagičkih redova to veoma dobro znaju i sa tim ciljem su mnogi takvi redovi i nastali. O kako je lepo biti glup! Onda me on pita šta da radi, šta mu preporučujem. Ne znam šta je očekivao ali ja sam mu rekao da 48 sati ništa ne jede i da pije puno vode i neka u tom periodu uradi osam pita MTR Pentagrama. Jer četiri sata dharane ne bi izdržao u ta dva dana. Ali i ovo što sam mu predlagao ne može da bude bez efekta. To je za početak.
Ne volim magičke ili neke druge redove u kojima mi prijem i napredovanje zavise od nekoga drugog a ne od mene. Pa ja ulazim u neki red zbog sebe i rada na sebi i sve treba da zavisi od mene a ne od bilo koga drugog. Još gore je kada taj prijem i to napredovanje zavisi od dobre volje nekoga drugog. Ja hoću da to zavisi samo od mene. Od moje snage i moje čistoće, od mojega rada. Dakle, samo od mene. Ako neki red smatra da je toliko sveti i uzvišen da ja još nisam vredan da me primi u svoje vrste, onda je to lep izazov i imperativ da još više radim na sebi da ih postanem dostojan. To sam uradio par puta tokom života, ali kada su mi post festum ponudili članstvo, nisu imali više šta da mi ponude, nisu više bili vredni i zanimljivi. Tada bi to bila trgovina na moju štetu. Hvala im na najboljem mogućem stimulansu. Ne kažem da više ne postoji red u kojem bih rado sebe video. Postoje takva samo tri reda na planeti. Na žalost ili na sreću, nijedan nije u Evropi.
Neko moje iskustvo govori da većina inicijacijskih rituala većine redova na planeti nisu vredniji od jedne obične pozorišne predstave. A od onih koji imaju neku vrednost, nisu osavremenili svoje inicijacijske rituale barem zadnjih 100 godina a neki i 200 godina. Šta oni misle? Da će evolucija da ih čeka?! Da će vreme da ih čeka? Ha ha! Saturn nikoga ne čeka. Svi moraju da drže korak sa njim. Ako to ne uspevaju on ih jednostavno ‘isključi iz struje’ ili malo grublje rečeno, pošalje ih u staro gvožđe, reciklažu ili na groblje. E baš tamo je mesto većini redova koji danas postoje na planeti. Ja znam da će zbog ovih tvrdnji mnogi skočiti na zadnje noge, ali realnost je takva. Većina članova takvih redova očekuje da će neko grupisanje da ih prosvetli, da će zvučno ime nekog reda da sve obavi umesto njih. To može da se desi na nekom društvenom ili ekonomskom planu i nije to ništa loše, ali za posao na putu inicijacije je to nemoguće.
Kada bi mi neko preporučio neki red ili u slučaju poziva da se učlanim, uvek bih pitao – šta nudite? Niko nije znao šta mislim pod time a nisu ni znali šta stvarno nude. Oni nude bezbroj titula, od neofita preko prinčeva, barona, vitezova, sveštenika, majstora, biskupa i kardinala pa do visokog, višeg, najvišeg i još višeg od najvišeg, svetog i još svetijeg, pa do arhivisokogTelema – knjiga itd., itd.. Misle da je zvučno ime titule ili reda dovoljno da svako treba bezglavo da teži da im se pridruži, da ga oni prime. Da im malo pomognem, pitao sam ih – da li nude magičke moći, ili zeleno svetlo za aristokraciju ili možda za plutokraciju? Mene samo to zanima. Sve ostalo što nude ja već imam. I to mnogo više nego oni. Mogu samo ja njih da pozovem u moj red. To uopšte ne znači da su ti ljudi slabi ljudi. Nikako. Ima tamo krasnih ljudi. Ali ti redovi nisu ništa vredni. Čudim se da ne mogu da se načudim da ljudi stari preko pedeset godina još uvek samo sakupljaju inicijacije raznih redova. Kao da su to krompiri. A rad na sebi ih ne zanima. Rekoh, bolje je sakupljati krompire. Osim toga svi redovi sa zapada mirišu na Vatikan. Kao da im mentalni nosevi ne rade? To treba prevazići. Istočni imaju problem sa organizacijom. Nama su zanimljivi samo ezoterični redovi koji sprovode put inicijacije, konkretno prestrukturisaje uma, bez obzira iz kojeg podneblja su.
