Kategorije
Kabala

CXXVI . Mišljenje o današnjim duhovnjacima

Još pre nekoliko meseci, kada sam napisao tekst o magičkim redovima, mnogi su skočli na zadnje noge i pobunili se da sam prestrog. Kilavi brane kilave. Neki su se i složili sa mnom a usledilo je nekoliko pitanja o konkretnim imenima, itd.. Tako je nastao ovaj tekst. Ponovo me terate da sam strog (realan)!

Nekoliko ljudi me je pitalo za mišljenje o nekim knjigama koje govore o duhovnosti (šta je to duhovnost?) i nekim ljudima koji sebe proglašavaju duhovnjacima, ljudima koji se bave duhovnošću (ni taj termin mi nije jasan). Možda su duhovnjaci oni koji prizivaju duhove? A šta su to duhovi? Jeste li ih videli? Šta je onda ta njihova aktivnost? Možda rad na sebi ili prosvetiteljstvo? Lepši i precizniji izraz je – put inicijacije.

Ukratko, ne znam šta se misli pod duhovnjacima. Da li su to ‘učitelji’ ili učenici ili samo interesenti? Ali, ako ih sve stavimo u istu vreću, moj kratki odgovor je – moje mišljenje o njima je nikakvo. Oni bi trebalo da su prosvetitelji a oni su zbunitelji i smutitelji novog doba. Nije jedostavno sa ljudima koji ništa ne znaju a sebe shvataju ozbiljno.

Duži odgovor glasi ovako: Puno ih ima, što je veoma lepo. Samo par od njih stotinu nešto radi, što je veoma slabo. Oni čitaju, sakupljaju knjige, more knjiga (uglavnom bezvrednih) koje uglavnom ne čitaju, sakupljaju inicijacije (kojima je prošao evolutivni rok upotrebe), nešto prevode, nešto objavljuju, raspravljaju, previše raspravljaju, nadvikuju se, svađaju se, i rade još puno bezveznih stvari (što je uobičajeno za njih) i uglavnom traže najlakše metode rada (što i nije tako slabo). Veoma su temeljiti u tome što rade. Toliko temeljiti da nemaju vremena ni volje da rade na sebi. Teoretski znaju sve, praktično ništa. Ceo život govore o putu inicijacije a niko da krene putem inicijacije. A to bi trebao da bude jedini cilj. Oni se međusobno raspravljaju, svađaju, nadmeću, kao da je to neko takmičenje. Oni se takmiče ko zna manje. Mnogi od njih su me pitali za literaturu i bili razočarani kada sam im preporučio (samo) pet-šest knjiga i jedan jedini metod – najteži. Zvuči apsurdno, ali kako čovek da sanja o prosvetljenosti, božanskom nivou, ako ne razume TV dnevnik između redova ili ako ne zna ko su današnji Betoveni i Mozarti! I tako im prolaze dani njihove budućnosti, odnosno inkarnacija. I šta da radimo sa njima? Ništa. Njih zabole uši da ogluve kad im kažem da im je prva knjiga od Bardona dovoljna za ovu inkarnaciju. A iskreno se dive i toliko otvore usta (da možemo krajnike da im prebrojimo) kada im kažem da na ovim ex-YU prostori(ja)ma postoji čovek koji godinama radi samo po toj knjizi i dogurao je do sedmog nivoa!!!

Današnji takozvani duhovnjaci kao da se trude da ostanu na istom nivou 20 godina ili još i duže, neki čak i 40 godina, odnosno čitavu inkarnaciju. MTRP i MTR Heksagrama su samo slova u procesu opismenjavanja. To je kao kada u ranom detinjstvu naučimo da peremo ruke. I naravno, peremo ih ceo život, ali vremenom radimo još mnoge druge zahtevnije stvari kojima je pranje ruku samo uvertira. Svaki čovek je beskonačni lavirint za istraživanje, ali njih to ne zanima. A hteli bi magičke moći. Oni svi misle, ali ne valja ako previše ljudi počne da misli, ha ha! Oni puno čitaju ali se ne vidi. Dakle, izgleda da oni puno čitaju. Previše. Kao što rekoh, uglavnom nevažne knjige. Zato premalo vežbaju. Oni vežbaju samo vežbe u kojima uživaju. Da li su to uopšte vežbe. Zato sporo napreduju. A neki uopšte ne napreduju. Nikako da shvate onu narodnu – Na muci se poznaju junaci! Najbolje vežbe su one najteže. Samo preko tih vežbi se najbrže napreduje.

