U prvom delu današnjeg pisanja moram da se zahvalim svima vama koji pratite i čitate ovo što objavljujem ovde. Stvarno sam pozitivno iznenađen odzivom na ovaj moj website iz svih delova ex-YU. I po pitanju brojnosti i po pitanju nivoa ljudi koji ga prate. Hvala vam svima. Lep je to kompliment meni. Neki moji prijatelji su mi predlagali da počnemo i jednu sekciju na engleskom jeziku jer bi i to imalo veliki efekat. Ali vreme, taj faktor kojega je uvek premalo, to ne omogućuje. U tom slučaju bih ovo pisanje na srpskom jeziku morao da razredim a to ne bi bilo ni po mojoj ni po božijoj volji.
Moja funkcija (koja mi se ne sviđa) ima puno elemenata strogosti i zahtevnosti, zato se i vama ne sviđa uvek šta ja govorim. Mnogo je lepše i lakše biti zabavljač, ali rok upotrebe im je kraći. Ipak, niko toliko ne propagira hedonizam na inicijacijskom putu kao ja, tako da je nužna ravnoteža tu. Ja znam da mnogi žele da čuju halucinacije o bogovima koji su sišli na Zemlju i koji će pokretom prsta da spasu ljude od sila zla i koji će da dignu čoveka na peti, deseti, dvadeset osmi ili hiljadu dvadeset osmi nivo svesti. Ima i onih koji nude prosvetljenje za nekoliko hiljada eura. Ha ha. Mora da ste nešto popili. Ali ima puno takvih koji su nešto popili jer gladno i žedno slušaju i takve propovednike. U zadnje vreme su se pojavili i ljudi koji nude prosvetljenja po pošti! Samo je i tu potrebna lepa svota eura. Ha ha!
Ljudi mi prečesto govore da nije lako ovo što ja pišem govorim, propagiram. Nije lako uraditi i razumeti sve što preporučujem i pišem na ovom website-u. Kažu da treba puno znati, puno naučiti, puno volje, samodiscipline i što je najgore nekima, puno vremena. Slažem se. Ali i pored toga ja i dalje govorim što govorim uz nužnu dozu smeha, humora i hedonizma. Ja se slažem da je žalost veliki i jaki pokretač ka putu i na putu ka bogu, ali taj put treba da je veseo a postignuće ne sme da ima ni traga žalosti.
Mnogim ljudima sve to prestane da bude zanimljivo i odustanu. Nemaju istrajnosti. Pre ili kasnije postanu nezadovoljni što su odustali. Neki se vrate na put, većina ne, ali malo gorkog ukusa im ostaje. A to je tako jer tu nema ni roditelja ni profesora koji bi ih terali na taj studij. Sami sebi su goniči. Problem je što ovaj naš studij nikada nije bio predmet oficijelnih edukativnih sistema. Jer edukativni sistemi su oduvek bili kilavi pošto su planirani za najšire mase, da najšire mase održe funkcionalnim. Barem na većini planete tokom cele istorije je bilo tako. To je odredilo spori tempo evolucije. Gospodarima sveta su oduvek bile potrebnije korisne budale a ne prosvetljeni ljudi. Evoluciju uglavnom vuče nauka. Ali komponente koje su zadužene za etiku i smislenost su totalno zakazale, a to su religija i filozofija.
Nije lako krenuti na put inicijacije ili preciznije – samoinicijacije. Rad na sebi je najteži. Ako je već tako, dobro je da barem znamo zašto je to tako. Počevši sa radom na sebi pokušavamo da preokrenemo neke astromentalne tokove koji su generacijama pre nas tekli po nekoj nužnosti ili nekoj inerciji. Sudbine naroda je to determinisalo, a ne samo porodica i pojedinaca. Sada pokušavamo da ih korigujemo. Neki od tih tokova se bune a neki nam se otvoreno suprotstavljaju, protiv nas su. Sada nam postaju doslovno frontalni vetrovi. Ja ih zovem kontra struje. Drugačiji način razmišljanja, ponašanja, funkcionisanja podrazumeva aktiviranje svih tih kontra struja i vetrova ili barem bočnih vetrova. Oni su bili spontani paraziti ali se mi menjamo i od njih u početnoj fazi činimo protivnike i neprijatelje. Smanjujemo im dozu hrane. I time ih neutrališemo a kasnije od njih čak činimo saveznike. Pokušaj zaustavljanja prenosa karme, spontano i nevidljivo, je težak proces. Ne smemo da ponovimo nijednu grešku svojih roditelja jer svaku njihovu grešku smo sami skupo platili. To je pokušaj preusmeravanja tih astromentalnih tokova po kojima su živeli svi naši preci minimum četiri generacije a možda i sto generacija. Zato sve to nije lako. I zato je tako malo koji zasuču rukave. Svi ti ustaljeni tokovi vam otežavaju sve vaše vežbe na bezbroj načina. Naravno, uvek u skladu sa vašom karmom. Jedina pomoć i savet je – Istrajte! Naravno, uz neka praktična uputstva u vezi vežbi i rituala. Amen.
