Kategorije
Drvo života Kabala

CXIV. Neke predstave univerzuma V

O ovoj temi je već bilo reči. Ali pojavila su se uglavnom pitanja u vezi dinamike unutar tih predstava, odnosno unutar toga konstrukta kojega zovemo univerzum ili Sunčev sistem, ili plneta Zemlja ili samo priroda i sav život oko nas. To nije problem aplicirati na te sheme. Jer sva dinamika života oko nas, od igle do lokomotive, od malog crva do nuklearne eksplozije, se može negde ukalkulisati u te sheme po sistemu korespondencija i sistemu ‘saradnje’ svih tih sastavnih delova sa svakim drugim sastavnim delom. U izvesnoj meri i sa izvesnim intenzitetom uvažavajući njihove međusobne afinitete i animozitete.

Kao mini intermeco možemo samo da nabrojimo neke ‘društvene’ igre koje su blede ili veoma jasne kopije univerzuma, odraz, imitacija te dinamike. Kod nekih se je ‘umešao’ čovek a kod nekih ne. Na primer igra domina je bleda kopija ‘padanja figura tetrisa’, ili svaka igra povlačenja karata na slepo. Sama kompjuterska igra tetrisa je predstava tetrisa. Otuda sam i pozajmio taj termin. Zatim sve igre sa loptom. To su sinonimi za igru svega oko matematičke nule. Nakon igre jedino lopta, ta nula, ostaje nepromenjena. Ali sistem oko lopte je drugaačiji i samim time i ta nula ima drugačije potencijale. O šahu ne treba ni da govorimo, jer to je školski primer igre NOX-a i LVX-a. Na kraju je smrt jednog kralja. Drugim rečima, ili Osirisa ili Apepa. Ako pobedi beli, to je znak dostizanja samadija ili možda mnogo odvažnija stvar – prelazak preko Bezdana. Ako pobedi crni to je znak relativno uspešne ili neuspešne inkarnacije belog i njegova smrt.

Idealna predstava univerzuma ne postoji jer bi morala da bude mini kopija. Postoji puno veoma dobrih predstava ali kod svake je neki nedostatak. U cilju proučavanja mi možemo da se zadovoljimo sa dosta tih predstava iz različitih tradicija i podneblja. Ali ponavljam, potpuna i idelana predstava ne postoji. To je jedan od razloga zašto islam zabranjuje bilo kakvu vizuelnu ili materijalnu predstavu univerzuma, boga. Sasvim logično. Ali zato dozvoljava izgovaranje svih 99 svetih imena plus još jedno. Čak i pisanje tih reči-imena a koja su u stvari epiteti boga, aspekti boga je veoma dragoceno. Sva ta imena zajedno napisana su pravo umetničko delo, ali to su i dalje samo reči. Ipak, to su mantre i to su akustične predstave boga. Zato, pravi rad je izgovaranje. Pravi i puni efekat se dostiže ne samo ako znamo da ih napišemo, nego treba da ih i pravilno izgovorimo. A ako znamo i smisao i ako znamo da izračunamo i brojčanu vrednost svih njih, utoliko bolje.

Da se vratimo na naše Drvo Života. Sve predstave koje sam pomenuo i koje ću još pominjati su za nekoga i za nešto najbolje, za neki pristup, za neki aspekat studiranja, proučavanja. Drvo Života se je pokazalo kao najuniverzalnija predstava. Ali baš zbog te univerzalnosti a ipak ograničenosti simbola, je nužno da neki simboli imaju višestruko značenje. I baš to studente najčešće zbunjuje. Moramo da razlikujemo Netzah kao sefirotsko stanje svesti i planetu Veneru kao jaki i dominantni ‘građevinski material’ u tom nivou svesti. Ali kod konstrukcije (samo)inicijacijskog rituala tog nivoa treba sve to da uvažimo.

Kao što se svi hemijski elementi mogu smestiti u Periodni sistem Mendeljejeva a posredno i sav fizikalno-hemijski svet, kao što se sva akustika može smestiti u osetilni raspon našeg instrumenta za percepciju zvuka, odnosno taj raspon je determinisan rasponom tog instrumenta, našeg uha, kao što se svo vreme može ‘smestiti’ u beskonačnost (i u prošlost i u budućnost) a veoma slično je i sa prostorom, kao što je svaki broj beskonačan, i kao što u beskonačnost u opštem smislu možemo uključiti baš sve, tako se u Drvo Života mogu ukalkulisati i svi duhovni entiteti, počevši od najviših bogova pa do ‘zrna prašine’. Mi ne negiramo mogućnost da postoje elementi izvan Periodnog sistema a posledično i jedinjenja. U vezi jedinjenja, farmacija i medicina to trube na sva zvona. Mi ne negiramo postojanje zvukova i izvan našeg perceptivnog polja, itd., ali njihovim otkrivanjem samo proširujemo našu (sveobuhvatnu) shemu.

Neki materijali nastaju, neki nestaju, itd., to se čak dešava i sa narodima kao i sa mnogim astralnim entitetima. To su spori ili brzi procesi. Dakle, vidimo da se ista dinamika dešava i na astro-mentalnom nivou. Nas ovde zanimaju konstante, pre svega bogovi ali i svi drugi fiksni i jaki faktori.

Kod svih tih predstava je na izvestan način ograničen broj faktora, sastavnih delova makrokosmosa a samim time i mikrokosmosa. Tako izgleda. Ali unutar te dinamike tih prikazanih sastavnih delova je toliko mogućnosti različitih događanja da homo sapiensu neće biti dosadno još nekoliko stotina godina, jer barem toliko će mu biti potrebno da sebe osposobi i toliko spozna NOX da će znati kako da se postavi na svaki dolazeći uticaj sa neba. A za to je potrebno poznavanje korespondencija a tome ućenju nikada kraja. Astrolog ne može biti dobar astrolog bez dobrog poznavanja koresondencija.

Nije teško prepoznati mnoge zakonitosti ‘rotacije uticaja’ figura tetrisa. Od jednostavne cikličnosti astro tranzita pa do (Jungovog) sinhroniciteta, od logičnosti pozicija Manjih Arkana na Drvetu Života pa do prepoznavanja veoma komplikovane zakonite logičnosti raspoređenosti donjih Trigrama u svakom osmom Heksagramu u Ji Džingu, itd., itd..

Zato i svaki duhovni entitet kojega pominju duhovnjaci i sveštenici svih religija, kabalisti, šamani, itd., moraju imati svoje mesto u našim shemama, u našim predstavama univerzuma, u našim duhovnim geografijama, u našim astromentalnim topografijama. Tako i Otac i Sin i Sveti Duh moraju imati svoje mesto na Drvetu Života, na Shemi 231 Vrata. Ako to nemaju, ako mi to zanemarimo, ako mi ne znamo gde su, onda to nije naučni pristup i to je taktika noja. To za nas nije prihvatljivo.


