Kategorija: Kabala

Kategorije
Kabala

XXXIII. Uputstvo za upotrebu mozga

Šta treba maloj deci? Samo uputstvo za upotrebu mozga!

U svojoj bezgraničnoj ljubavi do dece roditelji se strahovito potrude da im omoguće sve, da ih nauče svemu, da im daju što više vrlina, znanja. Ali kao po pravilu zaborave, preskoče ili ne znaju da im daju uputstva za upotrebu osnovnog instrumenta za znanje – mozga. A deca sama ne znaju da ga upotrebljavaju jer to nije jednostavno i na kraju krajeva to je najzahtevniji i najvažniji instrument. Ako znate da upotrebljavate mozak ne trebaju vam desetine drugih znanja i vrlina kojima sebi punite glavu i čak se mučite pri tome. Dakle, pošto roditelji ne znaju da ih tome nauče, deca jednostavno samo imitiraju gluplje, starije a koji tvrde da to znaju.

Svi roditelji žele da su im deca piloti i doktori. Oni tako i misle i najiskrenije žele. Ali i pored toga ih pošalju u fabriku na tekuću traku. Oni im omoguće i obrazovanje i obrazuju ih ali im ipak ne daju uputstva za upotrebu mozga. Neki narodi to imaju u genima da svojoj deci to instaliraju. Pogledajte vladare sveta i pitajte se šta su im roditelji dali!

Najgore od svega je da ti isti nesposobni roditelji koji su ipak puni ljubavi do dece, okrivljuju tu istu svoju decu jer u nečemu nisu uspešna. Kao da su deca kriva. Kako može nekome neko da to uputstvo da ako sam ne zna da upotrebljava mozak?! Setimo se ekstremnog primera, šta je onaj Austrijanac rekao za rođenu majku Dalaj lame! Ipak, Dalaj lama je srećan čovek jer nije bio ispostavljen njenom odgoju. (Toga nema u filmu ali piše u knjizi! Brad Pit to ne sme da kaže!)

Dakle, logičan zaključak bi bio da onaj ko ne zna da upotrebljava mozak ne mora da znači da je i glup, ali barem ima ograničenu, suženu mislenost. Ali veoma često je i glup, samo treba pronaći taj ugao gledanja. Dakle, koliko roditelja ima suženu mislenost? Minimum 90%! Sada se pitamo, da li je pošteno da oni koji ne znaju da upotrebljavaju mozak imaju pravo da upotrebljavaju genitalije za razmnožavanje? Ili, ako su ih već upotrebili za to, pitamo se da li zaslužuju poštovanje od svoje dece? Pazite, rekao sam poštovanje a ne ljubav!!!

Da finiširamo, ja želim da se taj predmet kao obavezno gradivo uvrsti u svaku porodicu gde postoje deca i gde će postojati deca. Evolucija to nameće. Neka deca u tom predmetu imaju što višu ocenu a svi ostali predmeti su sekundarni. Amen. Neka bude shvaćeno da, ako su maloj deci potrebni bistra voda i belo mleko onda su odraslima potrebni psihomehaničari. Zato treba sprečiti da deca kada odrastu traže psihomehaničare.

Najbolje uputstvo deci za upotrebu mozga je pustiti ih da žive i samo im pomoći u tome da žive. Ne sprečavati ih u tome i pomagati im ali ne na svoj način, nego – na njihov način! Jer deca znaju bolje, spontanije da vrše svoju Istinsku Volju. Njihov prirodni nagon, dakle činjenica da su kopija makrokosmosa, će ih spontano voditi pravim putem koji je uvek u skladu sa evolutivnim momentom na planeti Zemlji, samo ako ih roditelji svojim dugoročnim i ambicioznim planovima ne kontaminiraju svojim mentalnim kvaziorgazmima. U taj prirodni nagon, nagon za rastom, ekspanzijom i eksponiranjem (sve to u najširem smislu) je ukalkulisano dovoljno samopouzdanja, hrabrosti, egoizma, borbenosti i svih drugih potrebnih vrlina da se cilj realizuje. Deci samo treba reći – Čini po svojoj volji! Ako hoćete korak dalje u tim božanskim naporima potrebno vam je izvesno kabalističko ili čak inicijacijsko znanje. Svaki muškarac i svaka žena je zvezda. To je tačno, ali u slučaju dece to je još tačnije. I samim time je individualnost naglašena. Dakle, zbog te individualnosti je nemoguće dati neki precizniji savet, neko preciznije, pojedinačno pravilo šta i kako raditi. To zdrava deca sama ispoljavaju a (pametni) roditelji to treba da prepoznaju i stimulišu.