Skoro kod svakog objavljivanja teksta sam imao problem koji se imenuje – zahtevnost teksta. Uvek moram da ih razvodnim, ublažim, snizim nivo, ukratko, da ga učinim razumljivim širem krugu ljudi. Svaki intervju koji sam dao u životu sam morao da ‘razvodnim’, odnosno pretrpeo je novinarsko i uredničko ‘razređivanje vodom’ baš zbog te nerazumljivosti.
U kontaktu sam sa raznim ljudima ne samo iz ex-YU nego i sa mnogima sa skoro cele planete. Slika nivoa osveštenosti i pripremljenosti ljudi za put inicijacije je svuda slična, mada njihove a priori predispozicije ili talenti nikako nisu isti. Otuda te velike razlike. Ali reći ću par reči o ljudima iz ex-YU. Tu postoje ljudi koji ‘znaju sve’, koji su pročitali sve i koji su ‘videli i doživeli’ sve! Ili barem ‘skoro sve’. Poštujem ja to. Oni imaju tako strahovito teoretsko i knjižno znanje da za sebe pomislim da treba ponovo da idem u treću godinu srednje škole. I naravno, oni su ‘superiorni adepti’ bez pokrića i na području magike, kabale, teleme, joge. Znate već kako izgledaju šarmeri bez pokrića, ha ha! A ja ih pitam šta znači akumulirati pranu u sebe (bilo pranajamom bilo invokacijom) i zadržati je pod kontrolom, a oni ne znaju kako se to radi niti kako to izgleda i kako se to oseća. A da ih ne pitam za objašnjenje neke jednostavne magičke geste koju svaki dan izvode barem nekoliko puta i šta bi značilo kada bi je poneki put preskočili. Govorim o rukovanju. Šta im vredi ako znaju simboliku krsta, ako znaju razliku između kalvarijskog i jednakokrakog krsta ili ako su pročitali sve o Trećoj Budinoj Plemenitoj Istini, ako ne znaju da se sa Silfima najbolje komunicira slovom A ali ne klasičnim zvukom koje naše grlo proizvodi dok izgovaramo to slovo-glas nego malo drugačijim!!!
Oni su hodajuće wikipedije na dve noge. Kada ih pitate šta su to sramežljivost i ljubomora, oni će vam odrecitovati deset valjanih definicija, ali vi ipak od toga neće saznati šta su to sramežljivost i ljubomora. A kada ih pitate (ali nemojte to da ih pitate) kako da se čovek oslobodi sramežljivosti, oni neće ni razumeti pitanje. Čak i ako neki od njih nisu sramežljivi.
Razočaran sam jer je slika takva kakva jeste. Ti ljudi su benevolentni ali oni su u strahovitoj disharmoniji sa svojim sopstvenim teoretskim znanjem. Nije lako propovedati i propagirati ovu našu nauku. Zato sam odbio nekoliko poziva da držim predavanja. Za sada. Ako već propagiramo nauku svih nauka onda to mora da bude na nivou. Često sam u situaciji da odustanem od svega kao i od vođenja ovog website-a. Ali, nikada ne smem ni da pomislim da prestanem da kucam na božija vrata. Sećam se bezbroj puta tokom života mi je bilo veoma teško istrajavati u vežbama. Puno puta sam poželeo da odustanem. Dnevne efemerije su mi bile nesnosno teške. Odustati je lako. Samo se prepustiti inerciji, inertnosti, a to posle lako postane lenjost i zaborav. Bio je tu rezon da potražim nešto lakše, lepše, zanimljivije. Ali uvek sam se vraćao na pravi put. Uvek iznova kucajući na božija vrata.
Naravno, postoje i ljudi koji ne znaju ništa osim da dobro palamude a sebe predstavljaju kao adepte. Oni su najbrojniji i najzanimljiviji za sprdnju. Oni su najpompozniji ali pravi inicijat ih prepozna nakon dve rečenice. Sreo sam desetine takvih i u Beogradu i u Zagrebu i u Ljubljani. Oni su zakonitost, nužno i korisno zlo. Zanimljivo je da, osim možda Italije, na zapadu ih je manje. Možda zato jer su živeli u strogo selektivnom kapitalizmu preko 200 godina. Ali je i talenata ekvivalentno manje.
Istovremeno posedujemo zanimljive i kvalitetne ljude koji nemaju skoro nikakvo teoretsko znanje ali koji imaju izuzetne magičke moći. I što je najzanimljivije, imaju tako indiferentan odnos do njih kao što vrhunski mađioničari imaju odnos do nekog svojeg trećerazrednog trika kojega izvode samo na dečijim rođendanima. Tako i ti ljudi upotrebljavaju te svoje moći, samo u retkim prilikama ili ih uopšte ne upotrebljavaju. To su najdragoceniji ljudi koje je naš narod iznedrio. Lično poznajem nekolio takvih osoba. Oni ne pretenduju ni na šta, za razliku od onih prvih, načitanih. A zamislite samo kada bi ovi drugi pridobili deo enciklopedije od onih prvih? Kakvi giganti bi postali!
