Nekoliko jednostavnih primera. Važno je improvizovati!
Ljudi tako malo znaju, ili preciznije, ljudi ništa ne znaju, kao što bi rekao poštovani profesor Damjanović. Nemaju predstavu šta mogu da očekuju od magike i kabale. Ljudi a priori očekuju previše. Ukratko, nerealna očekivanja, pomeranja planina, hodanje po vodi, itd.. Ponekad me pitaju za dobitak na lotou. Tada im odgovaram da razmisle kako to da jedna država od recimo 30 miliona ljudi ima samo jednog predsednika a ne hiljadu njih. Da li neko uopšte ima predstavu koji mehanizmi moraju da se aktiviraju, koje rekonstrukcije energetskih odnosa snaga su potrebne da bi se dostigla magička moć hodanja po vodi ili da bi se dobio glavni dobitak na lutriji. Za ilustraciju razmislite koliko decenija rada od desetina vrhunskih naučnika je potrebno da bi se pobedila gravitacija?! Možete li da zamislite koliko je potrošeno paus papira za tehničke crteže koji su bili potrebni da bi se konstruisao avion koji leti? Ne možete. Jer to teško da može da zamisli i projektant koji je učestvovao u samo jednoj fazi nadgradnje tog aviona!
Ili, zamislimo kada bi u roku jedne godine samo jedan čovek investirao toliko napora za projektovanje i izgradnju jednog mosta, dakle sav astromentalni i fizički rad. Ako bi to bilo i teoretski moguće. U tom slučaju bi on imao leteći ćilim preko kanjona.
Magičke moći su sposobnost menjanja scenarija koji bi se i tako dogodio sam po sebi. Kako može bilo šta da se dogodi bez božijeg blagoslova, ili pravničkim i tehničkim jezikom rečeno, bez božije dozvole. Stvar je samo intenziteta tog menjanja. Čovek može da učestvuje u kreiranju scenarija samo onoliko koliko je jak. Većina ljudi ni svoje sudbine nema u svojim rukama (ma ne samo sudbine, nego ni svoje navike) a hteli bi magičke moći sa kojima mogu da manipulišu sa drugim ljudima. Ako tako pogledamo vidimo da je jedna od najosnovnijih magičkih moći, zagrejati sebi noge kada ste na hladnoći, u stvari veoma veliko dostignuće. Ljudi bi hteli da samelju druge ljude. Kako vi možete da delujete na druge ljude ako ni vlastite noge ne možete da zagrejete?!
Ako hoćemo da popravimo kuću moramo da poznajemo sastavne delove te kuće i moramo da poznajemo međuodnose tih sastavnih delova. I šta stvaraju ti međuodnosi, koje funkcije omogućuju. Staze su sastavni delovi (cigle kuće), međuodnosi su opšte stanje čoveka, od zdravlja do psihičkih sposobnosti a rezultati u životu su sefiroti. To je jedno od grubih gledišta. Ili, bolest je svađa bogova u čoveku. Što su usklađeniji, međusobno harmoničniji, čovek je zdraviji. I obratno. Isto tako, svaki problem kojega imamo je znak neke disharmonije, ‘svađe bogova’ unutar nas samih, a posledično i svađa nas sa okolinom. Hirurg mora savršeno da poznaje anatomiju da bi mogao nešto da secira, izreže, odreže, zakrpi, izleči.
Kod čoveka je problem što je on sastavljen od svega i to na tri nivoa, fizičkom, astralnom i mentalnom. To su kopije jedno drugog, samo na različitim vibracijskim nivoima, plus tu je stalna dinamika svega toga. I naravno da je to teško i zamisliti a kamo li poznavati i regulisati.
Tu je i termin kompozicija koji je prisutan u muzici, slikarstvu, umetnosti uopšte, ali i u tehtnici, životu uopšte, itd.. U stvari kompozicija je prisutna svuda kao i harmonija. Svuda gde je više sastavnih delova. Na svakom području na svoj način i u različitim intenzitetima. Sama etimologija reči to govori. Dakle i u hemiji (svako hemijsko jedinjenje ima svoju kompoziciju koja se vidi u hemijskoj formuli kao i u fizičkom izgledu supstance), svaka elektro shema svakog uređaja, ukratko, svaki konstrukt, svaka astro karta, dakle i svaki čovek.
