Evo još nekoliko primera iz mlađih dana. Tokom života sam zarađivao na razne načine. Nekoliko godina sam živeo od svojega slikarstva. Danas kada se osvrnem na taj period, izgleda neverovatno, hiperbolično. Ali, bilo je tako. Prodavao sam svoje slike. To je veoma rizičan i nesiguran stil života. Prodaš koliko prodaš, imaš koliko si prodao, slobodan si veoma, ali je to ipak determinisano sa onim što si prodao. Dakle, veoma maglovit dan. Na ulici sam u jednom gradu. Prodaja ne ide. Pitam se šta da radim, da li da se pakujem i bežim kući ili da istrajavam još malo. A onda se setim da u džepu imam tri ista kovanca a Ji Džinga znam na pamet. Imam mapu sa slikama. I ja uzmem tri kovanca i bacim ih šest puta na mapu koju sam držao horizontalo u levoj ruci. Divinacija stojeći, na ulici. I dobijem odgovor. I poslušam ga i prodam dve slike u pola sata. Baš kao što mi je Ji Džing i rekao.
Nije lako gladovati par dana u cilju treninga i dijete ako ti svaki dan kroz ventilaciju miriše sveže pečeni hleb. A baš to se je meni dogodilo prilikom jedne dijete od nekoliko dana. To mi je posebno teško palo jer ja volim da jedem hleb uz skoro svaku drugu hranu. U mladosti sam ponekad jeo hleb uz makarone. Dakle, prva tri dana gladovanja sam bio samo na vodi a sledećih pet dana samo na sirovom povrću. Uopšte nisam pomislio da mi pekara na prizemlju moje zgrade može stvarati probleme. Jer ventilacija u celom bloku je tako nekako čudno instalirana da je negde curio miris sveže pečenog hleba svako jutro i povremeno dolazio u većinu stanova. Nije mi bio problem biti gladan ali taj miris svežeg hleba me je izluđivao tih osam dana. Ali sve je to samo kvadriralo vrednost te moje vežbe dijete. Što su teže okolnosti, to je veća šansa.
Mini slučaj od pre 35 godina. Kod bilo kojeg divinatorskog sistema, najvažnije je poznavati ‘žargon’ tog sistema, način kako se obraća vama. Oko 23, oo pitam ja Tarot – ako noćas odem u disko Palma, kako će biti? Tarot kaže – biće dobro, pokazao mi je i neke ljude koje ću sresti, itd., ali mi kaže i da nešto sačekam i da mi onda neki keš dolazi. Čudim se kako je to moguće. OK, i krenem ja u disko. Bilo je hladno, platim ulaznicu i uđem. A onda vidim da su pet minuta kasnije sve pustili unutra besplatno. Dakle, Tarot mi je rekao da malo sačekam i ušetedeću nešto novca. Ja to nisam razumeo. Nije to bila zarada nego ušteda.
Za ovaj slučaj koji se je desio nemam dokaz da je rezultat samo mojega delovanja, mojega rada. U zgradi smo dobili novog suseda. Čovek je voleo da glasne vibracije stimulišu njegove bubne opne i uglavnom su one dolazile od njegovog televizora. Ostali susedi oko njega nisu uživali u tome ali on je to ignorisao. Nije mi preostalo drugo nego da mu mojom magičkom gestom pošaljem energiju u najosetljiviji deo u njegovom televizoru a takvih tački, uskih grla, je nekoliko kao i u svakom mehanizmu a naročito u električnim aparatima) i da to napravi kratki spoj i da mu televizor crkne. To sam uradio nekoliko puta i stvarno nakon dva dana televizor mu crkne. Nepopravljivo. Svi su bili zadovoljni time. Ali ja nemam dokaz da li je to rezultat mojega rada ili je to posledica godine proizvodnje televizora.
Sara. Tako se je zvala ta gospođa. Mislim da je to bila godina 2000. Nisam siguran, ali tu negde. Tada je bilo bezbroj oglasa po novinama da traže razne vidovnjake, proroke, ljude koji znaju da diviniraju, koji znaju da čine čuda i obećavaju brda i doline i to samo po telefonu. Jedno popodne mi je bilo malo dosadno i pozovem na jedan takav broj da vidim kakav kadar ljudi im je potreban. Dogovorim se za sastanak za sutra oko podne. Dođem ja i vidim da gospođa vlasnica ima sedam il osam kancelarija, nekoliko komercijalnih telefonskih linija, a na hodniku čeka desetak vidovnjaka, paranormalnih, ekstrasenzornih i drugih ljudi sa kosmičkim sposobnostima, samo još da počnu da lete, i svi čekaju na razgovor sa njom za posao. Možda je neko od njih imao i te sposobnosti da leti, ali je bio skroman pa je hteo da radi na komercijalnoj telefonskoj liniji. Čekaju ti ljudi sa božijim kvalitetima da im obična smrtnica ponudi zaposlenje. Oni, božiji ljudi, a neki su za sebe mislili i da su bogovi, su došli kod nje, obične smrtnice, da traže posao?! Kako čudno.
