Šta znači ‘pravi način’ priziva svojega S. A. Č.-a? Šta ako ga ne znamo, kako da ga prizivamo? Zar postoji više načina?
Ako znate pravi način onda je to dovoljno. Ako ne znate pravi način znači da je neophodno da improvizujete, da tražite najbolji i najefektniji način tog priziva, da ga izmislite. Jer, ne postoji nigde niko ko tu može da vam pomogne, da vam pokaže. U različitim situacijama su nam potrebne različite sposobnosti, vrline, kvaliteti, različite inspiracije i logično je da će i ti prizivi biti malo različiti mada se uvek obraćate svojem Anđelu, dakle mora biti neka kohezivna nit oko koje se sve vrti. To može da bude mantranje, neke samo vaše geste, radnje, vežbe, specifični ritual, specifična žrtva, ili neke kombinacije navedenog, itd., itd.. Ali bilo šta da radite potrebna je istrajnost. Prizivaj često! Prizivaj stalno! Posedujemo ritual Liber Samekh, univerzalni priziv S. A. Č.-a. Ali ne znači da će kod svakoga dati iste rezultate. Može da se desi i da izostanu. E to je siguran znak da treba improvizovati. S obzirom na evolutivni momenat i mršavu tradiciju, apsolutno treba improvizovati.
Šta je dovelo do toga da današnji naučnici i filozofi istovremeno nisu i na putu inicijacije a mnogi od njih i ne znaju šta je to, a skoro svi naučnici i filozofi antike pa i srednjeg veka su bili ljudi inicijacije?
Više faktora. Kao prvo, crkva. Crkva voli da monopolizuje znanje kao i put ka bogu pa čak i taj cilj tog puta ako ga neko dostigne. Glupima je lakše vladati, dakle i edukaciju treba frizirati, retuširati. Zato su svi edukativni sistemi sa zapada brižljivo frizirani i oblikovani tako da nauka može svašta da otkriva ali smisao svega mora da ostane zamagljen.
Da nije tako, onda bi čika Freud mnogo više otkrio sa svojim objašnjenjem Oedipusovog kompleksa. U suštini on ništa nije otkrio, nije objasnio taj kompleks, taj mit, on je samo zagrebao po staklu. Glavno njegovo dostignuće je da je popularizovao taj mit.
Bolonjska reforma je samo najnovija taktika noja u edukaciji čovečanstva. Na putu inicijacije jednako je važno šta si otkrio i smisao otkrivanja. Bilo šta da nauka otkrije to se može ukalkulisati, mora se ukalkulisati u shemu re-ligere. Znate ono – metod naučni, cilj religijski. Ali danas nije baš tako. Neko tako ne želi.
Da li je duša vibracija?
Duša je vibracija sastavljena od više vibracijskih nivoa koje imenujemo delovi duše. Psihologija je to grubo i nespretno podelila na duhovni nivo, emotivni nivo i fizičko telo, ako govorimo samo o delovima ispod Bezdana. U kabali su ti delovi duše um, zatim Nefeš (animator tela) i telo. Telo je najgrublji deo i našim ograničenim čulima mi registrujemo samo telo. Ali, postoje i delovi duše koje sa našim čulima ne možemo da registrujemo.
Nama je teško i da zamislimo koliko su naše sposobnosti viđenja ili registrovanja nekih vibracija ograničene. Da li je uopšte moguće stvoriti neku predstavu šta sve to znači kada kažemo da neke vrste pasa imaju 800 puta oštrije čulo mirisa od čoveka. Mi to ne možemo ni da zamislimo koliko puta je taj naš raspon tog čula uži, manje sposoban. Slično je i sa čulom vida ili osetljivosti na neke druge vibracije. Dakle, ako nešto ne vidimo, ne osećamo, ne registrujemo, ne znači da to i ne postoji. Dakle, dušu možemo smatrati sklopom od nekoliko različitih nivoa vibracija koji su veoma sinhronizovani sa našim fizičkim telom. Za mnoge te vibracijske nivoe nauka još nema instrumente ni znanja da ih registruje. Ne zna ni da postoje i logično da nema ni termin za njih. Ali mnoge životinje, zbog ekstremne osetljivosti na nekom uskom frontu, mogu da ih osete.
Kako vi gledate na ove silne sekte, vere, nove religije, new age pokrete, itd., koliko je tu istine, smisla, pravog puta ka bogu?
Ako dozvolite, odgovorio bih na malo duhovito provokativan način. Postoji neka istinita priča, koju sam ja izmislio, o čoveku koji je izgubio nevinost čak u svojoj 12-toj godini. On ju je izgubio. A ne smeš da gubiš stvari koje ti je bog dao. I ceo život ju je tražio da je ponovo pronađe. I pronašao ju je konačno, u svojoj 40-toj godini života. I više je nije gubio do kraja života. Ima i žena takvih.
