Kategorije
Drvo života Kabala

LXXXIV. Drvo Života – neke predstave univerzuma III

(nastavak seriala: Neke predstave univerzuma I i Neke predstave univerzuma II)

Pogledajmo sada jednu volumensku predstavu a to je Kabalistička Kocka. To je takođe jedna kompletna predstava samo ima nedostatak jer nisu označeni sefiroti, mada ih je moguće instalirati, zamisliti. U stvari označen je samo jedan sefirot kojega možemo smatrati i kao Ketera i kao Tifareta, u zavisnosti kako gledamo. Ako u centru kocke, u Hramu Svetog Duha postavimo celog čoveka, dakle u praktičnim radovima, čovek sam sebe tamo postavi, zamisli, vizualizuje, onda je to Tifaret i tada su prisutni svi ostali sefiroti. A samim time tu možemo smestiti i Keter, nešto veoma slično kao i kod Sheme 231 Vrata, gde su takođe prisutni svi ostali sefiroti ali na drugačiji način.
Ako tu kocku zamislimo da transformišemo u kuglu, što je isto to samo savršenija i verodostojnija predstava, ‘bliža originalu’ tada bi takođe mogli govoriti o sefirotima. Kao geometrijski volumeni i kocka i kugla pripadaju Tifaretu, odnosno Tifaret ih ‘deli’ sa Keterom (kuglu) i sa Malkutom (kocku).
Poznato je da pravilna geometrijska kocka ima šest strana i dvanaest rubova. Svakom rubu je pripisan jedan astro znak, svakoj strani po jedna planeta i centru kocke je pripisan Saturn, sedma planeta. Ako tome dodamo i tri osnovna pravca univerzuma koji prolaze kroz centar kocke (ili čak tri ravni koje tu kocku dele na osam jednakih delova) a koje predstavljaju preostale Elemente, dobijamo 22 faktora koji korespondiraju sa 22 entiteta i 22 slova hebrejskog alfabeta. Istovremeno centru je pripisan Duh kao i Element Zemlja. To su ona dva entiteta koji su u Liber 777 predstavljeni pod tačkom 31 bis i 32 bis.
Postoji nekoliko različitih varijanti pripisivanja atribucija uz strane i rubove kocke. Uglavnom se svi slažu što se tiče Elemenata, planeta ali samo u slučaju astro znakova postoji nekoliko različitih ali logičnih varijanti. Mada i kod Elemenata postoje nelogičnosti u predstavi od Zlatne Zore.
Za praktičan rad sa kabalističkom kockom možete izabrati sami koju varijantu rasporeda kabalističkih atribucija (astro znakova) ćete upotrebiti. Važno je da je raspored logičan. U prikazu rasporeda iz Zlatne Zore astro znaci nisu predstavljeni-postavljeni u opozicijama kao što su stvarno na astro krugu.
Pošto u prvom planu sadrži samo staze, to znači da izražava kakav bi trebao da bude najbolji način izražavanja subjektivnog i funkcionisanja čoveka. Izražava šta sve treba da uravnoteži i čime. Kao što sam rekao, malo savršeniji, odnosno najsavršeniji oblik tog funkcionisanja je izražen preko kugle. Tu se misli na kuglu sa jednakim sastavom, jednakomernim (energetski gledano) po celom volumenu, da je i energetsko a ne samo geometrijsko težište stvarno u centru. Stručnjaci za prostor bi rekli – jednak i kvalitet i kvantitet po celom volumenu. Takva kugla je uvek u ravnoteži isto kao i univerzum, jer ta kugla je kopija univerzuma. A to je moguće samo kod pravilne kugle. Da bi spoznali entitete unutar kugle (a koja ste vi sami) i da bi ih uskladili i svesno delovali na njih, služimo se pojednostavljenim oblikom, kockom da lakše odredimo sastavne delove i lokacije. Taj rad je potreban, jer da nam nije potreban, da je sve već uravnoteženo, mi danas ne bi bili ovde, a vi ne bi čitali ovaj website. Centar kugle je centar manifestovanog univerzuma koji je u Tifaretu. Rubovi te kugle su nigde pošto su toliko udaljeni od centra. Ako nije ravnoteža, ako se težište i centar ne poklapaju, znači da negde postoji ograničenje ili zastoj koje treba otkloniti našim meditativnim ili ritualnim radom, nekim oblikom čišćenja karme, praksama, evolucijom, itd.. U stvari sav rad sa kabalističkom kockom je u stvari varijacija rada sa Zmijom Mudrosti na Drvetu Života.

