Kategorija: Kabala

Koliko malo je ljudi na putu inicijacije? Zato što to ne može svako. Ha ha. Nije to prepotencija. To je realnost.

Zato jer su obični, mali, prosečni, nevažni ljudi.

Bez njih se može.

Kada umru malo ko plače za njima.

Kada umru malo toga ostaje iza njih, malo ko ih se seća.

Da li su lako zamenjivi? Da.

Da li su neophodni, važni, traženi? Ne.

Da li su lucidni? Ne.

Da li po nečemu štrče, osim po prosečnosti? Ne.

Da li rade nešto izuzetno? Ne.

Da li su sposobni za pošteni napor? Ne.

Da li su sposobni za kontinuitet i stalnu gradaciju intenziteta? Ne.

Imaju li klicu inertnosti, ležernosti, lenjosti? Da.

Da li je to uzrok njihove prosečnosti? Da.

Da li spontano i intenzivno teže ka zoni komfora? Da.

Čime se oduševljavaju? Bolje da ne znamo.

Čemu se smeju, koji humor vole? Glupostima?

Šta čitaju, šta gledaju na TV? Idiotluke.

Kako izgledaju? Nikako.

Imaju li kraljevsku mislenost? Daleko bilo.

Veruju li u boga i u kojega? Ha ha!

Da li znaju zašto imaju decu, ako ih imaju? Ako ne, zašto? Uuuff

Imaju li uravnotežen altruizam i egoizam? Ne.

Koliko smo ljudi iz istorije zapamtili? Zašto tako malo?

Zašto smo neke zapamtili? Jer nam nisu dozvolili da ih zaboravimo.

Da li je prosečni čovek jaka individua? Da je jak, ne bi bio prosečan.

Da li su svi oni vredni ljubavi? Da. Jer i pored svega navedenog – Svaki muškarac i svaka žena je zvezda!

    Običnom čoveku su normalne i prihvatljive sve slabosti i poroci koje koriste obični ljudi, a izuzetni to ne rade.

    Ako oni prave spisak šta još treba da se uradi pre smrti, taj spisak bi bio veoma dugačak. Najbolje je kada na tom spisku nema ničega.

    Ako si statista, znači da nisi glavni junak ili nisi junak uopšte. Glavnih junaka je malo, statista je puno, otuda izuzetnih je malo, običnih je puno.

   Da li su prosečni moćni? Ako jesu onda nisu prosečni. A ako su nemoćni povežimo to sa onom izrekom – Znanje je moć. Dakle, nemaju znanje.

   Izuzetni nikada ne pada u bujicu psihologije mase. On misli svojom glavom. On nije deo mase. On nije kap u moru.

    Prosečni čovek je idealni građanin, idealni poreski obveznik.

    Prosečni čovek je statista, nikada ne diže revoluciju. Statisti su uvek dekor ili u životima drugih (glavnih) ili u revoluciji.

    Prosečan čovek je deo mašine. Izuzetni je sam cela mašina.

    Svako ima neku funkciju, ali nije funkcija svakog jednako važna.

    U čemu je razika između prosečnog i izuzetnog? Samo u snazi.

    10% populacije je karmički predodređeno (ili osuđeno) da budu statisti, ili čak još niži nivo. Bez obzira koji i koliki napor ulože, ostaju to što jesu.

    Drugih 10% populacije su re-inkarnirani i imaju veliku šansu da se samorealizuju, ali i oni moraju da ulože veliki i pošteni napor. Ali oni imaju (dobre) karmičke predispozicije.

    Preostalih 80% populacije je prosečno. Oni moraju da ulože pošteni napor da bi prešli u onih 10%. Većina ih to ne uradi mada bi trebali svi da pokušaju. Onih prvih 10% i onih 80% su ‘prvi put rođeni’, a onih najboljih 10% su re-inkarnirani.

    Šta prosečnog čoveka čini prosečnim, običnim?  Bezbroj malih, loših navika koje ga učine nevidljivim u masi, a koje oni smatraju normalnim i ljudskim. Zato prosečni ne štrče. Izuzetni uvek štrče. Svi geniji su neshvaćeni. Ko da ih shvati osim genija! Svi prosečni imaju razumevanja za sve te svoje slabosti, a ne razumeju štrčećeg, a naročito ne razumeju genija. Unikatnost nije karakteristika običnog. Karakteristika običnog je uniformnost.

    Možda je ovo preoštar i žestok pogled na ljude, ali bog baš tako gleda na ljude!

