Bog je veliki! Bog je jači i najjači! Bog nas voli! Bog je milostiv. Itd., itd.. Sve je to tačno. Ali bog nas i udara! Neki put veoma jako i ponekad čak i bez razloga. Nije tako, kažu svi tumači boga i oni koji su stručni u tim stvarima. A ko je stručan u tim stvarima? Ne bi nam pomogao ni Diogenes da nađemo takve. Ne bi nam pomogli ni sva trojica najvećih lučonoša zajedno (Prometeus, Diogenes i Tesla).
Bog stvarno čoveku ne da ništa džabe, besplatno. To je prokletstvo postojanja, mada ‘postojanje je čista radost’. Dokaz da ništa nije besplatno se vidi kod svakog čoveka na samrti. Dakle, dugoročno gledano, ništa nije besplatno. Koliko ljudi umre spokojno? Koji čovek, kada je star 25 ili 35 godina sebe zamišlja da umire kroz 30 ili 50 godina? Ali da do detalja sebe zamisli u toj situaciji?! Veoma, veoma retki! Jedan od milion. Ko bi rekao da je i padanje u zaborav takođe jedna vrsta božije kazne, ili cena nečega? A padanje u zaborav je strahovit udarac egu. Izgleda da nemamo šansi protiv boga: Dakle, neprocenjva je privilegija recimo u 25.-oj godini biti u životnoj opasnosti!!! Jednom nogom u grobu, kao što se autoru ovih redova dogodilo u toj starosti. Nije to trajalo tri sekudne ili deset minuta nego nekoliko meseci, a da je pri tome po svim medicinsim kriterijumima bio nadprosečno zdrav. Kada se u toj starosti učini finalna autoinventura za smrt, i ako se to preživi, kasnije se lakše živi. Tako čak kažu i samuraji.
Ali da se vratimo našem glavnom junaku. Ima li bog uopšte slabih tačaka? Ako je stvorio ovako nesavršeno čovečanstvo mora da je i on nesavršen! Zvuči logično! Ali … Mudar je onaj koji kaže da baš tako kako jeste je OK. Treba biti izadovoljan time što jeste i takvim kako jeste i konstantno se boriti za nadgradnju. Ali to je već apsurd, kontradiktornost. To je apsurd postojanja. Znači i bog je apsurd čoveka. Imamo li dakle tri čiste da ga pozovemo na odgovornost? Ako boga rasteretimo odgovornosti za mnoga sranja koja se dešavaju onda anuliramo i postojanje boga. Jer ako je sve od njega onda su i sranja od njega. Dakle njegova svetost je diskutabilna. A ako kao uzrok bilo kojih problema potražimo i pronađemo u nekom naučno-kabalističkom objašnjenju onda vidimo koliko smo glupi ako uopšte i pomislimo na postojanje boga.
Dakle, bog nas udara na mnoge načine (što stvarno nije lepo od njega). Najopštiji način je ne-znanje. Ne-znanje kao nesposobnost da shvatimo zašto nas udara. (Pitamo se čije je to ne-znanje?). Svi ostali oblici udaraca su samo derivati tog opšteg, osnovnog udarca. A taj osnovni udarac je Druga Budina Plemenita Istina. I sada mi kao rođeni buntovnici i ljudi Tifareta postavljamo jedno logično, telemitsko i blasfemično pitanje – kako bogu uzvratiti udarac?!
Odgovora je puno, ali opet, svi se mogu svesti pod jednu rečenicu: uskladiti se sa njim! Dakle, prihvatiti njegova pravila. Identifikovati se sa njime. Time se fantastično eskiviraju udarci boga, ali i to je nešto. To je puno, to je sve što je potrebno. Tada i bog postaje poslušan kao mačak. U onolikoj meri u kolikoj to radi i mačka. Jer mačku ne možete naterati na poslušnost ali je možete odobrovoljiti i time postići puno toga. Ukratko, to usklađivanje, identifikacija, sinhronizacija je otklanjanje svih smetajućih elemenata u toj komunikaciji. Te smetnje su ograničenja. ‘Reč greha je ograničenje’.
Postoje i drugi termini za to usklađenje. Bog je veliki, dakle treba postati veliki, ali čak i ako ne možeš postati veliki, samo se uskladi sa njime i moći ćeš u velikoj meri da upravljaš sa bogom, dakle opet ćeš biti veliki. Šta god da radiš neka to bude u sinhronizacoji sa bogom. Znate onu izreku – nigde nema uspeha bez božijeg blagoslova. Dakle, bilo šta da radite, ma koji neomiljen ili osuđivan posao, čak i prljav posao, ako je to bog blagoslovio, samo nastavite. Strateškim rečnikom rečeno to bi glasilo – upotrebi njegove metode i njegova sredstva. Tehničkim rečnikom rečeno – spoznaj sve svoje sastavne delove, a svi ti sastavni delovi su verbalno, slikovito, kolorično i božanskim jezikom prikazani na Drvetu Života. Kako je davno rekao neki pametan čovek ‘sve što je ljudsko nije mi strano’! A sve što je ljudsko to je i božije. Ne može neka osobina, sklonost, nagon, ideja, karakteristika bilo koje vrste a koja je u čoveku da je samo čovečija, a da nije od boga. Spoznati boga podrazumeva spoznati i raj i pakao. To su neodvojivi pojmovi, međusobno uslovljeni. Ko bi rekao da je to spoznavanje svega toga matematički izraženo u broju 666! Jedino je tada moguće uzvratiti udarac bogu – ako je to tada uopšte potrebno – jer tada je čovek identifikovan sa bogom.
