Kategorije
Kabala

LXIX. Karakteristike čistog uma

LXIX. Karakteristike čistog uma

    Kada govorimo o čistoći uma tu ne mislimo na prazninu uma, ne mislimo na prazan list papira, prazno slikarsko platno. Jezikom kompjutera bi to zvučalo – ne mislimo na prazan hard disc. Naprotiv. Tu mislimo na veoma smisleno ispunjen list papira, mislimo na mozaik u kojem je svakak kockica na svojem mestu (bez viška i bez manjka kockica). Mislimo na što više utisaka i iskustava ali tako međusobno harmonične i uravnotežene, koherentne, strukturisane da su savršeni. Što više ih je to bolje. Tu ne postoje jednostrani, neuravnoteženi koncepti, iskustva, koji štrče. Što ih je više u globalu to je sistem savršeniji, bliži aktuelnom evolutivnom momentu. Dakle, takav um, takav čovek treba da oseti, proba, iskusi, rezonuje što više toga na svim životnim frontovima. Samo to mu omogućuje da je njegov um uravnotežen, a to je čisti um o kojem govorimo. Parcijalno gledano tu su sve vrste otrova i neravnoteža, ali sada su tako harmonični i uravnoteženi da kao celina čine savršeni um – čisti um. Prazan um, blanko um imamo kada se rodimo. On je tada uravnotežen samim time da je prazan. Ali nas sada zanima uravnotežen um ali do poslednjeg mesta ispunjen utiscima, konceptima, iskustvima, sa pametno upotrebljenim, iskorištenim svakim momentom inkarnacije. Jer jedino to je prava osveštenost, pravi cilj evolucije. Grafički prikaz čistog uma je svaka uravnotežena mandala. Dakle, to nije prazan list papira, belina, nego veoma detaljno ispunjena površina sa simbolima. Ipak, daleko najsavršenija predstava čistog uma je Shema 231 Vrata.

Sledi nekoliko nasumice izabranih prikaza kako bi trebao da izgleda čisti um iz knjige Kritika nečistog uma:

2. Mnogim ljudima (95%) je teško i da zamisle kako bi mogao da izgleda samadi na Tifaret. Jer toliko su minirani, slabo konstituisani njihovi umovi još od najranijeg detinjstva, da čak i ako ulože i krajnje napore, teško da mogu dostići taj nivo. U stvari, ako ulože te napore mogu doći do tog nivoa skoro sigurno, ali visoki procenat ljudi nije spremno ni sposobno da uloži tolike napore u tu svrhu. A neki se veoma krvavo bore i pored veoma slabih polaznih osnova. Zato se pitamo da li je moguće ‘prevariti’ vlastiti sistem, okolnosti i konstituciju svog uma i veštački izazvati ravnotežu uma (i naravno Nefeša i Gufa) pomoću vanjskih okolnosti, barem na kratko (jer na duže vreme to nije moguće), da se ipak oseti blaženost tog samadija na Tifaret?! U stvari, svakodnevni život je samo pokušaj približavanja što više tom stanju (mada čovek toga nije svestan), ali čovek, to jadno snishodljivo biće, je zadovoljan sa delimično dostignutom srećom, sa onim što su mu drugi rekli da je sreća i smisao života. Ili ga savlada lenjost, inertnost, glupost, neznanje i to u ranim fazama tog puta, pa ne nastavi dalje i tapka u mestu celu inkarnaciju, bez obzira na ovozemaljske titule. Zato bi neki takav veštački samadi od nekoliko sekundi bio dragocen. Ali bez droga i bilo kojih drugih stimulansa! Ponekad ga i osete, život to svakome izrežira i u svojem nerazumevanju toga misle da su uhvatili boga za jajca. Često ga osete ali uz energetski veoma skupu cenu seksa.

