Kategorija: Kabala

Satanizam  III

To je finalna faza. To nije isto što i satanizam. Satanizam je nivo narkomanije. Inače taj termin se danas u takoimenovanoj geopolitici upotrebljava kao lopatom. Priziv đavola je neshvaćen pojam. Možda zato jer je opasan. To je veoma zahtevna operacija koja zahteva strahovite pripreme i kompetetnost operatora. Tako da je to poređenje sa današnjim terminom satanizam krajnje neozbiljno i besmisleno.

    U svim ozbiljnim sistemima, enohianskom, Abramelinovom, u šamanizmu Afrike, Kariba, čak i u budizmu jer i Buda je o tome govorio, da je finalna faza pred dolazak pred lice boga, potrebno finalno suočavanje sa đavolom, savladavanje te zadnje prepreke. U stvari to je suočavanje sa zadnjim ostacima sopstvene karme, suočavanje sa najteže savladivim u sebi. To je finalna pobeda. To je osvetljavanje, anuliranje, transformisanje đavola, neosvetljenog u osvetljeno. To nije ubijanje đavola jer to je nemoguće, nego transformacija neprijatelja ili neutralnog u saveznika, njegovo integrisanje u sopstveni sistem, postajanje Sve.

    To je kao odbrana doktorata, kao polaganje pravosudnog ispita. Šta je polaganje pravosudnog ispita? To je ispit poznavanja svih zakona u državi, u određenom pravnom sistemu. Može biti testirano bilo koje područje prava, života koje pokrivaju zakoni, i sve treba da se zna. Veoma slično detektovanju najskrivenijih i najmanje poznatih delova sebe, sopstvenog karaktera. A sve je to karma. Dakle, to je test odrađenosti sopstvene karme. I sada se priziva sve da se vidi da li ima još nešto neodrađeno. Sve to važi ne samo za pravnika nego i na primer za instruktora vožnje jer i on mora da poznaje sve saobraćajne zakone i propise. A ovde se radi o sveobuhvatnom životu i zato je to toliko ogromno područje. Propisi se menjaju, evolucija teče, tetris stalno nadolazi, sve se menja, zato to treba održavati, odnosno održavati korak sa tempom evolucije.

    Dakle, postepeno napredujemo, sakupljamo znanje. Korak za korakom, nivo po nivo, inicijacija za inicijacijom. I kada je čovek spreman odluči se za doktorat, za pravosudni ispit, za finalni šprint  do lica boga. Može on i prerano da se odluči ali doživeće neuspeh. Kod doktorata to nije problem ali na putu inicijacije to može da bude opasno. To i jeste opasno, čak i smrtno opasno. Zato put inicijacije apsolutno zahteva kontinuitet i gradaciju i ne žuriti.

    Pošto se sve menja, sve teče, panta rei, tako je i to dostignuto stanje ispostavljeno promenama, harmoniji i dinamici univerzuma. Ja to zovem tetris univerzuma. Dakle, to dostignuto treba servisirati, održavati. Šta se desi ako se to dostignuto stanje ne održava? Isto kao i kod fizičke higijene. Treba je održavati svaki dan. Prašina uvek pada čak i ako je ne vidimo.

    Na osnovu toga zaključujemo da je đavola nemoguće jednom trajno pobediti, anulirati, ubiti. To je jedino moguće u stanju statike. Ali statika ne postoji. Đavo je nužni produkat dinamične harmonije univerzuma. U uslovima dinamike dolazi do stalnih nastajanja i anuliranja razlika potencijsla koje je potrebno stalno servisirati. Dakle, to stanje LVX-a, Svetlosti, samadija, Prosvetljenosti, bivanja sa bogom, je potrebno održavati. Jer tetris univerzuma stalno dolazi , NOX radi svoj posao i mogućnosti za taloženje je puno, a samim time i mogućnosti za nastajanje kritičnih razlika potencijala koje su đavo. Znači i LVX treba da se pobrine za sebe, treba da sebe održava i spreči da bude zatrpan uticajima NOX-a.

