Kategorija: Kabala

Kategorije
Intervju Kabala

Kabala – veda prihodnosti

Vztrajnejši popotniki po vijugastih cestah ezoteričnih znanj se prej ali slej srečajo s kabalo, starodavno judovsko vedo, ki odstira resnično naravo obstoja. Pogovarjali smo se z Goranom Sarvanom, ki je preučevanju kabale in njeni uporabi v vsakdanjem življenju posvetil mnoga leta, plodove svojega dela pa strnil v nedavno izdani knjigi Kabala u teoriji i praksi.



S čim vas je pritegnila kabala?
»V življenju sem se srečal s številnimi različnimi pristopi k duhovni rasti oziroma samorazvoju. Tradicije, kot so na primer joga, zen, sufizem, šamanizem ali astrologija, so se mi zdele nedorečene, nekaj jim je manjkalo. Razen astrologije, pri vseh se čuti da niso iz našega podnebja. Kabala je bila od vseh še najbolj znanstvena in analitična. Ponudila mi je najnatančnejše in najbolj zadovoljive odgovore na vprašanja, ki so me zanimala. Seznanja nas s človekovo zgradbo in nudi najpopolnejšo sliko, kako se ta kot mikrokozmos sklada z makrokozmosom. Povrh vsega pušča prostor za raziskovanje in nadgradnjo; menim, da je kabala znanost prihodnosti.«


Kako se vam je utrnila zamisel, da bi napisali knjigo in kako je ta nastajala?
»O kabali je napisanih ogromno knjig, a le malo kakovostnih. Dvomim, da je v 20. stoletju izšlo deset takšnih, ki nudijo tako teorijo kot prakso. Znanje o njej je večinoma skromno, plitvo in površno.
 Po različnih vajah, ki so poleg analitičnega študija nujen del ukvarjanja s kabalo, sem začel na podlagi svojih razmišljanj delati zapiske. Ti so nastajali sproti; ko se je nabralo dovolj gradiva, je prišla zamisel, da bi zapiske preoblikoval v knjigo.«

Kako bi na kratko predstavili njeno vsebino?
»Kabala je zelo široka, znanost vseh znanosti, in nemogoče je napisati knjigo, ki bi zajela vse njene vidike. Razen v uvodu, ki je splošnejši, sem se osredinil na analizo desetih sefir oziroma ravni zavesti, v dveh poglavjih pa sem opisal možne praktične načine priklica dveh sefir.
Bistvena je analiza desetih ravni zavesti, zlasti sedmih nižjih sefir. Gre za razčlenjevanje zgradbe človekovega uma in tudi načine, kako ga spreminjati. Ukvarjam se s vprašanji kot, kaj je zavest, kaj je um kot njen ožji del, kaj so njegove določujoče prvine oziroma osnovni obrisi značaja, ki so bolj ali manj podedovani in jih moramo v toku življenja najprej spoznati in se nato z njimi soočiti.«

Gre torej tako za teoretična razgrabljanja kot praktične nasvete?
»Gre za zliv obojega. Kot pri vsem drugem, je tudi pri kabali potrebno določeno osnovno teoretično znanje. To ni toliko religiozno, kot poudarjajo rabini. Je pa nujno ob tem zelo strogo, pozorno in pronicljivo pogledati vase.«

Na kakšen način ste prišli do svojih spoznanj?
»S samospoznavanjem, seveda pa sem prej moral preučiti vsa dostopna dela v slovenščini, angleščini, srbščini in hrvaščini. Teoretično znanje, ki sem ga črpal iz knjig in iz pogovorov z drugimi ljudmi, sem moral najprej vsrkati vase, potem pa v samoti delati praktične vaje na sebi.«

Je knjiga primerna tudi za začetnike, ki se prvič srečujejo s kabalo?
»Seveda je, če so dovolj zreli, čeprav je nisem pisal zanje. Mogoče bodo zraven potrebovali še kaj gradiva, a mislim, da ne preveč, saj sem v uvodu zapisal vse bistveno.«

