Kategorije
Kabala

CLXXII. Razumevanje rituala – učiniti ga svojim

 Šta znači ritual učiniti svojim? Znači prilagoditi ga sebi. Svaki ritual je neko nekada izmislio, kreirao, konstruisao. Ili se je vremenom oblikovao. Ali sve se menja, vremena se menjaju, ljudi se menjaju. Dakle i potrebe ljudi se menjaju i samim time se pojavljuje i potreba po korekcijama rituala. Dakle, mi ako hoćemo da držimo korak sa vremenom, moramo konstantno da improvizujemo. I samim time da rituale prilagodimo sebi. A da bi to čovek bio sposoban mora da potpuno poznaje dotični ritual, svaku gestu, svaku reč, pokret, oružje, smisao svega. Ja nisam sreo takvog čoveka u ex-YU. Ipak mislim da postoji par takvih ljudi. Isti deficit takvog kadra je i u Evropi. Ali raznih društava, tajnih i javnih i polutajnih i svih ostalih, je koliko hoćeš. Besmisleno. Oni pojma nemaju. Zato ih ja zovem tamburaška društva. Oni se ukoče već kod MTR Pentagrama. A da ne govorimo o još zahtevnijim ritualima. A koliko tek im je špansko selo kada kažem da i MTR Pentagrama treba nadgraditi, ojačati!

   —   —–   —

    Ritual je izraz spirituale istine, izraz prirodnog procesa. To naročito važi za ritualne proslave. To je imitiranje prirodnog proseca i samim time usklađivanje sa globalnim protocima prane, usklađivanje sa tao-m. Ljudima su ove teme zanimljive ali shvataju ih neozbiljno. Njima je to zabava. Meni govore da sam arogantan do ljudi, ne trudim se da im ugodim. Ha ha! Pa nisam ja tu da ih razvedrim. Ja sam tu da ih mentalno nokautiram, šokiram, probudim. Naravno, mnogima je to nezanimljivo i neprijatno. Pa šta? Funkcija mnogih rituala je baš to. Funkcija svakog rituala je da malo po malo anulira deo po deo personalnog đavola. Na lagan način, da to nije drastično, šokantno. Otuda su mnogi nezadovoljni sporim spiritualnim napredovanjem.

   —   —–   —

     Kako deluje ritual? To je imitacija procesa prirode, to je izraz spiritualne istine. Tim gestama, radnjama, rečima, izborom vremena, lokacijom, dekoracijom, itd., samo imitiramo prirodu, usklađujemo se sa njom. Jer, protiv prirode ne možemo, odnosno to nije dobro, to se ne isplati, jer je neprirodno. Dakle, nama jedino preostaje da se uskladimo sa prirodom. Pobeda nad univerzumom je usklađivanje sa univerzumom. Isto je i sa svakim pojedinačnim bogom. Prizovemo ga, umilostivimo ga samo ako se uskladimo sa njime. To je teoretski deo. Na fizičkom nivou mi kao nešto mašemo, govorimo, plešemo (oko vatre, ha ha), itd., ali na astromentalnom nivou mi time korigujemo, menjamo tokove protoka prane. Ti tokovi, te struje postoje i bez nas, mnogo jače su od nas, i mi te tokove u našoj mikro sferi korigujemo i usklađujemo se sa makro tokovima. Znate ono – ništa ne uspeva bez božijeg blagoslova. Taj blagoslov je usklađenost sa tim globalnim strujama, tranzitima, tetrisom univerzuma. Dakle, mi odozdo delujemo na ono gore, da bi ono gore uzrokovalo da je i dole drugačije, odnosno, onako kako mi želimo. Mi delujemo odozdo na ono gore, na matricu, da bi od te matrice se dole pojavilo ono što želimo.

    Druga je stvar odakle subjekat, operator, magičar, startuje i koliki otklon (od tih tokova) treba da koriguje. Ljudi nisu svesni svoje karme i misle da jednim ritualom mogu da reše probleme koji su se gomilali recimo 30 godina ili više. Probajte da ne perete ruke tri dana pa ćete videti i osetiti to gomilanje. Dakle, ponavljanje je majka učenja. Ponavljanje podrazumeva kontinuitet.