Ceo univerzum počiva na ljubavi. Mnogi koji vole da pojednostavljuju stvari do banalnosti rekoše da univerzum je ljubav. Zato rekoše da je i sam bog ljubav. Neka im bude. Dakle, to je jedna velika konstrukcija koja ima svoju unutrašnju konstituciju, koheziju i dinamiku i harmoniju koje garantuju opstanak. U toj dinamici postoji tendencija da se i nešto stvara baš zbog te ‘ljubavi’ i kao rezultat te ljubavi. To stvaranje je uvek koagulisanje nečega, i izgleda kao da je rezultat ljubavi uvek neki pad. (Možda otuda engleski izraz ‘falling in love’, kakav bolesni hrišćanski izraz!.) To je stvaranje ganglija u tom velikom telu, konstruktu. I naravno, među svim tim nastalim ganglijama i svim mogućim produktima postoje izvesne adhezione i kohezione sile koje su takođe podešene da tako funkcionišu da se univerzum ne raspadne, da se totalno ne solvira ali i da se ne koaguliše do krajnosti. Baš zbog te beskonačne raznovrsnosti tih ganglija, astromentalnih i fizičkih rezultata, dakle zbog ogromnog i raznolikog mnoštva, među svim tim entitetima, postoje ne samo privlačnosti nego i odbijanja. Otuda su prisutne i adhezione i kohezione sile.

Dakle u tom konstruktu postoje dva osnovna impulsa, Solve i Coagula. Impuls da se od retkog (zbog ljubavi) nešto stvori, nastane, zgusne (koagulira). Od najređeg i najlakšeg ka najgušćem i najtežem. I to nazvaše božija mezla. I naravno, kada se dostigne krajnja tačka tada proces kreće u kontra smeru. Naravno, u svemu tome su instance, faze koje su predstavljene na puno načina, ali najkompletnija i najsveobuhvatnija predstava oba ta procesa, oba smera, je Drvo Života.

Ta dva osnovna impulsa su dobili mnogo imena zbog svoje dinamike, karakteristika, načina delovanja, itd.. Na primer, involucija i evolucija, solve i koagula, Plameni Mač i Zmija Mudrosti, impuls janga i jina, Aktivni i Pasivni Duh, to čak izražava i Hermesov zakon, itd., itd., a to čak možemo da imenujemo i međusobna povezanost Nuit i Hadit i njihova tendencija ka povezivanju. Ili tendencija svega da se poveže (identifikuje) sa matematičkom nulom i tendencija te nule da se poveže (identifikuje) sa svime.

Božija mezla barem u početku je ‘spontani put ljubavi’ da se dve različite stvari privuku i stvore nešto. A kasnije se to pretvara u mnoštvo unutar kojega takođe postoje te tendencije. Ako Drvo Života predstavimo kao vertikalu sa deset nivoa videćemo da se ta ‘ljubav’ ili privlačnost na svakom nivou različito manifestuje i da je svaki tip te ‘ljubavi’ prilično različit od našeg ljudskog poimanja ljubavi. U stvari mi uopšte nemamo jasan pojam ljubavi, preciznu definiciju šta je to.

Kontra smer, odozdo ka gore, je takođe ‘spontani put ljubavi’. Ali pošto je u tom rasponu, u tom konstruktu prisutna i svest mikro nivoa, dakle produkta, dakle čoveka, deo procesa involucije i deo procesa evolucije može čovek sam da kreira. Ali bez obzira koliko motivi tog smera bili ograničeni, zamagljeni, glupi, nejasni, bez obzira koliko kratkovidi i kratkog dometa bili, i bez obzira kako ih je čovek imenovao (uspeh, prosperitet, stvaranje, pohlepa, obrazovanje, moć, autoritet, i još bezbroj niskih epiteta niskih ciljeva) uvek je negde daleko krajnji cilj re-ligere. Bez obzira koliko malo se čovek približi tom cilju. Jer homo sapiens je ipak homo religiosis čak i ako nema nijednu sivu ćeliju koja tako rezonuje i koja je svesna toga. Ako hoće čovek u punoj meri da ‘imitira’ univerzum (jer majmun radi što majmun vidi), mora da uvažava Hermesov zakon, odnosno pravilo Solve i Coagula. Ali malo koji duhovnjak je rekao da je taj put često u koliziji sa uspešnim životom u konvencionalnom smislu. Često nije i otuda mazohizam u (skoro) svakoj službenoj religiji. Ali moguća je zlatna sredina, dakle da je čovek božiji čovek i da je uspešan na ljudskom, materijalnom nivou. To je telemitski način života A da bi to dostigao treba da izbaci iz svoje mislenosti sve nepraktičnosti, sve mazohizme, sve nepotrebne obzirnosti i konvencije, svu ropsku mislenost, itd., koju je nosio nekoliko hiljada godina. Sav taj balast je nastao kao nužni produkat te ekstremne multipolarnosti tokom istorije i bilo ga je nemoguće potpuno eskivirati.

Taj proces Solve i Coagula govori da je čovek i pored svoje večne prirode ipak smrtan. On se rađa, on živi da bi umro. Kako to grozno zvuči. Neki umiru da bi živeli. Neki žive i umiru da bi večno živeli. Ima puno varijanti, ali uvek u tom rasponu od rođenja do smrti. Jer u tom periodu traju ta oba smera protoka energije, mezle, ljubavi.


Svi ozboljni sistemi inicijacija moraju u svojoj simbolici, u svojoj gradaciji da uvažavaju shemu, ili neku od ovde nabrojanih shema univerzuma. Jer ako to ne uvažavaju onda nemaju inicijacijski efekat, onda su samo obične zanimljive ili nezanimljive pozorišne predstave. Na temelju ovih shema, koje su u stvari konstrukcija i konstitucija univerzuma i čoveka, temelje sve hijerarhije čoveka. Bio toga čovek svestan ili ne. Isto tako ako poznajemo konstrukciju, strukturu zgrade, sistema, ili univerzuma, možemo da proverimo da li su njiihove stepenice (merdevine za penjanje), pravna i organizacijska struktura, ili inicijacijski rituali smisleni i funkcionalni. Svaka mandala to prikazuje. Unutrašnja struktura svake piramide to prikazuje. Svaki lavirint to prikazuje. Periodni sistem Mendeljejeva to prikazue. Kružne sheme Ji Džinga to prikazuje, Drvo Života to prikazuje. Pravilnik o strukturi i funkcionisanju međuodnosa u fudbalskom klubu to pokazuje. Svuda su strukture i hijerarhije. Ako neki inicijacijski sistem to ne uvažava u svojim ritualima i simbolici, on ne može da ponudi nikakvo znanje niti inicijacijsko napredovanje kandidata.