Sve što sam napisao u knjizi Staze na Drvetu Života, ma kako zvučalo i izgledalo možda nepraktično i teoretski, to je ipak prikaz rada vašeg sopstvenog software-a, prikaz rada vašeg astralnog mehanizma, a to možete videti u svojim životnim okolnostima, znači one su rezultat njihovog rada. Dakle, ako su proizvele takve i takve vaše životne okolnosti, one su takve i sa takvim potencijalima. Nije bez razloga nekome potenciran Mars i da često dolazi u ekstreme da mu se dešavaju stvari na Stazi Fe. Ali dinamika te Staze usledi i ako je neko predugo inertan na nekom frontu. Ili ako je lenj pa mora fizički da uloži napor ili se odrekne nečega lepog, ili ako je kasnio pa mora da požuri.. Otuda izreka – ko nema u glavi ima u nogama. Ovde ona spada a ne odnosi se ni na Keter ni na Malkut (kao što su neki mislili da misle). Jer ko nema u Keteru nema ni u Malkutu, i vice versa.
I
Kada sam bio veoma mlad (pre sto godina), izveo sam ritualni priziv Boga Reči ritualom i preko knjige Liber Israfel da mi pomogne i otvori inspiraciju da sastavim nekoliko aforizama. Da vidim da li to deluje. Izveo sam sve korektno i nakon rituala sedeo u miru sa listom papira i olovkom na stolu pred sobom. U roku od sat vremena napisao sam dvadesetak aforizama ali i nekih drugih ‘čudnih’ misli, ideja, rezona koji su bili zanimljiviji od aforizama. Neki su bili veoma dobri. Na primer: Smeh je pola zdravlja, zato se smejem dva puta, prvi put reda radi, a drugi put kada ukapiram vic. Neka dugo žive zabranjene zabrane. Zašećerena beskičmenost je kičma kiča. Još pre početka utakmice rezultat je bio 0:0. Jedno iskustvo vredi 10 000 slika. Čovek je najveći prijatelj đavola. Kako bi izgledalo uputstvo za upotrebu čoveka? Vreme je naklonjeno onima koji ne žure. Nepismeni čitač misli. Biseri koji nisu za svinje. Ako biseri ne znaju da ih svinje ne vole onda nisu biseri. Sramežljivi nudista. Itd., itd.. Napisao sam iz rukava humoresku pod naslovom – Sinoć sam malo popio i uhvatio jednu žensku za guzu, ali nemojte to da kažete mojim unucuma. Kada sam je pročitao ponovo tri meseca kasnije, nije mi se baš svidela, ali barem je naslov dobar.
Ali tu su dolazile i neke druge ideje i drugi rezoni koji nisu bili aforizmi. Na primer: Nemojte da neke stvari u mojoj sobi postanu lepljive! Ako hoćeš da pobediš treba da promeniš pravila! Jedini mogući mir je intenzivni mir! Samodisciplina je merilo vrednosti! Šta bi bilo ako bih poslao otvoreno pismo nekome koga ne poznajem?! Šta bih mu napisao? Na Saturnu pada kiša dijamanata. Juče me je bog zvao telefonom. Itd., itd.. Bilo je tu i nekoliko lucidnih i otkačenih rezona koje su rekli drugi ljudi a koji su mi prolazili kroz glavu. Na primer: Nema čoveka bez slabe tačke. Ili, poslednji čovek na planeti Zemlji sedi sam za stolom a onda začuje kucanje na vratima. Ha ha! Nije slabo za jedan tako lak i pomalo šeprtljav pokušaj.
Sve sam to zapisao mada tome nisam pridavao važnost. Godinama kasnije kada sam to pročitao shvatio sam da je to veoma dobar rezultat tog jednostavnog rituala. I da je to bilo veoma intenzivno aktiviranje celokupnog mojeg software-a. Zato sam taj metod upotrebio još nekoliko puta tokom života i uvek za izuzetnim rezultatima.
II
Sledeći primer je u vezi divinacija. Može izgledati dosadan ali je veoma edukativan. Malo sam nadgradio MTRP, preciznije rečeno, na svoj način tri puta sam ga ojačao. Postoji Liber XXV koji bi trebao da je kvadrirani MTRP, ali kod tog rituala tada nisam znao šta se sve dešava a i čini mi se da nije baš toliko pojačani MTRP, nije baš kvadriran. Kod ove moje varijante sve znam šta se dešava, znam gde ga pojačavam, znam šta radim, znam na šta delujem. Izveo sam Volju i zatim taj moj pojačani MTRP. Sve je OK. Posle nekoliko sati pitao sam Ji Džinga – Kakvi će biti rezultati tog mojeg upravo izvedenog rituala. Volja ili cilj tog rituala je bio – ubrzano čišćenje moje karme. Ji Džing mi je odgovorio sa H 21, Glodanje, i dve promenjive linije, puna na dnu i puna na vrhu. Obe linije su slabe. Govore o bremenu, težini, o nekoj trajnosti, itd.. Naravno da mi se to nije svidelo. Očekivao sam neki drugi Heksagram, na primer H 18 jer je to tipični Heksagram čišćenja karme. Ili barem očekivao sam neku dobru liniju. Ali ne, dobio sam H 21 i dve slabe linije. Jedina svetla tačka u svemu tome je bio kontra Heksagram 16.
