Sadašnji evolutivni momenat homo sapiensa je kao rub komešajuće i uvek rastuće kugle koja nije pravilna kugla
(Ovaj tekst je deo jednog poglavlja iz knjige Kabalistička struktura mikrokosmosa)
Niko nije video um, niko nije video svest, ali svi smo videli rezultate uma i svesti. I svi bi želeli da znamo karakteristike i predstave tih pojmova. To su istovremeno i apstraktni i konkretni pojmovi. Zato moramo da upotrebimo pomoćne predstave i poređenja, bilo dvodimenzionalna bilo volumenska.
Volumenska predstava uma, Ruach-a kao ‘krompira’ ili neodređenog oblika sira ementalera se malo razlikuje ako je apliciramo na jednu osobu ili na neki narod ili na celo čovečanstvo. (Krompir je malo nezahvalno povezivati sa umom čoveka ali kompatibilnost postoji ako nam krompir ne zameri na tome.) Ako tu predstavu apliciramo na jednu osobu znamo šta koji nivo predstavlja. Unutrašnja kugla (upisana kugla unutar toga volumena), zatim volumen izvan te kugle a unutar krompira, zatim volumen izvan krompira a unutar opisane kugle i na kraju volumen izvan te kugle ili NOX. Plus tome treba da dodamo sive zone unutar volumena celog krompira, dakle ono što uopšte nismo zapamtili u najranijoj dobi jer tada nismo ni imali instrumente percepcije, zatim ono što smo znali a zaboravili i ono što bi trebalo da znamo a ne znamo. Sve to treba razlikovati.
Ako to apliciramo na nivo čovečanstva onda je rub vanjske kugle sadašnji evolutivni momenat homo sapiensa u globalu. A kod pojedinca to ne mora da znači da se to poklapa i to je neki njegov rub, koji možda nešto znači a možda i ne. Ti nivoi ponekad nešto znače, a ponekad ništa, mislim na usporedbe među njima. Ponekad se poklapaju a ponekad ne. Ali jasno je da ceo intelektualni potencijal jednog naroda oblikuje Ruach tog naroda, mental tog naroda. To je rezultanta. Što je više ekstremnih ili izuzetnih pojedinaca sa velikim volumenima, to će i ukupni volumen Ruach-a naroda biti veći i obratno. Kod svega toga, što je samo dublja i zahtevnija analiza, je gledanje da li se centri tih kugli poklapaju sa težištem krompira! Trebalo bi, mada ne mora da znači. To čak mogu biti i tri različite tačke!!!
Jedan od načina predstavljanja uma je i pomoću posmatranja delovanja nekog stimulansa na um, ili nekog (samo)inicijacijskog rituala. Zamislimo um kao dvodimenzionalni mozaik, sastavljen od puno kvadrata. Uglavnom imamo ili nemamo jasnu sliku pred sobom, ali je razumemo. Ali to ne znači da su svi kvadrati mozaika jasni i na svojem mestu. Ako su jasni svi i na svojem mestu onda je to samadi jer je slika savršeno kompletna (bez obzira šta ona predstavljala i kolika ona bila). Ali takvi umovi su isključeni iz ove rasprave. Dakle, neki kvadrati su nejasni, neki nisu na svojem mestu, neki su samo crna polja (ne vidimo i ne znamo šta je na njima). Ne vidimo ih iz dva moguća razloga. Prvo jer ih ne poznajemo i zato su crni, a drugi mogući razlog je da na njima nema ništa, jer su beli, prazni, blanko, što znači da taj deo software-a još nije zauzet, nije ispunjen ničim, tabula rasa. Mala praznina u umu koju možemo imenovati ne-znanje u filozofskom smislu. Ali to je takođe rupa u siru ementalera. Dakle, mi ne poznajemo sebe i ta tamna polja su pokazatelj neznanja, ograničenja, to su rupe u ementaleru volumenski gledano, ili nesloženi delovi Rubikove kocke, nefunkcionalni delovi sopstvenog uma.