    Kod svega ovoga je važno znati uzrok, razlog zašto je to tako, odkuda te podele. Gde počinju. Ključna stvar i uzrok tih podela je stanje uma pojedinca. Kada kažemo stanje, mislimo na čistoću tog uma, strukturiranost tog uma, veličinu tog uma i oblik tog volumena (hipotetički rečeno) a važan je tip, kvalitet sadržine tog uma. Sve to su faktori koji određuju jakost epicentra tog uma, snagu misli i psihičkih slika koje taj um produkuje i emituje i kako ih produkuje. Ti procesi počinju da se detrminišu u ranom detinjstvu dok subjekat još ne može na to da utiče. Ali to mu trasira budući život.

Izgleda da je čovek igračka u nečijim rukama i treba stvarno da uloži pošteni i žestoki napor da bi se iskobeljao, ojačao i oslobodio.

Da od statiste postane glavni junak. To je drastičan napor i zato je tako malo statista koji postanu glavni junaci. Glavni junaci se stvaraju od ranog detinjstva, od malih nogu. Plus, potrebne su solidne karmičke predispozicije za to, bilo da su to zasluge prethodnih inkarnacija subjekta (ako su one uopšte postojale) ili solidan nivo pameti kod njegovih roditelja, da mu oni nisu preneli tone karme na njegova leđa. Svi statisti u životu imaju tone karme na leđima, bilo da je njihova lična ili su im roditelji to natovarili (ako su prvi put rođeni).

    Danas su izuzetna vremena. Danas čovečanstvu više nego ikada nedostaju izuzetni ljudi. Pogledajmo sve lidere sveta danas, intelektualce, akademike. Svi su školovami, obrazovani, puni znanja, informacija, ali nijednog izuzetnog. Nijednog čistog uma. Ali, na muci se poznaju junaci. Mudar čovek može samo da bude veseo da su danas ovakva vremena. Pošto nema izuzetnih, ovo vreme će nužno da ih iznedri, po sili prilika, po zakonu nužnosti. Zato ne treba tugovati nad promenama nego ih prihvatiti, uživati u zahtevnosti momenta. Svaku teškoću iskoristiti za inicijacijski efekat.

Ali i pored svega toga, pored sve prosečnosti i relativne nevažnosti, samo ako su homo sapiensi, za njih važi aksiom – Svaki muškarac i svaka žena je zvezda. A to znači izvesni dignitet, latentni ili aktivni. Bog je stvarno darežljiv.

    Ako čovek nema vremena da radi na sebi, inicijacijski rad, ako nema vremena i mogućnosti da počne da otkriva smisao svojega postojanja, ko je i šta je, zašto ga je bog uopšte stvorio, onda je on ovca. A možda i rob. Ako ceo život nešto radi a ne zna zašto to radi onda je jednosmerno usmerena ovca. A možda i rob. Ne vidim ništa veliko u tome. Religije su obavile fantastičan posao zaglupljivanja čovečanstva. Jedino telemitska mislenost nudi drugačiji stav. Ljudi rade milion stvari a ne znaju zašto to rade. Zato jer isto rade i svi ostali, jer su to radili i preci, jer je to u trendu, ittd., itd.. Nije se lako osloboditi tog betona u glavi. Zato ne treba da se čudimo što je na planeti danas toliko savremenih robova. Zbog svega toga 9/10 čovečanstva su samo statisti na ovoj planeti.

    Ako čovek odživi svoj život, čak i ako je bio ispravan i uspešan, a ne zna smisao svega toga onda kao da nije ni živeo. Jer u Bardo stanju se neće snaći i podlećiće prvoj strasti, odnosno bogovi će ga rastrgnuti a on neće znati ni moći da se tome odupre. Ako čovek večinu svojega života utroši u preživljavanje, on nije slobodan, on je statista ili rob.

VRISAK IZ CENTRA ZEMLJE KOJI TREBA DA BUDE VETAR U LEĐA

    Trenutno živimo u veoma opasnim vremenima, ali ipak i baš zato, treba da znamo, treba da se podsetimo:

    Aplauz i srdačan pozdrav vama koji sada ovo čitate u ovoj godini, bez obzira koja je sada godina!

   Juče je istorija, sutra je misterija a danas je sada. Samo jednom je sada. Budimo zahvalni za to i živimo to. Provedite lepo današnji dan! Hoćete li? Budite Sunca koja emituju svetlost! U ovim vremenima je to veoma potrebno.