3. Jednakokraki krst kao vizuelni simbol može da bude i jeste simbol samadija na Tifaret. Krst je jedan od simbola Tifareta. Tifaret je gledano odozgo, zadnji sefirot koji u sebi sadrži jednakokraki krst, a prvi gledano odozdo. Ovde moramo da dodamo da čak i krst kojemu nisu svi kraci jednako dugi takođe može da predstavlja samadi na Tifaret ali pod uslovom da su dva opozicijska kraka jednako duga, bez obzira na dužinu druga dva kraka ali pod uslovom da su oba takođe jednako duga. I nemoguće je dostići neki viši nivo svesti (sefirot) iznad Tifareta a da se ne savlada, prođe Tifaret. Svaki sefirot iznad Tifareta takođe u sebi sadrži krst, ali pošto su tu mnogo savršenija stanja svesti, krst je nekako kao simbol za njih nedovoljno savršen simbol. Čak ni za Tifaret krst nije najbolja predstava, ali je najjednostavniji i za najšire mase raje najprihvatljiviji. Jer i krst u Tifaretu je mnogo više nego samo ravnoteža Elemenata. Ako na Tifaret pogledamo iz bilo kojeg iz šest smerova univerzuma vidimo jednakokraki krst, dakle vidimo da dvodimenzionalni krst nije dovoljan, ali ako više sefirote pogledamo na isti način, vidimo mnogo savršenije, potpunije oblike. Zato je u mnogim inicijacijskim ritualima prisutno krštenje. Čak i ceo mit o Isusu je samo pogrešno interpretirana inicijacija Tifareta sa bezbroj ekstremno glupih, netačnih i nepotrebnih detalja.

37. Svaka jednačina podrazumeva, u sebi sadrži nulu, matematičku nulu, algebarskim rečnikom rečeno. Geometrijski rečeno, izraženo, to je dužina jednako duga u oba smera iz nule po osi x kao i po osi y, kao i u bilo kojem drugom smeru u rasponu celog kruga, 360 stepeni. Tako je dvodimenzionalno gledano. Isto, ekvivalentno važi i u volumenskom smislu. Stanje samadija je volumenska jednačina. Tek u stanju Tifareta je to jednačina. Sva stanja svesti ispod Tifareta (osim parcijalnih frontova) nisu jednačina, jer tamo je nula nestabilna, odnosno nema je. Tamo još nema jednačine. U Tifaretu i sefirotima iznad je Nula stabilna. Jednačina podrazumeva (samo)anuliranje, otuda je to jednakokraki krst, na nivou Tifareta. Jednakokraki krst Tifareta je dvostruka ili četvorostrana jednačina.
    Samadi je svesmerna jednačina gledano iz nulte tačke u prostoru. Nula je znak jednakosti. Što su polovi, strane jednačine veći, duži, teži, uopšteno rečeno intenzivniji, to je jednačina obimnija, komplikovanija, kompletnija, sadržajnija! Dakle, ta jednačina je volumenska. Nije samo algebarska niti geometrijska dvodimenzionalna, nego trodimenzionalna, svesmerna, ali ipak u centru, Nuli i istovremeno je i algebarska i geometrijska. To je znak univerzalne jednakosti, mada taj volumen još uvek nije i ne mora da bude kugla. Ali može. Jer tome se teži!
    Ako tu volumensku jednačinu malo seciramo vidimo da je samadi bezbroj jednačina povezanih u jednu koherentnu volumensku celinu, sa jednom zajedničkom tačkom a to je znak jednakosti. To je ta Nula. Te jednačine mogu da budu iste ili sasvim različite, mada ipak mislim da ne mogu da budu potpuno iste ni po sastavnim delovima ni po tipu, ali po vrednosti mogu. Taj tip jednačina se menja napredovanjem po sefirotima. Tim napredovanjem one postaju sličnije po vrednostima, naročito u Geburahu da bi im se vrednosti sasvim izjednačile na osvojenom nivou Cheseda.

41. Indiferentnost kao karakteristika samadija podrazumeva i osetljivost i osetljivu kožu. To znači osetiti, registrovati, percepirati sve a i dalje ostati nedodirnut time, nepovređen, indiferentan. Kontradiktorno kao i istovremeni altruizam i egoizam. Samo čovek koji je indiferentan do novca je savladao Malkut. Ali i pored te indiferentnosti do novca on ima ekonomičan odnos do novca. Čovek koji je osvojio Tifaret treba da je indiferentan do svega ispod Tifareta a donekle i do svega iznad Tifareta. Na primer, ako on voli svoju majku a ne zna zbog čega je voli, on je daleko od toga da razume Binah a posledično je daleko i od toga da razume Malkut. Takođe treba da pogleda svoju majku kroz dve različite prizme: voleti svoju majku (i zašto); i ceniti svoju majku (i zašto)! Retko ko uopšte pomisli šta to uopšte znači ceniti svoju majku! Svaki samadi je determinisan ‘volumenom i oblikom’ Ruach-a, ali i strukturom, kvalitetom unutar tog Ruach-a. Naravno, sve to znači količinom znanja. Ekvivalentno svemu tome će biti i njegova indiferentnost u samadiju do svega a naročito do onoga ispod Bezdana.