    Malopre smo pomenuli pravosudni sistem. To je ispit poznavanja svih zakona u državi. Ali pravni sistem živi, nastaju novi zakoni u skladu sa novim okolnostima a sve to u skladu sa tetrisom. Dakle, mada je čovek položio pravosudni ispit on nije trajni i doživotni poznavalac zakona nego mora pravovremeno da prati i apsorbuje nove i nove zakone ako hoće da održi korak sa vremenom, tetrisim, sa impulsom dinamike univerzuma, taom. Jer ako to ne radi pitanje je vremena kada neće biti kompetentan i kada više neće biti u skladu sa vremenom, neće biti poznavaoc zakona koji su aktuelni. A to je znak karme, zaostajanja za evolutivnim momentom, znak nastajanja razlika potencijala, embriona đavola, itd., itd.. To važi na svakom frontu, čak i ako za primer uzmemo instruktora vožnje. Isto tako je potrebno održavati i stanje božanstvenosti, stanje pobede nad đavolom. Amen.

    Ta pobeda je održavanje i nadgradnja dostignutog stanja. Kao što rade muzičari, atletičari, bankari, naučnici, odnosno, svaki čovek. Ako nema tog servisiranja sigurno sledi stagnacija. Zbog same statike. Inertnost je embrio statike. Zatim sledi lenjost, zaostajanje, kašnjenje, nagomilavanje obaveza koje postaju konkretna karma, a u kritičnom obliku i konkretni đavo. Dakle, prizivanje đavola je prizivanje svojih neobavljenih obaveza. Školski rečeno, to je prijava da se ispravi negativna ocena. A ako popravljamo negativnu ocenu, znači da ona postoji. Životno gledano, znači da negde kasnimo, zaostajemo a sada hoćeno da to nadoknadimo, stignemo tempo evolucije.

   —   —–   —

    Inteligentan čovek bez duše je najsličniji đavolu!

   —   —–   —

    Još ovaj mali detaljčić. Postoje ljudi koji prodaju svoju dušu. Postoje i trgovci dušama. A postoji i onaj koji kupuje duše. Ha ha! Puno je trgovaca dušama, ali ako je i samo jedan, previše je. Ali veoma puno je onih koji prodaju svoje duše a da toga nisu svesni. I lukavi trgovci dušama baš to koriste. Ali postoji samo jedan koji kupuje duše. Da li znate da razlučite ko je ko ovde i šta je ko ovde?

   —   —–   —

    Đavo ništa ne radi. On samo odmara i pokušava da za*ebava one koji rade. On samo čeka da nastane kritična razlika potencijla. Jer on sam je baš ta kritična razlika potencijala. Dakle on samo čeka da ga čovek stvori. Ko radi taj i greši. Ha ha. Đavo samo to čeka.

    Ako ste čitali Izgubljeni raj od Miltona, tamo se govori o ovome. Ali, zašto bi to čitali kada imamo mnogo, mnogo bolje delo od našeg autora. Luča mikrokozma od Njegoša. To je vrhunsko delo, biser evolucije homo sapiensa, koje na žalost naši narodi jedva prepoznaju. Njegoš je bio prosvetljen čovek.

Satanizam II

Da li ikada ide na bolovanje?

    Kažu da đavo ne spava. Ali ni bog ne spava. Đavo je potreban bogu kao izvršioc radova, prljavih poslova. U stvari on je tu da natera čoveka da obavi prljavi posao i dođe do boga. Đavo je tu da bude žrtvovan. Tetris je dokaz toga da ni bog ni đavo ne spavaju. I sa više tačke gledano, uvek se zajebavaju.

    Potencijalni đavo je svaki onaj deo tebe kojega nemaš pod kontrolom, a pravi đavo je onaj deo tebe kojega dugo nemaš pod kontrolom (a trebao bi) i koji je ojačao da ti već stvara probleme. Separatni deo tebe koji parazitira na tebi a ipak je nezavistan (hoće da bude nezavistan).

