Aktivni i Pasivni Duh su sile koje međusobno deluju između NOX-a i ganglije (na primer planete Zemlje) bez obzira da li tu postoji samosvest te ganglije o sebi ili ne. Ali ako ta svest postoji onda je to LVX. Svako osveštavanje te ganglije, nastanak i razvoj LVX-a mora teći na osnovu i u skladu, u okvirima te saradnje između Aktivnog i Pasivnog Duha. Zato izgleda da Aktivni Duh u velikoj meri možemo poistovetiti sa NOX-om, sa tetrisom, sa delovanjem tetrisa na bazu. Baza, samo ako je osveštena je LVX, inače je samo ganglija. Ali i u tom slučaju deluje ka vani naročito ako je veliki koagulat. Jer i kvantitet u izvesnoj meri predstavlja kvalitet. Dakle, NOX jeste tetris, tako deluje ali baza nije uvek LVX. Samo ako je osveštena je LVX. Ali i ako nije osveštena ona deluje ka gore. I te dve siline su uvek prisutne. Tačka njihovog spajanja u slučaju planete Zemlje je površina zemlje, tlo, i zato čovek živi na površini Zemlje. A ako gledamo samo čoveka kao tu gangliju onda je ta tačka spajanja njegov Tifaret.
Sve su to predstave da olakšaju razumevanje. Možemo reći da Čien odgovara NOX-u u velikoj meri ali Kun, mada je ganglija, koagulat, ne znam da li možemo reći da je LVX osim u slučaju mikrokosmosa. Ali Kun savršeno deluje kao Pasivni Duh.
Formula koja najkraće i najpreciznije izražava tetris, način i rezultate delovanja, je IAO. Isis (NOX), Apofis (Apep) i Osiris (LVX). Mit o Isis i Osirisu baš to govori. Isis je besmrtna, Osiris je smrtan mada može sam sebe da usavrši, ali on redovno biva poražen. Zato Isis uvek iznova stvara novog Osirisa i tako u krug. Apofis uvek obavi svoju funkciju gušenja ili ubijanja Osirisa, mada time i on sam umire. Uvek kada se pominju ta tri božanstva misli se na to. Uvek kada se pomene neko od tih božanstava misli se na njegovu funkciju. Sva staroegipatska božanstva su izrazi i predstave centara moći ali i faza u procesu, dinamici večite igre NOX-a i LVX-a.
Zbog čega je sve ovo potrebno i smisleno znati? Pa kako drugačije da razumemo i najjednostavniju magičku operaciju, ritual, invokaciju. Kako da sami kreiramo neki ritual, priziv boga da nam pomogne na ispitu. Sve ovo što govorim o NOX-u i LVX-u je opšta slika, celokupan mozaik, unutar kojega subjekat nešto čeprka za sebe. Ako se poznaju ove osnovne zakonitosti manje su mogućnosti za grešku.
— —– —
Odnos između NOX-a i LVX-a treba da bude uravnotežen. A to zavisi samo od LVX-a. Jer NOX nema problem ni sa sobom ni sa LVX-om. Ali LVX, ako nije uravnotežen, ima sopstveni problem. Ako nije uravnotežen sa sobom (unutar sebe), samim time nije uravnotežen ni sa NOX-om. Ako je uravnotežen unutar sebe, znači da je uravnotežen i sa NOX-om. Tih uravnoteženja je više nivoa u zavisnosti od nivoa samadija. Ta uravnoteženost NOX-a i LVX-a, odnosno samadičnost LVX-a, se vidi po brojevima koji izražavju te entitete. Broj LVX-a je 126 a jedan od brojeva NOX-a (osim broja 210) je i broj 156, kao broj Babalone. Između 126 i 156 je 30, Lamed, kojemu korespondira Adut Uravnoteženost. Ali ta uravnoteženost se odnosi samo na LVX, u oba smera iz centra, iz nule. U tom slučaju je između NOX-a i LVX-a harmonija čak i ako postoji karma. Jer samadi ne podrazumeva nužno i odrađenost karme. To je najbolje rangirano po sefirotima Drveta Života.
Da bi uticaji iz ‘haotičnog’ NOX-a postali LVX treba da se ‘prilagode i adaptiraju’ ili promene skladno uslovima ispod Bezdana čiji centar je Tifaret. Dakle tek kada Tifaret ‘primi’ i integriše figure tetrisa u svoj sistem, one mogu da postanu LVX, znači deo svesti tog Tifareta. A to se izražava i u delu Formule JHVH. Otac i Majka stvaraju Sina, Tifareta, koji ima tri dimenzije i šest osnovnih smerova. Dakle, 6 x JHV, a to je 6 x 21 = 126. Otuda je 126 broj LVX-a. Ako se to ne desi a figure su ipak tu, onda one postaju Apep.
