Ako se prekrstite, sve će biti u redu. Jeste li sigurni? A šta bi bilo ako bi napravili neki drugi simbol? Jeste li probali? Krug je savršeniji simbol, predstava, od krsta. Zašto ga niko ne upotrebljava?
Na samom početku moramo da rasčistimo. Ovde govorimo o jednakokrakom krstu. Svi ostali oblici krsta u kojima su kraci različito dugi su deformacije osnovnog simbola. Krst je ravnoteža, harmonija. Zato se đavo boji krsta. Jer se boji ravnoteže. Đavo je sam neravnoteža, disharmonija. Ne boji se on krsta jer je to Isusov simbol, ha ha. Ovde govorimo o dvodimenzionalnom i jednakokrakom krstu. Jer to je oblik u kojem taj simbol ima inicijacijsku, kabalističku i mističnu vrednost, mada i trodimenzionalna predstava je veoma upotrebljiva, da ne kažemo da je to najbolja predstava. Dakle, govorimo o jednakokrakom krstu, bilo da je to dvodimenzionalna predstava ili trodimenzionalna, volumenska. Nezamislivo je da svetom božijem imenu JHVH jedno slovo produžimo ili ga dupliramo. To više nije božije ime, to je klipotično isto kao i krst sa nejednakim krakovima. Ne može jedno godišnje doba da traje duže od ostalih ili da nekim astrološkim znacima pripada više od 30 stepeni zodijaka.
Dakle, krst od četiri kraka podrazumeva i strane sveta, četiri Elementa, četiri kerubina (čovek, lav, orao i bik) od kojih je sastavljena Sfinga, četiri strane piramede a koje su takođe četiri Elementa samo drugačije aranžirani od Sfinge. A ta dva aranžmana, piramida i Sfinga su u stvari muški i ženski princip. I oni treba da su sjedinjeni. Dakle, krst predstavlja koitus, seksualni spoj oca i majke. To je statični, dvodimenzionalni prikaz koitusa jer kraci su jednaki. Ali pošto je sve dinamika, pa i koitus je dinamika dinamike, ti kraci bi trebalo da osciliraju. Striktno kabalistički i matematički rečeno, takav krst je više prikaz Daota nego Tifareta. Mnogo bolji a ipak dvodimenzionalni prikaz tog koitusa je taoistički kružni simbol jina i janga. Jer čak i pored dvodimenzionalnosti predstavčja dinamiku. Ali ako smo već kod krsta, još pravilniji je trodimenzionalni oblik krsta. Veoma lep takav krst je postavljen na pravoslavnoj crkvi u Herceg Novom.
Ako pripadate zapadnoj crkvi, setite se šta vam govore u crkvi. Govore da je seks greh. A njihov osnovni simbol je krst koji predstavlja oca i majku u koitusu, koji predstavlja izvorni greh. Jer, krst je simbol Tifareta, kabalističkog Sina. A Sin je sastavljen od Oca i Majke, Chokmaha i Binaha. Dakle, Chokmah i Binah u koitusu, idealno spojeni a rezultat toga ste vi! Tifaret. Vaš Tifaret. Svako nosi svoj krst. Dakle, to je i simbol karme. A više puta sam rekao da većinu karme koju čovek ima su mu natovarili njegovi preci. Ako na taj koitus pogledamo odozgo vidimo tačku u sredini kruga, jedan od sigila Sunca. Tačka je vertikalna osa Štapa a krug je rub Pehara. Chokmah i Binah, Otac i Majka koji tvore Sina, Tifareta. Ako na taj koitus pogledamo bočno, sa strane vidimo beskonačnu vertikalnu osu koja pod pravim uglom probija-seče (defloriše) beskonačno veliku horizontalnu ravan (koju vidimo samo kao horizontalnu liniju), tako da mi vidimo samo krst neodređenih dimenzija.