    Savršenstvo koje stoji ne postoji. Zato se mandala uništava odmah čim se završi. Zato jednakokraki krst (kao najjjednostavnija mandala) nije održiv, zato je samadi na Tifaret teško održiv, ali to ne znači da krst treba predstaviti na hrišćanski način. Jer sva četiri kraka se konstantno nadgrađuju. Dakle, krst je najjednostavnija statička mandala i već takav je neodrživ. Mnogo savršenija i mudrija predstava je egipatska Sfinga. I ako je to hrišćanski krst, dakle sa dužim samo jednim krakom, tek to je klipotična trajna predstava. I ako već upotrebljavamo krst, neka to bude jednakokraki. Ako hoćemo da ipak izrazimo, očuvamo i prikažemo globalnu dinamiku preko krsta, onda ga treba prikazati tako da onaj nejednaki, štrčeći krak ne bude uvek onaj donji, nego svaki od njih, kako kada. Nadam se da razumete o čemu govorim. Krst (jednakokraki) je najjednostavnija predstava savršenog čoveka. I tu đavo nema za šta da se uhvati jer takav čovek nema slabosti. Takav čovek je đavolu ljigav i klizav kao riba. Kastaneda je to imnovao da su takvi ljudi đavolu bljutava hrana. I zato đavo odlazi od takvog čoveka, nema za šta da se zakači, odnosno anulira se. A neki su to interpretirali – đavo se boji krsta. Da, ali boji se samo od jednakokrakog krsta. Ali veoma voli krst sa svim nejednakim krakovima. Realna predstava čoveka treba da je dinamična a to znači da se dužina svakog kraka menja, povećava i to nejednakom brzinom, ali u globalu treba da idu nekako što više ravnomerno. Priziv (personalnog) đavola je priziv baš tih nejednakosti, tih razlika u dužini krakova. Ako su kraci uravnoteženi onda nema šta da se prizove. Ako je samo jedan krak hronično duži i neuravnotežen onda je tu puno materijala za đavola. Zato se hrišćani toliko boje đavola. A istovremeno ga prizivaju sa nepravilnim oblikom krsta.

    Dakle, đavo voli krst sa svim nejednakim krakovima. Ako su krakovi jednaki on se sam anulira. Kao i Sfinga. E moj dragi Sigmunde, prerano si se zaustavio.

   —   —–   —

    Zamislimo da čoveku koji nikada nije video krst, pokažemo krst, jednakokraki. Šta će on da pomisli, zaključi? Na primer: četiri jednaka kraka iz centra; uravnotežena predstava; statika; oko ovoga može da se opiše kružnica; savršeni odnos vertikalnog i horizontalnog pravca; nešto stabilno ali može imati dinamiku; ovo je trajno neodrživo; šta sleduje ako se jedan ili više krakova produži, poveća; ili samo opozicijski; ovo je trajno neodrživa stabilnost osim u materiji, itd., itd.. Nigde se ne pominje smrt! Ili ako bi takav čovek prvi put video pentagram. Verovatno bi rezonovao ovako: pentagon sa pet krakova; ekspanzija; pet ravnopravnih delova ali jedan gornji dominira; itd., ali nigde se ne pominje đavo! Da li sve to nešto govori? U savršenstvu ne postoji đavo.

   —   —–   —

    Sve tvoje slabosti su moja oružja protiv tebe. Tako kaže đavo. Tako kaže pravi strateg. A pravi strateg mora da ima đavolji plan, pakleni plan. Dakle, ako poznaješ neprijatelja već imaš oružje protiv njega. Jer nema čoveka bez slabe tačke. Ne postoji katastrofa koju nije moguće iskoristiti. Ako znaš gde ima razliku potencijala, gde ima neravnoteže, onda znaš njegovu slabu tačku.  A neravnoteže su tamo gde nije indiferentan, gde nešto voli ili nešto ne voli. Tu mu je neki krak krsta duži ili kraći. Bilo šta da je to. Već smo rekli da nema čoveka bez slabe tačke. Dakle, svako nešto želi, svako ima neki motiv. Jedino je ‘bez strasti za rezultatom’ savršen put. Bog pažljivo prati rad đavola i time daje šansu čoveku.

   —   —–   —

    Ritual Liber Samekh je upotrebljavan kao ritual egzorcizma. Egzorcizma u smislu izlečenja. A šta je izlečenje? Uspostavljanje harmonije, anuliranje bolesti. A šta je bolest? Disharmonija, ograničenje, svađa čoveka i boga, svađa bogova unutar čoveka. Dakle, šta je egzorcizam? Isterivanje đavola. A šta je đavo? Ha, ha. Izgleda da isterujemo nešto a ne znamo šta. Ali simptomi đavola su svuda oko nas mada ga niko nije video. Sve to je veoma teško predstaviti i objasniti isto kao što je teško predstaviti um. Ili boga. Ostaje nam simbolička predstava svega toga. A to je predstava volumena uma, ili kako ja to zovem – krompir. Đavola niko nije video ali on je tu. Veoma je teško objasniti da je svaka misao koja se čoveku pojavi u umu (a ima ih desetine svake minute) da su to embrioni đavola. Ali oni su nužni za dinamiku taoa. Dakle, ne ide bez đavola, samo ga treba držati pod kontrolom. I tada je dobar saveznik, nužno pogonsko gorivo za život.