Dakle, na bilo kojem inicijacijskom putu, na izvestan način, direktno ili indirektno, se moraju uvažavati ove sheme. Svaki iole ozbiljni inicijacijski rituali ma kojeg reda, od šamanizma do masonerije, od veštičarstva do joge, od paganizma do bilo kojeg teizma, moraju uvažavati neke od ovih shema ako žele da kandidatu ponude realnu mogućnost za razvoj svesti. Inicijacijski rituali moraju biti konstruisani u skladu sa zakonitostima korespondentnog nivoa. Da li je moguće na konstruktivniji način prikazati vezu između jednakokrakog krsta i nivoa Tifareta i krštenja Isusa (vešanja na krst)!? To je mišljeno uravnoteženje sva četiri kabalistička elementa a ne ubijanje na krstu. To je šestostruko (ili trostruko) uravnoteženje, ili uspostavljanje trodimenzionalnog koordinatnog sistema, ili trostrukog jednakokrakog krsta, što je mnogo preciznije, bliže realnosti, zdravije nego vešanje i ubijanje Isua na krstu. Plus ti rituali moraju biti u skladu i sa evolutivnim momentom homo sapiensa. Bojim se da to ne uvažava i ne ispunjava 97% redova na planeti. Neki kasne i po 200 godina evolucije. Neki nisu menjali (osavremenili) svoje rituale inicijacija preko 200 godina! Zato nisu efektni.

Praksa je pokazala, a na osnovu korespondencija makro i mikro kosmosa, da je podela na deset nivoa najbolja, najfunkcionalnija. Toliki broj nivoa nudi Tarot, Drvo Života, piramida, Shema 231 Vrata, itd., jer su verni prikazi univerzuma. Svaki od tih nivoa ima svoju inicijaciju. Naravno, mogući su i podnivoi, ponekad i potrebni.

Bilo bi zanimljivo kada bi postojao magički red koji bi za uslov napredovanja zahtevao da kandidat sam konstruiše inicijacijski ritual za sebe. Ne znam da li bi 100 ljudi na planeti bilo sposobnih za to.

Sretna Vam Nova Godina!!!

Kategorije
Drvo života Kabala

CIII. Drvo Života – Tifaret i aspekti ispoljavanja – III

Zamislite sebe da ste toliko stabilni da ništa ne nože da vas ’izbaci iz šina’, ništa da vas uzdrma, uznemiri, ni mentalno, ni emotivno, ni fizički. Recimo da ste to uspešno zamislili i da idete i korak dalje, dakle da ste (hvala bogu, pa to je najnormalnija stvar) baš takvi u stvarnosti. Optimalno ste funkcionalni, registrujete sve oko sebe i ogdovarajuće odreagujete na svaki impuls, podražaj izvana. Da li ste vi tada stabilni? Da li je to (ne)moguće? Oksimoron? Biti toliko stabilan i imati takvu funkcionalnost? Ne. Stabilna je klada. Ona uvek odreaguje isto na sve. Ništa je ne može uznemiriti. A za optimalnu funkcionalnost je potrebna indiferentnost. Ovo nije problem testirati nakon par minuta na ulici. Sigurnost je statika, a statika je smrt. Zbog statike je ’nastao’ Daot a Tifaret je nastao zbog dinamke. Dakle život je dinamika, kretanje na sve moguće načine i u svim mogućim smerovima i brzinama. Takav je život svakog čoveka na putu inicijacije, mada ’svi traže mir i zavetrinu’. Mala mogućnost karijere je najnesigurnija od svih profesija, ma šta da radite. Ili drugim rečima, ako hoćete uspeh u karijeri, treba često da menjate ili nadgrađujete posao. Kao što ozbiljni aspirant treba da priziva svojeg Svetog Anđela Čuvara na sve moguće načine (doslovno da ih izmišlja) i što češće da ne kažemo – stalno. A ako ste nezaposleni, tek tada treba da na sve moguće načine prizivate svojega S. A. Č..a. Ako nađete vremena za to. Jer baš taj i takav status nešto govori, tera vas na te prizive. Ako ste uspeli to da shvatite. Čovek u zavetrini se retko odlučuje na put inicijacije. Bezbroj puta sam se uverio u to. Istorija to pokazuje.

Svaka dharana, svaka samodisciplina koju pridobijete, svaki oblik elastičnosti (ili daj bože indiferentnosti) je samo učvršćivanje jarbola vaše barke, vašeg bića u stabilnosti, savršenosti, usklađenosti sa svim okolnostima. Upotrebio sam izraz stabilnost, ali to je sve pre nego to. Neki ove kvalitete nazvaše – krokodlska koža. Možda zvuči malo degradirajuće ali je istinito. Najstabilniji je univerzalno pokretljivi. Možete li da povredite maglu ili vodu? A Bruce Lee je rekao – budite kao voda. U borilačkim veštinama on je propagirao univerzalnu elastičnost, prilagodljivost, veštinu eskivaže.

Nivo Tifareta apsolutno uključuje telemu, ali samim time i ego. Dakle, svaki poznat čovek koji to hoće da bude, je na neki način ego manijak. To ništa nije slabo. Svaka mačka (kao vrsta) je ego manijak. Ali to su najtelemitskije životinje, a možda i bića uopšte. Jer kod mački to ne varira ali kod čoveka varira. Svaka mačka, ma kako je vi voleli i bila zavisna od vas, u sebi ima uravnoteženu naklonost do vas i indiferentni prezir prema vama. Čak i ako to ne znamo one su takve. Čak i ako to znamo, to uopšte ne umanjuje aristokratskost i dignitet tih pametnih životinja. Čak i u izboru svojega plena se vidi njihova aristokratskost. Oni su najveći protivnici kakistokratije. A ljudi? Tu vidimo koliko nam je daleko Tifaret od svakodnevne funkcionalnosti.

Dakle, ako su tu komponente ego manijak, indiferntnost, telema, poznatost, altruizam i egoizam i još puno drugih, kako možemo da procenimo takvog čoveka i koliko može to njegovo stanje Tifareta (svesno ili nesvesno) da traje? Opet to procenjujemo preko uravnoteženosti a to znači od (nivoa) indiferentnosti. Da li je ego manijak uravnotežen sa poniznošću ili skromnošću? A to se vidi po tome koliko je on indiferentan i do egomanijaštva i do skromnosti. Samo u tom slučaju on će da traje. U protivnom, to stanje može biti prekinuto, poremećeno, minirano, uznemireno sa bezbroj faktora. Bilo koji impuls, etičan ili neetičan, kulturan ili nekulturan, egoističan ili altruističan, treba da ima protivtežu. U protivnom, slava tog čoveka neće trajati dugo a samim time i sjaj njegove zvezde, stanja Tifareta. Sve slabosti koje ima, a njih je bezbroj, od čoveka čine prosečnog čoveka. Svi ljudi koje poznajemo su takvi. Osim vas, jer vi to ne prihvatate, samim time da ovo čitate, i borite se da to transcendirate.

