Kategorija: Kabala

Evo još nekoliko primera iz mlađih dana. Tokom života sam zarađivao na razne načine. Nekoliko godina sam živeo od svojega slikarstva. Danas kada se osvrnem na taj period, izgleda neverovatno, hiperbolično. Ali, bilo je tako. Prodavao sam svoje slike. To je veoma rizičan i nesiguran stil života. Prodaš koliko prodaš, imaš koliko si prodao, slobodan si veoma, ali je to ipak determinisano sa onim što si prodao. Dakle, veoma maglovit dan. Na ulici sam u jednom gradu. Prodaja ne ide. Pitam se šta da radim, da li da se pakujem i bežim kući ili da istrajavam još malo. A onda se setim da u džepu imam tri ista kovanca a Ji Džinga znam na pamet. Imam mapu sa slikama. I ja uzmem tri kovanca i bacim ih šest puta na mapu koju sam držao horizontalo u levoj ruci. Divinacija stojeći, na ulici. I dobijem odgovor. I poslušam ga i prodam dve slike u pola sata. Baš kao što mi je Ji Džing i rekao.

---

Nije lako gladovati par dana u cilju treninga i dijete ako ti svaki dan kroz ventilaciju miriše sveže pečeni hleb. A baš to se je meni dogodilo prilikom jedne dijete od nekoliko dana. To mi je posebno teško palo jer ja volim da jedem hleb uz skoro svaku drugu hranu. U mladosti sam ponekad jeo hleb uz makarone. Dakle, prva tri dana gladovanja sam bio samo na vodi a sledećih pet dana samo na sirovom povrću. Uopšte nisam pomislio da mi pekara na prizemlju moje zgrade može stvarati probleme. Jer ventilacija u celom bloku je tako nekako čudno instalirana da je negde curio miris sveže pečenog hleba svako jutro i povremeno dolazio u većinu stanova. Nije mi bio problem biti gladan ali taj miris svežeg hleba me je izluđivao tih osam dana. Ali sve je to samo kvadriralo vrednost te moje vežbe dijete. Što su teže okolnosti, to je veća šansa.

---

Mini slučaj od pre 35 godina. Kod bilo kojeg divinatorskog sistema, najvažnije je poznavati ‘žargon’ tog sistema, način kako se obraća vama. Oko 23, oo pitam ja Tarot – ako noćas odem u disko Palma, kako će biti? Tarot kaže – biće dobro, pokazao mi je i neke ljude koje ću sresti, itd., ali mi kaže i da nešto sačekam i da mi onda neki keš dolazi. Čudim se kako je to moguće. OK, i krenem ja u disko. Bilo je hladno, platim ulaznicu i uđem. A onda vidim da su pet minuta kasnije sve pustili unutra besplatno. Dakle, Tarot mi je rekao da malo sačekam i ušetedeću nešto novca. Ja to nisam razumeo. Nije to bila zarada nego ušteda.

---

Za ovaj slučaj koji se je desio nemam dokaz da je rezultat samo mojega delovanja, mojega rada. U zgradi smo dobili novog suseda. Čovek je voleo da glasne vibracije stimulišu njegove bubne opne i uglavnom su one dolazile od njegovog televizora. Ostali susedi oko njega nisu uživali u tome ali on je to ignorisao. Nije mi preostalo drugo nego da mu mojom magičkom gestom pošaljem energiju u najosetljiviji deo u njegovom televizoru a takvih tački, uskih grla, je nekoliko kao i u svakom mehanizmu a naročito u električnim aparatima) i da to napravi kratki spoj i da mu televizor crkne. To sam uradio nekoliko puta i stvarno nakon dva dana televizor mu crkne. Nepopravljivo. Svi su bili zadovoljni time. Ali ja nemam dokaz da li je to rezultat mojega rada ili je to posledica godine proizvodnje televizora.