    Hej ti, bilo ko da si, koji čitaš ovo, ovo je tvoj znak. I znaj da sve će biti u redu, znaj da nisi došao tako daleko da bi sada odustao! Ja verujem u tebe!

    Hej vi, snažni ljudi koji ovo sada čitate… samo želim da vam zahvalim što istrajavate u životu. Hvala vam što podnosite teškoće života. Hvala vam što ste ljudi koji stalno pokušavate da budete bolji! Hvala vam što živite. Hvala vam za jako srce. Hvala vam za sve. Hvala vam što se ne takmičite nego želite da budete bolji zbog sebe. Hvala vam što udišete ovo Sunce života i molim vas, emitujte Sunce iz sebe da i drugi mogu da zasijaju kao Sunce.

    Svima koji ovo čitate, mi se ne poznajemo i verovatno se nikada nećemo upoznati, ali ja vam želim sve najbolje u životu i sreću celom svetu! Bilo ko da si i bilo gde da si, ako ovo čitaš, hvala ti, i samo hrabro napred.

    Ako ti život zatvori vrata, otvori ih opet! Ako padneš, ti ustani!

    Kada ti kažem da si dovoljno jak, to ne znači da si jači od ovoga ili onoga ili da si najjači. To znači da si jači nego sve teškoće koje su pred tobom, znači da si dovoljno jak za sve borbe koje su pred tobom. Jak si da pobediš sve udaljenosti od tebe do tvojega cilja i sve prepreke na tom putu. Dakle, jak si dovoljno. Kao što je rekao moj školski drug – sve što je na putu postaje put!

    Ništa ne tražim od tebe, nikakve obaveze nemaš do mene, ništa ne očekujem od tebe, samo želim da ti kažem i da znaš da si mi draga osoba. Jer imaš kvalitete zbog kojih je vredno istrajati. Zar je teško biti takav do drugih?!

    Neki kažu da sve dok postoji i jedna osoba kojoj je stalo do tebe, život ima smisao. Znate, kada stvari krenu strašno slabo i pomisliš da digneš ruke od svega, molim te seti se – imaš snage!

    Ako ovo sada čitaš znači da ti mozak dobro funkcioniše i da si dobrog zdravlja i da uživaš u životu. Čestitam! Na dobrom si putu da dođeš iza prostora i vremena u sferu bez ograničenja.

    Dobra priča je nužna za podmazivanje moždanih ćelija i održavanje optimalnog rada mozga. A ljubav je potrebna da život uopšte teče. Zato – dajte mu goriva! Otvorite oči. Ima ljudi oko vas koji mogu da aktiviraju to gorivo. Koji vas vole i koji vole da čuju da im kažete da i vi njih volite.

    Recite osobi da je volite. Nema boljeg načina da joj pokažete da ste živi! I da je ona živa! Nije važno da li će isto da vam odgovori. Ali, ako ste jaki, a to jeste, vi ste tu da dajete. Verujte mi – time samo dobijate!

    Milioni ljudi, milioni osetljivih i svetlosnih bića, danas, sada, kao vi i ja, naporno rade da se ostvari ovaj benevolentni san, da svako svakome kaže da je vredan ljubavi. Svaki čovek nam je potreban jer je vredan. Svaki muškarac i svaka žena je zvezda.

Neki ljudi pišu o ljubavi.

Neki ljudi crtaju, slikaju da je tako izraze.

Neki ljudi plešu da je izraze.

Neki komponuju melodije.

Neki je izražavaju pogledom, osmehom.

A neki to lepo izraze rečima.

Ima još bezbroj načina da se izrazi ljubav.

Svaki od tih načina je prihvatljiv i poželjan.

Bilo koji od tih načina da izaberete, vašem Svetom Anđelu Čuvaru je to drago. Jer On vas voli. Više nego juče. Manje nego sutra! Time će se sigurno povećati i broj ljudi koji vas vole. Ovaj svet može da bude beskonačni okean lepote. Učinimo ga takvim! Možete vi to! Možemo mi to!

Neko sluša muziku, a neko se bavi drugim stvarima! Bilo šta da radite – budite Sunca!

   —   —–   —

    Zahvaljujem se svim ljudima koji su mi pomogli. Potrudio sam se da im se odužim i zahvalim.

    Zahvalan sam takođe i svima koji su me povredili. Naterali su me da ojačam i da postanem jači od njih i da im se osvetim. Konvencionalnim i nekonvencionalnim sredstvima.