Samo ako su uravnoteženi altruizam i egoizam možemo reći – i vuk sit i ovce na broju. Ali to je već oksimoron. Koan. Paradoks. (Ovde možemo da dodamo onaj štosni aforizam, koji je ipak samo aforizam – i vuk sit i ovce na broju, reče vuk i pojede čobanina. Mada je bolje da čobanin pojede vuka. Ali ako je vegetarijanac, ko mu je kriv. Znate one muške lovačke priče – ko bira ne seksa. Ipak, i pored humora, sve ovo se može aplicirati na večitu igru NOX-a, Apepa i LVX-a)

— —– —

Problem Tifareta je što može da bude sam unutar sebe neuravnotežen, dakle da je uzrok u njemu samom, ali i da je uzrok iznad njega. Iz te logike proizlazi problem svih sefirota ispod Bezdana. Problem Geburaha može da bude jer Tifaret sa njim nije usklađen. Problem Cheseda može da bude jer Tifaret i Geburah sa njim nisu usklađeni. Ali može se desiti da je Tifaret unutar sebe usklađen ali nije usklađen sa Geburahom a kasnije i sa Chesedom, mada sa više tačke gledano to je veoma diskutabilno ili čak i nemoguće. Problem svih sefirota ispod Tifareta je jer nisu usklađeni sa Tifaretom, pošto nijedan sefirot ispod Tifareta ne može biti uravnotežen ako Tifaret nije uravnotežen. To je pomalo začaran krug. Oni mogu da budu prohodni i relativno uravnoteženi ili blizu toga. Izgleda kao da je problem uvek u Tifaretu. Ali nije tako. Uvek je samo Tifaret taj koji treba i mora da vodi proces uravnoteženja, jer on je kapetan broda. Ako striktno gledamo, Tifaret je uzrok (direktni ili indirektni) za sve probleme nižih sefirota. Ako gledamo gore, svi problemi Tifareta potiču ne samo od Geburaha i Cheseda nego od Chokmaha i Binaha (od konstruktora mora, broda i izbora kapetana). Ali, ko ima toliko hereze i hrabrosti u sebi da kaže da su njegovi tata i mama direktni ili indirektni uzročnici za sve probleme koje imaju?!

— —– —

U stanju samadija čovek stvarno nema ni prijatelja ni neprijatelja, niti su mu potrebni (mada je veseo ako ih ima ali ne tuguje ako ih nema), niti je kome dužan niti je ko njemu dužan. On je toliko egoističan da je centar univerzuma a istovremeno toliko altruističan da celog sebe daje drugima. U stvari on nema nikakvih veza, relacija sa drugima ali je ceo jedna sama relacija sa svime. Toliko je individualizovan a istovremeno identifikovan sa svime oko sebe. Kontradiktornosti do krajnosti, ako gledamo odozdo. Sunce, sa Tifaretom korespondentna zvezda, je veliki egoista jer hoće uvek da bude i jeste centar sistema. Oko Sunca se sve vrti, sav naš život. Ali to Sunce krajnje altruistično svima oko sebe deli svetlost, toplotu, ceo sistem drži na okupu, itd..

— —– —

Svakom poznatom čoveku je prohodan nivo Tifareta, bez obzira koliko on bio poznat. Dok je poznat taj nivo radi jače nego kod anonimusa. Dakle, svakoj javnoj osobi je taj nivo prohodan. To uopšte ne mora da znači da je taj nivo osvešten, odnosno osvojen. Osim toga ne mora da znači da je prohodan samo Tifaret. To može da bude i Geburah (sa Tifaretom) ili i Chesed (sa Tifaretom i Geburahom). Ali kada kažemo da su sefiroti iznad Tifareta nadpersonalni to veoma često znači da su javni. Ali opet postoji mogućnost da su ti nivoi kod nekoga prohodni ili da ih je osvestio ali da je namerno anoniman. To su retki primeri. Jer ljudi prohodnih ili osvojenih tih nivoa samo zbog ekspanzivnosti Tifareta imaju impuls da su javni ili im njihov Tifaret to ‘izrežira’. Lavovi ništa ne rade, samo lenstvuju a ipak su kraljevi. To je osobina Sunca, ekspanzija. I što se ide na gore po Drvetu Života to samo dobija na snazi.

— —– —

Za dostizanje tog stanja Tifareta moguće je poduzeti bezbroj aktivnosti, radnji, samoinicijacija. Vežbanje altruizma, ili egoizma, ili ubijanja sopstvenog ega i ponosa. Krajnje samozatajenje sebe i krajnja eksponiranje sebe, krajnja skromnost i krajnja bahatost, krajnji ponos i krajnja beda, najveća snaga i krajnja nemoć, kraljević i prosjak, bogatstvo i glad, itd., itd.. Ali sve u paru. Valjda vam je jasno da je zlatna sredina svega toga – indiferentnost. Isto tako krajnji asketizam i krajnji hedonizam, krajnje lenstvovanje i krajnje naporan rad. Pokušaj da radiš kod nekoga besplatno sedam dana i posmatraj sebe. ’Operi nekome noge’ kao što je to uradio Isus. To je njegova drastična samoinicijacija, ali niko to da vernicima objasni. (Znači da božiji pastiri zabušavaju). Da li se pitaš čemu sve to? Ako radiš besplatno za nekoga tada je u tebi borba altruizma i egoizma! Da li će da pobedi egoizam? Isto tako vežbaj egoizam! Ne daj nikome ništa bez obzira šta će ko reći, da si cicija, kukavica, itd.. Isto kao što će u prvom slučaju reći da si glup. Isto tako vežbaj zlobu ali uravnoteženu sa dobrotom zbog dobrote, itd.. Kada radiš na egoizmu i kada se pojave pitanja čemu sve to, treba da imaš, pronađeš, tačan, jasan, logičan odgovor. Dakle, to radim zbog toga i toga, …

Što je glumac svestraniji to znači da je njegov Tifaret ‘stabilniji’, potpuniji, sa manje ‘oscilacija’ i obratno. To da je glumac, Tifaret, nadaren za neke uloge a neke mu ne leže, to je znak karme koju je dobio od Chokmaha i Binaha i to je znak ‘slabe tačke’ u njegovom Tifaretu, Ruach-u, a koja se proteže do Malkuta.