    Liber Samekh možemo uporediti sa svećom čiji plamen pojačavamo. I ona sve više i bolje osvetljava sobu, prostor u kojem gori. I mi sve više i jasnije vidimo sve u toj sobi. A ta soba smo mi sami. U stvari, sve u toj sobi nam postaje jasnije i manje nepoznato i više upotrebljivo. Tako se i zmija Apep smanjuje tim ritualom. Mada ju je nemoguće jednom za svagda definitivno ubiti. Isto kao što je i ostrvo tonala (Kastanedin termin) nemoguće potpuno i trajno očistiti. Dakle, svakodnevno nastajanje i anuliranje razlika potencijala.

Satanizam I – Da li je isto satanizam i prodati dušu đavolu?

    Neko je rekao: ’Ja verujem u boga Isusa Hrista’. ’Lepo, poštujem to’ kažem ja. A onda mu kažem da je u toj svojoj rečenici upotrebio četiri pojma za koja ne zna značenja i koja ne može da objasni.

    Čuo sam ih puno da tako govore. To i tako govore a boje se da izgovore ime-reč đavo. Naravno, ne znaju ni šta je đavo, nemaju nikakvu predstavu šta je to, ko je to, mada su tokom zadnjih 2000 godina nacrtali mnogo predstava dotičnog entiteta. Mada niko ga nikada nije video da bi mogao da potvrdi da su te predstave tačne. Ali on postoji isto kao i satanizam.

    I jedno i drugo su veoma nejasni pojmovi. Da bi odgovorili na to pitanje treba barem malo da ih definišemo. Oni mogu da budu isto ali i ne moraju. Ali ako precizno definišemo oba pojma, vidimo da to nisu iste stvari, nego su čak i opozicijske. A istovremeno imaju mnogo dodirnih tačaka.

    Satanizmom ne može da se bavi svako. To je zahtevan proces a dušu može svako da proda đavolu. Jer to je gubljenje sopstvenog suvereniteta, svoje slobode, svoje teleme. To je pokoravanje bilo čemu i u bilo koje svrhe, bilo koje vrste. Od gubljenja ekonomskog suvereniteta, društvenih sloboda, ljudskog digniteta, zdravlja, do loših navika. To je duhovni termin a veoma neobjašnjen, ali koji ima konkretne materijalne pokazatelje. Satanizam je takođe neobjašnjen pojam. Nisam sreo koliko toliko vredno objašnjenje. U pravom smislu reči to je veoma zahtevan proces. To je priziv đavola da se ga spozna i pokori. Da ga izvučemo na bojno polje, da ga seciramo, spoznamo i anuliramo.

    Običnom čoveku je strahovito teško samo da zamisli koliko je to zahtevna i opasna operacija i koliko strahovito veliki benefiti mogu da uslede od toga. Da li je opasno izazvati svetskog prvaka u boksu na megdan? Naravno da jeste. Da li je to velika stvar? Naravno. Da li je to možda i smrtno opasno? Možda. A da li se dostiže vrh sveta u slučaju pobede? Naravno. Da li može svako da izazove prvaka sveta? Ne može. Retko ko može. Dakle, slično je i sa prizivom đavola. To je suočavanje sa sopstvenim nepoznatim delom a koji vam stvara velike probleme. Bilo koji kritični oblik ispoljavanja vaše karme.

    A prodaja duše đavolu je poraz u toj borbi. Ili čak i bez borbe, što se najčešće događa. Svaka loša navika je prodaja dela svoje duše đavolu. Alkoholizam, narkomanija, kleptomanija, lažljivost, i još mnogo drugih karakteristika mentala i ne-kontrole sebe su primeri tog poraza bez borbe. Nedostatak suvereniteta nad sobom i svojim životom. A uspešni satanista je sve suprotno tome. Uspešan magičar se ne boji priziva đavola. Kao ni prosvetljen čovek. Ali, prosvetljen ne može da prizove đavola, jer nema šta da prizove. Đavola može da prizove samo onaj ko u sebi nosi đavola. Teško shvatljivo.