---

Sara. Tako se je zvala ta gospođa. Mislim da je to bila godina 2000. Nisam siguran, ali tu negde. Tada je bilo bezbroj oglasa po novinama da traže razne vidovnjake, proroke, ljude koji znaju da diviniraju, koji znaju da čine čuda i obećavaju brda i doline i to samo po telefonu. Jedno popodne mi je bilo malo dosadno i pozovem na jedan takav broj da vidim kakav kadar ljudi im je potreban. Dogovorim se za sastanak za sutra oko podne. Dođem ja i vidim da gospođa vlasnica ima sedam il osam kancelarija, nekoliko komercijalnih telefonskih linija, a na hodniku čeka desetak vidovnjaka, paranormalnih, ekstrasenzornih i drugih ljudi sa kosmičkim sposobnostima, samo još da počnu da lete, i svi čekaju na razgovor sa njom za posao. Možda je neko od njih imao i te sposobnosti da leti, ali je bio skroman pa je hteo da radi na komercijalnoj telefonskoj liniji. Čekaju ti ljudi sa božijim kvalitetima da im obična smrtnica ponudi zaposlenje. Oni, božiji ljudi, a neki su za sebe mislili i da su bogovi, su došli kod nje, obične smrtnice, da traže posao?! Kako čudno.

Uđem ja kod vlasnice koja je istovremeno i kadrovska služba u jednoj osobi. U prvih osam sekundi sam video da je Ovan po horoskopu, oko 45 godina, verovatno razvedena, ima sina, ima dosta novca, poslovno uspešna, verovatno su joj malo zubi nastradali tokom trudnoće, puno radi i to zahteva od drugih, najverovatnije bez partnera jer malo koji muškarac može da joj parira i na osnovu specifičnog madeža na licu sam pomislio da ima Saturna u prvoj kući. OK, dakle znam sa kime imam posla. Prvih deset minuta smo pričali i uspeo sam da dobijem potvrdu za sve te moje pretpostavke.

Tada ona kaže da mora da me proveri da li znam da diviniram. OK. Kažem joj da postavi pitanje. Diviniram njoj. Otvorim Tarot i ispričam joj šta sam video. Zadovoljna je ali ćuti. Može li još jedno pitanje? Može, kažem ja. Opet ista priča, ali sada nakon divinacije mi je rekla da sam dobio posao kod nje. Odmah sam joj rekao da rad na telefonskoj liniji ne dolazi u obzir. Samo uživo sa strankom. Nije me ozbiljno shvatila i pokušala je da me ubedi sa lepom cifrom honorara, jer taj njen adut uvek pali. Barem tako je navikla, u njenom svetu je tako. Opet sam odbio. Pokušava ona da to zamuti daljnjim uopštenim razgovorom i na kraju mi ponudi veoma, veoma lepu cifru, ali na ruke. Opet odbijem, jer to stvarno ne dolazi u obzir. Ne zbog cifre, nego zbog načina rada. Ne predaje se ona, žilava je ona, nije ona navikla da nju odbijaju. Pokušava jaki ego Ovna na sve načine.

Na kraju me zamoli za još jedno otvaranje Tarota. OK. Pitanje se odnosi na nekog mlađeg muškarca sa kojim se nešto dogovara u vezi nekog posla i da li će biti nešto od toga? Otvorim ja Tarot i vidim nju i tog mlađeg muškarca i vidim da se on nešto nećka ali da je dobar dečko, itd., itd., kažem joj sve i suma sumarum odgovor je bio negativan za nju. A onda mi sevne kroz glavu, hvala Tahutiju, da ona to u stvari pita u vezi mene. Mene pita u vezi mene! Eureka! Kakav momenat. Ali nisam joj rekao da sam to provalio.

Na kraju pošto nije uspela da me ubedi, dogovorili smo se da se povremeno čujemo i vidimo. Kada smo se pozdravljali sam joj rekao da veoma dobro poznajem tog momka za kojeg je pitala u zadnjem otvaranju ali da on neće da radi na komercijalnoj liniji. Samo je razgoračila oči i rekla da je morala i tako da se uveri. OK, nema problema.