Glumac koji je samo nivo Tifareta ima izvesne uloge koje mu leže i koje mu ne leže. On jeste svestan i svaku ulogu odigra korektno ali ipak su tu razlike. One koje mu ne leže, koje su mu napornije, su kraći pravci iz Nule, a koje mu leže su duži pravci iz Nule. To je skoro kod svih glumaca tako. Čuli smo izjave velikih glumaca koji su rekli da im je bilo potrebno vreme da ‘savladaju, apsorbiraju’ karakter neke velike ličnosti a koju su igrali. Zamislimo sada tog glumca koji puno radi (na sve moguće načine) da te uloge koje mu ne leže poboljša. I napreduje u tome. On se približava nivou Geburaha. To su takođe i inicijacije za njega. Tim učenjem, vežbanjem raznih uloga dobija i znanje i moć, to su inicijacije za njega i tu mogu čak da budu i magičke moći. Nije to tek samo holivudska stvar. Zato je tako malo takvih pravih glumaca ako uopšte postoji koji. Takav glumac ako napreduje dalje ka Chesedu, on postaje univerzalni glumac koji može da odigra sve. Plus ima magičke moći. Dakle, to je slučaj Don Huana u jednoj Castanedinoj knjigi kada se petorici učenika pokazao u pet različitih uloga istovremeno. Fenomenalno!

Dakle, svuda gde je čovek ’tanak’ tamo su mu ti pravci kraći i obratno. Ali to ne znači da su uravnoteženi. Uglavnom nisu uravnoteženi i tada je to problem u svakodnevnom životu. Baš zato je potrebno proći kroz što više različitih životnih situacija. I gorepomenuto pranje nogu drugome. Čovek uglavnom beži od toga, beži od onoga što mu ’smrdi’. Može se desiti da su mu ti pravci uravnoteženi i da proživi svoju inkarnaciju bez tog suočavanja. Ali češće je obratno. Ako sam ne poduzme samoinicijacije, tetris mu servira na tanjir razne vrste životnih problema. A to su u stvari prisile da uradi samoinicijaciju.

— —– —

Nikada u istoriji pa i danas se ne isplati biti Prometeus. Svaki čovek koji je pročitao Eshilesa to zna. Jer tada ljudi Prometeusa proglase Lučonošom, Luciferom, đavolom, i obese ga navisoki kamen ili na krst. A sve zbog njegovog prevelikog altruizma. Danas bi rekli humanizma. Posle nekoliko vekova se pokaju i proglase ga svecem! Takvih primera je puno. Od Isusa, Mansura Al-Haladža, Ivane Orleanske, srednjevekovnih templara, mnogih hrišćanskih svetaca, pa do Oša, Wilchelm Reich-a, itd.. Sve to čovek Tifareta treba da zna jer je i sam svesno ili nesvesno ispostavljen sličnim opasnostima, odnosno to njegovo stanje svesti ga nekako vodi u takve situacije. On je doslovno gurnut u neki oblik ‘sukoba’ tog nivoa, ne može ga izbeći, ali barem sebi može puno da olakša život ako je svestan gorenavedenog. On treba da je svestan da je izgubio veru u sve, odnosno što pre treba da je izgubi. U protivnom mu se može desiti svašta. Zato Bill Gates ne ide u Kalahari da Pigmejcima objašnjava najnovije programe Microsoft-a. Ako nisu spremni nema smisla ići u Kalahari. Ako nisu za to pripremljeni ni oni u New Yorku, tek nema smisla ni u Kalahariju pokušavati. A za samadi nigde nisu spremni ili svuda su jednako nespremni. Takav čovek ne veruje, on je subjektivni objekat vere. On ne veruje, on zna. On ne veruje jer je izgubio veru. On je bezbožnik koji je postao bog. Zato je taj bog u opasnosti da ga bezbožnici ubiju kao bezbožnika! On ne veruje, drugi veruju u njega.

— —– —

Uvek kada smo u budnom stanju svesti, ovom stanju u kojem smo sada mi smo u svesti Tifareta. Jer centar prepoznaje okolnosti u izvesnoj meri. Kažem u izvesnoj meri jer to nije puna osveštenost Tifareta, nije osvojenost Tifareta, nije samadi. Ali je to apsolutno svest Tifareta koja u izvesnoj meri uključuje i ono iznad i ispod Tifareta. Kada čovek spava, aktivnosti tog software-a se smanjuju, to je spuštanje na nivo Jesoda. Zato se kaže da su tu snovi. Tu nema boja Tifareta, boja svetlosti, nego samo crno-belo. A kada je čovek mrtav to je nivo svesti Malkuta.

— —– —

Kako funkcioniše i kako treba da funkcioniše centar moći? Samo da je centar nečega već mu daje pravo i obaveze do onoga izvan njega, izvan centra. Dakle, gravitacija, povećavanje, koagulacija, ali i davanje, hranjenje, zaštita svojega sistema. Samo da je centar, to već podrazumeva da je subjekat a ako je subjekat onda ima osobine Tifareta. Navedene aktivnosti su sinonimi ili aktovnosti altruizma i egoizma, osnovnih komponenti Tifareta. Druga je stvar na koji način i na kojim frontovima će se manifestirati taj altruizam i taj egoizam. Šta će subjekat-centar davati okolini i šta će uzimati od okoline. Tu je bezbroj mogućnosti i time je determinisan subjekat, tip sistema, tip organizacije kao i snaga sistema odnosno centra moći. Osnovni centar moći je subjekat sam, čovek, a postoje mnogi drugi, nadpersonalni koji idu čak do međunarodnih organizacija. Čovek uzima i daje, hrani se i stvara. Po istom sistemu funkcionišu i svi veći sistemi. Uzimaju porez a daju neke mogućnosti. U zavisnosti od te uravnoteženosti zavisi i snaga i trajnost sistema, bilo na personalnom, ličnom nivou Tifareta, bilo na nadpersonalnom nivou Geburaha pa i Chokmaha. Kralj je centar kraljevstva. Ako je kralj pohlepan, takle škrt, dakle egoista, on time urušava kraljevstvo prevelikim porezima. Ako je kralj rasipan, dakle preveliki altruist, on time opet urušava sopstveno kraljevstvo.

— —– —

Kakvo bi bilo kabalističko obajšnjenje da je neko zvezda? Oni su na neki način već samim time ljudi Tifareta, trajno ili privremeno. Ako neko deluje sa nivoa Tifareta to znači da ima pravce (iz Nule) uravnotežene a to znači da nema senki, vlastitih senki i njega je lako videti. On nema ograničenja, nema razlika potencijala, on sam sebi ne stvara senke. A čovek pun neravnoteža je sam sebe zasenčio, ne vidi ga se, ostaje anonimus, prosek, samo u svojem krugu sličnih, nije zvezda, o njemu se izvan kruga ne govori jer se ne zna za njega, ne vidi ga se.