Nema srećnije stvari za decu nego da imaju pametne roditelje. Ne lepe, bogate, uticajne, itd.. Neka budu i siromašni ali neka budu pametni. Ako imaju pamet znaće dobro da iskoriste vreme koje dete ima (a svako dete ima vreme jer to je jedan od najvećih kapitala kojeg imaju deca mada toga nisu svesna a ni roditelji) da postave pravilan sistem deteta tako da u jednom momentu počne sam da radi u korist deteta. Takvo dete može da postane i postigne šta hoće u životu. Šta je pogrešno u tome ako detetu kažemo da ono može sve!?! Da uradi, da postigne, da usavrši. Koliko mi je poznato i koliko poznajem ta čudna bića koja sebe prepotentno imenuju homo sapiens, dobio sam utisak da to i roditelji žele. Dakle, samo detetu nemojte to sprečavati pa čak i ako mu ne pomažete, ono ima šanse da sve to uradi i dostigne. A ako mu još i pomažete, onda mu nema kraja. Ali kako da ljudima dokažem da najveća pomoć je – ne odmoći im!?! Mozak novorođenog deteta je najnoviji, da tako kažemo blanko software, koji raste i u kojega je moguće instalirati bilo koji program. Nekoliko promila odraslih ljudi ima takve sofware (koje su uspeli da očuvaju) i u koje je moguće instalirati sve novonastajuće programe, svi ostali su već u izvesnoj meri zastareli. Deca su blanko i vakuum i zato pazite šta im dajete da usisaju u sebe! Detetu instalirajte program protiv zastarevanja.

Ako niste primetili, celo vreme govorim samo o nesvesnom, benevolentnom zločinu prenosa karme! Ko bi rekao da je čika Marks (onaj kapitalista) o tome više rekao u jednoj rečenici nego Freud, Jung, Adler i Maslov zajedno! Ali ko danas u ovom vremenu miševa, uopšte čita ovu imenovanu gospodu!?

Kategorije
Intervju Kabala

Božanstva so prave kozmične sile

Preučevalec kabale je hkrati učenec, učitelj, raziskovalec in predmet raziskovanja

Za zaveso živega in neživega sveta so nevidne moči od katerih je odvisno kaj v njem poteka. Spozna jih in razume lahko le človek ki hodi po težki poti samospoznavanja, meni Goran Sarvan, avtor knjige Kabala u teoriji i praksi, ki je letos izšla v Beogradu. Z njim smo se pogovarjali o tej starodavni mistični vedi s koreninami v ezoteričnem izročilu Hebrejcev.

Kako bi opredelili kabalo?
Četudi bi naštel na desetine teorij in razlag, še vedno ne bi zajel vsega kaj kabala je. Tudi med rabini ni enotne definicije, ker ni potrebna. Kabala je kot pove že dobesedni prevod besede, izročilo. Je sistem znanj ki ga potrebujemo ko želimo razumeti Staro zavezo, a tudi ko hočemo vedeti kdo je in kaj je človek ali mikrokozmos, kaj je univerzum ali makrokozmos, in doumeti odnos med njima. Zajema prvine vseh osnovnih disciplin ki preučujejo človeka; religijo, umetnost, znanost in filozofijo.

Kako se vaša knjiga razlikuje od drugih, ki se posvečajo tej tematiki?
Večina knjig o kabali obravnava samo zgodovinsko-religiozni vidik. To je sicer pomembno a imamo od njega malo otiplivih koristi. Glavni razlog za to je pomanjkanje dobrih poznavalcev.

Pri pisanju sem upošteval sedanjo razvojno raven človeškega duha in okoliščine v katerih živimo. Današnje snovno stanje, življenski pogoji in snovni predstavniki kozmičnih sil niso enaki kot denimo pred stoletjem. So pa podobni zakoni ki upravljajo odnose med njimi. V knjigi analiziram tako medsebojne odnose teh predstavniov kot tiste makrokozmičnih povzročiteljev, ki stojijo za njimi.

