(Da bi nas narod razumeo, moramo da uprostimo jezik mada govorimo o temi u kojoj se upotrebljava samo ‘filozofski’ jezik. Ha ha!)
Danas je puno ljudi koji sebe nazivaju filozofima (a još više je onih koji filozofiraju), puno ih je koji imaju (samo) takvo obrazovanje kao i filozofa koji imaju puno znanja iz te tematike. Za mnoge smo čuli. Ali samo sedam ili osam njih, iz cele istorije čovečanstva, su filozofi koji zaslužuju taj epitet, tu vokaciju. Samo oni su uradili nešto veliko, pronašli nešto veliko. Svi ostali su đaci prosečnjaci ili čak đaci ponavljači (prepisivači). Čak i ako imaju puno znanja. Niko od njih nije uradio revoluciju, niko od njih nema moć čak i ako imaju famu. Niko od njih ne može da predvidi rat a još manje da ga spreči. Svi oni imaju ogromno znanje ali samo knjižno znanje. Ako tako gledamo onda svaki štreber i bubator može da postane filozof. Svima njima nedostaje inicijacijsko znanje. Čak i ako su prošli kroz neka drastična životna iskustva koja mogu da proizvedu inicijacijske efekte, oni su i dalje empirijski do bola, što i nije pogrešno, ali nije dovoljno ako hoće da proniknu u smisao čovekovog postojanja. Oni su čak u svojim suhoparnim intelektualnim akrobacijama i došli do termina ‘iracionalnost čovekovog života i sudbine’ ali ne znaju zašto je to tako i kako dalje. A da ne govorimo da su na još višem nivou a još manje da ga razumeju, a to je ‘logička ili racionalna iracionalnost čovekovog života’. To apsolutno neće moći da shvate sve dok ne pridobiju inicijacijsko znanje. A to im ne ide baš od ruke. Zato je filozofija već puno vekova na samrtnoj postelji a ne bi da umre jer još nije ispunila svoj zadatak. Zato se dešava da ljudi koji nisu obrazovani u filozofiji, mogu da ponude mnogo više filozofiji nego obrazovani filozofi. Bilo da su to naučnici, umetnici, religiozni ljudi a naročito puno mogu da ponude i stvarno najviše daju filozofiji, inicirani i prosvetljeni. Na žalost opšti edukativni sistemi homo sapiensa (tokom istorije a i danas) su takvi da ne mogu da iznedre iniciranog filozofa, nego samo dobro načitane, hajde, rećićemo i dobro obrazovane filozofe. Ali to nije dovoljno i nikada nije ni bilo dovoljno. Zato ih je tako malo vrednih pomena iz istorije.
Filozofi nikako da shvate da bez transcendentalnog pristupa smislu života, svo njihovo napredovanje je sporije od kornjače. Ako magičar hoće da bude uspešan u magiki, mora da ima takav pristup svome radu (jedan pokret njegove ruke dovodi izvesnog boga u njegov magički krug, oh, kako to apsurdno zvuči!), jer u protivnom se pretvara u papagaja. Ako jogin koji mantra svoju mantru nema transcendentalni pristup svojim naporima (on sam je ceo ta mantra, oh, kako to apsurdno zvuči!), on doslovno postaje papagaj. Uvek kada su naučnik ili umetnik imali takav pristup, učinili su velike korake u svojem radu, na svojem frontu. Ako mi ne verujete, pitajte nekog veliko režisera zašto se je odlučio za nešto ‘nelogično’ a što je ispalo genijalno. ‘Božiji’ ljudi koji su plaćeni da budu božiji, konstantno o tome govore ali zbog svoje izvorne dekadentnosti isto tako uopšte ne napreduju i takođe su papagaji.
Ipak, mi ne protestujemo što danas nema dobrih filozofa. Jer antični filozofi su (skoro) sve rekli. Mi bi danas bili zadovoljni sa dobrim tumačima antičkih filozofa. I sa dobrim tumačima od par srednjevekovnih filozofa. Puno više od toga nije ni moguće da filozofija uradi danas. Ali ni takvih tumača danas nema. Pravilan i kvalitetan tumač Platonovih i Sokratovih ideja kroz prizmu današnjeg evolutivnog momenta je više nego dovoljno što današnji filozof treba i može da ponudi. Jer puno više nije ni potrebno a verovatno ni moguće.
Zanimljivo je da je tokom istorije bilo više prosvetljenih ljudi nego dobrih filozofa. A naučnika i umetnika je bilo mnogo više nego prosvetljenih. Ali to ne znači da su prosvetljeni i dobri filozofi, mada su blizu toga, a još manje znači da su izuzetni umetnici i naučnici istovremeno i prosvetljeni.