   —   —–   —

    Najsmešnije je kada ljudi kažu da su neke vežbe, neke rituale već apsorbovali i apsolvirali. Oni su to savladali, oni znaju kako se to radi i oni traže dalje. Jer njima to više nije zanimljivo. Ha ha. Šta vam vredi ako znate kako se peru zubi a ne perete ih?! A kod rituala je stvar još zahtevnija. Treba da znate smisao svake geste, reči, pokreta, uređenja hrama, sebe, itd.. Već treću inkarnaciju izvodim MTR Pentagrama ali ne mogu reći da ga potpuno razumem i da sam apsorbovao svu njegovu simboliku.

    Dakle, ako imate ambiciju da poboljšate neki ritual morate prvo da ga što bolje razumete. Do najsitnijih detalja. Ovo je deset puta teže nego što zvuči.

   —   —–   —

    Kod rituala je važan kontinuitet a to je stvaranje kritične mase energije na astralu. Time se stvara napon i preusmeravanje tokova prane koji kreiraju ovu stvarnost. Energija stalno dolazi, pitanje je samo kako ćemo je usmeriti i kako upotrebiti. Uporedimo to sa branom na reci. Sakupljamo vodu, kritičnu masu, onda je puštamo kada i koliko hoćemo. I stvaramo električnu energiju. A ako ništa ne uradimo, šta će se desiti kao rezultat tog sakupljanja? Voda će početi da se preliva na najnižoj tački brane. Po liniji najmanjeg otpora. Isto tako će delovati rezultati neke invokacije samo ako njome privučemo dovoljnu količinu energije. Ona će se realizovati po liniji najmanjeg otpora, preko ljudi, situacija, stvari gde to može i gde je aerodinamično, gde ima svoje materijalne predstavnike. Zato magičar treba u materijalnosti da uspostavi što više takvih mogućnosti (u skladu sa svojim mogućnostima). Ako može. Da malo pomogne bogovima. Ako ne može tada samo treba da priziva energiju i ona će sama pronaći put. Ili će se desiti deus ex machina.

   —   —–   —

    Neki kvazipoznavatelji rituala i magike tvrde da je snaga nekih simbola i figura (na primer krsta, pentagrama i heksagrama) u tome jer su tokom istorije mnogi magičari upotrebljavali te simbole i samim time u njih ulili puno energije i zato su oni danas funkcionalni. To su velike besmislice i znak su ne-znanja i nepoznavanja tih i takvih kvazipoznavaoca. A stvar je sasvim obratna. Ti simboli sami po sebi imaju i izražavaju tu snagu jer su oni od nekih predstavnika harmonije univerzuma. I baš zato su ih mnogi magičari tokom istorije upotrebljavali. Istina je da su im time dodavali snagu ali oni i bez toga imaju više nego dovoljno snage.

   —   —–   —

    Ljudi vole čuda ali ne vole put do čuda. Čudo je izuzetna tvar, zato je čudo. Ali za izuzetnu stvar je potreban veliki napor, trud, pošteni napor. Kad ja kažem ljudima da treba da rade MTRP svaki dan, oni ne shvataju ozboljnost toga, ne shvataju težinu tog napora od 10 do 15 minuta. Ali svaki dan, celih godinu dana, dve godine, svaki dan. Ili možda ceo život. Ne shvataju da u jednom momentu tih 10 do 15 minuta postane nesnosno teško. Ko bi rekao? Pa to znaju svi koji su to prošli. Ali većina stane baš tu.

    Ja namerno navodim baš MTRP jer to je blaga i bezopasna stvar koja ni kod koga nema kontraindikaciju. Baš zato kod nekoga može da i ne deluje, jer je preblaga metoda. Ali takav, kada to ustanovi, kada to sam ustanovi, lako može da pređe na zahtevnije rituale. A što se tiče zahtevnije vežbe dharane, tu svako može u roku dva-tri dana da sazna svoje limite. Istovremeno ti limiti su mu pokazatelj njegove karme kao i uzroka svih problema koje ima u životu. Ali ljudi bi sve radili samo da im ne treba da rade na sebi.