    Zahvalan sam i svim ostalim ljudima zato što su ljudi. Ako su ljudi. Zahvalan sam i vama koji ovo čitate.

   —   —–   —

    Životni tok je tok kojega treba pustiti da teče, čiju logiku razum ne može razumeti ali koji ima logiku karme. Ma kako to izgledalo, to treba prihvatiti sa osmehom. Samo treba da znamo da u sebi nosimo sva čuda koja tražimo u svetu oko sebe.

    Ti si sve-svet-svest-svetost-svetlost-svetinja-svesnost! Sve to si ti. Nikada to ne zaboravi. To je zastrašujuća privilegija i zastrašujuća odgovornost. Ali, zar nije veličanstveno biti u toj sredini! Svetlost na izvoru Svetlosti. Svetlost u okeanu Svetlosti.

    Blagoslov svima vama koji čitate ovo. Ne zaboravite da su ljubav, mir i radost mogući i da su prisutni. Priroda nam pomaže na bezbroj načina čak i ako to ne znamo. Svaka vlat trave je čudo svoje vrste. Ponosan sam na vas koji ovo čitate s obzirom šta ste sve prebrodili u životu. Jer, ovo ne čita svako.

    Zato, glavu gore. Na ovom svetu je puno ljudi, dobrih ljudi, ljudi sličnih vama, srodnih vama, koji rade na sebi, koji se bore da ojačaju i da poboljšaju i ulepšaju ovaj svet. Ima nade za budućnost ovog sveta. Amen.

    Tebi, koji ovo čitaš – Srećno! Ne brini, sve se može urediti i obaviti. Bez obzira sa kakvom teškoćom se trenutno suočavaš, ti to možeš rešiti. Jer ti si hrabar i jak!

    Zato, neka ovi dolazeći klinci, nezreli klinci, i dečaci i devojčice, budu spremni za ljubavi, za velike ljubavi, sa kojima će se suočiti i koje su pred njima. A vidim da nisu spremni. Jer, nisu to male stvari koje ih čekaju. Ne očajavajte, nego ojačajte! Možete vi to! Vi ste bića Svetlosti.

    Dakle, da ponovimo, provedite lepo današnji dan! I sutrašnji takođe. Budite i dalje Sunca koja obasjavaju ostala Sunca. Molim vas, shvatite ozbiljno ovaj vrisak iz centra Zemlje. To je vrisak Zevsove nećakinje. Ali i Zevs i Demetra misle isto tako.

Sinhronicitet

    Slučajnosti nema. Slučajnost je samo znak našeg nepoznavanja svih sastavnih delova koji kreiraju događaj, situaciju. To naše nepoznavanje uzroka stvari a koji kreiraju naš svakodnevni život je toliko da je bolje da o tome ne počinjemo ni misliti jer to je beskonačni uzročno-posledični lanac. A mi mislimo da smo gospodari planete, da imamo svoju slobodnu volju širokog raspona, itd.. To su doslovno detinjasti rezoni. Isto tako mislimo i o sreći. Kako to može da bude slučajnost? Sreća je uvek rezultat nekog i nečijeg minulog rada. Mi toga nismo svesni i mislimo da nam je bog pomogao, da nas bog voli. Ha ha!

    Pogledajmo etimologiju reči sinhronicitet. Dve starogrčke reči, sin-hronos, zajedno sa vremenom, istovremenost. Ali u psihologiji, Jungovoj psihologiji, ili po Jungovoj teoriji sinhroniciteta, to je malo kompleksinija stvar. Dakle, dva događaja, bilo koja dva događaja mogu da budu primer sinhroniciteta ako su po nečemu specifični, zanimljivi, slični ili isti, istovremeni, retkost koja štrči, itd.. Na primer, sada se ovde desi neki događaj i isti takav negde drugde, što se ne dešava često, ili, da se igraju dve utakmice u dva različita grada i da iste minute ili iste sekunde se dogode golovi na obe utakmice, ili da nezavisno i vi i ja pomislimo na istu stvar istovremeno, itd.. To je lepo izraženo u onoj našoj izreci – mi o vuku a vuk na vrata, ili u onoj starogrčkoj frazi – es kairon, ili – eukairia. Sve to može da bude zanimljivo ali nam to još ne govori puno. Samo slučajna istovremenost, podudarnost. Ima ona svoju dublju logiku i objašnjenja koja su nam još nedokučiva i koja nas puno i ne zanimaju. Dakle, imamo dva događaja koji su povezani ili ne. Ali kada se takva dva događaja ponove, dakle kada se ponove četiri takva događaja u istom ili sličnom vrstnom redu i intenzitetu, tek tada je to primer Jungovog sinhroniciteta i tek tada je to postalo zanimljivo i za psihologiju i za astrologiju.