Kako mogu filozofi danas a i inače da dođu do neke nove ideje i razumevanja bez direktnog rada na sebi, bez alhemijskih promena u svojem umu? A oni baš to ne rade i svo znanje crpu samo iz knjiga koje su napisali slični njima. Veoma je mali korak kojega bilo koji filozof uradi a da je rezultat sopstvenih duhovnih vežbi. A to je samo zbog uskosti njihovog ugla gledanja. Oni čak ne negiraju te i takve nekonvencionalne metode i ezoteriju uopšte, ali da bi se odvažili na takav put – to ne. Možda zato jer im je pretežak. Možda, jer to jeste najteži put. Ali ipak mislim da je problem u uskosti gledanja. Filozofija ima tradiciju koja je već preko 200 godina uska i teško je to danas promeniti. Ako se neko i odvaži, rizikuje sopstveni rejting ali i hleb. Zato je i filozofija uhvaćena u tu sporost i inertnost. Prestala je da bude ono što njeno ime govori. Ako neko voli mudrost onda na sve moguće i nemoguće načine teži ka njoj i uvek je iznova otkriva, da ne kažemo da je povećava, proširuje, upotpunjuje, nadgrađuje. Čak i ako je ono što propagira nepopularno i nepoželjno, nekonvencionalno ili čak opasno. To je taj ‘sukob’ Tifareta sa Geburahom. Ako hoće da bude kreativan i da opravda titulu filozofa, mora sebe da ispostavi opasnostima Staze Lamed i da bude dovoljno jak (mudar, pametan, lucidan, itd.) da bude ravnopravan na toj Stazi Mudrosti. Drugim rečima, da je u toku sa vremenom i da svakog novog momenta razume novonastalo stanje i konstelaciju silina što mu omogućuje i sledeći korak a to je uvid unapred.
Zato ne sme jedan od vodećih filozofa današnjeg doba da se glupira u Central parku u New York-u i da nešto govori gomili koja protestuje (u kampanji Okupirajmo Wall Street), pa čak i ako je ta gomila u pravu. Ne očekujemo od te gomile da je pročitala a još manje da je razumela Marksa ali dotični filozof bi to trebao veoma dobro da poznaje. Ali, kao što se videlo i kasnije pokazalo, ispostavilo se da on ni teoriju ne poznaje dobro. On očigledno ne kapira ni svoj rejtning i šta je sve primerno tom rejtingu a kamo li da ukapira da jedna Marksova rečenica negira sve što je on pokušavao da uradi tada na tim protestima i pored svoje benevolentnosti, altruizma i puno naivnosti. Zato egregor tih protesta nije uspeo da sakupi dovoljno energije da za mikron promeni stanje. I taj filozof to nije uspeo da proceni jer je previše u ‘visokim akademskim sferama’ i nema kontakta sa realnim preplitanjima i dinamikom energija.
Zato preporučujem svakom filozofu ako hoće da opravda svoju titulu, da se negde ispostavi smrtnoj opasnosti. Sigurno je jedno – više neće biti isti čovek plus da tada ima velike šanse da postane pravi filozof, dakle – mudar! Njegovo veliko ali ipak samo knjižno znanje plus drastićno iskustvo sigurno na alhemijski način stvaraju zlato – mudrost!
Mi se čudimo filozofima kako mogu da milion puta i sa svih strana žvaću o tome da su norme dotrajale (a većina normi je takvih) i da im to smeta, ali one smetaju i većini ljudi. Ali ako Tifaret filozofa nije štrčeći onda je pitanje koliko mu one stvarno smetaju i u tom slučaju on samo detektuje stanje i uglavnom je to post festum detekcija. Dakle, to je uzbuna posle kiše. A nama trebaju filozofi koji su korak ispred. Umetnik je uvek korak ispred, naučnik je uvek korak ispred, kao što je Tahuti uvek jednom nogom u tami. Sveštenik (ako sa pravom nosi tu titulu) je uvek korak ispred jer on treba da objasni boga (zato ga nazvaše pastirom, ha ha). Dakle i filozof to treba da bude. I ako su nam filozofi takvi kakvi jesu, ne treba da se čudimo što su se neka područja uma toliko razvila (a neka zakržljala) i da je smisao čovekovog postojanja pod tačkom razno i da su danas kriza identiteta i smisla i vizije budućeg puta homo sapiensa nejasniji nego ikada. Zato moram da ponovim, na žalost, današnji edukativni sistem je tako kilavo postavljen da proizvodi kilave intelektualce. Hiljade i hiljade studenata su prisiljeni da apsorbuju more nepotrebnih informacija što od njih stvara prosečnjake, jer baš ta gomila nepotrebnih informacija u njima uguši genijalnost koju su rođenjem dobili. I takvima, u ovom slučaju filozofima, preostaje jedino drastična samoinicijacija za koju oni uglavnom nemaju hrabrosti. I to je ta smrt filozofije. Ne sećam se da je neki filozof, barem od renesanse naovamo, predlagao samoinicijaciju kao razvojni put, a još manje da ju je objasnio.