   —   —–   —

    Dakle, ako jaki ljudi koji čine zlo, nisu kažnjeni od boga, i pored toga što ih neki zovu satanisti, očigledno imaju funkciju koju obavljaju u imenu boga. Kako čudno? Kako jednostavno! Ali niko da to objasni. Nešto ne valja sa ovim svetom. Zato mora da se promeni, mora da prođe kroz (samo)inicijaciju koja sledi. Karmu čovek uvek sam sebi stvara i najčešće je to samo generisanje već prenete ili donete karme, ali izvršioci, dželati, mogu da budu i najčešće jesu drugi ljudi. Na drugom mestu je odsustvo bogova zdravlja. Nadam se da neko ovo razume. Ne znam kako ovo drugačije, jednostavnije, da izrazim a da to ne traje dva sata.

    Gde prebiva đavo? Ima li on neko poznato mesto? Ko to zna? Gde prebiva zlo? U prirodi. Ne. Priroda ne zna za zlo i moral. Ona samo zna za nužnost i harmoničnu dinamiku. Zlo je samo znak našeg uskog gledišta. Samo čovek nešto proglašava da je zlo. Zato đavo može da prebiva samo u čoveku. U svakom neprosvetljenom čoveku je prisutan đavo u manjoj ili većoj meri. Ko je najveći prijatelj đavola? Pa sam čovek. Ne neko drugo živo biće. Jer đavo je stvar uma. To je ta sedmoglava aždaja uma. Ne nijedno drugo živo biće. Jer bog je Noetu rekao šta sve da uzme sa sobom u svoju barku. Nigde tamo nije pomenut đavo. On je bio nužni slepi putnik na toj barci.

    A šta je to đavo u čoveku, kako ga prepoznajemo? Sve ono što ne znate o sebi, gde nemate kontrolu sebe, ono čega se bojite, to je vaš lični, personalni i potencijalni đavo. Čak i ono što je jače od vas može da bude vaš đavo. Ne mora uvek, ali može i to. Svuda gde imate slabost, gde kasnite za evolucijom, je potencijalni đavo. Svaka loša navika je potencijalni đavo. Svaka misao je embrio đavola, svaka razlika potencijala je (potencijalni) đavo. Na kraju krajeva, sva karma koju imate je vaš đavo. Sve to govori da svako ima svojeg, personalnog, ličnog đavola, kao svoju karmu. I samim time, vidimo da je taj personalni đavo spisak obaveza koje treba da subjekat ispuni, obavi, spisak razlika potencijala koje treba da anulira tokom inkarnacije. Preciznije, to je spisak obaveza koje nije obavio a trebao je, dakle, pristigli dugovi. Vidimo kompatibilnost između personalnog đavola i Istinske Volje. Azimut i obrnuti azimut. Sir ementaler i rupe ementalera. Neuspeh u tome je protraćena inkarnacija. Veći neuspeh u tome je poraz i korak nazad, a to neki zovu prodaja duše đavolu. Može se i tako reći, mada tehnički gledano, prodaja duše đavolu se smatra pakt sa sopstvenom karmom i odricanje od svega postignutog i deevolutivni korak nazad, ali sve to na ’službeni način’. To je u stvari evolutivni poraz. To je izdaja samog sebe. Rad protiv samog sebe a u cilju dostizanja nečega, što uglavnom nije vredno. Podeljena volja, a to dokazuje i etimologija reči đavo u mnogim jezicima. De-vill, dia-volo.

   —   —–   —

    Jedini oblik đavola je personalni đavo. Zamislimo čoveka koji je odradio svoju karmu, koji je anulirao sopstvenog đavola, vrši priziv đavola. Pa on nema šta da prizove. To bi bila neuspešna operacija. Kako čudno. A šta onda priziva čovek koji hoće da pređe Bezdan? Pa to je baš ta situacija. Jedino tada čovek može i treba da priziva Horonzona. Jer tada je najmanje opasno. Veoma smisleno. Ako se neko odvaži za to pre vremena, čini to na vlastitu odgovornost i opasnost.

    Svaki napor dharane je borba i mini pobeda nad personalnim đavolom. Težina dharane je znak žilavosti i kompleksnosti Apepa. Istrajnost i napor dharane koju subjekat investira i može da investira, je znak potencijala njegovog LVX-a u toj borbi protiv Apepa. Samodisciplina je merilo vrednosti.