Drvo Života predstavlja raspon od najređeg do najgušćeg, od najsvetlijeg (bezsvetlog) do najtamnijeg (tame koja to više nije).
Istovremeno Drvo Života predstavlja proces zgušnjavanja ali i proces razređivanja u zavisnosti kako gledamo, u kojem smeru gledamo. Istovremeno najređa i najsvetlija faza u sebi sadrži sve ostale kao i najgušću i najtamniju. Isto tako najgušća i najtamnija faza u sebi sadrži sve ostale kao i najsvetliju i najređu. To je izraženo u čuvenoj rečenici – Keter je u Malkutu, Malkut je u Keteru. To je samo modifikacija i drugačije izražen čuveni Hermesov zakon: Kako je gore tako je dole, kako je dole tako je gore. U praksi se to najbolje, takoreći školski pokazuje preko hemijskog elementa ugljenika, C. Dijamant je grafit (ugljenik, C) i pripada Keteru (odnosno brilijant, brušeni dijamant, što je samo obrađeni dijamant), a grafit (takođe ugljenik, C) u sirovom obliku pripada Malkutu.
To spuštanje potiče od Ketera jer od njega sve potiče. Prolazi kroz sve faze, sve sefirote, prolazi kroz Tifaret da se uskladi sa suštinskim bićem operatora, prolazi kroz ostale sefirote, zatim prolazi kroz Jesod da tim zgušnjavanjima da svoj doprinos i da ‘minut pred dvanaest’ tim zgušnjavanjima dodatno da pečat Tifareta koji detrminiše osobine, kvalitet i kvantitet, okolnosti tog zgušnjavanja. Dolazi u Malkut kao materijalizovana stvar. Jednako je tek sada, moguće ići ka gore, putem ‘ubrzane evolucije’. Ali to ne znači da treba da zanemarimo levi i desni stub. Nikako jer i oni su važni faktori oživljavanja tog puta, ka dole i ka gore. Naravno, ovo je grubo prikazan primer nastanka materijalnog univerzuma. U našim svakodnevnim životima za nastanak nove materije je potreban život. Čovek sam retko ili skoro nikada ne stvara materiju ‘iz ničega’. Novu materiju, koagulisanu masu, može da stvori samo živo biće od već postojeće dovođenjem dodatne prane u tu postojeću materiju. Uvek je to obrada, modifikacija, nadgradnja već postojeće materije. Ali ta animacija već postojećega takođe podleže navedenim zakonitostima. Jedini primeri stvaranja materije ‘iz ničega’, iz akaše, kako to neki vole da imenuju, odnosno direktno iz prane, su primeri čudotvoraca koji stvore prah ili neki drugi materijalni predmet. To je božije delovanje i uvek u sebi sadrži gorenavedeni proces, to je sakupljanje kritične mase prane (nivoa Jesoda a da su prethodno prisutne i sve prethodne faze). Materijalni univerzum je nastao zgušnjavanjem svojih ganglija a ne velikim praskom. Dakle, sve što čovek radi i što je uradio je samo upotreba već postojeće materije. Animiranje (koliko je to potrebno i koliko je to moguće) postojećeg. Ali i ta animacija teče po navedenom procesu.
Svaka materijalna stvar koja je u Malkutu u sebi ima klicu Ketera jer ne može da bude drugačije. Ne može drugačije biti animirana. To istovremeno znači da osvešteni Keter ne može biti bez kompletnosti Makuta u sebi. Hermesov zakon ne govori samo o identičnosti onoga gore sa onim dole nego pre svega govori o dva istovremena smera, procesa, toka, događanja. To su solve o coagula. Nema tu nikakvog velikog praska. Drvo Života je geometrijski i slikoviti prikaz tih procesa.
Sefiroti su pre svega stanja vibracija (različiti nivoi vibracija nastali od 22 osnovna faktora univerzuma a koji se u našem zodijaku, u okolnostima našeg Sunčevog sistema i uslovima na planeti Zemlji pokazuju takve kakve poznajemo) i koji su istovremeno i stanja naše svesti. A svaki nivo vibracija ima svoju tendenciju i ako je dovoljno ‘jak i uporan’ i svoj rezultat u Malkutu. Dakle tada je prisutan u Malkutu, ima svojega predstavnika u Malkutu. To je izraženo prvom polovinom Hermesovog zakona – kako je gore tako je dole. Ubrzanom evolucijom, radom na sebi (ili normalnim tokom i tempom evolucije) čovek osvaja, osveštava više nivoe (ili samo održava procenat osveštenosti svakog nivoa mada se ukupna masa osveštenog ipak povećava!), ali sav taj rad je otkrivanje kako da raspolaže sa onim što već ima i napredujući samo dobija mudrost kako da optimalno upotrebi i ima odnos do onoga što ima oko sebe. To je sadržano u drugom delu Hermesovog zakona – kako je dole tako je gore.
Osim ta dva osnovna smera dinamike u univerzumu, dva najopštija i najsporija procesa da ih takoreći i ne vidimo, Drvo Života takođe prikazuje i svu ostalu dinamiku koja se događa barem na planeti Zemlji, počevši od svih hemijskih, fizikalnih, mehaničkih promena, agregatnih, električnih, magnetskih, itd.. Po sistemu staza i logičnosti rasporeda staza i njihovih koresponbdencija moguće je sa lakoćom zaključiti međuodnose mnogih entiteta koje postoje u materijalnom univerzumu, bilo da se radi o živim bićima (homo sapiens, biljke ili životinje) kao i o čistim hemijskim elementima, pa do najsloženijih jedinjenja ili svih nivoa društvenog života. Na primer jedna šarolika modna kuća (ili takav tip čoveka) mnogo lakše nađe zajednički jezik sa fakultetom nego sa kasarnom ili policijskom stanicom. Sa fakultetom može da bude ravnopravna, lakše deluje na njega a oboje su ‘slabiji’ od kasarne. Ili, zgrada parlamenta kao i sam parlament je skloniji modnoj kući nego kasarni ali se više oslanja i upotrebljava kasarnu mada su oboje ‘ispod’ parlamenta. Ako parlamentu ‘zagusti’ oslanja se na kasarnu. Analogni tome su odnosi ne samo kod ustanova nego i kod tipova karaktera ljudi. Sve je to prikazano na Drvetu Života.