„Oni koji žele da te uhvate u zamku, da te ponize, njih napadni bez milosti ili sažaljenja; i uništi ih potpuno.'“ Liber AL, III, 42.
Svi se slažemo da je sloboda lepa i slatka stvar. Isto tako svi smo čuli rečenicu da se za slobodu treba izboriti. Šta znači izboriti? Retki su primeri da se je neko izborio za slobodu a da to nije bilo nasilno! Za to je bila potrebna snaga, sila, na-silu, nasilje. Bilo da je to nasilje usmereno ka vani, ka drugima ili ka sebi u obuzdavanju, disciplinovanju sebe i sakupljanju vlastitih energija. Dakle snaga, moć. Ako je prisutna snaga, moć, ona mora da deluje.
O nasilju nad sobom (telu i umu) a koje poznajemo pod imenom mazohizam je besmisleno govoriti. To nije naša tema. Nasilje kao pojam i prisutnost nasilja u svemu oko nas je filozofski pojam kojega uvek možemo negirati i osuđivati ali ga nikako ne možemo odstraniti, isključiti. Nasilje je prisutno i tačka! Samo što neka nasilja opravdavamo a neka ne, nekima dajemo prihvatljiv epitet a nekima ne. Ali nasilje je tu! Vakcina kojom spasimo život (preventivom) je nasilje na organizam. Žrtvujemo piona da spasimo kralja. Šta je drugo vežba koncentracije nego nasilje nad umom. Šta je drugo i sam proces učenja nego vrsta nasilja nad umom. Šta je drugo naporni trening atletičara ne samo do znoja nego i do granica bola. Možemo to nazvati i istrajnost (preblago rečeno) i mazohizam (preoštro rečeno).
Koliko je nasilje legalno i legitimno? Jednako koliko i laž i prevara! Kako to, pitaju se moralni čistunci?! Danas svi pozdravljamo revolucionare (ili kontrarevolucionare, zavisi kako gledate) iz istorije. Neke koji nisu uspeli i recimo da su nastradali čak i oplakujemo. Od Spartaka pa do bezbroj njih tokom istorije (bilo uspešnih, bilo neuspešnih), pa do današnjih. Žalimo zašto Spartak nije uspeo, žalimo zašto mnogi nisu uspeli. I u našim krajevima imamo mnogo takvih primera iz istorije, od raznih buna, ustanaka pa do preobrata iz bliske istorije. Identično je na svakom ćošku planete. Uvek se je to nekako odobravalo ili osuđivalo u zavisnosti od ugla gledanja i interesa. Ali nasilje je prisutno. Čak je i čika Marks rekao da je samo na silu moguće izboriti svoju slobodu i pravo na dostojan život. Zar je danas drugačije? Dakle, izgleda da nasilje ne samo da je dozvoljeno i uvek u modi, nego je čak i poželjno a ponekad obavezno i nužno?!?! Naročito ako je to jedino preostalo sredstvo. U protivnom sledi ropstvo, glad i smrt! Dakle, treba još jednom pročitati Marksa (nešto mnogo često ga pominjem, ha ha), ojačati i uzeti stvar (oružje) u svoje ruke. Da nije tako, odmah bi se odrekao od nekoliko sefirota na Drvetu Života!
Koliko životinja umre od starosti? Koliko ljudi umre od starosti a koliko od nasilja? Na kraju i oni što umru od starosti, nešto ih pritiska. Gde god je prisutan bol, prisutno je i nasilje. Bol je prisutan posvuda. Neki poželjan, neki ne, zavisi od smisla bola. Ali prisutan je kao i nasilje. Bol i suze. Zar ovo nije dolina suza, pitao se je Buda! Kada se rodite, dolazite u dolinu suza i odmah plačete. Prva stvar u ovom životu koju ste radili je bio plač!?! Zašto vam je prva radnja na ovom svetu reakcija na bol? Nasilno ste gurnuti iz tople zavetrine maternice u ovu hladnoću!
Da li ste videli neki film čak i ako je dečiji ili komedija a da tu nema nasilja? Ne verujem. Dakle, nasilje (a sa njime i bol) su nužno prisutni u celokupnoj dinamici univerzuma. Zar mislite da Zemlju ‘ne boli’ kada vulkan izbacuje lavu? Pretpostavljam (uz solidnu statistiku koju sam sakupio) da skoro svaku ženu malo zaboli kada dobije menstruaciju (a neke žene to veoma boli). Osetljiva bića (a među njih spada i čovek) to tako percepiraju, kao nasilje i bol. Inače, izvan tih senzora je to samo dinamika univerzuma. Ali cilj svega toga je olakšanje ravnoteže post festum.