Postoje uterivači vere a bogami postoje i bogotražitelji. Ima tu puno i bogobojažitelja. A postoje i isterivači đavola a i oni koji ubiju boga u čoveku. Teško se je tu snaći. Samo mi je čudno što su uterivači uvek muškog pola a bogotražitelji uglavnom ženskog?! Kako to? Postoje i bogati milostinjari koji sakupljaju skupe milodare od sirotinje. Pa ljudi, ko je ovde lud, ili preciznije, ima li ovde normalnog? Ako čovek može da se distancira od svega toga i ako razlikuje nijanse, može veoma lepo da uživa posmatrajući to šarenilo, maškaradu, reviju drugorazredno i trećerazredno mudrih ljudi. Postoje i oni koji širenjem božije reči zarađuju za život. Glad čoveka natera na čudne trgovine. Tamburaši svih zemalja, mnogo ste se namnožili.
Kako um prepozna krst ili figuru pentagrama, odnosno kako to da te figure imaju takav uticaj na um kada ih upotrebljavamo u ritualima?
Prepoznaje ih jer su to njegovi sastavni delovi. A to su sastavni delovi i ostalih delova duše, Nefeša i Gufa. U ritualu MTRP afirmišemo krajnje uravnotežen aranžman tih sastavnih delova, Elemenata. I to svih pet u figuri pentagrama, odnosno četiri sa jednakokrakim krstom. Smisao geste krštenja, od krštenja Isusa u reci Jordan pa do današnjih popova (i istoka i zapada) koji nešto mašu po crkvama je sledeći: da kandidatu kažu da je božiji sin, sastavljen od četiri Elementa u ravnoteži, jer baš ta ravnoteža ga čini čovekom, i neka je održava što više može, odnosno, neka ta ravnoteža uvek bude u njemu. Neka nosi taj svoj krst. I što je uravnoteženiji, lakše ga je nositi.
Svako afirmisanje tih figura je u stvari napor uma, pokušaj uma da održi ili uspostavi tu ravnotežu u sebi. U stvari, tim figurama um sam sebe rearanžira, usavršava. On radi sam sa sobom, dakle sa tim Elementima, i zato ih lako prepozna. U stvari um prepoznaje sebe. Kod svakog iscrtavanja tih figura um govori – to sam ja!
Zašto je čovek najbolesnije biće na planeti?
Zato jer je najsavršeniji mehanizam, a najlakše se pokvari najsavršeniji mehanizam. Kod njega najlakše dođe do kvara, greške, jer ima najviše mogućnosti za kvar.
Koliko su važni samodisciplina i rad na putu inicijacije?
Podjednako kao i to da radite pravu stvar. Rezultata neće biti ako samo naporno radite, dakle ako radite efemerije svaki dan ili rituale. Oni moraju biti ‘vaši’, prilagođeni vašoj karmi i vašoj Istinskoj Volji. Teški rad sam po sebi nije dovoljan. Samo ako ih učinite svojim oni će dati rezultate. Možete raditi do besvesti nepravu stvar i neće biti rezultata. Uspešni ljudi nisu uspešni samo zato jer su giljali kao budale. Oni su uspešni jer rade pravu stvar, svoju stvar. Dakle, osim samodiscipline važno je raditi i pravu stvar. A otkriti pravu stvar za sebe je visoka i zahtevna nauka introspekcije, samoanalize u najširem smislu. Neki to nazvaše srećom. Ima logike. Ali ako čovek istrajava na putu inicijacije, pre ili kasnije otkriva ‘ono svoje’ i postaje sposoban da sam kreira za sebe i efemerije i svoj put.
Kako se isceljuje pranajamom?
Pranajama je disanje, ali drugačije disanje koje uzrokuje korekciju protoke prana u telu i samim time astro-mentalno pa i fizičko čišćenje. To je korak ka optimalnim cirkulacijama. To je pranična higijena. A higijena je pola zdravlja. Fenomeni koji se javljaju su razni a najčešće je to znojenje. To je mnogo brži metod nego gladovanje jer i gladovanje je čišćenje i takođe i tada se u jednoj fazi može pojaviti znojenje. Kod pranajame treba biti oprezan po pitanju kapaciteta pluća i jakosti srca. Jer, kako kaže neki stari jogijski spis – ako ne radi pravilno, pranajama može da ubije jogina. Zato, lagano, lagano, lagano, postepeno ali istrajno. Amen.