Ona obično sa superparanormalnim kandidatima obavi sve za desetak minuta a ja sam bio kod nje više od sat vremena. Za to vreme se je na hodniku nakupila još veća grupa ljudi-kandidata sa svakakvim ‘paranormalnim i ultramagičkim’ moćima. Ja sam tu došao iz radoznalosti a kakva fantastična lekcija o Tarotu je to bila!

---

Progresija u Elemenat Vode. Mada sam rođen baš pored izvora pijaće vode i mada sam detinjstvo proveo na obali veoma čiste reke na kojoj sam se sam naučio da plivam još u osmoj godini života, itd., nisam imao ‘dobru komunikaciju’ sa Elementom Vode. Zato sam pre mnogo godina poduzeo istraživanje tog Elementa. Ja sam to imenovao izlet u Vodu. Uz klasične ritualne i logističke preliminarije, jednostavno sam ‘skočio u vodu i ronio’. Vizija je bila odlična od prve sekunde. Ali bio sam u nekom kao bazenu, par metara pod površuinom vode. Klasična tirkizno-plava ‘boja’ vode. Ronim, nema živih bića osim Kraljice Pehara koja sedi na tronu u toj vodi baš ispred mene. Identična je kao u Crowley-evom Tarot kompletu. Ne pričamo ali sve je OK. Osećam stalnu tendenciju da izronim ka gore i ‘uzmem vazduha’. Tako da moram da investiram neki napor da ostanem dole u vodi. Ne sviđa mi se što ne pričamo, mada se osećam dobro. Najčudnije od svega mi je bilo da mogu da dišem pod vodom To je trajalo možda satima, možda nekoliko minuta. Prisutne su bile vodene struje koje su činile da sve leluja a ja sam morao celo vreme da radim rukama i nogama kao perajima. Dimenzije bazena je bilo nemoguće oceniti. Možda klasični bazen a možda i okean. Bilo je dosta svetlosti što je sasvim dobar znak i Kraljica dostojanstvena ispred mene. Ipak, cela operacija je trajala preko pola sata. Sve je bilo jasno i logično i tako kako treba ali nisam bio zadovoljan. Iz nekog razloga sam očekivao više. Ali danima i mesecima kasnije su mi dolazili uvidi kao posledice-rezultati tog izleta u Vodu. Jer bio sam na pravom mestu, na pravi način pripremljen, ispred kompetentne ‘osobe’.

Kažu da je Zevs pobedio Hronosa. Ja smatram da se je Zevs samo izborio za život svojih sestara i braće, da traju u Vremenu i da se je izborio za nešto malo vremena za ostala živa bića pa i za čoveka. On se je izborio za postojanje sefirota ispod Bezdana. Ali to nije definitivna i konačna pobeda, jer ta borba, trka sa vremenom uvek traje.

Više puta sam rekao da je pred nama svo vreme ovog sveta, dakle imamo vremena koliko hoćemo, ali smatram da treba da požurimo. Mladi ljudi misle da imaju puno vremena zato ga tako besmisleno gube i troše. Po ko zna koji put otkrivaju toplu vodu, Ameriku i još bezbroj banalnosti. Verovatno zato jer nemaju pametne roditelje da ih usmere i da im još u najranijem detinjstvu ‘otkriju sve Amerike’. I u jednom momentu vide da im je pola života otišlo u gluposti, da su previše vremena izgubili. Stariji ljudi to instinktivno i racionalno osećaju i znaju i zato bi da što više toga obave pre nego što umru. Hteli bi, bez obzira da li to mogu i znaju.

Vreme je neuhvatljivo i najteže ga je obuzdati. U stvari, vreme uopšte ne možemo da obuzdamo. Ali stavljajući sebe pod kontrolu stavljamo i vreme pod kontrolu, na neki način ga obuzdavamo. To je potpuno u skladu sa hijerarhijom na Drvetu Života. Nemanifestovano, iznad Bezdana, Prvu Trijadu, je moguće savladati samo potpunim savladavanjem svega manifestovanog, ispod Bezdana. To je potpuno u skladu sa onim rezonom da najlakše nađe vremena onaj ko je najviše zauzet, kojemu nikada nije dosadno. Onaj kome je dosadno nikada nema vremena.