— —– —
Nije problem rešiti jednačinu sa jednom nepoznatom. Samo treba da pravilno upotrebimo sve poznate sastavne delove jednačine. Na ekvivalentan način se otkriva neka neravnoteža na nekom pravcu LVX-a (na jednom od smerova gledano iz centra, iz nule, iz znaka jednakosti). Bilo da je to ‘siva rupa’ unutar volumena LVX-a ili neravnoteža na površini LVX-a, dakle bilo koji oblik Apepa da je u pitanju.
Za rešavanje jednačine sa dve nepoznate potrebne su nam dve jednačine. Dakle, više nepoznatih, i zato moramo da upotrebimo ekvivalentno više poznatih sastavnih delova. Veoma slično Aristotelovim silogizmima. Bilo bi veoma jednostavno kada bi svi oblici Apepa bili samo oblici ta dva tipa jednačina. Problem je što su svi oblici karme, ‘sivih rupa’, neravnoteža, napona, dakle Apepa takoreći bezbrojni i beskonačni u svojim varijacijama. Kod svakog čoveka različite. Matematički rečeno to su uglavnom polinomi. Često su to polinomi sa puno nepoznatih a nijednom poznatom. Na primer čovek ima problem a ne zna ni šta ga je zadesilo ni zašto a još manje zna rešenje. Šta tada da uradi? Tada mora sve svoje poznate da upotrebi, ceo svoj LVX da aktivira da bi osvetlio onaj deo Apepa, tu ‘crnu rupu’ koja stvara zastoj, problem. To je resetiranje celog sistema i to obično traje dugo ili predugo. Dakle, ekstemne samodiscipline (raznih tipova), samoinicijacije, Liber Samekh, itd.. Liber Samekh je u stvari aktiviranje sopstvenog LVX-a, koliko ga čovek ima i pokušaj povećavanja tog LVX-a na štetu Apepa.
— —– —
Saradnju NOX-a i LVX-a možemo predstaviti kao saradnju ‘šestice’ i ‘petice’. Šestica je NOX a petica je LVX. Ako je njihova saradnja idealna tada je to ‘jedanaestica’, broj ekspanzije a samim time i jedan od brojeva samadija. Što je ta saradnja tetrisa i baze veća manje je Apepa i manje je ograničenja, manje je karme a LVX je uravnotženiji i veći. I obratno.
Samadi često prdstavljaju kao saradnju petice i šestice, idealno prožimanje mikrokosmosa sa makrokosmosom a to je idealna saradnja NOX-a i LVX-a a to je izraženo brojem 11. Kvadrirani 11 je 121. Malo drugačije izraženo to može izgledati ovako: saradnja šestice i petice, 6 i 5, dakle 65 (osnovni broj Svetog Anđela Čuvara, ostvarenog LVX-a) i petice i šestice, 5 i 6, dakle 56 (broj Nuit, najopštiji broj NOX-a) daje broj 121. 121 = 65 + 56.
Brojevi 11 i 121 izražavaju idealnu saradnju tetrisa i baze, NOX-a i LVX-a, dakle, samadi. Da bi petica, baza, uopšte bila sposobna da primi, prihvati u sebe i osvesti šesticu, tetris, NOX, treba da je čista i uravnotežena. A takva je samo u momentu rođenja čoveka i kada čovek dostigne samadi. U oba slučaja potreban je svesni napor elastičnosti, indifrentnosti da se održi to stanje.
Nakon rođenja to nije moguće jer je sistem LVX-a mali i nije sposoban za to i zato odmah sledi kontaminiranje. Prvo ‘pečatima i gravurama’ astro uticaja i to je astro karta subjekta a posledično kasnije i sa bezbroj derivata te prvobitne slike reljefa baze. I u skladu sa time nastaje i sva karma i derivati karme.
Dakle, petica prihvata šesticu, osvešćuje je, integriše u sebe i to znači nadgradnju za obe time što postaju jedanaestica.
Tu konstantnu dinamiku NOX-a i LVX-a, to konstantno obasipanje LVX-a sa figurama tetrisa, uticaja, možemo nazvati mnogim imenima kao što su ‘igra Nuit i Hadit’, astro tranziti, Formula IAO (Izida-Apofis-Oziris), tao (tao znači put, a to podrazumeva kretanje, dinamiku, promene), ili čak konstantno nastajanje karme, itd., što znači da statika ne postoji čak i ako subjekat ništa ne radi.