Kaj novega, drugačnega in celo prelomnega ponujate?
»Ključna je že omenjena analiza desetih ravni zavesti in pristop k njej, ki je znanstven, podoben psihološkemu. Če nekdo recimo redno sanja o volkovih, lahko domnevamo, da je nekaj narobe z njegovo deveto sefiro Jesod, za katero vemo, da je ena izmed njenih pojavnih oblik tudi vampirizem, ki ga povezujemo z volkovi. Tak pristop sem ubral za vsako raven zavesti. Če nek znak kaže, da določena sefira ni dovolj prehodna, je potrebno delati na njej. Gre za postopek samopreučevanja in nadgradnje. Ni dovolj le meditirati o lastnostih posamezne sefire, ali te poznati na pamet, čeprav tudi to pomaga.«

Kako bi predstavili kabalo laiku, ki prvič sliši zanjo?
»Kot sem že omenil, je znanost vseh znanosti, zelo širok pojem. Gre za medsebojno dopolnjevanje vsega znanja, ki nam je na razpolago. Doseči in nadgrajevati ga je mogoče s štirimi osnovnimi disciplinami: z znanostjo, s filozofijo, z religijo in umetnostjo; kabala je zliv vsega tega.
Obstaja vsaj 50 opredelitev kabale, ki so vse točne, a nobena ni popolna in ne izraža vsega, kar zajema. Lahko bi rekli, da gre za način razlaganja Stare zaveze, za matematiko črk, za postopek analize človeške zavesti ali za način samospoznavanja in iskanja svojega smisla.
Po eni izmed opredelitev, ki mi je blizu, kabala ponuja celostno razlago človeka kot mikrokozmosa v makrokozmosu in razmerij ter povezav, ki se porajajo med njima. Vse, kar obstaja v makrokozmosu, je prisotno tudi v človeku. Ta odnos pa ni trdno določen, temveč se spreminja; povezave so včasih šibkejše, včasih močnejše. Vesolje se spreminja vsako sekundo, prav tako celice v organizmu.«

Tradicionalni temelj kabale pa je vendarle analiza svetih tekstov?
»Seveda, predvsem Tore, saj njenega pravega bistva sploh ni mogoče dojeti brez poznavanja kabale. Obstaja pet ali šest knjig, brez poznavanja katerih je nesmiselno govoriti o njej. Sam sem se najbolj držal Sefer Yetziraha, ki je eno izmed nepogrešljivih besedil o kabali.
Sveti teksti so abeceda, ki jo moraš poznati, če hočeš biti pismen, a besedilo moraš iz nje sestaviti sam, z združevanjem njenih delov. Če hočeš kaj vedeti o kabali, moraš biti seznanjen s temi knjigami in vedeti, kaj je v njih. A to ni dovolj; lahko jih znaš na pamet, pa ne veš ničesar o kabali! Globlje poznavanje ne pride s knjigami, ampak s praktičnimi vajami in, za vrhunec, s priklicem sefir.«

Prišla sva do sefir, ki so v srčiki kabale kot posamezne ravni zavesti. Kaj sploh so?
»So vsota, rezultat, specifičen konstrukt 22-ih osnovnih sestavnih delov vesolja gledano iz pozicije našega planeta. Ti so 12 zodiakalnih znamenj, sedem planetov in štiri prvine (voda, zrak, zemlja in ogenj). Namesto do številke 23 pridemo do 22, ker se planet Saturn in prvina zemlje do neke mere prekrivata.
Rezultat medsebojnega prežemanja in prepletanja vsake izmed teh 22-ih sestavin z vsako drugo je deset ravni zavesti oziroma deset sefir. Če so osnovne prvine zidaki, so sefire različna nadstropja hiše, zgrajena iz njih. Medtem ko so osnovne sestavine kljub svoji različnosti med sabo relativno enakopravne, pa je odnos med sefirami hierarhičen. Če hočemo poznati same sebe, moramo najprej poznati njih.«