Verovatno vam je poznat onaj stari aforizam: ‘Čeka nas lepa budućnost a mi ovde zaseli!’ To je moguće reći za skoro svaki trenutak inkarnacije, osim za periode vežbanja. Sve je manje važno od vežbanja. Ne kažem da ništa drugo ne treba raditi, ali vežbanje, rad na sebi, na svojem umu, je daleko najdragoceniji rad.

Dakle, u svojem ne-znanju, dok su umovi dece najosetljiviji, tada se sa njima radi najneodgovornije i najneprofesionalnije. Roditelji tada stvarno ne znaju šta rade i sa čime rade i šta imaju u rukama i koliko dalekosežne će biti posledice i rezultati tog rada kojega obavljaju rutinski. Tada se uludo potroše najdragoceniji resursi tog novog bića. A ti resursi su čistoća, vreme i sposobnost najbržeg učenja i najmanja potreba da se pogrešno naučeno odbaci.

Onu Isusovu izreku – ‘Ne znaju šta rade’ trebalo bi aplicirati na trovanje mladih umova. Jer to je veći zločin. A to da su ubili Isusa je samo posledica. I to im ne treba oprostiti. Ali prvobitno trovanje umova se može oprostiti ukoliko se ti umovi inicijacijama mogu očistiti. Mada, u krajnjoj liniji, nikome ništa ne treba oprostiti!

I pošto vreme nemilosrdno teče i gazi sve, tetris stalno dolazi, mi nemamo vremena. Previše posla imamo od pre, zbog tih kontaminacija u detinjstvu, zatim tu su posledice posledica tih kontaminacija plus dolazi novi tetris svakog trenutka. Pa ko može reći da imamo puno vremena? Istorija je deo mene, jer ja sam Vreme. Sve što je u vremenu sam ja i moje. Dakle, da li može da postoji nešto u vremenu a da nije karma? Tako rezonuje Hronos.

Zato, svaki trenutak treba iskoristiti da se učimo i da uživamo.

Zato svaki trenutak treba iskoristiti za vežbanje, za poboljšanje svojih vežbi. Jer neko je davno rekao, važne su tri stvari. Prva je trenirati, druga je trenirati i treća je trenirati! A pošto je tako kako jeste, Panta rei, i sve se menja, treba sve svoje vežbe poboljšati, osavremeniti, ojačati, učiniti efektnijima. Dakle, sve vežbe dharane koje radimo treba da učinimo efektnijim, upotrebljivijim, a to znači da nam objekti dharana budu svakodnevne stvari koje radimo a ne ono što je Lojola propisao pre 500 godina. Od njega treba da uzmemo upornost i entuzijazam. Zatim svi rituali inicijacija treba da budu poboljšani i prilagođeni sadašnjem evolutivnom momentu. A to je cela nauka. Zatim svaki dan je moguće na sebi sprovesti neku samoinicijaciju. I naravno, u skladu sa tetrisom treba povećavati svoje znanje. Dakle, čišćenje uma, uravnotežavanje uma i povećavanje volumena uma ili znanja. To je sve! Šta ćeš više, čoveče!?

Rekoh – mi nemamo puno vremena. Život je duga pesma, dužina inkarnacije je dvoljna za puno toga, ali je ipak prekratka. Pitajte stare ljude.

— —– —

Čovek je uvek između dve krajnosti, vremenski gledano, između prošlosti i budućnosti. Ako to malo prizemljimo, to je blizu onoga da ima svo vreme ovoga sveta. A u stvari je u sredini gde važi pravilo – Festina lente! Pardon, rekao sam da ne volim latinski pa ću prevesti na univerzalni srpski – Polako požuri!