Kategorije
Kabala

CLXXI. Cogito, ergo sum.

O ovome su mnogi pisali, mnogi pametni i oni koi su sebe proglasili pametnim.

    Šta li je pesnik hteo da kaže? A tek filozof? Ovo otvara bezbroj pitanja da smo u opasnosti da dobijemo žulj na mozgu.

    To može biti istinito ali ne mora uvek da je tako. Jer, postoje i neki koji postoje a ne misle, ha ha. Barem 30% populacije na planeti je u mentalnoj komi. Velika većina je u polusnu a ostali se lagano bude. Ova Decartesova izjava se više odnosi na percepciju. Subjekat registruje objekat. Jer on je to oboje. To registrovanje, opažanje, distinkcija, je imenovana – cogito. Homo sapiens ima nužni egoizam i zato voli sebi da pripisuje titule. U ovom slučaju je to kao aktivnost mišljenja, razmišljanja. A ne znaju koliko je to zahtevan i veoma nejasan, neobjašnjen proces. A još manje znamo sredstvo sa kojim se to radi. Velika je razlika između opažanja, mišljenja, razmišljanja, zaključivanja, odlučivanja. Itd.. To su srodni ali ipak različiti procesi u umu.

    Da li to znači da ako ne misli on ne postoji? Ako nema um, nema svest, on dakle ne postoji. Jer misli sa umom, sa svešću. Ne postoji za sebe. Čak i ako drugi smatraju da on postoji. U tom slučaju on postoji za njih ali ne i za sebe. Mada ne može sebe da negira. Kako čudno. Dakle, faktor spoznaje i spoznato. Ha ha. To znači – da misli može samo um, svest. I to je faktor koji je relevantan za neko ili nečije postojanje. Ipak, tu je velika zavrzlama, jer mada kamen nema svest o sebi a ni o drugom kamenu, ali postojanje drugog kamena on ne može da ignoriše. Ha ha. A to još više važi za biljke i životinje. I šta ćemo sad? Kada čovek umre on gubi svest slično kao kada pada u san. On tada takoreći ne postoji. A fizika i matematika nam govore o zakonu o održanju energije. Dakle, prava re-inkarnacija postoji samo ako se očuva kontinuitet svesti. To je uslov svesne re-inkarnacije. Ali postoje i nesvesna re-inkarniranja, i u tom slučaju, mada je to nelogično, entitet sa neaktivnom svesti se instalira u embrio, inkarnira se. Ili je možda do ulaska u embrio posedovao svest, samosvest, ali je ulaskom u materiju i okivanjem u telo zaboravio, privremeno ili trajno, svest o sebi. Zbog inertnosti materije software je blokiran. Reka zaborava, Leta, ga je temeljito okupala. To je najčešći slučaj kod reinkarniranih.

    Ako je spavanje mala smrt, da li je prava smrt veliko spavanje? Zvuči logično. Tokom spavanja ne znamo za sebe. Tada ne mislimo, svest nam nije aktivna i postavlja se pitanje – da li i tada jesmo? Kako ko. Ha ha. Jesmo, ali ne za sebe. Jesmo samo zbog faktora da ćemo se probuditi. Inače nismo. Barem za sebe. Ali za druge, za budne, mi celo vreme jesmo, a naročito za onoga ko bi prilegao da malo odspava u našem krevetu. Možda mu čak i zauzimamo njegov krevet. Ne samo da postojimo, nego im i smetamo. Naročito ako smo debeli. Ha ha, ne postojimo a nekome smetamo. Kako može da postoji spoznaja ako ne postoje dva faktora spoznaje. Subjekat koji spoznaje i objekat (ili takođe subjekat) kojega se spoznaje. Nominativ i akuzativ.

    Ovde se samo po sebi postavlja puno pitanja. Šta znači da čovek izgubi svest? Da li je to mala smrt? Kako čovek da održi svest u spavanju ili u smrti ako to teško uspeva i u budnom stanju? Uslov za održavanje svesti je stanje misli, odnosno uma, slično dharani. Šta znači imati svest da si mrtav? Ako se održi svest i posle smrti, da li se je uopšte rodio ako se reinkarnira? Da li je uopšte umro u tom slučaju? Možda je samo u tom slučaju nerođeni mada je inkarniran? Ako održi svest i nakon smrti da li je tokom inkarnacije uopšte bio živ? Jer on je bio i živ i mrtav.