Kaj pomeni, da je sefira raven zavesti?
»Že to, da moramo jesti, je znamenje ene ravni zavesti. To, da ponoči sanjamo, je znamenje druge, da smo ustvarjalni, da nas žeja po znanju in smo zmožni umskega razčlenjevanja, pa tretje. Občudovanje lepote, spoštovanje pravnega redu, želja po urejenosti, vse to so izrazi posameznih ravni.
Te so neprestano prisotne v nas, čeprav se vse ne kažejo v enaki meri. To je odvisno od zgradbe in razporejenosti 22-ih osnovnih sestavin, kako te dajejo moč določeni ravni zavesti. Pri strogih ljudeh, ki imajo radi red, ali pri pravnikih, je poudarjena sefira Geburah. Pri tistih, ki imajo radi otroke, je močna sefira Jesod.
Da so te ravni prisotne in delujejo kot motiv za določeno vrsto vedenja, še ne pomeni, da jih obvladujemo. Kdor jih hoče imeti pod nadzorom, mora ugotoviti, kako močne so in na kakšen način se kažejo.«

Kateri dejavniki določajo moč in odnos med sefirami pri posamezniku?
»Vsi smo zmnožek očeta in matere, od staršev podedujemo marsikatero predispozicijo, tu je še astrološka rojstna karta, ki grafično predstavlja 22 osnovnih sestavin, oblikuje nas tudi okolje, v katerem živimo. Vse to so zunanji vzroki, sčasoma pa se pojavi še dejavnik svobodne volje, s katerim je v določeni meri moč spreminjati ostale.«

Vseh sefir na tem mestu ni smiselno predstavljati. Bi lahko za primer podrobneje opisali le sefiro Tifaret?
»V vseh knjigah je opisana kot ključna sefira, ki je težišče in središče celotnega sistema. Šesta sefira se nahaja točno na pol poti med najvišjo in najnižjo. Povezujemo jo z jazom, samozavedanjem in razsvetljenostjo. Involutivno gledano ta nivo je pogoj za nastanek človeške zavesti, uma.
Inicijacijski gledano to je prva sefira, pri kateri se izničijo vse napetosti v nas, vse razlike med zmožnostmi, ki nas vlečejo v različne smeri. Ko se doseže ta raven, ozavestimo same sebe in spoznamo, kdo smo. Šele takrat postane 22 osnovnih prvin v mikrokozmosu človeka ubranih med sabo in s svojimi ustreznicami v makrokozmosu. V takšnem trenutku imamo občutek, da smo v središču in ubrani z vsem okoli sebe. To ravnovesje je nekakšna ravnodušnost, ki so jo dosegli vsi razsvetljeni ljudje.
To stanje seveda ni trajno, ampak ga je treba ohranjati, saj se razmere neprestano spreminjajo in nas različni vplivi skušajo vreči iz ravnotežja. Razgibanost je nujna, saj poganja razvoj: ko vzpostavimo ravnovesje, se to kmalu poruši in moramo ga na novo vzpostaviti na višji ravni, in tako ad infinitum. To je nujnost evolucije.«

Kako se to kaže v vsakdanjem življenju?
»To stanje zavesti dosežemo v redkih in kratkih trenutkih, ko se nam zdi, da se vse v življenju ujema. A ta občutek ne pomeni, da smo to raven ozavestili in jo imamo pod nadzorom. Ko do nje pridemo z zavestnim naporom to je popolnoma drugačno stanje in zavedanje, smo napravili ogromen evolutivni korak.
Kazalcev, da s Tifaretom ni vse v redu, je nešteto: to so težave, ki nas vržejo iz tira, ko smo podrejeni različnim vplivom, se moramo neprestano prilagajati in na splošno nismo gospodarji svojih življenj. Ker s Tifaretom ne more biti vse v redu če katera nižja sefira ni uravnovešena. Ampak vedno imamo na voljo sredstva, da to spremenimo in skušamo vzpostaviti ravnovesje.«

