Mehanizam
Slično već navedenim predstavama, moguće je svih 22 osnovne korespondencije ukalkulisati i na jednakostranu četvorostruku piramidu piramidu.
Uvek neko može postaviti pitanje praktičnosti ovih shema mada ona apsolutno postoji. A to pitanje se najlakše može postaviti u vezi raspoređenosti ovih kabalističkih korespondencija po piramidi. U najslabijem slučaju, sve ove sheme kao i svi slični i pravilni i logični prikazi, su dokaz da je sve u harmoniji, svaki deo, entitet, je deo Velike Harmonije, sve je uređeno. Slično pitanje je moguće postaviti i u vezi teorije sinhroniciteta. U praksi ju je teško upotrebiti, čak nije sigurno, ako se dogodi prva polovina događaja u toj teoriji ili čak tri četvrtine događaja, to još ne mora da znači da će se dogoditi i zadnja logična i očekivana četvrtina. Ali sve to je opet dokaz da je sve uređeno i da sve funkcioniše po nekom veoma kompleksnom ali logičnom programu. Mi, mala dvonoga bića ga polako otkrivamo i treba da mu se prilagodimo, uskladimo sa njime. To je i smisao evolucije. Za početak shvatimo da ako našu kičmu produžimo vertikalno ka dole, nužno dolazimo do geometrijskog centra planete Zemlje!
Svaka od do sada nabrojanih shema univerzuma je savršen mehanizam. Svaka od tih shema je veliki zalogaj za studiranje. Na primer Shema 231 Vrata je preveliki zalogaj za svakog čoveka. Nije preterano ako kažemo da svako polje na toj shemi zaslužuje doktorat da bi bilo analizirano. Dakle, nisu to samo lepe slikice, kao što sam čuo komentare od nekih ‘ozbiljnih’ studenata.
Ima tu još nekoliko predstava u kabali (na primer velika kružna shema Tarota), kao mnoge sheme u drugim tradicijama ali nema potrebe da ih nabrajamo. Navešću samo da postoje minimum četiri različito aranžirane fantastične predstave svih 64 Heksagrama Ji Džinga, u koje kada se udubimo pitamo se da li je moguće da je ovo sastavio homo sapiens. Naravno, tu je i jedna shema za koju znamo da ju je sastavio čovek a to je za mene jedna od najfascinantnijih i nikada dovoljno istražena shema, mada neki hemičari misle da je sasvim jasna. Periodni sistem od Mendeljejeva.
Svaka od tih predstava je lična karta boga, dakle savršen mehanizam. A mehanizam podrazumeva izvesnu samodovoljnost, potpunost, u zavisnosti od unutrašnje strukturisanosti. Ako mehanizam ne radi pojavljuje se zastoj ili deformacija u radu. A da bi se uradila korekcija potreban je mehaničar. Pošto su ovde uglavnom korekcije astralnog i mentalnog nivoa, stručnjaci za te rezove su psihomehaničari, ali meni je mnogo draži i precizniji moj izraz – autopsihomehaničari. Dakle, najbolje je ako je svako za sebe svoj autopsihomehaničar, sam svoj mentalni hirurg. Već sam govorio da svako treba da sam za sebe konstruiše svoj samoinicijacijski ritual. To je to. Tako se postaje sam svoj majstor za sebe. A ako za to nije sposoban, tu je prekrasni ritual Liber Samekh. Ne postoji čovek kojemu ga ne bih preporučio. Tim ritualom se korak po korak uspostavlja optimalna funkcionalnost celog sistema, mehanizma. Deo po deo mehanizma se osposobljava za svoju funkcionlnost.. Jer ako postoji problem znači da deo mehanizma ne radi, ne obavlja svoju funkciju. Mi to zovemo senke, zastoji, sive ili tamne zone, ograničenja i na kraju jednim imenom – Apep.
Koagulisanje energije je stalni proces u univerzumu. Zovemo ga i integracija. Ali isto tako konstantno teče i proces solviranja, dezintegracije. Koagulisanje energija iz 231 Sheme (ali uz prisustvo i ostalih faktora koji nisu prikazani na toj Shemi) znači i individualizacija. I obratno. I kada se u tom procesu koagulisanja i usavršavanja tog konstrukta dostigne Tifaret, tada možemo govoriti o ličnosti, osobi, egu, ja, individui. Tek kada je taj konstrukt sposoban za sebe reći – ja. A dok ne dostigne Tifaret, to ne može. Svaki mehanizam, na primer kompjuter ili automobil, je koagulisan od puno sastavnih delova. Što je više tih delova, komponenti, i što je konstrukcija finija, to je taj konstrukt bliži živom biću, automatskom mehanizmu, a samim time i čoveku. Znači, što mu je zastupljenost osnovnih (sastavnih) delova mnogobrojnija i međusobno ravnopravnija. To je integracija tih sastavnih delova automobila, na primer. Znači međusobna integracija, saradnja, što je izvesni oblik koagulisanja. A kada mu prođe vreme automobil se raspada, dezintegriše, ‘umire’, i to je solviranje, dezintegracija. Samo što auto ne ide kroz Bardo stanje jer nije mikrokosmos, nego na otpad, jer je samo Guf. Slično tome se i mnogi ljudi ne reinkarniraju nego se sasvim dezintegrišu, idu na otpad istorije, kao da nikada nisu ni postojali. Automobil se ne reinkarnira. Prvo, jer ga a priori, pred nastankom uopšte nije ni bilo u obliku nekog entiteta, zatim je bio a nakon što je odradio svoje, ponovo ga više nema i kroz izvesno vreme će doći vreme kao da ga nikada nije ni bilo. Neki delovi mogu ostati upotrebljivi za neki drugi automobil, i to je sve. Isto je i sa nekim drugim ljudima. Neki delovi njihovog Nefeša i Ruach-a mogu postati sastavni delovi nekog novog čoveka, ali to nije klasična reinkarnacija. Isto kao što i njegov Guf kada istrune ili bude zapaljen, postje sastavni deo nekih crva ali ni to nije reinkarnacija tih crva. Vidimo da je celo vreme prisutan zakon o održanju energije ali uvek je tu promena oblika te energije i ne moženo govoriti o kontinuiranom očuvanju svesnosti prilikom tih promena.