    Dakle, cogito ergo sum, ima logike. A to se potpuno poklapa sa nastavkom koji glasi – ono što mislim to sam. Ili kao što su neki stari naši prijatelji davno rekli – ti nisi ono što misliš da si, ti si ono što misliš. I ako misliš da si umro, onda imaš šanse da stvarno umreš i da se dezintegrišeš i ideš u astromentalnu reciklažu. A ako održiš kontinuitet svesti, tada imaš šanse da preživiš Sudnji Dan, Bardo stanje i da u zavisnosti od svojih kvalilteta, finalnog salda, odlučiš da li ćeš da se ponovo rodiš i gde i kome i kada, odnosno da li uopšte hoćeš ponovo da dolaziš u ovu dolinu suza. Neki ljubitelji logike, nakon ovih rezona postavljaju legitimno pitanje: Ako se takav reinkarnira, pitanje je da li je on uopšte umro, da li je bio mrtav, odnosno, ako takav dođe ovde kod nas u ovu dolinu suza, da li je on uopšte živ, jer za njega se nije puno toga promenilo? Sasvim logično pitanje. Neki takvi ljudi, a sreo sam ih samo nekoliko takvih, su mi rekli da sebe smatraju mrtvima. Mada su veoma živi, po našim merilima. Ima tu još jedno pitanje, meni veoma logično, a to je – ako si već došao u ovu dolinu suza sa očuvanom svesti, zašto si to uradio? Da nisi možda glup ili si pogrešio autobus? Ili si slučajno izbegao abortus? Izbegao abortus i ušao u autobus. Ali, nemojte nikome da postavljate ta pitanja.

   Ne znam da li postoji neka nauka u kojoj vlada takva džungla terminologije kao u ovim našim ezoteričnim naukama. Prva sledeća je savremena psihologija u kojoj se takoreći tuku ko će da izmisli nove termine za dušu, duha, boga, um, razum, emocije, astralni nivo, svest, podsvest, nadsvest, itd.. Moj skromni doprinos toj džungli – polusvest koju ima polusvet, ha ha. To je pravi haos. Odmah iza njih je religija ali ni filozofija ne zaostaje puno. To su doslovno džungle termina. Ali izgleda da je sve to potrebno jer ne postoji bolji test i filtriranje i selekcija za mladog ili srednje mladog aspiranta. Ako se probije kroz taj konglomerat ideja i termina i uspe da razluči šta je šta, znači da je materijal finog kvaliteta i bogovi će ga sigurno nagraditi. Dakle, stvari treba pojednostaviti. Počnimo od terminologije. Zato uvek treba pokušati kompleksnu stvar objasniti tako da te i mala deca razumeju.

    ‘Postojanje je čista radost’ kaže Liber AL. Zbog mogućnosti sagledavanja, spoznaje. Biti svestan sebe, sa svime što to podrazumeva, je velika stvar! Više nego dovoljno razloga za radost. U ovoj dolini suza. Pa vi sada izaberite.

   —   —–   —

Srećan Vam Letnji Solsticij

Kategorije
Kabala

F.A.Q. – XVIII

Šta bi trebalo da predstavlja, izražava, devica Marija sa malim Isusom?

    Prvo pogledajmo šta nam crkvenjaci govore o tome. Samo nebuloze. Bezmadežno začeće i rođenje! Mentalno nelogično, fizički nemoguće.

    A šta bi to trebalo da predstavlja? Stazu Gimel i Tifaret. Samo to. Ali i u tom slučaju je to nepotpuna predstava jer u Stazi Gimel postoji i muški deo. Znači ova predstava je nepotpuna i nelogična, nedovoljno savršena. Ne izražava na pravi način proces razvoja mezle od Ketera ka dole. Drugo je pitanje zašto je potpuno androgina Staza dobila samo žensko ime – Prvosveštenica. Samo zato jer daje rođenje. Ali ako daje rođenje, nikako nije više nevina. To je oksimoron postojanja. Ali u toj vibracijskoj fazi je to moguće. Kako to objasniti običnim umovima koji ni TV dnevnik ne razumeju?