Dakle, šta god (s)lažu oni su smrtno ozbiljni. Ne daj bože da im postavimo neko filozofsko pitanje. To je isto kao da neku ženu u haremu pitate o emancipaciji. Oni i pored sveg znanja koje poseduju, više nego bog mudrosti, ne znaju da sa tim znanjem reše neki svoj praktičan problem. Kako je moguće da oni koji su uhvatili boga za ljubavni ili neki drugi mišić doživljavaju da ih šef kinji na radnom mestu?!?

Današnji ljudi na putu inicijacije treba da istraže sefirotske nivoe, astralno da istraže Staze, enoh Table, Aetire, sfere Elemenata i još bezbroj takvih zahtevnih stvari. Ko će da objasni osam različitih mogućih kruženja i rotacija u ritualima i kada se koje upotrebljava i još bezbroj drugih stvari? A da ne govorim o uspešnim invokacijama, progresijama u Elemente ili planetarne sfere, divinacije, itd.. Razumeju li Patandžalijeve izreke, znaju li da upotrebe Egipatsku knjigu mrtvih za sopstvenu inicijaciju, imaju li blagu predstavu šta je to čisti um, ili kako da se oslobode jedne banalne stvari, jednog crva kojega svi imaju, sramežljivosti? A da ne govorim da treba da su sposobni da pitaju kraljicu za seks! A oni samo peru ruke celu inkarnaciju. Oni peru ruke od svega. Oni peru ruke i od pranja ruku. Ha ha. 99% današnjih duhovnjaka ne shvata da smo u drugoj dekadi XXI veka i uskoro u trećoj. Oni se drže nekih inicijacijskih normi i pravila iz XIX veka ili čak iz XIV veka. Danas su brža i zahtevnija vremena.

Da ne ispadne da ih previše hvalim, navešću šta su drugi rekli i kako su ih okarakterisali. Jedan naš pokojni režiser ih je nazvao – pseudopsihijatri. Jedan naš pokojni glumac ih je nazvao – psihotragičari. Moj drug, mister Topić, ih je nazvao – visoka površina ispod koje nema ništa. Jedan okulista je te okultiste nazvao – mentalni daltonosti. Neko ih je nazvao – novokomponovani produhovljenici. Blue Oyster Cult su ih sve imenovali veterani psihičkog rata, a ja dodajem da im samo još fali Dr Feelgood. Već par decenija moj omiljeni izraz za sve njih je – tamburaško društvo. Blago njima, bog ih nije naterao da misle. Još. Pitam se samo čime li ih hrane da tako dobro palamude? Ali nisam ja tu da im sudim. Najlakše je pljuvati i deliti ovakve komplimente. Na kraju, šta nas briga za njih. Šta će nam oni! Možete i bez njih. Gledajte svoja posla i neumorno radite na sebi, svaki dan. I svi oni će govoriti o vama, ili će doći kod vas!

Za kraj, nije sve tako crno. Ima tu i ljudi koji rade svaki dan. U teškim uslovima, jer uslovi su uvek teški na putu inicijacije. Ima i slučaj kada sam bio najprijatnije iznenađen kada u Beogradu sretnem čoveka od 22 godina i koji bi mogao da mi bude praunuk (?, uh, šalim se) i postavi mi lucidno pitanje koje bi svakome resetiralo moždanu mašineriju i to me pita na način kao da smo školski drugari! Nada mejor! Kada to vidim, oduševim se i postanem žalostan, jer nema ko da ih vodi. Kakvi bi to sveci postali kada bi uz sebe svakodnvno ili barem dva dana sedmično imali kompetentnog mentora! Ili pametne roditelje.

Pre neki dan u nekom dijalogu je bila ova tema, o današnjim duhovnjacima. I ja se ubih braneći ih. A moj sagovornik onako spontano primeti: ‘Pa nemate baš visoko mišljenje o njima’. A ja kažem da o njima imam mišljenje kakvo zaslužuju. A respekt i visoko mišljenje nemam ni o akademicima a kamo li o duhovnjacima. Ako duhovnjaci uopšte i postoje.Mišljenje o današnjim duhovnjacima