Sve te predstave su odraz Jednog u Svemu i Svega u Jednom. Sve su to predstave čoveka i univerzuma, odnosno čoveka unutar univerzuma. Svako od nas je izražen sa tim predstavama, bilo kojom od njih, odnosno sa svakom. Samo niko od nas nema tako savršeno raspoređene i uravnotežene entitete u sebi. To bi mogli uporediti sa skicom i već obojenim crtežom. Prvo se uradi skica običnom olovkom a onda se na osnovu toga boji. Skica sa običnom olovkom je kostur i u svakome od nas je pravilna hipotetično i pojednostavljeno rečeno, jer svi smo mi zvezde, svi smo mi mikrokosmosi, Sinovi po Drvetu Života, i u toj fazi smo svi idealni. Možemo reći da je to faza Nešamaha. Ali kod daljnjeg manifestovanja, nastajanja, oblikovanja, bojenja skice, dolazi do nepravilnosti, nepreciznosti, prelivanja boja preko linija u područja u koja ne spadaju. Dolazi do otklona i do poremećaja, manjih ili većih, tako da je ona početna skica malo deformisana. To je znak nastajanja i postojanja karme i odstupanja od ideala početne skice, od ideala svih ovih navedenih predstava. Cilj evolucije je da sva ta odstupanja korigujemo i da se što više približimo tim idealima. Tome se kaže da telo postane delo.

Ove sheme, modeli, su funkcionalni u praksi. Samo ih treba upotrebljavati. Ako mentalno ili ritualno radimo sa ovim simbolima i entitetima, to mora da ima efekat. Iz jednostavnog razloga jer smo i mi samo od tih entiteta sastavljeni. Na sva tri nivoa duše, odnosno na svim nivoima duše, u svakom sefirotu. Dakle i na nivou uma. I ako radimo sa tim simbolima, tada um radi sam na sebi i to mora da ima efekte. Pitanje je samo iz kolikog ‘minusa’ startuje, sa kakviom nepravilnošću se suočava, koliki posao ima pred sobom da uradi. Od toga zavisi brzina i veličina rezultata.
Svaki od tih modela je na neki način idealna predstava. A mi smo bića sa otklonom, Apepom, karmom i samo imitiranjem tog idealnog stanja korigujemo svoje stanje otklona i približavamo se idealnom. Na sličan način deluju i mandale i njihovo konstruisanje, izrada i meditacija na njih. Isti efekat ima učenje korespondencija za sefirote i meditacije. Poznavanje i razumevanje odgovarajućeg mita je samo varijacija toga. Kompletna mitologija nekog panteona je kompletna mudrost tog egregora, te kulture, pokazatelj do kojeg nivoa razumevanja sveta i univerzuma je dotična kultura uspela da dođe, spozna, iznedri. Jednako važi za ove sheme.

Naslovi ovih tekstova su – Neke predstave univerzuma, ali to ne treba da zbuni, jer to su idealne predstave univerzuma, makrokosmosa, ali to su i idealne predstave mikrokosmosa, čoveka, samih vas, jer sve ove sastavne delove imate u sebi. U univerzumu su u konstantnoj dinamici, prelivanju, ali i u čoveku su u konstantnoj dinamici i samim time u izvesnoj neravnoteži, ali zbog mikro nivoa te neravnoteže su vidljive. Osećamo ih, smetaju nam, one su uzrok svih problema koje može čovek da ima. Ove sheme su u stvari seciranja čoveka, da spozna sastavne delove da bi mogao da na njih svesno utiče i ponovo uspostavi ravnotežu. Ovo je u stvari kabalistička anatomija čoveka u kojoj su čak prikazani i međuodnosi tih sastavnih delova.