Dve trećine populacije na planeti je sirotinja. To govori o karmičkoj spojivosti ili nespojivosti roditelja. Bog je dao čoveku mogućnost razmnožavanja a koju čovek više zloupotrebljava nego što ju upotrebljava. Zato treba sterilizovati većinu populacije još u pubertetu. Neka seksaju, samo da ne stvaraju siročad. Mentalno-emotivnu i materijalnu siročad. Svako od vas je neuravnotežen krst i baš zbog toga vam je vaš krst težak. Ako je uravnotežen takav krst je lak. I ako čovek umre sa lakim krstom on nema čega da se boji pred bogom na Istini. Vaganje Srca je u stvari merenje neravnoteža krsta pokojnika. Krst u neravnoteži je u stvari Apep, karma, đavo.
Krst (Tifareta) je takođe i koordinatni sistem. Horizontalna osa je uvek vreme. Horiznotalna ravan predstavlja Binah, a jedna od korespondencija Binaha je i vreme, Hronos, Saturn. Nula je ishodište ali ne i početak vremena. To je samo ishodište iz kojega gledamo za dotičnu stvar ali u beskonačnom kontinuitetu vremena. To je Binah u trodimenzionalnosti. Binah je horizontlna beskonačna linija, gledano sa strane, mada je to u stvari beskonačna horizontalna ravan. Zato je trodimenzionalni ili šestokraki krst mnogo pravilniji oblik krsta. Vertikalna linija uvek predstavlja intenzitet, snagu, jakost, bilo da je to svetlost, temperatura, električni napon, itd.. To je Chokmah. U koordinatnom sistemu uvek gledamo desno. Retko kada u levo od vertikalne ose, osim ako analiziramo prošlost. Ali to ne znači da tamo, levo od vertikalne ose, ništa ne postoji. To je uvek prošlost. Ishodište je uvek sadašnjost, neuhvatljivi momenat koji je rezultat prošlosti i ishodište za budućnost, mada je to ipak samo ‘jedna cigla’ u večnosti. Tifaret uvek predstavlja sadašnji momenat.
Mistično postignuće Isusa je nivo Tifareta. Ali ne više od tog nivoa. To potvrđuju svi postojeći pisani dokumenti o njemu i sve interpretacije njegovog funkcionisanja. Možda je on lično posedovao i više postignuće, samadi još višeg nivoa, ali to nije vidljivo ni na koji način. Sve komponente njegovog postignuća kao i religije koju je osnovao (mada je preciznije reći, religije koja je nastala od njega) korespondiraju sa nivoom Tifareta. I pošto je jedan od simbola Tifareta jednakokraki krst, logično je da je i njegova religija uzela taj simbol kao svoj osnovni simbol. Simbol krsta je prisutan u svim sefirotima i ispod i iznad Tifareta, ali tek u Tifaretu, odozdo gledano, je jednakokraki. Ispod Tifareta su ti krakovi nejednaki. Iznad Tifareta su ti krakovi takođe jednaki ali tu je još mnogo drugih jednakokrakih krstova, a svi oni predstavljaju još mnoge druge ravnoteže. I što se približavamo Keteru ti bezbrojni uravoteženi krstovi volumenski tvore kuglu.
Na samom početku sam rekao da ovde govorimo samo o jednakokrakom krstu, moram da napomenem da je uobičajena hrišćanska predstava krsta sa dužim donjim krakom deformacija i čak je klipotična, jer naglašava neravnotežu, disharmoniju. Ali u slučaju da su opozicijski kraci krsta jednaki, bilo vertikalni ili horizontalni, čak i ako nisu sva četiri kraka jednako duga, moguća je ravnoteža sistema i to je već nivo Tifareta. Svaka ravnoteža je izvesno anuliranje, otuda je to neki oblik smrti. To je ta simbolika smrti Isusa, koja uopšte ne mora da znači i fizičku smrt a naročito ne tako groznu fizičku smrt.