Ekstremnost je znak štrčanja, poznatosti. Čak i poznati propagator zločina je poznat, vidan, jer je veliki, ekstremni propagator gluposti je poznat (realiti šou) jer je veliki, isto kao i ekstremni propagator mudrosti, itd., itd.. Ali ne znači da su svi oni prosvetljeni nego trenutno imaju prohodan Tifaret. Oni su samo veliki kvantitet, ali na testu vremena, a to je jedan od nepogrešivih testova, se iskristalizuju sami po sebi oni sa puno vrednosti, kvaliteta, oni koje ima smisla uzeti kao primer. Jer samo oni imaju uravnotežen Tifaret, a ostali samo trenutno prohodan. Saturna je nemoguće prevariti. Zato ti ljudi koji ne izdrže taj test Saturna bivaju grubo udareni. Nestaju. Dakle, oni nisu ni bili zvezde nego iskre. A koliki je vel trajanja iskre? To je sudbina svih medijskih iskri.

— —– —

Čovek Tifareta je aerodinamičan. Nikada ne dolazi u sukob sa drugim čovekom ali dolazi u sukob sa nadpersonalnim tvorevinama istih tih ljudi. Dakle, dolazi u sukob ne sa Tifaretom nego sa Geburahom. On nema štrčećih neravnoteža i on se ne zakačinje ni sa kime, ni za koga, ali se drugi zakačinju za njega.

— —– —

Srećan vam Zimski Solsticij, Zimska Kratkodnevnica i Dugonoćnica

Kategorije
Drvo života Kabala

CII. Drvo Života – Tifaret je vaše sopstvo – II

Ovo može da bude veoma dosadno čitanje, ali …

Altruistično (bez strasti za rezultatom) i uspešno obavljam posao u kojem egoistično (strastveno) uživam. To bi mogao da bude uravnoteženi altruizam i egoizam Tifareta. I ako je to tako stvarno, onda rezultati u Malkutu, u novcu, ne mogu da izostanu. To bi moglo da bude ono pravo što Maslov naziva aktualizacija selfa, a što je izvršavanje Istinske Volje. To je nesebičnost koja anulira karmu a opet čovek je centriran na svojem mestu i otuda je zadovoljan. To je oksimoron kao i matematička nula. To je spoj sa nemogućim, kao što bi rekla naša kolegnica iz Skoplja.

Kada pogledamo svet oko sebe, ovo zvuči veoma idealistčno. Pitamo se sa razlogom – zar je tako malo ljudi na svojem mestu? Odgovor je – pitajte se koliko je ljudi srećnih? Izgleda da je dostignuti navedeno velika stvar ili čak nemoguća. Moguća je, ali je stvarno velika. Ako vi niste taj, takav i u toj pozicji, pogledajte u svoj Chokmah i Binah ilii preciznije – u tatu i mamu. Tada treba da vam je jasnije gde ste i šta ste i zašto niste tamo gde bi želeli da ste. Tada možete da vidite šta je urađeno a još više šta nije urađeno da bi vi bili tamo gde želite. Već sam rekao da najviše karme nastane ako se ne uradi ono što treba da se uradi. Bez obzira na razloge. Jer ne sumnjam u to da vaši Chokmah i Binah vole svojega Tifareta, svoje dete, vas.

Zanimljiva je verbalna formulacija o sopstvu, o čistom sopstvu: NULTA TAČKA ČISTE IZOLOVANE INDIVIDUALNOSTI. Veoma lepo, slično imenu ISAK iz Liber Samekh-a. To je centar LVX-a. Direktne asocijacije na Tifaret, centar Tifareta, kabalističku Nulu.


Stabilan, labilan, indiferentan. Takvi su Malkut, Jesod i Tifaret. Od Tifareta ka gore svaki sefirot je sve više indiferentan, ali je i sve profinjeniji, sve ‘ređi’, a od Tifareta ka dole svaki je sve stabilniji, sve ‘gušći’, tvrđi, teži, inertniji, do Malkuta. Tako je Keter krajnja nestabilnost a Malkut krajnja stabilnost. Tifaret je zlatna sredina, indiferentnost.

Altruizam i egoizam ne moraju samo da budu klipoti Tifareta. To su dva osnovna koncepta, tipa ispoljavanja ovog nivoa svesti. Samo ako su preterani ili ekstremni, tada su klipoti. Ova dva aspekta svesti savremena psihologija ponekad imenuje apolonovski i dionizijski tip, što je veoma blisko našem poimanju, i ako poznajemo mitologiju ta dva božanstva vidimo da je to veoma precizna i tačna klasifikacija.

U Tifaretu je na neki način znanje kompletirano, samim time da barem ono što znamo, mi to stvarno znamo koliko je to moguće uopšte proveriti. Naravno, to još nije Razumevanje. To još ne znači da mi znamo sve što bi trebali da znamo u tom momentu, u tim okolnostima s obzirom na evolutivni momenat. Od toga smo daleko jer svo to znanje koje trenutno posedujemo, celom svojom površinom je u kontaktu sa ne-znanjem. Kao što je to ustanovio Sokrat. Dakle to znanje je relativno dovoljno, ali ipak toliko i tako uravnoteženo je dovoljno samo sebi da samo sebe može dalje da usmeri, da smisleno krmari svoj put. Dakle, kada znamo dovoljno, tada znamo šta da radimo dalje. Tifaret je prva instanca na kojoj možemo da kažemo da znamo (relativno) dovoljno, i pored ne-znanja koje nas čeka a koje tek treba da pretvorimo u znanje. Jer i u slučaju Razumevanja moguća je tu izvesna doza ne-znanja, neapsorbovanog NOX-a a koji bi trebalo da je već Znanje-Razumevanje s obzirom na evolutivni momenat homo sapiensa. Samo što je to ne-znanje kod čoveka koji je osvojio Binah pravilna geometrijska opna sa odgovarajućom debljinom.


Neke od karakteristika Tifareta bi mogli ovako imenovati:

Altruizam i egoizam

Ograničene svemogućnosti

Ponizni ponos

Privilegovanost i osuđenost, i još bezbroj sličnih uravnoteženih kontradiktornosti.

