Krst svakoga se razlikuje kao i karma svakoga, kao i telema i misija svakoga, kao i Apep svakoga.
Kada kažemo da svako nosi svoj krst tu se misli na neuravnotežene delove krsta. Jer ako je krst uravnotežen on nije težak, odnosno on je anuliran, nema ga, to je subjekat sam. Ali ako su tu neuravnoteženi delovi krsta onda je to breme, jer to još nije postalo subjekat, ali subjekat mora to da nosi i da to osvesti, odradi. Neuravnoteženi delovi krsta su Apep, odosno karma. Svako nosi svojega Apepa, odosno svako odrađuje svoju karmu. Rekli smo da je Istinska Volja svakog čoveka da odradi svoju karmu. Drugim rečima, Istinska Volja ili smisao inkarnacije je da svako uravnoteži svoj krst i samim time ga olakša. To je ta misija svakog čoveka. Karma i Istinska Volja su kompatibilne, one su azimut i obrnuti azimut. Dakle, izjave – svako nosi svoj krst i svako ima svoju misiju – su kompatibilne, da ne kažem da govore isto. Kalvarija je proces sličan bičevaju, pokušaj da se brže odradi karma, ali na žalost, zbog neznalica, tako je grozno predstavljena, da se čoveku zgadi inkarnacija. Kalvarija je zamišljena kao vrsta inicijacije i ubrzano iskupljenje, čišćenje karme. Na vrhu brda ‘nosač krsta’ umire. Ima logike. Ali ne grozne smrti. Jer, ako je već izneo svoj krst na vrh brda, tada je taj krst već postao lak jer se je uravnotežio i ako je već smrt tu, ona treba da je slatka. Jer to je samadična smrt.
Na početku kalvarije krst uopšte nije uravnotežen, inače ne bi bilo potrebe po kalvariji. Osim toga, u toj fazi kod 99% ljudi su sva četiri kraka nejednake dužine a na kraju kalvarije, na vrhu brda krst treba da je jednakokraki, uravnotežen. I tada je lak.
Hrišćanstvo u svojoj srži je čisto i smisleno. Ali je tako pogrešno i debilno interpretirano da je postalo dogmatsko do autodestruktivnosti. To se vidi po nerazumevanju sopstvenog osnovnog simbola. Kalvarijski krst je možda prilagođen fizičkom telu čoveka ali je klipotičan. Ali udubimo se u to kako je on nastao. Nespretnim pokušajem imitiranja ljudskog tela. Produženjem jednog kraka ili skraćivanjem ostala tri. Šta je uopšte kalvarija? I lokacija iskupljenja i sam proces iskupljenja. Mučeništvo, odnosno iskupljenje kroz mučeništvo. Taj krst je težak jer nije uravnotežen. Smisao kalvarije je da kada mučenik izdrži težinu tog neuravnoteženog krsta i kada ga donese na brdo tada taj krst postaje uravnotežen. Ali gospodo, da li vam je to neko rekao? Da li ste čuli da na vrhu brda krst postaje uravnotežen? Barem bi trebalo da je tako.
Uvek kada se pomene ili vidi krst ili izvodi gesta krštenja rukom uglavnom se pojavi asocijacija na taj simbol i tu gestu. Za nas je važno da znamo da je to simbol ravnoteže i to četvorostruke ravnoteže. Ali ako je asocijacija krvavi Isus na krstu onda je to deevolutivni mazohizam.
Već i sam dvodimenzionalni krst, čak i ako ima jednake krake je nepotpun. Nije klipotičan ali je nepotpun. Zato je dvodimenzionalan i samim time teško upotrebljiv u ovom našem trodimenzionalnom svetu. Znači treba da bude volumenski, sastavljen od tri osnovna geometrijska pravca. Ako su neke neznalice davno produžile taj jedan krak, time su naglasili samo jedan Element, jednu četvrtinu i samim time nastaje neravnoteža, i taj krst je težak, teško ga je nositi, ima puno karme. Ako je nastao ‘skraćivanjem’ ostala tri kraka onda je nastao iz ne-znanja, slepila i opet je znak neravnoteže i klipota. Da pojednostavimo. Ako pogledamo piramidu odozgo iz njene ose vidimo jednakokraki krst. Kakva bi to deformisana piramida bila ako to ne bi bio jednakokraki krst?!
