Pre neki dan pričam sa njim. On kaže da je ateista. Poštujem to. Ja kažem da ne verujem ni u jednog boga konvencionalnih religija ali da sam veliki teista. Veći teista nego što je on ateista. Kaže da razume (ne verujem mu) i da to poštuje (istina je, barem tako izgleda). Pošto je on ateista, on ne objašnjava boga jer nema šta da objašnjava. Ali on mene pita da mu objasnim moj teizam.
Pokušavam sa najlogičnijom naukom (ako je to uopšte nauka) sa matematikom, sa brojevima. Objašnjavam mu, sasvim slučajno broj 540 i zatim broj 126. Slučajno ta dva broja. Zatim brojeve 66 i zatim broj 600. Navodim da je 126 u stvari 6 x 21 i da je to suma (1 – 6) x 6, to je broj Svetlosti, LVX-a, ekspanzija broja šest, broja Sunca, itd., itd.. To je u stvari materijalizovani, eksponirani Tifaret. Broj 21 je zbir prva tri slova iz Formule velikog božijeg imena JHVH, znači JHV, koji predstavljaju prva tri Elementa (Vatru, Vodu i Vazduh) ili kabalističke Oca, Majku i Sina, odnosno Chokmah, Binah i Tifaret. Volumenski gledano (ili geometrijski) je to presek tri osnovna pravca univerzuma odnosno jedina tačka dodirivanja preseka sve tri osnovne ravni univerzuma čime se stvara 24 pravilna ugla od 90 stepeni, itd., itd.. Tifaret je matematička nula u manifestovanom i samim time božiji predstavnik, centar i izvor svetlosti koji se širi u svih šest smerova materijalnog univerzuma. Kada pomnožimo 21 sa 6 dobijamo 126, broj šitrenja svetlosti u sve smerove. Otuda je to broj Svetlosti u širenju. A ono što nastane prilikom tog širenja (i istovremenog apsorbovanja svega oko sebe u svoj sitem) je čovek. Potpuno u skladu sa izrekom – od jedan je nastao dva, od dva je nastao tri, a od tri sav svet. To je samo deo analize tog broja.
540 je broj bele boginje Leukoteie, dakle opet svetlost, zatim ŠMR što znači motriti, posmatrati, opet rad, igra sa svetlošću. Osvojeni, osvešteni Tifaret je pogled iz centra, iz nule u sve smerove. ‘Oko je najsolarniji instrument’, kaže Platon.
U slučaju broja 66 sam rekao da je to suma brojeva od 1 do 11 i da je to energija u širenju, svesmernoj ekspanziji, odnosno nadgradnja sistema (desetke) u sve smerove, što je sasvim u skladu sa onom teorijom našeg rođaka Alberta Einsteina da se energija konstantno širi, plus da je to broj za ime ALLaH. 600 je broj kosmosa (uređenosti, celovite uređenosti), zatim h teotes – božanstvo, eupragia – sreća, blaženstvo, zlatna sredina, ŠŠ – broj šest i najzad to oikon – kuća, sedište, baza. I ako to povežemo sa brojem 66 dobijamo smisao – božija kuća.
Tako sam se potrudio da mu što jasnije i detaljnije objasnim sve te brojeve i zakonitosti koje možemo preko njih da dobijemo i po zakonu analogije objasnimo i neke druge stvari. Sve se to njemu sviđa i izgleda logično, tačno. Sve do momenta kada sam mu rekao da je zbir 126 i 540 u stvari 666, i da je zbir 66 i 600 takođe 666! I da taj broj kao zbir prethodna dva, u oba slučaja izražava rezultantu tih značenja, slično kao i zbir. To je puna manifestacija broja šest, Sunca i samim time i čoveka kao sunčanog bića. Tada je skočio na zadnje noge i dreknuo – ‘Pa te broj đavola!’ To mu se ne sviđa.
‘Kako ti se ne sviđa? Kakav đavolji broj, kakav đavo? Ti si ateista. Dakle ne postoji bog i samim time ne postoji ni đavo! Ili ti negiraš boga a daješ mogućnost đavolu?! Kakav si ti ateista? Zbog takvih kao što si ti su proganjani pošteni ateisti jer oni ne veruju u đavola! A i đavolu nisi po volji jer ga negiraš!’