Ako nismo usklađeni sa bogom, teško da će da nas ostavi na miru. Jednostavno ne može. Svojom neusklađenošću sa njime doslovno ga iritiramo, teramo da nas udara. Ne sviđa mi se ton ovog spisa. Kao da sam boga personalizovao, što je karakteristika uskomislećih hrišćanskih tumača boga. Čim ga personalizuju, toliko ga zavole da ga ubiju. A to ne želim.
Dakle, postani jak jer tek tada ćeš biti sposoban da uzvratiš udarac jakom. Bilo da je to savršenost i samodovoljnost, mudrost ili neka parcijalna veština i vrlina koja te čini jakim. Savršenost i samodovoljnost. Tu treba uvažiti i faktor kvantiteta. Bez obzira koliko nešto bilo savršeno i samodovoljno mora da bude i dovoljno veliko da bi preživelo, a da ne govorimo da se nosi sa bogom. Jer čak i ako nije savršeno ali ako je dovoljno veliko može da opstane, bog mora da ga uvaži. Samo ako je dovoljno velika količina novca onda ona sama može da radi za sebe i da opstane bez subjekta – vlasnika. Ako je mali, Plutos pluta, ali ako je dovoljno veliki on ipak ima neki svoj kurs kretanja pa makar to bila i samo inercija. Ako je dovoljno velika masa, onda njenu inerciju ne možemo da ugnorišemo.
Neki praktični (ali ne i pragmatični) racionalisti su postavili relativno smisleno pitanje – ima li smisla bogu uopšte uzvraćati udarac? Ima, ali samo ako si dovoljno jak i pod uslovom da boga ne smatraš neprijateljem! Jer ipak, bog nikome nije neprijatelj! Ovde nije baš najsrećnija terminologija. Ispada kao da smo u sukobu i neskladu sa bogom. Sa naše tačke, niske tačke gledanja, kao da jesmo u sukobu, ali sa pozicije boga, tu nema neprijateljstva i sukoba, nego samo nesklad. Bog ne voli taj nesklad a nas boli taj nesklad.
‘Približi se i uživaj’ je jedna sufijska mudrost. Mi bi rekli – uskladi se i uživaj u pobedi!
Neki ljudi vole boga, neki ga poštuju, neki ga obožavaju, neki ga se boje, neki padaju na kolena pred njim, neki ne smeju da ga nacrtaju, neki čak i njegovo ime pišu sa velikim slovom, neki ne smeju ni da izgovore njegovo ime, itd., i tako do bezbroj pokazatelja ljudske gluposti. Ali bog je do svega tog poštovanja ili strahopoštovanja indiferentan. A šta bi drugo? Kod svega ovoga se treba setiti dve stvari. Da li roditelji od svojega deteta traže da pred njima pada na kolena? I drugo – šta je rekao Lao Ce kada su ga pitali gde se sve nalazi tao! Tu su odgovori gde je sve bog i kakav odnos treba da imamo do boga. I naravno, ‘kako da mu uzvratimo udarac’. Tifaret uvek startuje sa svoje pozicije jer drugačije nije ni moguće. On može da poštuje Binaha i Chokmaha jer oni su u Prvoj Trijadi a on je samo njihov produkat, oni su bliži Sve-Ocu, Keteru, ali oni su ipak manje savršeni. Osim toga, Tifaret je sa Keterom direktno poveza sa ‘najsavršenijom’ Stazom Mudrosti, privilegovan je time, plus Chokmah i Binah oba imaju otklon. I čak sve nesavršenosti Tifareta su posledica otklona baš tih Chokmaha i Binaha a na koje Tifaret nije imao uticaja. Dakle i to je savršenstvo boga. Da li možemo da zaključimo da je greška nužno instalirana, nužno prisutna? Da. Da li je bog zbog toga manje savršen? Da. Ali ne treba zbog toga da ga bacimo u pakao jer je i pakao samo jedan od džepova boga, ali treba da ga relativizujemo. Čovek je stvarno glupa kreatura koja od te nužne nesavršenosti stvori bezbroj pipaka mazohizma. Tifaret je uvek subjektivan jer drugačije i ne može da bude. Ali ako u toj svojoj subjektivnosti dostigne krajnost, tada postaje objektivan. I baš to mu daje pravo i kompetencije da je strog i kritičan čak i do Prve Trijade, boga, itd..
I na kraju, čak i ako ste dovoljno jaki da pomislite da uzvratite bogu (a ne samo da ga vulgarno psujete), setite se da je čak i mogućnost da pomislite nešto protiv njega, takođe dar od njega!
Kategorije