Kako priklicati sefire?
»Najprej je treba vedeti, kaj hočemo priklicati, ugotoviti kje je primanjkljaj. Načinov invociranja je ogromno. Za začetek je najboljše poznati in uporabiti mitologijo in božanstva, povezana z 22-imi osnovnimi prvinami. Te imajo tudi snovne predstavnike, prek njih lahko prav tako invociramo sefire. Če želimo na primer priklicati šesto sefiro Tifaret, se lahko obrnemo na boga Apolona, ki je njen najčistejši in najbolj vzvišen simbol ali na Sonce, ki je njen snovni predstavnik. Seveda, tukaj je še ogromno takšnih predstavnikov.
To lahko storimo na najrazličnejše načine. V knjigi sem podal nekaj obrazcev, ki pa jih lahko vsakdo prilagodi svojim potrebam. Že meditiranje o Soncu je delo na sefiri Tifaret.
Kdor ima določeno kabalistično znanje in pozna sefiro, ki jo kliče, lahko to stori tako, da napiše besedilo v obliki prošnje, litanije, eseja, monodrame … Venero lahko denimo prikličemo tako, da napišemo ljubezensko pesem ali že s tem, da imamo rože na vrtu in vestno skrbimo zanje. Kdor obleče majico rdeče barve, kliče peto raven zavesti, Geburah. Mnogokrat kličemo sefire nezavedno in spontano: če redno obiskujemo knjižico in beremo, invociramo sefiro Hod. Ampak, to so vse pasivni, spontani prizivi. Ritualni so veliko močnejši. «

Nam lahko še na kratko predstavite trodelno zgradbo duše po kabali?
»Za začetek moramo vedeti, da je duša ena. Po kabali je šest različnih delov, ravni duše. Za nas so najbolj zanimivi trije nižji deli duše. To so guf, nefeš in ruah. Najlažje jih predstavimo kot kočijo, konja in kočijaža, ali kot avto, gorivo in voznika. Torej, sredstvo, energija (pogon) ter smisel (cilj). Kočija je guf, fizično telo, ki je samo po sebi le neživ kup kosti in mesa, ki se nikamor ne premakne brez konja, nefeša. Šele kočijaž, ruah, daje konju in kočiji smer. Živali in rastline lahko obstajajo samo z nefešem in gufom, človek pa se od njih razlikuje po tem, da ima um oziroma ruah, zaradi katerega se lahko razvija. Ti trije deli (oziroma vseh šest) funkcionirajo kot sinhronizirana celota. Podobne razvrstitve so prisotne v različnih sistemih samo pod različnimi imeni. V knjigi sem uporabil primerjavo med to kabalistično razlago ter budističnimi skandami. Moram poudariti, da na tem področju vlada velika terminološka zmeda in pri tem je treba biti previden.«

Nam lahko za konec lahko zaupate kaj trenutno proučujete?
»Ker je kabala vseprežemajoč model vesolja in človeka, mi snovi nikoli ne primanjkuje. Kvečjemu ne vem, ali bom zmogel raziskati vse, kar bi si želel!«

Besedilo in fotografija: Tomaž Kvas

Kategorije
Kabala

XXXI. Šta je sve nejaki čovek?

Čovek je najkompleksnije biće, najosetljivije biće, najbolesnije biće, najranjivije biće i po mnogo čemu najnejačije biće! Jedino biće koje ima zlobu u sebi i koje je sposobno da laže!

Zbog te zlobe je to čudno biće podložno prenosu karme (ili je zbog prenosa karme podložno zlobi), toj najzlokobnijoj pojavi koju roditelji čine vlastitoj deci. Tim prenosom karme se prenose sve moguće negativnosti koje čovek uopšte može i da zamisli. Čak ni đavo u svojem arsenalu nema još oblikovane i definisane sve te komponente i mogućnosti. On ih usput razvija.

Obično sve počinje od ljubavi. Ili je ima ili je nema. Zatim od znanja kojega uglavnom nema. Sve bolesti su povezane sa ljubavi, odnosno nedostatkom ljubavi. One su posledica tog nedostatka ljubavi. A kada je reč o znanju možemo reći da su sve nesreće povezane sa ne-znanjem ili nepotpunim znanjem ili ne-znanjem a za koje se misli da je znanje.