Ako je na svojem putu, tada ima dovoljno vremena za sve. A njegov pravi put je da izvrši svoju misiju inkarnacije (ma šta to bilo). A misija svih misija je re-ligere, odnosno dostizanje pune svesti nivoa Tifareta, prvi samadi, prosvetljenje. A to se najbrže dostiže putem (samo)inicijacije. A taj put je dodeljen samo nekolicini hermita na asfaltu. Oni imaju toliko puno vremena da treba da požure. Oni su dovoljno mudri da ćute.

Tokom nepravilno vođenog i prilično jeftino utrošenog detinjstva potrošili smo mnoge dane svoje budućnosti. Zato danas nemamo puno vremena. Krajnji hedonisti se neće složiti sa nama sledećim argumentom: ‘Uvek treba imati vremena za gubljenje vremena.’ Tačno je to. Ali takvi ciljevi su preskromni. Neki su rekli da spavanje je ‘gubljenje vremena’, ali to je punjenje akumulatora. Svako gubljenje vremena neka bude punjenje akumulatora.

Zato svaku životnu situaciju treba iskoristiti za samoinicijaciju. Jer svaka situacija nudi mogućnost za to. Svaki životni problem. Bez boljke nema bogomoljke. Ili ‘kroz ranu svetlost ulazi u tebe’ kako kaže Rumi. Dakle, kad se gušiš u problemu, bog ti je blizu, iskušava te, kali te, ojačava te. Pokaži mu da si dostojan. To je to vreme. Idealno vreme za vežbanje je najteže vreme. Najteža vremena stvaraju najveće ljude. Neugodne okolnosti su ključ tvojega uspeha!

Kao što rekoh, još u srednjoj školi, kada sam bio mlad (dakle pre 100 godina), sam pročitao citat onog karate majstora koje su tri važne stvari, trenirati, trenirati i trenirati. Negde u to doba sam pročitao roman onog nobelovca pod nazivom ‘Ne propusti dan’. Sve su to pomagala u savladavanju sebe. Ali u svemu tome ne sme da bude ni mikron mazohizma ili fanatizma. Naprotiv. U tim vežbama treba da bude hedonizma, entuzijazma, radoznalosti, jednako kao i istrajnosti. Još ako tome dodate desert u obliku lepih žena, stvarno ste blizu raja.

Sretno vam bilo!

— —– —

Već sam pomenuo, barem 15 ljudi iz ex YU sam direktno ili indirektno odbio kada su me pitali za mentorstvo. Razloga je puno. Za svakoga čoveka koji me nešto pita pronalazim vremena i energije da mu odgovorim, itd.. Ali čudi me jedna druga stvar. Kao po pravilu nisu svesni svojega ne-znanja. A očekivanja su im prevelika, ponekad i čudesna. To je veliki nesklad sa realnošću. Sloboda se ne dobija, sloboda se osvaja. Sloboda zahteva stalnu borbu održavanja. Ljudi misle da kada osvoje slobodu tada mogu da zalegnu. Ha. Sloboda podrazumeva energiju, moć. Stalno se dešava borba za energiju. Dakle, čak i ako neko dobije slobodu rođenjem, ili na bilo koji drugi način, mora da uloži napor, borbu da je održi. A za to treba snaga. Ljudi koji se sami izbore za svoju slobodu već imaju snagu da je sami održe. Isto je i sa samoinicijacijskim dostignućima.

Od drugog svetskog rata, ako je to neki relevantan vremenski orijentir, čovečanstvo nije bilo više zaglibljeno u kič, prosečnost, glupost, ne-znanje, mentalnu inertnost, čitaj glupost. Nikada toliko prosečnosti nije bilo u prvom planu. Evolutivno gledano to je tapkanje u mestu odnosno stagnacija. Sve je to u redu, toga je uvek bilo, ali problem je da se ta prosečnost od centara moći favorizuje. Veoma. To mnogo oteža talentovanim i nadprosečnim da nešto urade.