Znam da nije lako biti zaposlen (naročito danas u vreme surovog kapitalizma sa jakim elementima feudalizma i robovlasništva) i istovremeno biti na putu inicijacije. Nije lako ali je moguće. Sporije teče ali je moguće. Biti zaposlen danas znači biti u mašini, deo mašine, koja sve guta, sve melje pa i svoju decu, delove sopstvenog sistema. Nije isto biti danas zaposlen kao i pre 30 godina. Ne samo kod nas nego i na zapadu. Ali baš zato je potreba po inicijacijama veća. Tempo života jednostavno servira na dnevni red nagomilanu karmu koju treba anulirati. To čovek uradi ili ne uradi. Ali od toga zavisi kvalitet i tip njegovog daljnjeg života kao i kvalitet života njegovih potomaka. Virtuoznost snalaženja u ovom momentu je kompromis između života na asfaltu i monaškog života. Između klasičnog zaposlenog potrošača i inicijacijskog puta. Nije lako, ali ako postoje brži, bolji, ugodniji način, put, molim vas, javite mi!
Baš zato što nije lako nemaju pravo a još manje mogućnosti da sanjaju o letećim ćilimima a o samadiju da ne govorimo. Ljudi vole da raspravljaju o djani, zenu, visokim sefirotima, o tome šta je neko uradio, rekao, i o ne znam čemu sve ne, a ne znaju šta imaju među nogama. Ni žene ni muškarci nisu sposobni da razumeju svoj seksualni impuls. Žene ne razumeju ni magički aspekt sopstvene menstruacije, a muškarci su još gori, jer ne znaju ni cvet da poklone devojci na pravi način. Ali svi ‘kompetentno’ raspravljaju o visokim postignućima i magičkim moćima i o prosvetljujućim zracima sa nekih fiksnih zvezda koji će u tren oka da dignu čovečanstvo na viši nivo mira, meda i mleka. Najgore je što takvi ljudi nisu sposobni ni ono što se zove jednostavni kontinuitet, da ne kažemo svakodnevni funkcionalni protokol.
Svaka bolest ima svoju dijagnozu i svoju terapiju. Isto tako svaki problem ima svoje uzroke i svoje rešenje, samo ih treba pravilno dijagnosticirati i pravilne poteze vući da se stvar popravi. Da bi to bili sposobni treba da nam je poznata kabalistička struktura okolnosti kao i nas samih. Naročito pravilno polarizovanje pojmova dobro-zlo. To podrazumeva da razumemo mehanizam delovanja magičkih rituala. Jer svaki problem ima svoj ritual koji ga solvira, razreši, otkloni. A da bi razumeli komplikovane rituale potrebno je prvo da razumemo MTR Pentagrama. Ljudi bi hteli da lete i hodaju po vodi a ne razumeju MTRP. A taj jednostavni ritual je alfa i omega celokupne zapadne magike. Pa zar ga je teško izvesti jednom na dan?! Kao što je ishrana alfa i omega života i opstanka, a hranimo se svaki dan, tako je i taj ritual alfa i omega dubljeg shvatanja sebe i sveta, i zašto ga ne izvoditi svaki dan?! Kao što je ishrana fizičko održavanje forme tako je stalno učenje ali i MTRP mentalno održavanje forme.
Ljudi očekuju previše. Uvek. Poznata je linija manjeg ili najmanjeg otpora. To može da upali na poslu, na fakultetu, ali ako je sudija-profesor-supervizor vlastita karma (ili ATU XVIII sa ATU XX) onda tu nema švercovanja. Ljudi bi hteli magičke moći, čudesna izlečenja, itd.. Ako je za lekara potrebno pet godina studija, pa ni tada ne mogu mnoge bolesti da izleče, kako onda ljudi očekuju od površnog čitanja ili tečaja od par meseci da postanu čudesni lekari za sve bolesti. Dakle, ljudi kažu da nije lako, ali ljudi previše očekuju. Neko radi MTRP nekoliko meseci i očekuje da time očisti svu karmu i dostigne samadi. A zanemaruje da je decenijama cementirao neke navike, uzorke ponašanja i rezone koji čine tu njegovu karmu tako teškom. I sada očekuju da aspirinom izleče raka. Za jake bolesti treba jaki lek. Za svaku opasnu bolest treba ekvivalentno smrtno opasni lek. Za brzo čišćenje karme treba ekvivalentno zahtevna i opasna samoinicijacija. Mnogi su se doslovno uhvatili za glavu kada sam im rekao da treba sedam dana svaki dan da vežbaju dharanu po dva sata. Sedam dana. Za početak.
(Potrudićemo se da kroz mesec dana objavimo nastavak ovog teksta …)