Cilj evolucije je (samo)spoznaja a cilj inicijacije je ubrzana samospoznaja. I kako sada deluju stimulansi, droge, šokovi, inicijacijski rituali, itd.? Na više načina ali sigurno omogućuju introspekciju. Dakle mogu da dodatno aktiviraju već jasna polja, otvorena polja, kvadrate mozaika. Mogu malo da ih pomešaju ili čak zamagle. Mogu da otvore neka polja koja su do tada bila zatvorena, bilo da je to otvaranje samo privremeno (dok traje stimulans, ritual, itd.) ili trajno. Ali uglavnom je to samo privremeno otvaranje osim u slučaju inicijacijskog rituala. Otuda su efekti stimulansa kratkotrajni ili nesigurni ili opasni. Ali mogu da budu veoma korisni inicijacijski ako su pravilno upotrebljeni. To je najlakši i najbrži način otvaranja crnih polja, kvadrata ili rupa u ementaleru i njihovo spoznavanje ali je zato najdelikatniji i najopasniji i zato je tako malo onih koji su tim putem stigli do trajnih viših stanja svesti.
Dakle, rekli smo da su ta otvaranja moguća drogom, stimulansima, inicijacijskim ritualima, sporim i dugotrajnim jogijskim vežbama (ali koje su najsigurniji put), zatim prizivom đavola što je u stvari pojačavanje tih crnih, neotvorenih polja ili rupa u ementaleru i njihovo aktiviranje da se ih lakše spoznalo, zatim raznim ritualima (inicijacijskim i samoinicijacijskim, kao što je na primer Liber Samekh – Ritual Akefalos). Ovde moram da dodam da je svako vakcinisanje protiv neke zarazne bolesti u stvari mini priziv đavola, postoji strahovita analogija tu.
Ritualom Liber Samekh se pojačavaju i dodatno otvaraju već jasna polja i time se vrši dodatni pritisak na još crna polja koja se stalnim torpedovanjem svetlošću smanjuju do potpunog anuliranja odnosno otvaranja. Zatim se sva polja postavljaju polako na svoja mesta dok slika nije potpuno otkrivena i oštra i jasna što je u stvari samadi. Dakle, rupe ementalera su ispunjene, Rubikova kocka je složena. Sve su to sinonimi za samadi. U praksi se dešavaju promene u funkcionisanju sivih ćelija, povećava se znanje i razumevanje subjekta o sebi i svemu oko sebe.
Ako ceo taj proces gledamo volumenski, kao na volumen ementalera ili krompir onda se takvim radnjama (inicijacijama, dharanom, stimulansima) ta područja LVX-a i sive zone malo mešaju, uskovitlaju a tu mogu da budu uključene i zone Apepa (zone izvan krompira a unutar vanjske opisane kugle). Mada su i sive zone unutar LVX-a na izvestan način delovi Apepa! Tako da svo to komešanje treba da dovede do nove situacije, do nadgradnje, dolaska na viši nivo. Sve to možemo uporediti sa čašom relativno mutne vode. Mi je protresemo ali tako da se nečistoće još više natalože da ih lakše odstranimo, a zatim proces ponavljamo da se dobije još viši nivo čistoće i tako do konačne bistrosti, samadija. Ali sam proces inicijacije je protresanje, čak naizgled privremeni korak nazad, da bi usledila opšta nadgradnja. Ovde moramo da dodamo da je upotreba stimulansa opasna jer može da odvede i u kontra smer, do degradacije, spuštanja nivoa. Svi primeri narkomanije i alkoholizma su primeri takvih degradacija, mada nisu započeti kao korak ka gore, nego iz neznanja, radoznalosti, uživanja.
Dakle, koji faktori su tu. Uopšteno gledano samo dva, LVX i NOX. Ako malo seciramo proces vidimo da su tu baza, trenutni tetris i NOX. Drugim rečim, baza, tetris (iz okoline) i okolina. Bazu možemo secirati na sve one već pomenute delove unutar vanjske kugle. Svi ti faktori su na neki način aktivni ali jedini pravi aktivni deo je LVX ili svesni deo baze. I ako celu tu savršenu sliku podelimo da četiri jednaka dela na četiri strane sveta dobijamo neki mozaik koji odgovara u velikoj meri enohianskim tablama.
Psihomehaničar 666