Na primer, ljudi me često pitaju za praktične vežbe. Tada vidim da oni sami ne znaju šta me pitaju. To je kao da nekome od vas dođe Pigmejac i pita vas da ga naučite koliko je 3 x 2 a u stvari traži od vas da mu kažete formulu za površinu kruga koju on misli da upotrebi. Vi znate šta on stvarno od vas očekuje i tada vidite koliko je zadataka pred vama ako stvarno hoćete da mu pomognete. Morate da počnete od 1 + 1, korak po korak. Jer sve su to nužne faze da bi došli do formule za površinu kruga. A najzanimljivije je da iz rukava mogu da im nabrojim barem dvadeset knjiga koje su im dostupne i koje nude veoma dobre praktične vežbe.

Dakle, kada me neko pita za neke praktične vežbe ja mu kažem da je baš sada idealan momenat da uradi dobru praktičnu vežbu. Jer ljudi pitaju za vežbe a u stvari misle samo na magičke formule koje čine čuda, da pomeraju zidove, da hodaju po vodi. A ja im kažem da tokom sledećih 10 minuta dijaloga o praktičnim vežbama ne pomeraju svoje ruke. Dijalog će da teče normalno a oni će da urade dobru praktičnu vežbu, ne-pomeranje ruku. Ali to se njima ne sviđa. Verovatno to i vas ne zanima. Zato probajte da tokom sledećih deset minuta ne pomerate svoje ruke. Slušajte me, diskutujte sa mnom ali ruke ne pomerajte. To je praktična vežba da praktičnija ne može biti.

Tu se postavlja pitanje onog starogrčkog lekara pacijentu – koliko si spreman i sposoban da promeniš sebe i svoj način života da bi se izlečio? Malo ljudi je sposobno da izvede barem malo promena. Zato dolazi do nužde. Karijes nas natera da idemo zubaru. Bol nas natera da idemo lekaru. Malo ko uvažava – bolje sprečiti nego lečiti. Ljudi ne vole da vežbaju. Istrajnost i kontinuitet su im strani pojmovi. A hteli bi instant formule za hodanje po vodi. Nespojivo.

Kada početi? Sada! Gde početi? Ovde! Ne možeš da počneš juče ili prošle godine. Možeš da počneš i sutra, ali najbolje je danas. Debele žene uvek počinju dijetu sutra.

Šta znači ‘ritual učiniti svojim’?

Jednostavno prilagoditi ga sebi. Da je najefektniji, najfunkcionalniji za vas. A da bi to uradili potrebno ga je dobro poznavati, svaki deo, svaku gestu, svaku reč. I tada videti koji deo je fiksni, nepromenjivi, a koji varijabilni. Ako takvi delovi uopšte postoje. Time vidite i nivo znanja kreatora dotičnog rituala. Slične korekcije vežbi su moguće i poželjne čak i u jogi, naročito kod najvažnijih vežbi, njenog veličanstva – dharane.

Na primer, kod rituala Liber Samekh, pogledajmo šta je nepromenjivo. Šest osnovnih pravaca. To je nedodirljivo. Zatim ‘barbarska imena’. Tu se pojavljuje šest puta ‘Čuj me…’, zatim uvodni deo i završni deo. Plus u sve to su inkorporirani Rituali Pentagrama i Heksagrama i još puno toga što magičar može dodati. Sve može da se koriguje, poboljša i prilagodi sebi. Osim šest osnovnih pravaca. Jer to su koordinate Tifareta izvođača rituala, koordinate centra univerzuma. Zatim su tu ‘barbarska imena’ koja ne treba dirati, ali tu treba biti oprezan. Jer ta imena su prošla kroz mnoge ruke polupismenih prepisivača (a koji su mislili da su veoma pismeni). Zato je tu potrebno njihovo dubinsko etimološko i fonetsko proučavanje da se pronađe najsmisleniji oblik.

Svi ostali delovi rituala imaju svoj smisao, moraju postojati, ali ih je moguće nadgraditi, pojačati, prilagoditi sebi. Ne puno. Kako za koga. Za nekoga je takav kakav jeste već idealan.

Šta je uopšte cilj kabale? Kakav doprinos je u pitanju?