Šta treba da se uradi danas?

    Samo dnevne prakse! Efemerije! Brojčana vrednost reči efemerija je 666! Ha ha. Nekima su efemerije 10 minuta na dan a nekima 24 sata dnevno. Izaberite. Gde ste vi? Sve ostale aktivnosti su posledično posledični derivati toga i ekvivalentno njihovom nižem položaju na toj top listi i bog ih vrednuje. Da ne pomislite da radite nešto važno. Ha ha.

U Liber AL postoji jedna rečenica ‘Postojanje je čista radost’. Da li možete da objasnite tu rečenicu? Šta to znači, zašto je to tako?

    Moguće je na puno načina objasniti svaku rečenicu iz Liber AL, pa i ovu navedenu. Ali pokušajmo. Postojati znači biti prisutan i u Malkutu (naravno i u višim sefirotima). A to znači da je mezla prošla ceo put od Ketera do Malkuta. Stogla je do materijalizacije, nije se porazgubila u mnogim deltama. Kakva je takva je ali je ipak stigla do kraja puta. Bilo kao čovek ili običan kamen. I zato ima neku kompletnost. Ako je nešto kompletno i bogu je drago, jer mu je slično. A čovek je najkompletnije biće na planeti Zemlji i otuda radost zbog toga. Čak se i bog raduje takvoj kompletnosti. Bog se raduje svemu stvorenom jer su to delovi njegovog tela. A ako to biće, taj čovek, još dodatno sebe usavrši inicijacijom i dostigne cilj re-ligere, nema kraja radosti boga.

    Dakle, mezla je sebe manifestovala, prešla je ceo put od Ketera do Malkuta. I ako je već u obliku čoveka znači da ima strahovite potencijale. To da je ta radost zamagljena, smanjena, prenosom karme je druga tema.

Da li je bog svemoguć?

    Da, ali ne u svakom momentu. To nije provereno i zato je diskutabilno. Zato i postoji izreka Deus ex machina. Moja omiljena. Ali u kontinuumu gledano, apsolutno je svemoguć. I ako već uvažavamo kontinuum, onda ni deus ex machina ne postoji.

Zašto je toliko važan kontinuitet u vežbanju?

    Bezbroj puta postavljeno pitanje. Znači da to ljude veoma žulji. A odgovor je uvek isti. Zato jer bez toga nema napretka! Od prvog dana prvog razreda osnovne škole ste u nekom kontinuitetu edukacije. Zamislite da ste imali pauze po nekoliko godina, koliko i kako bi napredovali. Stvar koja se stalno prlja i kontaminira nečim mora stalno i da se čisti. Mehaničari svaki dan peru ruke i čak čiste svoje oruđe i alat. A vi ste sopstveni autopsihomehaničar i morate svaki dan da uradite ritualna astromentalna čišćenja. To je kao i pranje zuba svaki dan. A stvar koja je izvorno kontaminirana posledicama takozvanog ‘izvornog greha’ (koji glup izraz!) i koja se je veoma kontaminirala jakim prenosom karme, mora stalno po malo da se čisti. Čak i ako nije na putu inicijacije. Neke žešće katarze možda i ne preživi. Zato je potreban kontinuitet. Blaže vežbe ali konstantne.

Šta je sreća i da li ona postoji?

    To je apsolutno neki minuli rad. Vaš ili od nekoga. To nije slučajnost (jer slučajnosti nema) da su Kairos i Fortuna tada prošli pored vas i pomilovali vas po glavi. Ne. Oni su oduvek tu gde jesu, a neki vaš minuli rad, ili nečiji minuli rad, je u tom beskonačnom uzročno-posledičnom lancu izrežirao situaciju da ste vi prošli pored njih i oni su vas pomilovali po glavi. Dakle, sreća postoji i to je specifični pokazatelj odnosa snaga vašega LVX-a i okolnosti. To da imaš pametne roditelje! To da nisu previše karme preneli na tebe. To da ti nisu kontaminirali mental sa nepotrebnim religijskim, kulturnim, sociološkim, porodičnim, tradicionalnim, moralnim i ideološkim otrovima. Ako sve te uslove ispunjavaš, imaš sve, možeš da uradiš sve i bez pomoći Fortune. Jer ona je već tu. Stvarno se nadam da razumete šta govorim.