Kakšno je splošno znanje o kabali pri ljudeh?
Tako rekoč ga ni. Ljudje slišijo zanjo, a ko spoznajo da je zahtevna in obsežna, da se je treba v snov poglobiti, praviloma obupajo. Želijo si samo čarnih besed in čudežev, pri praktičnih vajah ki terjajo veliko samodiscipline, pa odnehajo tudi najbolj zagrizeni.

Pručevalec kabale je tudi hkrati učenec, učitelj, raziskovalec in predmet raziskovanja. Ni mentorja, sami se moramo voditi, priganjati, nadzorovati, grajati in pohvaliti. To zmore le človek z močno samodisciplino in s širokim naborom znanj.

Od kod jemljete znanje?
Iz nekaterih starejših, predvsem tujih knjig, imam še nekaj sogovornikov, osnova vsega pa so vaje.

———————————————
Predpogoj za modrost sta količina in kakovost znanja!
——————————————–

Kako ocenjujete poznavanja in prakticiranja kabale v Sloveniji?
Razmere v Sloveniji so enake kot v večini evropskih držav. Veliko se govori o duhovnosti, razsvetljenosti, sodobnosti, naprednosti, novodobnih znanjih in alternativi. A vsega tega ni, je pa klasična rimokatoliška omejnost. V Sloveniji ni avtorjev del o kabali, prevodi so slabo izbrani in slabo narejeni. Večina dogajanja je površinskega in ljubiteljskega. Veliko je predavanj, delavnic in duhovnih učiteljev, a vse ostaja na tretjerazredni ravni. Vse to je zgolj vikend, ali instant duhovnost.

Kakšna je prihodnost kabale?
Od nekdaj velja da je danes neznano ali celo krivoverno, jutri splošno sprejeto in uporabno, pojutrišnjem pa že zastarelo in dogmatično. To velja za vse, razen za univerzalna znanja: gravitacija je recimo vedno obstajala in vedno bo, spreminja se le naše razumevanje in vedenje o njej. Enako je s kabalističnimi znanji. Ni nujno da bodo obstajala pod enakimi imeni, bodo pa postopoma postajala nuja. Isto božanstvo ki danes skrbi za hitro pošto, je v srednjem veku bdelo nad poštnimi kočijami; antična medicina je bila drugačna od današnje, a ji je vladalo isto božanstvo kot recimo danes ljubljanskemu kliničnemu centru.

Potreba po znanjih raste, še posebno po tistih s praktično vrednostjo. V ZDA ima vsak uspešnejši menadžer svojega ezoteričnega svetovalca ali divinatorja. S poznavanjem kabalističnih povezav in soodnosov lahko predvidimo marsikaj. Kabala je znanost prihodnosti ki bo pomagala odgovoriti na vprašanja na področjih kemije, fizike, psihologije, medicine in še kje.

Kako lahko sodeluje z znanostjo?
Možnosti so neomejene. Da bi bile čim bolj izkoriščene mora znanost pokazati več pripravljenosti prisluhniti drugačnim pristopom. Vedno mora hoditi po robu, če ni tako, ni znanost, ampak ponavljanje že videnega! Vedeti je treba da imamo tukaj lobije in dogme. Znanstveniki na primer, se kar naprej sklicijejo na C. G. Junga, in vendar ga še vedno niso res prežvečili.

V zadnjih petindvajsetih letih smo doživeli informacijsko-tehnološko revolucijo, ki je prav tako njen otrok, a na nekaterih področjih, zlasti na družbenem, vlada zmeda. Kljub vsem dosežkom znanost ne dohiteva dogodkov, kaj šele da bi jih predvidevasla. Poleg tega je v službi kapitala, morala pa bi ostati otrok radovednosti. Danes se človek največ sprašuje kam in kako naprej. Da bi dobili odgovor na vprašanje o smiselnosti, potrebujemo stara znanja.

Za začetek predlagam, da se v laboratoriju izvede kabalistična nvokacija Lune v kozarcu vode in se z vsemi najsodobnejšimi instrumenti opazujejo spremembe v njej. Ali pa naj se vpraša od kod rakava obolenja. Znanost mora ugotoviti da je izbruh raka na telesni ravni posledica motenj na drugih ravneh človekovega obstoja. Zaradi tega se rak zmeraj znova vrne, če ga zdravimo le somatsko, ne odpravimo pa pravega razloga zanj. Spoznati je treba povezave da lahko ugotovimo kje v umu je vzrok da je posameznik zbolel z rakom točno na določenem organu.