O ovome se može govoriti u nedogled. Cilj kabale se uopšte ne razlikuje od ciljeva nauke, umetnosti, religije i filozofije – zajedno. A to je smisao egzistencije čoveka. Samo što je kabala sveobuhvatnija i ima drugačiji, celovitiji pristup (i samim time neobičan). Kabala uvažava sva konvencionalna i nekonvencionakna znanja i metode (a koje su vremenom postale ili će postati konvencionalne). Baš zbog tih neobičnosti ljudi u svojem debelom ne-znanju i glupavosti od kabale očekuju previše a još češće je bez potrebe mistifikuju. Istovremeno ljudi tako malo rade da od kabale ne mogu da izvuku ni ono što kabala stvarno nudi, a toga uopšte nije malo. Kabala je veliki sistem korespondencija. A bez toga ne možete da pravilno razumete nijedan mit, nijednu biblijsku priču, nijedan proces stvaranja i animacije materije. Bilo da se radi o unutrašnjim organima ili poplavama ili sazrevanju voća. Čak ni ono što vam sveštenik govori u hramu vaše religije ne možete da razumete bez kabale, a nije sigurno ni da on sve to razume.

Kada bi savremena psihologija uvažila aksiome kabale o umu (Ruach-u) i odnosu uma sa višim i nižim vibracijskim nivoima u čoveku, naravno, bez nepotrebnog i ogromnog akademskog balasta, otkrila bi deset puta više i deset puta bi brže napredovala. Mislim da ne postoji polje delovanja čoveka gde znanja kabale nisu upotrebljiva. Negde su prihvaćena i više to nisu kabalistička znanja nego naučna. Nekada je koncept nule u matematici bio nepojmljiv. A u kabali je oduvek prisutan. Ili, da li znate kako je nastalo zlato? Taj metal je prošao kroz drastične inicijacije pod strahovitim pritiscima (Saturna, olova) i kroz ekstremno visoke temperature i samim time obavio svoju evoluciju i postao zlato. Tako kaže nauka danas. Ali to je veoma staro kabalističko objašnjenje i prikazano je na Drvetu Života. Iz sličnog razloga je na Saturnu veoma puno najkvalitetnijih dijamanata. Tamo lopatama čiste dijamante sa ulica da bi mogli da prođu. Nauka danas tek otkriva objašnjenja toga, a to su u stvari kabalistički aksiomi, samo malo procureli preko alhemije.

Koje karakteristike treba čovek da poseduje danas da bi bio telemit?

Da je radoznao, mentalno aktivan 24/7 ili 25/7, kako ja to volim da kažem. Da ne respektuje devet od deset autoriteta. Da svaki dan razvija svoje talente i svoj ego (ne egoizam) i da time opravda nepoštovanje autoriteta. Jer iza velikog ega mora biti i veliki talenat. Bez tog pokrića to je samo nižerazredni egoizam ili neki drugi otrov uma. Nemirni avanturista koji svaki dan iznedri novu ideju a to znači da njegov čisti um apsorbuje konstantno dolazeći tetris i od toga stvara nešto konstruktivno, itd., itd.. On nikako nije čovek protokola zbog protokola. Naravno, sve ovo važi osim ako je telema subjekta da bude tipični mali inetrni deo mašine. I to treba poštovati. Ha ha.

Šta znači ona glupa hrišćanska izjava da je Isus na sebe preuzeo sve grehe sveta? I da je on spasitelj? Ima li tu logike?

To je previše uopštena i nejasna tvrdnja i samim time je lako pogrešno shvaćena i interpretirana. Pre svega, tu je pogrešan termin ‘gresi sveta’. Bolje je reći aspekti karme ili matematički rečeno ‘svi mogući aspekti razlika potencijala’. I svemu tome treba dodati epitet ili svojilni pridev ‘sopstveni’. Dakle on je odlučio da anulira sve aspekte sopstvene karme što je preduslov za prvi, najniži samadi. Budale su to formulisale sa ‘svi gresi sveta’. Blesavo i bolesno, apsurdno i nemoguće. Čovek koji krene putem inicijacije preuzima tu obavezu na sebe i počinje da je obavlja. Čak i ako je ne preuzme, ona mu je neizbežna.