Ako se prekrstite, sve će biti u redu. Jeste li sigurni? A šta bi bilo ako bi napravili neki drugi simbol? Jeste li probali? Krug je savršeniji simbol, predstava, od krsta. Zašto ga niko ne upotrebljava?
Na samom početku moramo da rasčistimo. Ovde govorimo o jednakokrakom krstu. Svi ostali oblici krsta u kojima su kraci različito dugi su deformacije osnovnog simbola. Krst je ravnoteža, harmonija. Zato se đavo boji krsta. Jer se boji ravnoteže. Đavo je sam neravnoteža, disharmonija. Ne boji se on krsta jer je to Isusov simbol, ha ha. Ovde govorimo o dvodimenzionalnom i jednakokrakom krstu. Jer to je oblik u kojem taj simbol ima inicijacijsku, kabalističku i mističnu vrednost, mada i trodimenzionalna predstava je veoma upotrebljiva, da ne kažemo da je to najbolja predstava. Dakle, govorimo o jednakokrakom krstu, bilo da je to dvodimenzionalna predstava ili trodimenzionalna, volumenska. Nezamislivo je da svetom božijem imenu JHVH jedno slovo produžimo ili ga dupliramo. To više nije božije ime, to je klipotično isto kao i krst sa nejednakim krakovima. Ne može jedno godišnje doba da traje duže od ostalih ili da nekim astrološkim znacima pripada više od 30 stepeni zodijaka.
Dakle, krst od četiri kraka podrazumeva i strane sveta, četiri Elementa, četiri kerubina (čovek, lav, orao i bik) od kojih je sastavljena Sfinga, četiri strane piramede a koje su takođe četiri Elementa samo drugačije aranžirani od Sfinge. A ta dva aranžmana, piramida i Sfinga su u stvari muški i ženski princip. I oni treba da su sjedinjeni. Dakle, krst predstavlja koitus, seksualni spoj oca i majke. To je statični, dvodimenzionalni prikaz koitusa jer kraci su jednaki. Ali pošto je sve dinamika, pa i koitus je dinamika dinamike, ti kraci bi trebalo da osciliraju. Striktno kabalistički i matematički rečeno, takav krst je više prikaz Daota nego Tifareta. Mnogo bolji a ipak dvodimenzionalni prikaz tog koitusa je taoistički kružni simbol jina i janga. Jer čak i pored dvodimenzionalnosti predstavčja dinamiku. Ali ako smo već kod krsta, još pravilniji je trodimenzionalni oblik krsta. Veoma lep takav krst je postavljen na pravoslavnoj crkvi u Herceg Novom.
Ako pripadate zapadnoj crkvi, setite se šta vam govore u crkvi. Govore da je seks greh. A njihov osnovni simbol je krst koji predstavlja oca i majku u koitusu, koji predstavlja izvorni greh. Jer, krst je simbol Tifareta, kabalističkog Sina. A Sin je sastavljen od Oca i Majke, Chokmaha i Binaha. Dakle, Chokmah i Binah u koitusu, idealno spojeni a rezultat toga ste vi! Tifaret. Vaš Tifaret. Svako nosi svoj krst. Dakle, to je i simbol karme. A više puta sam rekao da većinu karme koju čovek ima su mu natovarili njegovi preci. Ako na taj koitus pogledamo odozgo vidimo tačku u sredini kruga, jedan od sigila Sunca. Tačka je vertikalna osa Štapa a krug je rub Pehara. Chokmah i Binah, Otac i Majka koji tvore Sina, Tifareta. Ako na taj koitus pogledamo bočno, sa strane vidimo beskonačnu vertikalnu osu koja pod pravim uglom probija-seče (defloriše) beskonačno veliku horizontalnu ravan (koju vidimo samo kao horizontalnu liniju), tako da mi vidimo samo krst neodređenih dimenzija.