Kakšna je dosedanja vloga kabale v duhovnem razvoju zahodnega sveta?
Nič ezoterično-duhovnega na Zahodu se ni zgodilo brez nje.Večina obredov inicijacije temelji na kabali. Ni mogoče reči da gre za vpliv, ampak za prepletenost.

Vsi ezoteriki od srednjega veka naprej so bili kabalisti, čeprav si zaradi strahu pred inkvizicijo tega niso upali priznati. Med njimi so Nikolas Flamel, Agripa, Moses maimonides, Pico della Mirandola, Paracelsus in Averoes. Enako velja za večino pomembnih srednjeveških zdravnikov, in tudi pozneje vse do prve svetovne vojne.

—————————————-
Isto božanstvo, ki je v srednjem veku bdelo nad poštnimi kočijami, danes skrbi za hitro pošto.
—————————————

Je današnji čas naklonjen preučevanju takšne snovi?
Ne živimo v družbi znanja, čeprav mnogi ta čas tako opredeljujejo, a še manj v času modrosti. Živimo v informacijski dobi, a informacija je le drobec znanja. Predpogoj za modrost sta količin in kakovost znanja. A če nekaj poznamo, ne pomeni da smo to tudi dejansko spoznali.

Resnica, modrost in smisel življenja niso več cilj znanja in učenja. Človeštvo še nikoli ni bilo izpostavljeno tolikšni količini različnih informacij kot danes, a bilo hkrati tako daleč od modrosti in razumevanja. Ker kabala ponuja modrost, ji današnji čas ni naklonjen!

Si lahko vsakdanjem življenju pomagamo s kabalo?
Da. Pri spoznavanju vsebine lastnega uma. Lahko gre za sanje ali za misli v budnem stanju, ki zaposlujejo naš um. Po sistemu povezav je mogoče odkriti, kje smo duševno – in posledično telesno – šibki, kje močni, kje prihaja do zastojev, zakaj nas je nečesa strah, zakaj smo nečemu naklonjeni in podobno.

Vedeti je treba da so božanstva antičnih mitov resnične kozmične sile ki tudi ta trenutek delujejo na nas. Ko jih dobro spoznamo, ko vemo kako vplivajo druga na drugo, na snovni svet in človeka v njem, lahko odmerjamo, kakšno moč bodo imele nad nami. Njihov vpliv, če je zaželen, lahko povečamo in narobe. Samo s tem, ko odstranimo njihove snovne predstavnike, predmete, zamisli, koncepte, ljudi, rastline, skratka vse živo in ‘neživo’, zmanjšamo njihovo prisotnost v svojem življenju. Velja tudi nasprotno.  Podobne učinke lahko dosežemo tudi z obredi.

Če se poglobimo v sefirote oziroma ravni zavesti, vidimo da kabala zajema vsa življenska podroćja. Sodobnim ekonomistom svetujem, naj preštudirajo ustrezen starogrški mit ali naj analizirajo etimologijo in fonetiko besede kapital. To jim bo pomagalo razumeti tudi sedanje gospodarske razmere.

Kako bi živeli v skladu z naukom kabale?
Sodoben človek ne ve kako naj to naredi, na spremembo ni ne pripravljen ne motiviran zanjo. Danes poudarjene nravne značilnosti, kot so pohlep, egoizem, privoščljivost in zavist, bi bilo moč omiliti s poznavanjem in uravnoteževanjem lastnega uma. Kabalisti bi dejali da mora vsak spoznati svoj ruach, potem pa ga po potrebi tudi spremeniti. A samospoznavanje je težko.

S pomočjo kabale je marsikaj mogoče predvideti in spoznati, vplivati na prihodnost, daje nam pa tudi orodja za delovanje v sedanjosti. Res pa je, da ni čudežna paličica, saj ne naredi ničesar namesto nas. Vsak zase mora delovati nase.

A vse le ni tako črno?
Seveda ne. Vse se dogaja po zakonu nujnosti. Človek mora dobiti po glavi da se kaj nauči in spremeni. Ko bo napočil pravi trenutek, ko bo dovolj izobražencev spoznalo, da ne gre več tako naprej, ko bodo to terjali snovni dejavniki, se bosta mislenost in razvoj obrnila v novo smer kar sama.