Simbolizam krsta je mnogostruk. Skoro da nema područja gde nije prisutan u raznim oblicima, imenima, simbolima. To je veoma pojednostavljena Sfinga, četiri Elementa, piramida, JHVH odnosno JHŠVH, čeriti strane sveta, četiri godišnja doba, četiri osnovna položaja Sunca tokom godine, četiri doba dana i bezbroj drugih korespondencija. Ali kod svih tih primera se misli na ravnotežu uključenih faktora, elemenata, silina, pojmova. Misli se na njihovu harmoničnu dinamiku, odnosno ‘relativnu’ ravnotežu. Krst je samo grafički, geometrijski prikaz toga i zato je smisleno da je jednakokraki. Dakle krst je simbol sa velikom simbolikom. Skoro da nema inicijacijskog rituala u zapadnoj tradiciji (čak i u nehriščanskim tradicijama) gde krst nije prisutan, ali uvek je to jednakokraki krst. Baš me zanima kada bi kandidat posle jedne takve inicijacije upitao inicijatora da mu objasni šta znači ta gesta krsta tokom rituala, šta bi mu inicijator odgovorio. Da li zna kada je to matematička nula, a kada su uravnoteženi Elementi a kada nešto treće!!!
Naravno da krst, taj osnovni simbol hrišćanstva, bezbroj puta zloupotrebljen i pogrešno interpretiran, možemo da ukalkulišemo u svaki sefirot, svaki nivo svesti i fantastično se uklapa u volumensku predstavu uma. Svaki sefirot možemo gledati, predstaviti i analizirati dvodimenzionalno, što je OK, ali je mnogo kompletnije analizirati ih volumenski. I u tom pristupu u svaki sefirot možemo instalirati i trodimenzionalni krst (kao presek tri osnovna pravca univerzuma). U svim sefirotima ispod Tifareta taj krst neće biti jednakokraki, odnosno najverovatnije je da su sva četiri kraka (ili svih šest krakova) međusobno nejednaki. Tek u Tifaretu oni su jednaki ali čak ni tada ne moraju da budu jednaki sva četiri, jer je moguće biti na nivou Tifareta a da su opozicijski krakovi (oba ili sva četiri) jednako dugi. Slično je i u Geburahu ali u Chesedu moraju sva četiri, odnosno svih šest, da su jednaki. Prelazak preko Bezdana je oblik smrti i otuda je krst i simbol pokojnih. Ali rani hrišćani ovo nisu dobro razumeli ili nisu želeli da i drugi razumeju. Zbog toga je došlo do strahovitih deformacija unutar te religije, a koje traju i danas. Zato je nužno napraviti te razlike u stavovima i shvatanjima teleme i hršćanstva.
Čak i vudu bog Legba u svojem sigilu sadrži krst. I to nema nikakve veze sa hrišćanstvom, jer oni to zovu i smatraju kao raskrsnicu, ukrštanje. A u stvari uvek je to spoj nečega i ishodište nečega. Naše ishodište se je pojavilo kada su se spojili naši tata i mama.
Šta znači gesta ili rečenica kada neko kaže ili uradi nešto apsurdno ili grozno, a ljudi odgovore ‘da se prekrstimo!’ ili se prekrste? Povratak u ravnotežu! Svaka gesta krštenja ili simbol krsta je povratak u ishodište ili ravnotežu. Jer to je afirmacija božanstvenosti, afirmacija ravnoteže, afirmacija prisutnosti boga. Jer bog je ravnoteža. Zato se đavo boji krsta jer se boji ravnoteže. Krst kao simbol pokojnih je znak ekstremne ravnoteže do statike. Oni ne postoje više i zato nisu aktivni i otuda su u miru, statiki i to predstavlja krst. Ali, kakvi su krstovi na grobljima po celoj Evropi i u celom hrišćanskom svetu? Uglavnom kalvarijski. E pa nismo baš učinili veliku uslugu našim pokojnima sa takvim krstom. Ako im stvarno želimo nebeski mir, više im pomažemo sa jednakokrakim krstom.
Prekrstite se. Pomaže, ako znate šta time radite.
Krst je jednostavna geometrijska figura, lik koji izražava dinamiku i harmoniju i još mnoge druge procese u univerzumu i u čoveku. Izražavaju to još neki geometrijski likovi (krug, simbol jin-jang, kvadrat, pentagram, heksagram) ali ih je teže gestom izraziti, imitirati. Zato se je ustalio krst kao prihvatljiv simbol. Sve navedene simbole je moguće ukalkulisati uz neki sefirot ali jedino jednakokraki krst korespondira sa Tifaretom. Otuda logičan zaključak da je postignuće Isusa (samo) postignuće nivoa Tifareta. Za običnog čoveka je to ogromno, ali za proroka ne znam (da li je to dovoljno). Znao sam da će ova zadnja rečenica izazvati toliku galamu i proteste neznalica.