    Astrolozi to objašnjavaju cikličnim ponavljanjem istih ili sličnih tranzita koji uzrokuju ciklična ponavljanja (skoro) identičnih događaja, mada je to u punoj meri nemoguće. Jer baza na koju pada tetris se menja, nadgrađuje, evoluira. A događaji su uvek  rezultat saradnje, sinergija mešanja, integrisanja tetrisa u bazu, NOX-a u LVX.

    Sinhronicitet je samo pokazatelj logičnosti svega što se dešava. Navodi nas na daljnja istraživanja. Ako bi poznavali sve okolnosti i faktore koji kreiraju svaki momenat, znali bi sve što će se dogoditi, zašto se događa, i šta i kako i kada će se događati ubuduće. Da li bi tada ovaj svet bio zanimljiv? Divinacije nam ne bi bile potrebne. Ali to bi značilo krajnju programiranost i obesmislilo bi slobodnu volju a samim time i Istinsku Volju. Isključilo bi faktor ne-znanja a samim time i nužnost evolucije. Dakle, bila bi statika, a univerzum ne bi mogao da postoji u statici. Dakle. U tom slučaju ne bi postojao božiji scenario, ne bi postojalo ne-znanje. Čovek bi znao sve i bilo bi dosadno. Zamislimo koliko je to nezamislivo!

    U praksi ako imamo slučaj da se dva identična događaja dese istovremeno, to nam nešto govori ali ne puno. Zanimljiv detalj, zanimljiv slučaj. Ali ako se to ponovi, tada je to znak neke nevidljive uređenosti, neke matrice po kojoj se to dešava ili preciznije, koja to kreira. Možemo logično da zaključimo da će možda i neki sledeći događaj, koji se je dogodio nakon prvog sinhroniciteta, da se ponovi kao i u prvom slučaju. Ali još zanimljiviji i češći je slučaj da se nešto desi, detalj A, a nakon toga usledi neki drugi događaj, detalj B, koji ne moraju da budu ni u kakvoj vezi. Jedino važno u svemu tome je da je onaj subjekat koji to sa strane registruje svestan tog vrstnog reda. I kada se nakon izvesnog vremena ponovo slučajno desi detalj A, subjekat može očekivati i ponovno događanje detalja B. I ako se to tako desi tada je to savršeni primer sinhroniciteta. Dakle, jedina logična veza između prva dva događaja i druga dva događaja je svest subjekta o njihovoj identičnosti i vrstnom redu ili istovremenosti, itd.. To je jedina logika sa uske tačke gledišta. Ali sa više tačke gledišta to je sasvim logično jer očigledno uzročnici su ponovo u nekom sadejstvu i kreiraju iste ili slične stvari. Mada je to veoma retko, ali je znak božijeg prsta ‘gore’ koji kreira događanja ‘dole’. Po Hermesovom zakonu. A u praksi je to po zakonitostima tetrisa i baze, ili NOX-a i LVX-a. Figure NOX-a, uticaji tranzita, ‘padaju’ na bazu LVX-a i tako se kreira svakodnevna dinamika. Harmonična dinamika među uzročnicima se menja i samim time figure tetrisa (čitaj uticaji planeta i drugih silina sa makro nivoa), kao i što se baza, LVX, menja po svojoj volji i u skladu sa svojim potencijalima. Zato je teško da se stvari ponove identično. Ali sličnosti su apsolutno prisutne. U skladu sa tipičnim astro aspektima. Danas je veoma aktuelno gledanje na trenutno kretanje Urana jer je na skoro istoj poziciji kao i 1942.-e godine. Ali ostali faktori su drugačije postavljeni i drugačije su jaki tako da će ovi naši savremeni događaji biti malo drugačiji. Ali sa nužnim ključnim sličnostima. Sretno nam bilo!

    Planete kruže oko Sunca i svako toliko vremena se ponovi poziciija svake planete. Ponekad se ponove identične pozicije dve ili više planeta. To znači da su uzročnici ‘gore’ događanja ovde ‘dole’ kod nas (skoro) identični i mogu uslediti i (skoro) identični rezultati. Neke planete (il neki drugi uzročnici) dolaze na istu poziciju svakog meseca, neke jednom godišnje a neke planete jednom u 84 godine. Zato je teško to pratiti.