Dve trećine populacije na planeti je sirotinja. To govori o karmičkoj spojivosti ili nespojivosti roditelja. Bog je dao čoveku mogućnost razmnožavanja a koju čovek više zloupotrebljava nego što ju upotrebljava. Zato treba sterilizovati većinu populacije još u pubertetu. Neka seksaju, samo da ne stvaraju siročad. Mentalno-emotivnu i materijalnu siročad. Svako od vas je neuravnotežen krst i baš zbog toga vam je vaš krst težak. Ako je uravnotežen takav krst je lak. I ako čovek umre sa lakim krstom on nema čega da se boji pred bogom na Istini. Vaganje Srca je u stvari merenje neravnoteža krsta pokojnika. Krst u neravnoteži je u stvari Apep, karma, đavo.
Krst (Tifareta) je takođe i koordinatni sistem. Horizontalna osa je uvek vreme. Horiznotalna ravan predstavlja Binah, a jedna od korespondencija Binaha je i vreme, Hronos, Saturn. Nula je ishodište ali ne i početak vremena. To je samo ishodište iz kojega gledamo za dotičnu stvar ali u beskonačnom kontinuitetu vremena. To je Binah u trodimenzionalnosti. Binah je horizontlna beskonačna linija, gledano sa strane, mada je to u stvari beskonačna horizontalna ravan. Zato je trodimenzionalni ili šestokraki krst mnogo pravilniji oblik krsta. Vertikalna linija uvek predstavlja intenzitet, snagu, jakost, bilo da je to svetlost, temperatura, električni napon, itd.. To je Chokmah. U koordinatnom sistemu uvek gledamo desno. Retko kada u levo od vertikalne ose, osim ako analiziramo prošlost. Ali to ne znači da tamo, levo od vertikalne ose, ništa ne postoji. To je uvek prošlost. Ishodište je uvek sadašnjost, neuhvatljivi momenat koji je rezultat prošlosti i ishodište za budućnost, mada je to ipak samo ‘jedna cigla’ u večnosti. Tifaret uvek predstavlja sadašnji momenat.
Mistično postignuće Isusa je nivo Tifareta. Ali ne više od tog nivoa. To potvrđuju svi postojeći pisani dokumenti o njemu i sve interpretacije njegovog funkcionisanja. Možda je on lično posedovao i više postignuće, samadi još višeg nivoa, ali to nije vidljivo ni na koji način. Sve komponente njegovog postignuća kao i religije koju je osnovao (mada je preciznije reći, religije koja je nastala od njega) korespondiraju sa nivoom Tifareta. I pošto je jedan od simbola Tifareta jednakokraki krst, logično je da je i njegova religija uzela taj simbol kao svoj osnovni simbol. Simbol krsta je prisutan u svim sefirotima i ispod i iznad Tifareta, ali tek u Tifaretu, odozdo gledano, je jednakokraki. Ispod Tifareta su ti krakovi nejednaki. Iznad Tifareta su ti krakovi takođe jednaki ali tu je još mnogo drugih jednakokrakih krstova, a svi oni predstavljaju još mnoge druge ravnoteže. I što se približavamo Keteru ti bezbrojni uravoteženi krstovi volumenski tvore kuglu.
Na samom početku sam rekao da ovde govorimo samo o jednakokrakom krstu, moram da napomenem da je uobičajena hrišćanska predstava krsta sa dužim donjim krakom deformacija i čak je klipotična, jer naglašava neravnotežu, disharmoniju. Ali u slučaju da su opozicijski kraci krsta jednaki, bilo vertikalni ili horizontalni, čak i ako nisu sva četiri kraka jednako duga, moguća je ravnoteža sistema i to je već nivo Tifareta. Svaka ravnoteža je izvesno anuliranje, otuda je to neki oblik smrti. To je ta simbolika smrti Isusa, koja uopšte ne mora da znači i fizičku smrt a naročito ne tako groznu fizičku smrt.