Uđem ja kod vlasnice koja je istovremeno i kadrovska služba u jednoj osobi. U prvih osam sekundi sam video da je Ovan po horoskopu, oko 45 godina, verovatno razvedena, ima sina, ima dosta novca, poslovno uspešna, verovatno su joj malo zubi nastradali tokom trudnoće, puno radi i to zahteva od drugih, najverovatnije bez partnera jer malo koji muškarac može da joj parira i na osnovu specifičnog madeža na licu sam pomislio da ima Saturna u prvoj kući. OK, dakle znam sa kime imam posla. Prvih deset minuta smo pričali i uspeo sam da dobijem potvrdu za sve te moje pretpostavke.
Tada ona kaže da mora da me proveri da li znam da diviniram. OK. Kažem joj da postavi pitanje. Diviniram njoj. Otvorim Tarot i ispričam joj šta sam video. Zadovoljna je ali ćuti. Može li još jedno pitanje? Može, kažem ja. Opet ista priča, ali sada nakon divinacije mi je rekla da sam dobio posao kod nje. Odmah sam joj rekao da rad na telefonskoj liniji ne dolazi u obzir. Samo uživo sa strankom. Nije me ozbiljno shvatila i pokušala je da me ubedi sa lepom cifrom honorara, jer taj njen adut uvek pali. Barem tako je navikla, u njenom svetu je tako. Opet sam odbio. Pokušava ona da to zamuti daljnjim uopštenim razgovorom i na kraju mi ponudi veoma, veoma lepu cifru, ali na ruke. Opet odbijem, jer to stvarno ne dolazi u obzir. Ne zbog cifre, nego zbog načina rada. Ne predaje se ona, žilava je ona, nije ona navikla da nju odbijaju. Pokušava jaki ego Ovna na sve načine.
Na kraju me zamoli za još jedno otvaranje Tarota. OK. Pitanje se odnosi na nekog mlađeg muškarca sa kojim se nešto dogovara u vezi nekog posla i da li će biti nešto od toga? Otvorim ja Tarot i vidim nju i tog mlađeg muškarca i vidim da se on nešto nećka ali da je dobar dečko, itd., itd., kažem joj sve i suma sumarum odgovor je bio negativan za nju. A onda mi sevne kroz glavu, hvala Tahutiju, da ona to u stvari pita u vezi mene. Mene pita u vezi mene! Eureka! Kakav momenat. Ali nisam joj rekao da sam to provalio.
Na kraju pošto nije uspela da me ubedi, dogovorili smo se da se povremeno čujemo i vidimo. Kada smo se pozdravljali sam joj rekao da veoma dobro poznajem tog momka za kojeg je pitala u zadnjem otvaranju ali da on neće da radi na komercijalnoj liniji. Samo je razgoračila oči i rekla da je morala i tako da se uveri. OK, nema problema.
Ona obično sa superparanormalnim kandidatima obavi sve za desetak minuta a ja sam bio kod nje više od sat vremena. Za to vreme se je na hodniku nakupila još veća grupa ljudi-kandidata sa svakakvim ‘paranormalnim i ultramagičkim’ moćima. Ja sam tu došao iz radoznalosti a kakva fantastična lekcija o Tarotu je to bila!
Progresija u Elemenat Vode. Mada sam rođen baš pored izvora pijaće vode i mada sam detinjstvo proveo na obali veoma čiste reke na kojoj sam se sam naučio da plivam još u osmoj godini života, itd., nisam imao ‘dobru komunikaciju’ sa Elementom Vode. Zato sam pre mnogo godina poduzeo istraživanje tog Elementa. Ja sam to imenovao izlet u Vodu. Uz klasične ritualne i logističke preliminarije, jednostavno sam ‘skočio u vodu i ronio’. Vizija je bila odlična od prve sekunde. Ali bio sam u nekom kao bazenu, par metara pod površuinom vode. Klasična tirkizno-plava ‘boja’ vode. Ronim, nema živih bića osim Kraljice Pehara koja sedi na tronu u toj vodi baš ispred mene. Identična je kao u Crowley-evom Tarot kompletu. Ne pričamo ali sve je OK. Osećam stalnu tendenciju da izronim ka gore i ‘uzmem vazduha’. Tako da moram da investiram neki napor da ostanem dole u vodi. Ne sviđa mi se što ne pričamo, mada se osećam dobro. Najčudnije od svega mi je bilo da mogu da dišem pod vodom To je trajalo možda satima, možda nekoliko minuta. Prisutne su bile vodene struje koje su činile da sve leluja a ja sam morao celo vreme da radim rukama i nogama kao perajima. Dimenzije bazena je bilo nemoguće oceniti. Možda klasični bazen a možda i okean. Bilo je dosta svetlosti što je sasvim dobar znak i Kraljica dostojanstvena ispred mene. Ipak, cela operacija je trajala preko pola sata. Sve je bilo jasno i logično i tako kako treba ali nisam bio zadovoljan. Iz nekog razloga sam očekivao više. Ali danima i mesecima kasnije su mi dolazili uvidi kao posledice-rezultati tog izleta u Vodu. Jer bio sam na pravom mestu, na pravi način pripremljen, ispred kompetentne ‘osobe’.