Ovde moramo da dodamo još jedan detalj u vezi smrti. Kada automobil ‘umre’ možda će neki njegovi delovi biti upotrebljivi a možda i neće, dakle možda ceo ide u topionicu. Ali, sigurno je da mu je preostalo gorivo u rezervoaru još uvek upotrebljivo. To je sigurno vredno ako ga je nešto ostalo. To je Nefeš automobila i on je najvredniji. Isto je i sa Nefešom pokojnika. Na njih pohlepno čekaju letači, kako ih je nazvao Kastaneda. Jer nakon smrti apsolutno sledi čerupanje. Ali isto kao i kada lav uhvati antilopu. Prvo se on najede a onda ‘velikodušno’ ostatak prepusti ‘nižim’ grabljivicama. Isto je i nakon smrti čoveka. Prvo su na redu osnovne siline univerzuma a posle svi ostali astralni grabljivci i vampiri.
Kada se čovek razboli ide lekaru da ga ‘popravi’, da osposobi njegov mehanizam da ponovo radi. Dakle, automehaničar je lekar za automobile. Ako gledamo na celu shemu a usmerimo se na ‘bolest’ automobila ili bolest čoveka vidimo da energija ne nestaje nego se samo preliva iz jednog oblika u drugi i u skladu sa time se menja i funkcionalnost pojedinih organa, odnosno delova automobila.
Svaka bolest je znak nekog preteravanja. Svaki problem koji se pojavi je rezultat zastoja, ograničenja. Zastoj nastaje zbog ograničenja, blokade. A to je nepravovremeni odgovor, reakcija na tetris, ili nepravi odgovor ili čak nikakav odgovor. Svako rešavanje problema je proboj ograničenja, otklanjanje zastoja u mehanizmu, ili još preciznije, otklanjanje uzroka zastoja. Ako na to gledamo medicinski, zastoj je bolest a bolest je blokada u protoku prane ili nekog drugog oblika energije unutar mehanizma, organizma, koja prouzrokuje rat bogova u organizmu, a sve zbog nagomilane prane, zbog narasle brane, nivoa vode, energije u nekom delu organizma, mehanizma.
Svaki sistem je mehanizam. Svaki mehanizam je koktel, mozaik. Čovek je najveći i najsavršeniji mozaik, koktel, mehanizam, sistem. Ako svaki deo mehanizma obavlja svoju funkciju, mehanizam je optimalno funkcionalan. Ako je svaka kockica mozaika na svojem mestu tada optimalno obavlja svoju funkciju i tada je slika-mozaik najkompletniji i najjasniji. Ako svaki deo automobila deluje optimalno onda je automobil optimalno upotrebljiv. Isto je i sa čovekom. Ako svaki organ obavlja svoju funkciju tada je čovek zdrav. I obratno. Ako je čovek zdrav znači da je u njemu harmonija, nema svađe bogova unutar njega. Sve navedene sheme su školski primeri zdravog sistema, i ne samo zdravog, nego i savršenog sistema, na svim nivoima, a naročito na mentalnom nivou, nivou Ruach-a, uma. Dakle, sve te sheme predstsvljaju čisti um i uravnotežen um, um u samadiju. Kada vidite bilo kojeg čoveka na ulici probajte da vidite koliko odstupa od tih školskih shema i videćete koliko je on normalan, običan čovek. Jer baš to odstupanje od tih idealnih shema ga čini običnim, to je njegova karma.
Sve to možemo da apliciramo i na više nivoe sa istim zakonitostima. Na nivou preduzeća, muzičkog ansambla, na nivo grada, naroda, države. Ali bez obzira na koji nivo da gledamo uvek se traži kompaktnost, jedinstvo, harmoničnost kao uslov funkcionalnosti. U svemu tome vidimo da su izdajnici rak rane sistema, u svakom sistemu, u svakom društvu, nefunkcionalni i antifunkcionalni deo sistema, zbunjujuća i zavaravajuća kockica mozaika i takve delove sistema, mehanizma i takve kockice mozaika, namerne ili slučajne metastaze, treba odstraniti, ubiti! Sve su to u početnoj fazi embrioni đavola a kasnije i pravi predstavnici đavola. Bilo na nivou naroda, organizma čoveka ili automobila ili kompjutera.