A sve to zajedno bi mogli nazvati, uslovno rečeno – arogancija kreativnosti, što nije baš najsrećniji izraz pošto u sebi ima elemente klipotičnosti. To je prevazilaženje Joninog kompleksa! Tada nestaje kompleks do svih manje ili više vrednih, dakle kompleks manje ili više vrednosti o (u) sebi. Takav čovek je kralj koji se kraljevski odnosi do svakog drugog kralja a i do sebe. Kao mačke. Tek tada čovek ima pravo dostojanstvo. Dostojanstven odnos do drugih i istovremeno zna da drugi moraju da imaju dostojanstven odnos do njega. Tek tada se oblikuje pravi koncept prave slobode. Bez tog preduslova, ljudi ma kako moćni bili nemaju misaoni model pojma slobode.

(Fasciniran sam kako mali crv veoma sporo i uporno gricka veliku jabuku, koprca se u svojem malom svetu! To je fenomenalno. A sada idem da dalje analiziram strukturu Ruach-a homo sapiens.! Mala asocijacija na relativnost veličine kraljevstva običnog čoveka. Cinično.).

Tifaret ima impuls da se povećava (egoizam) ali i da nesebično daje drugima (altruizam). To je nekako kontradiktorno, ali nije. On daje ono što ima a očekuje, uzima od drugih ono što oni imaju a on nema. To je neka identifikacija koja to nije. Tifaret je u savršenom odnosu sa svime oko sebe a da ipak postoji razlika, jer ta savršenost nije istog intenziteta sa svime oko sebe. Plus, taj dobar odnos sa svime oko sebe je lako narušiv.

Kada je Tifaret realizovao sebe i tada je moguć klipot koji relativizuje sve gorenavedene karakteristike. I to se pokazuje baš u tom kraljevskom odnosu do drugih. Usled tetrisa ili prenosa karme dolazi skoro do neizbežnog upoređivanaja svojega Kraljevstva sa ostalim Kraljevstvima. Hvala bogu da je tako inače bi se evolucija tu zaustavila. Dakle, kada je naizgled dostignuto sve, relativno mirne vode ne-motivisanost, ’iz vedra neba’ sledi impuls da se Kraljevstvo poveća i ojača. Ko bi rekao? I tada je čovek već na putu ka Geburahu.

— —– —

Vizija Tifareta, harmonija, se može prikazati i kao bela svetlost. Svi koji su barem na kratko zavirili u ovo stanje uma su iskusili to kao blještavu svetlost, belinu. Bez obzira da li su razumeli šta je to i zašto je to tako i koji je to nivo svesti, znali su, osetili su da je to božansko, ta blještava svetlost koja je uglavnom belina. A belina, stanje bez senki je zato jer nema ograničenja u umu. Često je to nepodnošljivo blaženo stanje, neizdrživa svetlost.. To je prikaz uravnoteženog uma (bez unutrašnjih adhezija), bez ograničenja i bez razlika potencijala na površini, otuda nema šta da stvara senku, otuda je sve belina. To je odraz, prikaz stanja uma, posledica tog uravnoteženog stanja, harmoničnog stanja. To je veoma narušivo, krhko, nestabilno stanje. Sva viša stanja su nadgradnja toga i takođe sadrže svetlost, belinu, ali su već na nivou Geburaha stabilnija, trajnija i sadrže sve komponente stanja Tifareta (indiferentnost, ravnotežu, krst, svetlost) ali sa nadgradnjom i baš zato su stabilnija. Naravno i intenzitet te svetlosti je jači u odnosu na Tifaret. Jer kod Tifareta ta svetlost, koiliko jeste uopšte, može da bude malog ili velikog obima, volumena, intenziteta. Kod svakog čoveka je taj intenzitet, volumen, različit.

— —– —

Puno božanstava korespondira potpuno ili delimično sa Tifaretom. Svaka ta korespondencija je logična i objašnjiva. Apolon – jer je lep (Tifaret znači lepota) i jer je umetnik jer je blještav i takoreći nema neprijatelja. Dionizis jer je uvek u zanosu, ‘pijan’ od vina. U stvari on je u ekstazi harmonije, jer Tifaret je samadi, konačno samadi, prvi samadi i najniži samadi, zato je ‘ranjiv’, narušiv, zato je ta pijanost. On je u zanosu ne-sukoba ni sa kime, u zanosu diplomacije i elastičnosti do svega i svakoga. A to su karakteristike samadija. Pan takođe može u izvesnoj meri da korespondira sa Tifaretom jer podrazumeva sve, a u Tifaretu se po prvi put uspostavlja komunikacija centra sa svime bez obzira na intenzitet tih komunikacija. Silen je ‘star i pijan’ što nije baš estetski prikaz i čak je suprotan Apolonu. Ali moramo znati da je Tifaret podložan vremenu onda je Silen budućnost Dionizisa, što u stvari nije ništa slabo. To je Prva Budina Istina. Ili, Panta rei! Osim toga, ako uvažimo mogućnost da subjekat nije održavao (a u nekim slučajevima čak i ako jeste) taj samadi na Tifaret i ako ga je tetris poremetio, pomutio, anulirao, što je veoma moguće, dakle tokom vremena Pan može kao i Dionizis postati Silen, i terminom zen majstora ‘ostaje samo lepo sećanje na to dostignuće’. Svaki pijanac se seća svojih lepih dana. Horus i Harpokrat su tu da naglase cikluse Sunca (a posledično i Meseca), itd.. Tu su takođe i četiri božanstva koja se obožavaju prilikom četvorostrukog pozdrava Sunca a koja korespondiraju sa četiri vremenske tačke dana (jutro-podne-veče-ponoć).

— —– —

U postignuću Tifareta može značiti da izvesni pravci ili izvesne grupacije pravaca moraju međusobno biti u harmoničnom ili uravnoteženom odnosu da bi ceo sistem kao celina funkcionisao. A da bi se dostigla ta ravnoteža tih skupina pravaca ili samih pravaca, mora ih biti minimum dva (u četiri smera) jer su oni predstavnici četiri Elementa. I ta četiri faktora moraju biti međusobno uravnoteženi, a grafično predstavljeno je to jednakokraki krst. Zato je ta predstava krsta mnogo savršenija od kalvarijskog krsta koji je čak i klipotičan i ne predstavlja samadi. Samadi na Tifaret su međusobno uravnoteženi Elementi bez obzira na njihov intenzitet. Neke od takvih predstava su Sfinga, piramida, jednakokraki krst, androgin i ginander, krug sa centrom u sredini (mada je ta predstava mnogo kompleksnija, uopštenija i sveobuhvatnija), šestokraka zvezda, itd..