Kada sam pre šest-sedam godina nekim ljudima predlagao i zamolio ih za malu pomoć da sastavimo sopstvene inicijacijske rituale koji odgovaraju trećoj i četvrtoj dekadi XXI veka (jer potrebno je stvarati nove i jače ljude, ekvivalentne vremenu), oni su zinuli u mene kao da sam sišao sa Jupitera. Mislim da bi im lakši zadatak bio da napišu novu Anu Karenjinu nego da konstruišu nove inicijacijske rituale. A samo novi rituali mogu da brže otvaraju, čiste i uravnotežuju um. Oni očigledno više vole da upotrebljavaju rituale iz druge polovine XIX veka. Zar je tako teško napisati dramu u kojoj su glavni junaci bogovi? Zar je ideja, koncept ‘prevariti smrt’ toliko neshvatljiv? Šta je pogrešno u tome da se Afrodita svaki put iz mora vraća kao virgo in tacta?!? Pa to je samo lepo i elegantno i veoma estetski izražena stalna potreba po nečemu. Zar je problem takvoj Afroditi reći ‘Kako se priroda lepo našla u tebi’. Šta je smisao da Apolon lepo svira na svojoj liri da širi harmoniju? Svaka dogma ima svoju pozadinu kao i božanstvo antidogme. Zar je teško sastaviti dramu u kojoj bogovi raspravljaju o svojem proizvodu, čoveku, testiraju ga i na kraju pronalaze konsenzus (ha ha, koji glup izraz) i daju čoveku prolaznu ocenu? Zar se to ne dešava u svakodnevnom životu? Da li postoje sličnosti između rođenja, jutarnjeg buđenja i palenja svetla u mračnoj sobi? Sve to treba ukalkulisati u inicijacijske rituale. Snaga nekog reda temelji na efikasnosti inicijacijskih rituala koje poseduje a ne na pompoznim imenima. Da ponovimo – samo na tome! Jer od toga zavisi kakve ljude može da stvori. Koliko velike ljude može da stvori. Koliko su ti rituali uspešni u čišćenju uma kandidata. Umetnost bi rekla – vrednost umetnosti se meri po uticaju kojega može da ima na ljudski um. A prava umetnost uvek nosi pečat vremena u kojem je nastala ma kako trajna bila. A vremena se menjaju i treba držati korak sa vremenom. Medicina bi rekla – nove bolesti traže nove lekove.
Kvalitet inicijacijskih rituala je merilo vrednosti nekog magičkog reda. To je mnogo važnije nego samodisciplina članova dotičnog reda. Poznati su nam magički i monaški redovi čiji članovi su podvrgnuti strahovitim disciplinama i koji sve to i izdrže. Ali inicijacijski rituali i njihove vežbe dharane su zastareli i ograničeni i zato njihovo razumevanje sveta kasni za evolucijom. Samo zbog duge tradicije njihovo životarenje se produžilo za još sto godina, da ne kažem da njihovo odumiranje se razvuklo skoro sto godina. Ako ništa drugo, njih će tehnologija da oduva. U ovim našim balkanskim prostori(ja)ma, nedostaju nam kvalitetni samoinicijacijski kao i kvalitetni inicijacijski rituali. Zato su sva naša plemena takva kakva jesu i tu su gde jesu i imaju takvu istoriju kakvu imaju.
Isto tako, magički red je jak onoliko koliko su jaki njegovi članovi. I obratno. Ali moguće je da neki red poseduje visoka znanja sadržana u propisanim efemerijama i inicijacijskim ritualima a da zbog nekih istorijskih ili praktičnih okolnosti nema kvalitetan kadar. Ali ako takav red postoji, ponavljam – ako takav red postoji, samo je pitanje vremena kada će se pojaviti kvalitetni inicijanti i taj red se ponovo pojavljjuje u materijalnosti. Ali to se neće dogoditi jer dolaze vremena teleme. Zahtevna i brža, nova vremena sa novim pravilima inicijacija.
Ljudsku svest porede sa rekom koja je sve veća i veća dok se ne ulije u more (kosmičku svest). Nije to poređenje bez smisla. Tom evolutivnom toku reke-svesti treba prilagoditi pravila života i funkcionisanja, dakle i rituale (samo)inicijacija. Mnogo bolja predstava razvoja svesti i evolucije je kugla koja se povećava u sve smerove. To je i mnogo preciznija i realnija predstava. Koliko tek u tom slučaju treba korigovati sve inicijacijske i samoinicijacijske rituale!!! Čistoća uma je čistoća uma. Zna se šta i kakav je to um. Ali veličina uma danas i pre sto godina nije ista, mada im je kostur isti (ili barem veoma sličan). Planeta Zemlja nije više tamo gde je bila pre 40 godina, a veoma je daleko od pozicije gde je bila pre 100 godina.
Šta je pesnik hteo da kaže? To da treba živeti danas u današnjim okolnostima i sa današnjim pravilima a ne sa pravilima iz prošlosti! Prvi koji to treba da shvate su magički redovi. A odmah iza njih to treba da shvate naučnici i umetnici.
ima još, sledećeg meseca, ili, nastaviće se – to be continued