U prvi mah mi nije bio jasan odgovor i nije mi se ni sviđao. Ali dubljom analizom sam video da se tu radi o nekim ograničenjima. Taj Heksagrm je Glodanje, a u stvari je to – poštuj zakon, poštuj pravila. Ipak, gornji Trigram je Geburah a donji je Tifaret. Njih povezuje Staza Lamed. Sve je logično. Između ta dva sefirota uvek je latentni sukob. Geburah postavlja pravila, način rada, ograničenja i stimulans, a Tifaret to pokušava da pobedi, transcendira i postavi svoja, nova pravila. Kao što se konstantno dešava. Karma je najveće ograničenje a ispostavljenost zakonima je samo manifestacija karme subjekta.
Dan kasnije, jer još sam bio u nedoumici da li da taj ritual izvodim dalje (sedam dana kao što sam i planirao), poslao sam email svojemu prijatelju u Beograd, inače najboljem poznavaocu Ji Džinga u ex-YU a možda i u Evropi. Pitao sam ga za dodatno objašnjenje. Inače to radimo obostrano već duže godina. Njegov odgovor je bio manje optimističan (jer nije poznavao sve detalje pitanja). Ali je rekao da se tu pokazuje neka vezanost, ili privezanost za nešto. Može da bude bolno i možda cena visoka. Da ne zaboravimo, pitao sam samo za taj jedan ritual a ne za sedam dana. Nisam bio zadovoljan ni sa njegovim objašnjenjem, mada je bilo korektno i tačno.
Ja sam sve to shvatao malo drugačije. Taj komplet rituala bi bio dubinsko posezanje u moje biće, moju prošlost, čak i u temelje skoro do genetike. To je izvlačenje nečega starog, nečega što ne znam ni da postoji. Izvlačenje na dnevni red i obrada toga, otklanjanje, savladavanje toga. Uvek takva stvar boli, barem u početku. Ako hoćete da izlečite zub od karijesa koji je nastajao godinama, to vas boli i to veoma. Petnaest minuta kod zubara boli, ali posle ste mirni. Tako i ovo deluje. Izvlačim nešto sa čime sam živeo godinama ili ceo život do sada, a što mi se ne sviđa i to odstranjujem. Odstranjujem neku latentnu metastazu ali koja je celo vreme moj integralni deo. A to ima svoju cenu – u bolu. I naravno da to boli dok se ne odstrani. A nakon toga sledi trajno olakšanje, H 16. Ja sam to tako shvatio. Dakle, moj prijatelj iz Beograda, je sve tačno rekao samo mu je nedostajala cela slika.
Par dana nakon toga sam pozvao moju vidovitu prijateljicu i pitao je u vezi toga. Rekla je isto to svojim rečima. ‘Nešto se izvlači u prvi plan i stvara probleme samim time jer se po tome čačka. Ali nakon toga sledi svetlost’. Dakle, kratkoročni problem a dugoročno oslobođenje, olakšanje. Sasvim logično. Mnogo karme predugo vremena vučemo na svojim leđima i nismo je ni svesni, ali kada počnemo da je razgrađujemo, taj proces boli. Ti problemi će biti u obliku nervoze, napetosti, tenzija, nekih konflikata, itd., ali kroz to treba proći i to pobediti. I to je sve.
Identična stanja kroz koja sam prolazio kada sam pre mnogo godina na sličan način rešavao neke druge karmičke probleme i kada sam prekidao sve karmičke veze sa nekim osobama.
III
Meni je asana uvek bila teška faza u jogi. Ne po pitanju elastičnosti jer od detinjstva sam se bavio sportom, nego po pitanju istrajnosti, mira. Uvek su mi promakli neki sitni pokreti a ja sam perfekcionist i to mi je smetalo. Već u 17.-oj godini života sam radio asane i pranajame od 20 minuta ili duže ali to nije ništa. Zato sam desetak godina kasnije izabrao za mene najtežu asanu, jednostavnu ali veoma tešku, idealnu za istajnost i kao nenormalan sam istrajavao dan za danom produžavao vreme. U jednom momentu sam došao do 90 minuta školski pravilne asane. To je kao neki rekord koji ništa ne znači. Agonija bolova je bila tako nesnosna da noge nisam osećao. Ali ta pobeda u (za mene) najtežoj asani je bila pobeda i na još desetak drugih asana kao i na mnogim drugim frontovima. To je sistem treninga olovnih klompi sa Okinave.
ima još…
Kontakt za knjigu: „Staze na Drvetu Života i drugi zapisi o Kabali„