    Ako kažemo da postoji slučajnost znači da dopuštamo mogućnost da se nešto dešava bez uzroka, a to je nemoguće. Postoji samo kontinuitet i sve što se dešava mora da je u tom kontinuitetu. Pa i sreća. Sve što se dešava je rezultat nečega od pre, nekog, nečijeg i nekadašnjeg minulog rada. Tako i sreća. Zakon prenosa karme se potpuno uklapa u to. Svi neobavljeni poslovi roditelja padaju na leđa deci i potomcima, ulaze u spisak obaveza dece. Kao i obavljeni, u koje spada i sreća.

Zašto je dharana toliko važna?

    Najteže je raditi na sebi. Ljudi bi sve uradili samo da ne rade na sebi! Rad na sebi je uglavnom rad na svojem umu. Dakle, to je dodatni mentalni napor. Od svih osam udova joge dharana je jedini pravi rad, ili barem najteži i najvažniji deo. Najzahtevniji. Prethodni udovi joge su pripreme za dharanu, da uopšte bude moguća i da bude lakša. A kada se dostigne potrebni nivo dharane nakon toga je samo produženje i održavanje tog stanja.

Šta je smisao i u čemu je razlika u podeli na sefirote i podeli na delove duše?

    Podela na sefirote bi u grubo i veoma pojednostavljeno, krajnje pojednostavljeno, izgledala ovako. Uzmimo na primer automobil kao neki relativno savršeni mehanizam. I sada ga seciramo na delove po nekoj hijerarhiji, bilo da je to po težini materiala ili volumenu materiala ili po zastupljenosti materiala. Na primer, tu je toliko stakla, toliko metala, toliko žica, toliko plastike, toliko gume, toliko farbe, toliko ulja, toliko skaja, toliko benzina, itd., itd.. Naravno da su svi ti sastavni delovi povezani i isprepleteni ali postavli smo ih u neki logičan red i hijerarhiju. Uzročno posledičnu.

    A kod podele na delove duše to izgleda ovako. Delimo na sastavne delove po funkcionalnosti. Malo grublja podela ali jasnija, upotrebljivija. Dakle, imamo karburator, sistem za hlađenje, motor, glavu motora, akumulator, sistem rasvete, benzin, točkove, brisače, sistem za upravljanje, itd., i opet je sve to povezano u funkcionalnu celinu. Obe te podele su smislene i potrebne.

Da li uspeh na putu inicijacije zavisi samo od subjekta i njegovog rada?

    Pa od koga drugog to uopšte i može da zavisi! Ko drugi uopšte može da dovede subjekta do samadija? Možda neko drugi može da odradi deo njegove karme, ali onaj suštinski deo oblikovanja uma, Ruach-a, koji vodi do samadija, može i mora samo sam. Svako za sebe. Jer to je alhemijska promena u umu koju um sam radi na sebi.

    Druga stvar je koliko će neko biti uspešan  i da li je dostizanje samadija dostupno nekom subjektu u tekućoj inkarnaciji s obzirom na njegov rad. Tu izgleda da ne zavisi sve od njega. Samo naizgled. Može čovek da počne taj rad na vreme (kada je to?), recimo u svojoj 20-toj godini i radi efemerije ceo život i da to nije dovoljno da dostigne samadi. To su nerealizovani monasi svih religija na planeti.

    Dakle, zavisi kada počne sa radom na sebi, koliko radi, kako radi, koje efemerije radi, da li ima pravog učitelja, da li uopšte ima učitelja, sa koliko sopstvene karme se suočava, koliko ima samodiscpline, kakve mentalne predispozicije poseduje, koliko ima logistike, koliko karme su mu preneli i natovarili na njegova nežna pleća dok je bio dete, itd., itd.. Sve su to faktori koji utiču.