Avtor meni da so božanstva antičnih mitov resnične kozmične sile, ki tudi ta trenutek delujejo na nas. 

Pogovarjal se je Tomaž Kvas

INTERVJU je bil originalno objavljen v reviji Misteriji decembra 2009.

Kategorije
Kabala

XXX. Šta znači „tu smo da se učimo i da uživamo“?

Da li je iko primetio da se u bilo kojem mitu javlja da neki bog radi nešto što mu se ne sviđa i u čemu ne uživa? Ili neki mazohistički bog?

U Liber AL piše ‘Postojanje je čista radost’! Neki taoistički spis kaže ‘tu smo da se učimo i da uživamo’! Šta to znači? Obe rečenice naglašavaju hedonizam. Slažem se, i ja sam hedonista. Ali oko sebe vidimo toliko mazohizma da se pitamo da možda nismo pogrešili planetu! Antropolog Wade Davis se pita zašto čovek tako uporno voli da živi u kolibi?

Zamislimo da svaki čovek kada se rodi ima dovoljno novaca da može mirno ceo život da uči i da uživa! Da je bog tako konstruisao čoveka bilo bi OK. Ali čovek je zaveden i smatra da je puno toga važnije nego zadovoljenje homo religiosis i hedonizma, odnosno ima pogrešne predstave o ta dva najvažnija cilja egsistencije. I zato juri za parama, seksom, vlašću i još mnogo drugih još glupljih i nevažnijih stvari. Čak i ako pokuša da se izdvoji od toga ispada crna ovca i pliva skoro protiv toka. Čoveku kao da je neko pomutio, zamaglio razum. A na ovoj planeti je dovoljno svega da kada bi ravnomerno bilo raspoređeno niko ne bi bio ni gladan ni žedan, ni go ni bos, svi bi imali zadovoljene sve potrebe i mirno bi mogli da zadovolje i homo religiosis. Ali potrebna je konkurencija kao akceleracija evolucije! Baš ta konkurencija (koja je neke komponente uma zagušila a neke potencirala) je i dovela do današnjeg ruba. Održanje takvog nezdravog stanja je funkcija mnogih velikih i najvećih institucija čoveka na planeti. Apsurdno.

Dakle, biti tu, učiti se i uživati je privilegija za koju se treba izboriti. To jeste glavni smisao i zadatak ali to nije dato svima. Kada bi više dece imalo te mogućnosti evolucija bi bila brža a temelji civilizacije mnogo zdraviji, sigurniji, bezbedniji. Pojedinac ne može puno da uradi sam a neka organizovanost na masovnijem nivou je iluzija. 90 procenata odmah prihvati stanje kakvo jeste, devet procenata pokuša da se bori a samo jedan procenat (ili još manje) je srećnika koji imaju pametne roditelje.

Šta biva sa čovekom koji se odluči po cenu života samo da uči i uživa? Ima takvih slučajeva. Uglavnom su to ljudi koji niti ne mogu drugačije da žive ili koji su igrom nekih okolnosti prisiljeni u to. Za njih smo uglavnom čuli kao velike umetnike (u svim umetnostima) i u sportu. Skoro da su svi uspešni umetnici i sportisti pa i naučnici takvi slučajevi. A baš oni su pokretači, motori razvoja i evolucije. Kada ne bi bilo one zločinske pojave prenosa karme većina dece bi se spontano odlučila za takav put jer to je prirodni put i prirodna tendencija svakog bića. Ali čovek to ima deformisano. U najranijem detinjstvu ga unakaze odgojem, kasnije to samo cementiraju i sudbina mu je zapečaćena – da živi u kolibi! Tu se vidi koliki rezovi i korekcije su potrebni u današnjoj mislenosti homo sapiensa u kojoj preovladavaju judeo-hrišćanski koncepti. I pored celokupne multikompleksnosti i mešanja i preplitanja informacija, sinergije svega, danas je ipak veće jednoumlje nego ikada. Da li je moguće te korekcije izvesti tokom sledećih 100 godina bez potoka krvi? Teško. Ili se korekcije možda uopšte neće ni dogoditi? U tom slučaju biće (povremeno) još više krvi! A bog nas je stvorio da se učimo i uživamo?!?! Kako čudno?