Mnogi ljudi su nezadovoljni sobom, svetom oko sebe, svojim životom, nesrećni su, zabrinuti, žalosni, itd.. Mnogi se pitaju šta ne valja sa ovim svetom, zašto je takav, itd.? Odgovor je jednostavan. Ovaj svet je OK, sa njim je sve u redu ali sa nama nešto nije u redu ako smo nezadovoljni! A šta to sa nama nije u redu? Samo jedno – nismo dovoljno jaki. U stvari veoma smo nejaki i ne možemo da se nosimo sa ovim svetom, ne možemo sa našom malom papirnatom barkom da mirno plovimo po uzburkanom ili mirnom okeanu koji se zove život. Dakle, treba da ojačamo i sebi obezbedimo da mirno i bezbedno plovimo. Samo to! Sve je to u skladu sa onim – život je borba. I sa onim – hommo hommini lupus! Svet pripada jakima! Te nejakosti ima toliko mogućih i različitih da ih ni đavo još sve ne poznaje. On ih upoznaje i upotrebljava onako kako ih čovek produkuje ili kako se one pojave kod čoveka. Svet jeste pun nepravdi ali samo zato jer su neki jaki a neki nejaki. Ako bi svi bili jaki ne bi bilo nepravdi na svetu. Ako bi svi imali sva oružja u jednom danu bi prestali svi ratovi. Inače na ovaj svet i ovaj život kukaju samo nejaki. I šta im odgovore jaki? Udare ih još više, još više ih zgaze. A šta su im time odgovorili? Samo su im dodatno i još grublje (možda manje ili više razumljivo) rekli – postanite jaki! Ali sa željom da oni to ne ukapiraju. Svi nesrećni ljudi koje vidite tokom života imaju jednu zajedničku karakteristiku – svi su nejaki. Ako se ni u čemu ne podudaraju niti su slični po bilo čemu onda su po tome. Ako to nije tačno onda neko od njih nije nesretan. Čak i ako je čovek nesretan u ljubavi to je znak da je nejak. Nejak na tom frontu. Uvek jaki iskorištavaju i podređuju nejake, uvek bogati iskorištavaju (ili pljačkaju) siromašne. Uvek se od siromašnih novac sliva bogatima. Uvek je slabiji više zaljubljen u jačega nego obratno. Uvek protestiraju nejaki, siromašni, bolesni. Zar vam ne pada u oči ta istorijska konstanta? Šta zanči ono – najjači ostaju! Znači da oni traju, opstaju, preživljavaju. Nejaki sve suprotno tome. Tek kada čovek postane dovoljno jak (gravitacijski centar) prestaće da bude nesretan jer će sebi privlačiti (dobaviti, ukrasti, zaraditi, privući, oteti od drugoga, nabaviti, obezbediti) dovoljno energije koja će mu obezbediti spokoj. Neki to zovu sreća. Više volim izraz spokoj jer sreća je za glupe, lude, idiote, maloumne, kilave, nejake. Dakle, život može da bude lep ako ste dovoljno jaki! Jer ste manje zavisni od sreće i više ste sami sposobni da ga kreirate.

Ja kao da sam osuđen na nepopularnu ulogu da uvek moram da govorim ljudima samo jednu stvar, i to onu koju ne žele da čuju: Postanite jaki i rešite sve svoje probleme! Odnosno ako postanete jaki oni će se sami rešiti. Nepopularni i neprijatni savet, sugestija, predlog, je: zasučite rukave kao da idete u rudnik! To niko ne voli da čuje a još manje da uradi. Ali na žalost, ništa drugo ne mogu ljudima ni da predložim, ni da savetijem ako me već dave sa svojim nejakostima (problemima). Toliko će vam se dogoditi nepravdi ovog sveta koliko ste slabi. Što vam se više nepravdi dešava toliko ste slabiji. A sve te nepravde imaju zadatak da vas stimulišu, da vas nateraju da ojačate. Mit o Jobu je uglavnom pogrešno protumačen. Ovde je pravilno objašnjenje. A ako već odlučite da postanete jaki i zasučete rukave, načina za to je bezbroj i frontova je bezbroj. Od usporenog disanja, čitanja, fiskulture, sklekova, trčanja, koncentracije misli, do studiranja, dubinskog razmišljanja ili bezbroj drugih načina sprečavanja gubljenja energije i vremena i treniranja samodiscipline i egoizma. I istrajati. Sedam dana, mesec dana, pola godine, godinu, dve, ceo život. Jer samodisciplina je merilo vrednosti!.