— —– —

Uvek kada hrišćani potenciraju tu gestu razapinjanja Isusa (vešanja na krst) ili kada on visi na krstu je to neka asocijacija na Tifaret, ali na žalost tako deformisana, bolesna, klipotična, da je doslovno treba izbegavati. Jer to je neuravnotežen, mazohističan prikaz. U krajnjoj liniji simbolizam u pozadini te geste i tog prikaza ima neku logiku ali bez temeljitog objašnjenja se to ne može ni videti ni shvatiti. Odnosno kao po pravilu se pogrešno shvata. Isus je obešen na krstu, dakle on umire na krstu. Kao prvo, to treba da je jednakokraki krst jer podrazumeva ravnotežu Elemenata. A ako je ravnoteža to podrazumeva anuliranost i to je matematička nula i samim time na neki način i smrt. Anuliranje je smrt. Svaka jednačina u sebi sadrži smrt. On je božiji sin. Tifaret predstavlja kabalističkog Sina od Chokmaha i Binaha i on umire da bi se manifestovalo sve oko njega. Matematička nula ne postoji ali ona je uslov da sve ostalo postoji. Komplikovano? Možda. Ko ne zna sve ovo je samo slepi vernik.

Učenici magike se na najnižem stepenu uče da to prevaziđu. Čak i kada uče MTR Pentagrama. Oni upotrebljavaju krst kada rade sa 4 Elementa i to na horizontalnoj ravni, ali čim ih uravnoteže i kada rade sa Tifaretom već uključuju svih šest smerova univerzuma rečenicom ‘u sredini sija šestokraka zvezda’. To je volumenska zvezda. To je mnogo zdraviji način apela na Tifaret. Vidimo da je važno uspostaviti tu osnovu, taj temelj, tu bazu od četiri pravilne tačke, znači ravnotežu Elemenata. Zato sve škole prave magike prvo zahtevaju tu ravnotežu, Elementarnu ravnotežu pa tek onda uravnotežavanje ostalih delova volumena (planetarnih faktora). Jer zodijakalni su i tako sami po sebi uravnoteženi. Takođe treba znati da samadi na Tifaret podrazumeva i izvesnu uravnoteženost planeta, bilo svake sa sobom, bilo međusobno (osim Marsa i Jupitera), mada je mnogo bolje reći harmoničnost među njima. Tu opet vidimo pomanjkanje simbolizma dvodimenzionalnog krsta u izražavanju postignuća Tifareta. Zato je još idealnija predstava Tifareta šestokraka zvezda ili šestokraki krst. Jedan takav krst sam video na crkvi u Herceg Novom pored spomenika Aleksi Šantiću. Ako me moje sećanje pod stare dane ne vara.

— —– —

Kod svega ovoga uvek je moguće reći (i tako je pravilno) – da, da, lepo to zvuči u teoriiji, ali kako to izgleda u svakodnevnom životu? Jedna reč je dovoljna – RAVNOTEŽA. Jesteli nekada videli uravnoteženog čoveka? Jeste li to vi? Jeste li videli čoveka bez problema? Čak i ako niste videli takvog čoveka, možete li da ga zamislite? Koliko takav štrči, odudara od običnog čoveka? Koliko je daleko od vas? Ili koliko metara ili kilometara vas odvaja, deli od ravnoteže? Napravite spisak stvari, frontova gde niste u ravnoteži i ustanovićete da je malo frontova gde ste u ravnoteži. Ali tada ne smete da postanete rezignirani. Važan je napor ka tom cilju. Konstantni, uporni, polaganii ’bez strasti za rezultatom’. Mač selekcije (moj omiljeni izraz) se izoštrava. Vaši problemi nisu kao rukom odnešeni jer vi tek počinjete da rešavate neke probleme koji su možda stariji od vas i po sto godina. Ne znate sa koliko velikom aždajom počinjete borbu ali ta borba je zanimljiva. Privlači vas jer prvi put se borite samo za sebe i ne znate koje sve izazove aktivirate. A za to ste i rođeni. Nije to mala stvar ali većina se zaustavi kada počnu da pišu o sebi gde sve nisu uravnoteženi. Svaki sekund inkarnacije je moguće iskoristiti i upotrebiti za korak ka toj ravnoteži. A ljudi vole vikend duhovnost i tako im prođe inkarnacija. I ispada da su živeli da bi umrli. Umesto da je obratno. Dakle, uravnotežiti strah sa ponosom, strast sa gađenjem, apetit sa povraćanjem, sadizam sa mazohizmom, ekstremno prijatno sa ekstremno korisnim, emotivnu zaslepljenost sa ružnoćom, lepotu sa intelektom, samilost sa strogošću, disciolinu sa anarhijom, lenjost sa radom, inertnost sa hiperaktivnošću, itd., itd., i u svemu tome pronađite zlatnu sredinu da bi na kraju uravnotežili altruizam i egoizam (sa svim njihovim derivatima) do svih i svega.

— —– —

Stanje Tifareta je odgovor izvesne potpunosti na pojedinačne delove opšte potpunosti. Otuda, pošto su ti pojedinačni delovi izvesne potpunosti već sadržani u opštoj potpunosti, harmoničnosti, taj odnos (odgovor, reakcija) je harmonična, a ne samo posledica prestrukturisanja unutar sistema da bi se pokazao harmoničan odnos na račun unutrašnjih tenzija.

Tifaret igra ulogu Ketera ali u manifestovanom, na mentalnom nivou isto kao i ulogu Malkuta na (takođe) mentalnom nivou. Tri uloge. Ta tri sefirota su Kruna, Kralj i Kraljevstvo. Sva ta tri sefirota (naravno i Jesod koji je istovremeno i Tifaret i Malkut ali na astralnom nivou), dakle sva ta četiri sefirota Srednjeg Stuba, u sebi sadrže matematičku, kabalističku Nulu oko koje se nešto dešava. Ta Nula je nevidljiva kod svih tih sefirota ali je prisutna. U Keteru je nevidljiva jer nam je nepojmljiva ovom našom svešću. Ali u Tifaretu, Jesodu i Malkutu nam je barem pojmljiva. Svi uravnoteženi mentalni koncepti su mogućnost da se ta Nula pojavi u Tifaretu. Sva astralna dinamika, od snova do svesnog manipulisanja sa pranom je dokaz postojanja te Nule u Jesodu. Sva dinamika u materijalnom svetu, od ratova, promene vremena pa do protoka električne energije u najsavršenijim elektronskim instrumentima je dokaz postojanja te Nule u Malkutu. Jer u slučaju sva ta tri sefirota, te dinamike su rezultat nadmetanja razlika potencijala a to nužno znači i postojanje matematičke Nule. Slično je i sa drugim sefirotima samo što u njima nije moguća trajna ravnoteža jer su po svojoj prirodi neuravnoteženi, jer su izvan srednjeg stuba i za ravnotežu im je potreban još jedan sefirot.

— —– —

Ima još …