48. Veoma je moguće da spletom neobičnih situacija nastane spontano stanje uma koje je slično samadiju ili čak pravi samadi. To je za subjekta novo stanje, nejasno, ali on registruje da je to nešto bolje nego pre, zanimljivo i on samo ‘gleda u čudu’. Ne može svesno da ga održi jer ga svesno svojim radom nije ni dostigao. Čim pokuša da se svesno umeša pokvari ga. To stanje prođe samo od sebe kao što je i došlo. Ne možemo to nazvati ni samadi ni prosvetljenje. Jer um subjekta nije prošao nužnu, kako ja to kažem, ‘alhemijsku promenu’ u umu i sivim ćelijama i zato ga ne može ni održati. To je isto kao kada vam uspe da tačno rešite neki aritmetički zadatak a ne znate kako ste to uradili. Profesor vas pita za postupak kako ste izračunali, a vi ne znate. Dakle, ne zavisi od vaše volje, rada, znanja, nego je to srećna okolnost. To znači da niste naučili postupak i kod sledećeg takvog zadatka ne bi uspeli. A ako znate postupak, dakle naučili ste ga, imate rad iza sebe i možete da rešite i druge slične zadatke, možete da održite samadi.

63. Simetrija je savršena jer je ravnoteža, asimetrija ne. I pored svoje moguće zanimljivosti asimetrija nije savršena. Simetrija kao ravnoteža je statična. Ali postoji, moguća je i dinamična simetrija i ravnoteža a to je samadi. Samo treba da razlikujemo i da znamo da su samadi Tifareta i Geburaha parcijalne ravnoteže a tek osvojen nivo Cheseda je univerzalna ravnoteža (u 49.-tim Vratima Binaha). Simetrija na nivou Tifareta još uvek podrazumeva prisutnost Apepa, ali taj Apep je tom parcijalnom simetrijom ipak delimično neutralizovan, učinjen je latentnim. Na nivou Geburaha, višem nivou simetrije, Apep je utoliko više neutralizovan. Na nivou Cheseda je još više neutralizovan, dakle i dalje može da postoji, ali tek tu može da bude potpuno odstranjen.

64. Čuli smo puno puta naročito iz istočnjačkih priča i spisa, da je neko gledao kišu (samo to) i dostigao samadi, ili nekoga je učitelj udario štapom i ovaj je dostigao samadi, neko je sedeo u lotosu, neko je bacio kamen, ili bilo šta drugo, neka banalnost, rezultat čega je samadi. Može izgledati da je samadi rezultat takve sitnice. Ali ne, nikako ne. Postoji nekoliko objašnjenja za to. Osnovno je da je ‘smešna i nevažna’ stvar, gesta, potez, događaj, samo nedostajuća figura tetrisa, okidač, jedina nedostajuća kockica mozaika, i kada je ona došla logično da je usledio samadi (inicijalna kapisla i inicijacija). A da bi subjekat bio u fazi, stanju da mu samo to nedostaje, iza njega su meseci i godine rada. Dakle, samadi nije rezultat samo te jedne nevažne geste.

68. Samadi daje i mogućnost oslobođenja od svih zamisli i predstava o bogu jer su nepotrebni jer sam nudi najrealniju predstavu o bogu koju je subjekat sposoban da u tom momentu primi. Samadi nudi i mogućnost oslobađanja od svih religijskih pravila mada subjekat može da ih zadrži ako hoće. Tek samadi je pravo spajanje sa bogom i samim time se gubi potreba po svim oblicima vere, što ne znači da će svako ko dostigne samadi odbaciti veru i religiju. Takvom čoveku vera nije potrebna a već je dostigao cilj religije. Najbolje bi bilo za njega kao i za druge da ih odbaci, ali ima pravo izbora. Neki čak tada počnu i sami da propovedaju novu veru.

    Kao što ste primetili, ovde su samo prikazi kako to treba da izgleda, mada sam izabrao najjednostavnije i najrazumljivije tačke. I samo nekoliko njih. Ako samo uporedimo neko od dnevnih stanja sopstvenog uma (a njih je bezbroj) vidimo koliko smo daleko od čistog uma. Ali da se ne obeshrabrimo, taj otklon je normalan i nužan za svakodnevno funkcionisanje. Samo treba biti svestan tog otklona, i već smo na putu ka čistom umu. Sretno vam bilo!