Samo ako ste dovoljno jaki imate mogućnost da realizujete (mada ne mora i da razumete, mada je to poželjno) onu Budinu izjavu o saosećanju ili one Isusove savete da ‘ako vas neko udari po levom obrazu vi mu namestite da vas udari i po desnom’, ili ono ‘ko tebe kamenom ti njega hlebom’. Bez dovoljno moći je štetno i opasno da te savete primenjujete na sebi. Možete, na vlastitu odgovornost i vlastitu štetu. Znate ono – nemojte kod kuće ovo da pokušavate! Jer ovo što govorim je za profesionalce. Ha ha. Tek kada ste dovoljno jaki možete da budete (indiferentni) altruisti. Tek kada ste dovoljno jaki prestajete da budete osvetoljubivi. Još ako sve to razumete, da ste svesni svega toga – gde će vam biti kraj!!!

Neki se pitaju zašto im je to potrebno da uopšte rade a drugima recimo nije? Pustimo one kojima to nije potrebno (ako takvi uopšte postoje). Usmerimo se na sebe. Potrebno je zato, kao što je već gore navedeno, zbog prenosa karme. Ko vas je oblikovao da ste takvi kakvi jeste? Nejaki sa svim slabostima od kojih ste sastavljeni? Neću da vam kažem jer me ne bi razumeli i čak bi mi zamerili jer veoma volite svoje roditelje!

Ova nepisana pravila neće promeniti niti korigovati nikakvi komunizmi, kapitalizmi, niti bilo koji drugi –izmi, uravnilovke, revolucije niti neki ‘pošteni zakoni ili pravni sistemi’ niti neko humanije društvo (jer toga nema), niti bolji politički sistem, itd.. Tako je jer tako treba da bude i za sada tako mora da bude. Da bi se ta takoreći konstanta promenila potrebna je prvo velika tektonska promena u konstelacijama osnovnih konstitutivnih činilaca ovakvog poretka u Sunčevom sistemu pa i zodijaku. A to ostavljamo nekom novom milenijumu.

Kategorije
Kabala

XLVI. O nasilju

„Oni koji žele da te uhvate u zamku, da te ponize, njih napadni bez milosti ili sažaljenja; i uništi ih potpuno.'“ Liber AL, III, 42.