Filozofija je, ako upotrebimo ženski oblik, ljubiteljica mudrosti, ili ljubljenica mudrostti, ili najjednostavnije i depersonalizovano – voleti mudrost. Mudrost je iznad znanja i nauka (što je jasno svakome poznavaocu Drveta Života) i podrazumeva sva znanja i nauke. Dakle i filozofija treba da u svoja područja ukalkuliše sve to. Ali filozofija kao da se je distancirala od mnogih prirodnih nauka i usmerila se samo u društvene nauke. Barem tako je od renesanse. I čak je suzila svoje područje i najviše se fokusirala na sociologiju, ekonomiju i politiku. I proučavaoci tih nauka i dalje sebe imenuju filozofima. Malo pretenciozno! Plus da ni na tim svojim frontovima nisu pravi filozofi. U antiki su i lekari i astronomi bili filozofi sve do ranog srednjeg veka kada su i lekari i astronomi i hemičari i alhemičari i politički savetnici, itd., bili filozofi. Nakon toga a naročito danas, hemičari i lekari (ako samo njih pomenem) su sve pre nego filozofi.
Neki samokritični ljudi obrazovani o filozofiji, su se odvažili i rekli da je prisutna kriza u filozofiji. Da su otišli korak dalje konstatovali bi istinu – filozofije skoro da i nema. Sa pozicije kabale smatramo da su filozofi nužno potrebni, jednako kao i naučnici. Jer filozofija delimično pokriva (prekriva) područje religije (kada se radi o smislu) i područje nauke (kada se radi o načinu) života. Plus da ima i samo svoje područje. Gospodin i naš sused Nietzche je rekao da je filozofija vesela nauka. Ima logike.
Zanimljivost današnjih, nazovimo ih filozofa, kao i intelektualaca uopšte je to da (osim što vole da filozofiraju) oni nisu ponosni na svoja materijalna dostignuća (kuća, standard, uticaj, rejting, školovana deca) a što su stvari koje (jedine) vrede u njihovim životima, a ponosni su na svoje tirule, vokaciju, doktorate, itd., što ništa ne vredi!? Nijedan doktor filozofije se neće pohvaliti jer ima kuću i vikend na moru (ako to ima, jer ako to nema onda je budala), ali će se pohvaliti sa svojim doktoratom (ako ga ima). Stvarno čudno. Nikako da shvate da bez alhemijske promene u svojem software-u svo knjiško znanje im nije puno vredno. Neka rešavaju koane jer nema im druge pomoći. Kako neko može da pretenduje da bude filozof ako ne razume sledeću kontradiktornu ali istinitu rečenicu, a koja omogućuje unutrašnji razvoj brže nego sve knjige sveta – biti mentalno neaktivan bez napora uma i biti fizički nekativan bez napora tela! Nemojte ni za sekund da pomislite da je to lako!!! Ili ako svakodnevno ne pronalazi i prepoznaje u svetu oko sebe efekte i rezultate beskonačne aktivnosti aktivne nule!?!
Za kraj jedan citat kojega je rekao Timothy Leary o filozofiji: ‘U informacijskoj eri ne treba da učiš filozofiju kako se je učila nakon feudalizma. Treba da je sprovodiš. Da je Aristotel danas živ, imao bi ‘talk show’. Danas ne vidimo filozofe ni u jednom talk show-u, a tu bi trebalo da budu. Danas su tamo ljudi koji nisu ni čuli za filozofiju.
Filozofija treba da je prisutna u svakodnevnom životu kao recimo nauka, religija, umetnost, ili čak kao sport. Svaki dan čitamo u novinama ili gledamo na TV o novim naučnim otkrićima. Mnogi se svakodnevno krste ili na neki način pominju ili se sete boga, imaju razne religiozne relikvije na sebi ili oko sebe, svako ima neki umetnički predmet oko sebe – a šta je sa filozofijom?!
Dakle, filozofija ako umre takva kakva jeste, nećemo puno plakati za njom. Jer takva kakva jeste nije funkcionalna. Čak i ostale tri komplementarne discipline su na granici održivog po funkcionalnosti, ali filozofija skoro u jednakoj meri kao i religija, sama sebi daje smisao, odnosno danas obe postoje samo zbog samih sebe. Inercija koja teži samoodržanju je i fizikalno i filozofsko čudo! Ha ha!