Nasilje se je uvek sprovodilo i danas se sprovodi, samo pod raznim imenima, etiketama, itd., a sve u cilju da se zakamuflira ili opravda. Dakle, ako imate jak razlog za nasilje i ako nema drugog puta da preživite – šta se čeka? Vampirizam, laž, krađa, prevara, otimanje, sve su to oblici nasilja a ne samo fizičko nasilje. Fizičko nasilje je najgrublji oblik nasilja i zadnji, najniži, ali treba da znamo da je uvek tome prethodilo neko nasilje na višem, perfidnijem, profinjenijem nivou i da je fizičko nasilje samo posledica. Nasilje na fizičkom nivou je samo vidljivi oblik, ili čak najuži oblik nasilja, jer nasilja na višim nivoima su mnogo prisutnija.
Jedno zanimljivo pitanje ili bolje reći pojava je da se nasilje uvek događa nad slabijima! Zašto nije obratno? Nećemo da tražimo odgovor na to jer iako ga ne nađemo znamo zašto je tako. Fizikalnih paradoksa je veoma malo. Ali to da je takav odnos snaga takođe nešto govori. Postanite jaki i ne dozvolite nasilje nad vama! Tako kaže bog svima nad kojima je izvršeno nasilje. To govori i Liber AL. Samo da nešto postoji, živo ili ‘neživo’, već je gurnuto u mašinu da se bori za što više energije u bilo kojem obliku. Ko bi rekao da ova naša lepa i okrugla planeta Zemlja takođe tako radi, ponaša se tako. Inače ne bi imala gravitaciju. I u toj borbi ona nas uvek pobedi jer je jača. Iste zakonitosti važe u svim mogućim sukobima-odnosima-transakcijama energije, bilo koji faktori da su u igri-sukobu.
Postoji tvrdnja da etika nasilja je kvazietika. Možda jeste tako a možda i nije. Ali oboje je tačno, zavisi od okolnosti izvođenja nasilja. Dakle, sve ti je dozvoljeno samo ako imaš moći za to! Pseudohigijeničari tvrde da etikom treba sprečiti nasilje u nastanku. Nedostatak etike uzrokuje prve oblike kao i zadnje oblike nasilja. Ali, da apsurd bude (naj)veći, izgleda da etika univerzuma u sebi sadrži nasilje (u izvesnoj meri) kao nužnu komponentu etike. Dakle – nasilje po potrebi, u minimalnoj meri, dozirati ga da život bude što više aerodinamičan. Mir je statika, a univerzum je pun dinamike. Ha, to je virtuoznost života, prihvatiti zlo u ograničenoj količini. Čak i otrov u ograničenoj količini može biti koristan, ili čak upotrebljen kao protivotrov.
A gde je etika u međusobnoj borbi dva brokera na berzi? Oni se bore i vrše nasilje jedan nad drugim u nadmetanju lukavstvom. Ili dva šahista, ili bilo koje takmičenje koje je naizgled bez ikakvog nasilja! Sve je elegantno i u belim rukavicama, ponekad se takmičari čak i ne poznaju. O ‘plemenitom nasilju’ u borilačkim veštinama da ne govorimo. Zamislite koliko je nasilja prilikom razbijanja kamena u kamenolomu a koji je potreban da se izgradi kuća u kojoj živimo? Ili koliko je nasilja u odgoju deteta čak i ako smo najveći pedagozi?! Ipak, najzanimljiviji i naizgled najapsurdniji oblik nasilja je borba između dva advokata u sudnici preko leđa trećeg! Teši nas to da je kod njih zacrtano polje dozvoljenog, a to je kodeks zakona dotične države. Život je borba, a da li postoji borba bez nasilja? Jer ako je bez nasilja, to onda više nije borba, a pitanje je da li je i život. Čak i u harmoniji ima nasilja.
Dakle, ne isplati se pokušavati biti nenasilni svetac. Ahimsa je poželjna i moguća samo u izvesnoj meri, ali tanka je granica kada postaje kontraproduktivna. Procentualno gledano smatram da je nasilja danas kao što ga je uvek bilo tokom istorije čoveka. Nema ga smisla anulirati, jer je to nemoguće, plus pojavljuju se novi oblici nasilja. Čovek jedini može da prekine taj lanac nasilja koji održava krug života na planeti zato jer je je svesno biće, ali samo u svojoj sferi svesti, etike i moći. Ali čovek je jedino biće koje upotrebljava nasilje i za zabavu i za sport?! Izgleda da nasilje neće da izađe iz mode čak ni kod čoveka još dugo vremena.
Da li bog odobrava nasilje? Izgled da DA! Jer da nije tako onda bi svako nasilje bilo kažnjeno!! Bog ne samo da odobrava nasilje nego ga i sam upotrebljava. Najčešće baš preko čoveka, odnosno, čovek mu je oruđe te upotrebe nasilja.
I šta da na kraju zaključimo kao pametnu stvar iz svega ovoga? Nasilje je nemoguće izbeći, zato ga je bolje savladati dok je još malo ili ga primeniti dok ga je malo potrebno, znači na višim, perfidnijim nivoima, tada barem manje fizički boli!!! Ako ne to, onda postanite toliko jaki da svakoga pobedite bez borbe, bez nasilja!