Možete li na kratko objasniti termin ‘stanje uma nivoa Tifareta’?

Na kratko teško. Najkraće rečeno, to je indiferentnost. Ali taj termin ljude odbije jer ga psihologija još nije prihvatila ni razumela. A za sada ima negativno značenje. To je kratkovidost psihologije slično kao i kretenizam proglašavati broj 666 đavoljim.

Dakle, to je stanje uma. Takav um zna (namerno ne kažem čovek). Zna šta zna u svojem domenu. Zna da još uvek sve ne razume. On ne sumnja, on ne pretpostavlja, on se ne nada, on se ne koleba, on ne veruje, on ne očekuje ništa mada zna da može uslediti svašta svakog momenta (u skladu sa tranzitima i njegovom bazom), što znači da on još ne zna sve. On je otvoren za sve mogućnosti ali ne želi ništa i ništa ne odbija, ali sve što mu dođe ukalkuliše u svoj sistem. To je indiferentnost. Veoma, veoma aktivno stanje koje sve uzima u obzir. Tu nema tepiha da se pod njega sakrije smeće. Šta god se desi on kaže – neka bude ali se istovremeno svemu prilagođava. To je ta elastičnost uma. Neko bi rekao da je to toliko potencirani oportunizam do krajnje principijelnosti. Teško je psihologiji da kategorizuje to krajnje kompleksno stanje uma. Takav um nikada ne zaboravi sebe, nikada ne ‘zaboravi’ ko je, šta je i gde je. I uveče pre nego što padne u san kao i u najvećoj buci i gužvi na ulici. Svakodnevni um svakog čoveka ima ponešto od svega toga ali opet je veoma daleko od tog stanja. Dakle, on nije depresivan niti žalostan, on je u zanosu, on se ne uzbuđuje ali je u euforiji. Ako znate pravo značenje reči euforija. Kao što je radost prirodno stanje čoveka. Inače ta starogrčka reč euforija ima brojčanu vrednost 666. Isto kao i reč efemeria! Ako svakodnevno izvodite efemerije bićete u konstantnoj euforiji. Amen.

Kako da razumemo vaš termin ‘indiferentnost’ kojega često upotrebljavate?

To je uglavnom fizikalni termin (uz stabilnost i labilnost) i označava nivo stabilnosti, odnosno stalnu nestabilnost. To je u stvari stalna nestabilnost i za fiziku je to veoma retko upotrebljivo stanje. Ako ga upotrebimo kao psihološki termin logično je da ima negativno značenje. Uglavnom je to uzrok zabune i nerazumevanja. Kao stanje uma to je retko stanje. Um je uglavnom nestabilan i to su uzroci svih problema uma. Ali niko to ne vidi. Baš zbog te nestabilnosti um uvek teži stabilnosti. Ali idealno stanje je nešto između, indiferentno stanje. To je stanje i stabilnosti i nestabilnosti, odnosno elastičnosti toliko velike da je to krajnja stabilnost jer ga ništa ne može uzdrmati. U jogi bi rekli ‘ne-lepljenje’ ili ‘nezavisnost od utisaka’. Mi to zovemo sloboda i nevezanost i nezavisnost (fizička, emotivna i mentalna), ne reagovanje na stimulanse i podražaje (uz registrovanje svih njih), neuznemirenost uma, dakle to je izvesni nivo čistoće i uravnoteženosti uma.

Koji su najhumaniji pozivi? Da li je sveštenik tako sveti poziv?

Pekar, prostitutka (ženska ili muška) i lekar (bilo koji lekar). Po tom vrstnom redu. Pekar je potreban svima. Ako prostitutka obavi svoj posao lekar uglavnom nije ni potreban. Sve njih treba poštovati i nagraditi za svoj posao.

(Sva ostala do sad odgovorena pitanja možete pogledati na Kabala f.a.q. strani)