Nakon par gutljaja alkohola (ne baš jakog), jer ateisti smeju da piju alkohol pošto nema boga koji bi im to zabranjivao, a i mi teisti smemo jer smo se sami tako odlučili, smo nekako nastavili dijalog i prešli na svakodnevne teme (od fudbala, heklanja, ljuštenja krompira, ozonskih rupa, špijunskih priča, zadnjih tračeva, jučerašnjeg ručka, a to su omiljene teme ateista) pa do toga da me šef na poslu šikanira, savremeni mobing i ne nalazim drugog načina da mu se oduprem osim magikom. Prvo ću blagim sredstvima a ako bude potrebno onda ću ozbiljno da ga napadnem. Tek tada je ateista skočio na zadnje noge koje su sada izgledale duže nego malopre.
‘To je crna magija’, rekao je.
‘Zašto?’ pitao sam.
‘Zato jer to nije dozvoljeno!’
‘Zašto nije dozvoljeno? Ko to nije dozvolio ili preciznije, ko je to zabranio?’
‘To nije etično’ nije se predavao.
‘Po kojoj etici, čijoj? Božijoj ili čovekovoj? Je li to negde piše?’
‘To nisu konvencionalna sredstva.’
‘Ko određuje konvencionalnost sredstava?’
‘To je nepisano pravilo da se ne boriš nekonvencionalnim sredstvima protiv konvencionalnih sredstava.’
‘Tu se ne slažemo. Šta je konvencionalno a šta ne, određuje onaj ko je jači. Tako je uvek bilo i uvek će biti. Stvar moći je da li je nešto konvencionalno ili ne. Ako si dovoljno jak, tioliko dovoljno da nešto uradiš i dostigneš cilj koji je ekonomski (a naročito matematički suma sumarum) dovoljno veći od kolateralne štete, onda je to sredstvo konvencionalno. Za mene njegove metode nisu konvencionalne jer on je na tim nekim frontovima jači od mene, i tamo me nemilosrdno udara. Ja sam od njega jači na nekim drugim frontovima za koje on ne zna ni da postoje i ta sredstva su za mene sasvim konvencionalna. I tu ću da ga udarim. Dakle?’
‘Ali etika…’ nije se predavao.
‘Koja etika, čija etika? Možda misliš božja?’
‘Da. Fair play.’
‘Zar nisi rekao da ne veruješ u boga? Na čiju i koju etiku misliš?’
‘Na ljudsku etiku, etiku čoveka.’
‘Ali čovek je stvorio sva sredstva koja postoje, i konvencionalna i nekonvencionalna. Po tvojem, čovek je jedini bog, a bog je nepogrešiv. Ako je čovek pogrešiv onda nije bog, i nije vredan da se uvažavaju njegova pravila. Ako je nepogrešiv, zašto je onda izmislio nešto što ne sme da se upotrebljava? Osim toga, ako je čovek bog onda mu je sve dozvoljeno.’
‘Nisam rekao da ja čovek bog.’
‘U tom slučaju tek važe moja pravila da svako može da radi šta hoće, sa onim što raspolaže. Tek tada važi pravilo energetske dominacije.’
‘A humanost?’
‘To je samo jedan ljigavi koncept da se očuvaju najnesposobniji i da se održi status quo vladavine trenutnih. Najmanje su humani oni koji najviše propagiraju humanost. Humanost najviše propagiraju ljudi religije, a ti si ateista?!’
‘To nije pravično, mada je verovatno tako.’
‘Šta znači pravično? Po čijoj pravdi? Božijoj ili ljudskoj? Ja uvažavam obe. Ja sam veoma religiozni ateista, a ti si samo humani ateista. To je velika razlika.’
Kada sam počeo da govorim o Univerzalnom Zakonu Jačega, tek tada je belo gledao.
Da vas ne zamaram sa nastavkom dijaloga (ili polusvađe), ali po ko zna koji put sam se uverio da nije lako sa njima!. Tako je trajalo izvesno vreme, a kada je ponovo seo na zadnje noge, upitao me za ona nekonvencionalna sredstva, jer i njega šef malo zeza na poslu i hteo bi malo sa nevidljivim sredstvima da ga urazumi. Takvi su ateisti. Zato nemojte da im otkrivate šta je iza šestog neba ako ni drugo nisu savladali! Nemojte da im otkrivate u kojem grmu čuči bog! Znate li šta su svinje uradile sa biserima!
Kategorije