Svi se slažemo da je sloboda lepa i slatka stvar. Isto tako svi smo čuli rečenicu da se za slobodu treba izboriti. Šta znači izboriti? Retki su primeri da se je neko izborio za slobodu a da to nije bilo nasilno! Za to je bila potrebna snaga, sila, na-silu, nasilje. Bilo da je to nasilje usmereno ka vani, ka drugima ili ka sebi u obuzdavanju, disciplinovanju sebe i sakupljanju vlastitih energija. Dakle snaga, moć. Ako je prisutna snaga, moć, ona mora da deluje.
O nasilju nad sobom (telu i umu) a koje poznajemo pod imenom mazohizam je besmisleno govoriti. To nije naša tema. Nasilje kao pojam i prisutnost nasilja u svemu oko nas je filozofski pojam kojega uvek možemo negirati i osuđivati ali ga nikako ne možemo odstraniti, isključiti. Nasilje je prisutno i tačka! Samo što neka nasilja opravdavamo a neka ne, nekima dajemo prihvatljiv epitet a nekima ne. Ali nasilje je tu! Vakcina kojom spasimo život (preventivom) je nasilje na organizam. Žrtvujemo piona da spasimo kralja. Šta je drugo vežba koncentracije nego nasilje nad umom. Šta je drugo i sam proces učenja nego vrsta nasilja nad umom. Šta je drugo naporni trening atletičara ne samo do znoja nego i do granica bola. Možemo to nazvati i istrajnost (preblago rečeno) i mazohizam (preoštro rečeno).
Koliko je nasilje legalno i legitimno? Jednako koliko i laž i prevara! Kako to, pitaju se moralni čistunci?! Danas svi pozdravljamo revolucionare (ili kontrarevolucionare, zavisi kako gledate) iz istorije. Neke koji nisu uspeli i recimo da su nastradali čak i oplakujemo. Od Spartaka pa do bezbroj njih tokom istorije (bilo uspešnih, bilo neuspešnih), pa do današnjih. Žalimo zašto Spartak nije uspeo, žalimo zašto mnogi nisu uspeli. I u našim krajevima imamo mnogo takvih primera iz istorije, od raznih buna, ustanaka pa do preobrata iz bliske istorije. Identično je na svakom ćošku planete. Uvek se je to nekako odobravalo ili osuđivalo u zavisnosti od ugla gledanja i interesa. Ali nasilje je prisutno. Čak je i čika Marks rekao da je samo na silu moguće izboriti svoju slobodu i pravo na dostojan život. Zar je danas drugačije? Dakle, izgleda da nasilje ne samo da je dozvoljeno i uvek u modi, nego je čak i poželjno a ponekad obavezno i nužno?!?! Naročito ako je to jedino preostalo sredstvo. U protivnom sledi ropstvo, glad i smrt! Dakle, treba još jednom pročitati Marksa (nešto mnogo često ga pominjem, ha ha), ojačati i uzeti stvar (oružje) u svoje ruke. Da nije tako, odmah bi se odrekao od nekoliko sefirota na Drvetu Života!
Koliko životinja umre od starosti? Koliko ljudi umre od starosti a koliko od nasilja? Na kraju i oni što umru od starosti, nešto ih pritiska. Gde god je prisutan bol, prisutno je i nasilje. Bol je prisutan posvuda. Neki poželjan, neki ne, zavisi od smisla bola. Ali prisutan je kao i nasilje. Bol i suze. Zar ovo nije dolina suza, pitao se je Buda! Kada se rodite, dolazite u dolinu suza i odmah plačete. Prva stvar u ovom životu koju ste radili je bio plač!?! Zašto vam je prva radnja na ovom svetu reakcija na bol? Nasilno ste gurnuti iz tople zavetrine maternice u ovu hladnoću!
Da li ste videli neki film čak i ako je dečiji ili komedija a da tu nema nasilja? Ne verujem. Dakle, nasilje (a sa njime i bol) su nužno prisutni u celokupnoj dinamici univerzuma. Zar mislite da Zemlju ‘ne boli’ kada vulkan izbacuje lavu? Pretpostavljam (uz solidnu statistiku koju sam sakupio) da skoro svaku ženu malo zaboli kada dobije menstruaciju (a neke žene to veoma boli). Osetljiva bića (a među njih spada i čovek) to tako percepiraju, kao nasilje i bol. Inače, izvan tih senzora je to samo dinamika univerzuma. Ali cilj svega toga je olakšanje ravnoteže post festum.
Nasilje se je uvek sprovodilo i danas se sprovodi, samo pod raznim imenima, etiketama, itd., a sve u cilju da se zakamuflira ili opravda. Dakle, ako imate jak razlog za nasilje i ako nema drugog puta da preživite – šta se čeka? Vampirizam, laž, krađa, prevara, otimanje, sve su to oblici nasilja a ne samo fizičko nasilje. Fizičko nasilje je najgrublji oblik nasilja i zadnji, najniži, ali treba da znamo da je uvek tome prethodilo neko nasilje na višem, perfidnijem, profinjenijem nivou i da je fizičko nasilje samo posledica. Nasilje na fizičkom nivou je samo vidljivi oblik, ili čak najuži oblik nasilja, jer nasilja na višim nivoima su mnogo prisutnija.
Jedno zanimljivo pitanje ili bolje reći pojava je da se nasilje uvek događa nad slabijima! Zašto nije obratno? Nećemo da tražimo odgovor na to jer iako ga ne nađemo znamo zašto je tako. Fizikalnih paradoksa je veoma malo. Ali to da je takav odnos snaga takođe nešto govori. Postanite jaki i ne dozvolite nasilje nad vama! Tako kaže bog svima nad kojima je izvršeno nasilje. To govori i Liber AL. Samo da nešto postoji, živo ili ‘neživo’, već je gurnuto u mašinu da se bori za što više energije u bilo kojem obliku. Ko bi rekao da ova naša lepa i okrugla planeta Zemlja takođe tako radi, ponaša se tako. Inače ne bi imala gravitaciju. I u toj borbi ona nas uvek pobedi jer je jača. Iste zakonitosti važe u svim mogućim sukobima-odnosima-transakcijama energije, bilo koji faktori da su u igri-sukobu.
Postoji tvrdnja da etika nasilja je kvazietika. Možda jeste tako a možda i nije. Ali oboje je tačno, zavisi od okolnosti izvođenja nasilja. Dakle, sve ti je dozvoljeno samo ako imaš moći za to! Pseudohigijeničari tvrde da etikom treba sprečiti nasilje u nastanku. Nedostatak etike uzrokuje prve oblike kao i zadnje oblike nasilja. Ali, da apsurd bude (naj)veći, izgleda da etika univerzuma u sebi sadrži nasilje (u izvesnoj meri) kao nužnu komponentu etike. Dakle – nasilje po potrebi, u minimalnoj meri, dozirati ga da život bude što više aerodinamičan. Mir je statika, a univerzum je pun dinamike. Ha, to je virtuoznost života, prihvatiti zlo u ograničenoj količini. Čak i otrov u ograničenoj količini može biti koristan, ili čak upotrebljen kao protivotrov.
A gde je etika u međusobnoj borbi dva brokera na berzi? Oni se bore i vrše nasilje jedan nad drugim u nadmetanju lukavstvom. Ili dva šahista, ili bilo koje takmičenje koje je naizgled bez ikakvog nasilja! Sve je elegantno i u belim rukavicama, ponekad se takmičari čak i ne poznaju. O ‘plemenitom nasilju’ u borilačkim veštinama da ne govorimo. Zamislite koliko je nasilja prilikom razbijanja kamena u kamenolomu a koji je potreban da se izgradi kuća u kojoj živimo? Ili koliko je nasilja u odgoju deteta čak i ako smo najveći pedagozi?! Ipak, najzanimljiviji i naizgled najapsurdniji oblik nasilja je borba između dva advokata u sudnici preko leđa trećeg! Teši nas to da je kod njih zacrtano polje dozvoljenog, a to je kodeks zakona dotične države. Život je borba, a da li postoji borba bez nasilja? Jer ako je bez nasilja, to onda više nije borba, a pitanje je da li je i život. Čak i u harmoniji ima nasilja.
Dakle, ne isplati se pokušavati biti nenasilni svetac. Ahimsa je poželjna i moguća samo u izvesnoj meri, ali tanka je granica kada postaje kontraproduktivna. Procentualno gledano smatram da je nasilja danas kao što ga je uvek bilo tokom istorije čoveka. Nema ga smisla anulirati, jer je to nemoguće, plus pojavljuju se novi oblici nasilja. Čovek jedini može da prekine taj lanac nasilja koji održava krug života na planeti zato jer je je svesno biće, ali samo u svojoj sferi svesti, etike i moći. Ali čovek je jedino biće koje upotrebljava nasilje i za zabavu i za sport?! Izgleda da nasilje neće da izađe iz mode čak ni kod čoveka još dugo vremena.
Da li bog odobrava nasilje? Izgled da DA! Jer da nije tako onda bi svako nasilje bilo kažnjeno!! Bog ne samo da odobrava nasilje nego ga i sam upotrebljava. Najčešće baš preko čoveka, odnosno, čovek mu je oruđe te upotrebe nasilja.
I šta da na kraju zaključimo kao pametnu stvar iz svega ovoga? Nasilje je nemoguće izbeći, zato ga je bolje savladati dok je još malo ili ga primeniti dok ga je malo potrebno, znači na višim, perfidnijim nivoima, tada barem manje fizički boli!!! Ako ne to, onda postanite toliko jaki da svakoga pobedite bez borbe, bez nasilja!